Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Evo javio sam se za reč iako sam rekao da se više neću javljati za reč.

Prosto neke stvari ne mogu da prihvatim.

(Milorad Mirči: Ne zameram ti.)

Ne zameram ni ja tebi Milorade. Ja ovo ne smatram kao naš lični sukob. Ti si moj prijatelj i znamo se dugi niz godina, ali dozvoli da imam pravo da se ne složim oko onoga što si rekao vezano za Sarajevo.

Ti znaš koja je bila cena za predaju određenih dela Sarajeva, da padne Banja Luka. Zahvaljujući kome nije pala Banja Luka? Meni je to teško da kažem, ali zahvaljujući Amerikancima nije pala Banja Luka u jesen 1995. godine. To je rekao Alija Izetbegović, da ga je direktno zvao Ričard Holbruk i rekao – morate da zaustavite ofanzivu prema Banja Luci. Bili su na 12 km od Banja Luke. To je jedna stvar.

Druga stvar, koliko sam razumeo, Ratko Mladić je kriv za pad Krajine, jer je on komandovao Vojskom Republike Srpske.

(Milorad Mirčić: Nije on kriv.)

Ko je komandovao? Ko? Talić? Ne znam ko je komandovao. Komandovao je general Ratko Mladić. Jesmo li ga proglašavali i dan danas ga srpski narod smatra za heroja, a vi ga sada proglasiste da je on kriv za pad Krajine?

Što se tiče KiM, kažete – mi smo grčevito i dan danas protiv Rezolucije 1244, ali zameramo Vučiću što ne traži da se vrati po toj istoj Rezoluciji srpska Vojska i policija na KiM? Mi smo, da ne ispadne sada – ja rekao, pa ja rekao, rekli više puta da pročitate ono što piše u Rezoluciji 1244. Može da se vrati u stotinama, tamo tako piše, u stotinama, ne u hiljadu više, srpskog vojnog i policijskog osoblja da čuvaju srpske crkve i manastire, da čiste minska polja na KiM i da štite državnu granicu prema Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji. To piše u Rezoluciji 1244, ali piše još nešto, ali vi to nećete da kažete, a ja ne znam zašto – sve to može ako odobri komandant KFOR-a i stvar je vrlo jasno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala dr Martinoviću.
Hvala vama i kolegi Mirčiću na ovako dobroj raspravi i sadržanoj.
Sada bih dao reč prof. dr Marku Atlagiću.
Izvolite profesore.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno ste u pravu, gospodine ministre vojni, kada ste rekli da o Balkanu treba da odlučuju balkanski narodi. To je najbolja deviza za rešavanje vitalnih interesa građana zapadnog Balkana.

Tačno je da to nije najnoviji izum, ali istorijske prilike su sada da je moguće da realizujemo tu ideju. Time će prestati postojati moneta za balkanske narode za potkusirivanje za interese velikih sila. Zato je ova inicijativa Aleksandra Vučića izuzetno važna i treba je apsolutno podržati. Ovo je još jedna inicijativa predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, za uspostavljanje pedagogije mira na Balkanu koja je alfa i omega ukupnog ekonomskog prosperiteta balkanskih zemalja.

Gospodine ministre, „mini Šengen“ nije neka nova Jugoslavija kao što žele neki proturiti. Ovde se radi o jačanju balkanske saradnje. To je novi projekat koji će podstaći iskorišćavanje potencijala koji imaju zemlje zapadnog Balkana, dok svaka od njih ispunjava u isto vreme uslove za ulazak u EU. Gospoda koja su danas diskutovala su to trebala imati na umu.

„Mini Šengen“ je u korist svih Srba, svih Albanaca i u korist svih Severno Makedonaca, tako da kažem. Tu se radi o slobodnom protoku roba, kapitala, ljudi i usluga na zapadnom Balkanu. Cilj je da građani ove tri zemlje do kraja 2012. godine stvore uslove da uz ličnu kartu mogu preći granicu svake od tri države, da se smanje milionski gubici i dugo čekanje kamiona na granici, te da se otvori tržište rada, što je jako bitno i u interesu sve tri države i građana ovih država.

Pozivamo i druge zemlje zapadnog Balkana da se pridruže ovoj inicijativi u korist svih građana zapadnog Balkana. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, roba iz Mostara do Skoplja putuje danas 25 dana. Pre stigne roba iz Kine nego iz Mostara do Skoplja. Odavno je trebalo ukinuti ove granice koje ne važe za obične ljude, ali su važile za kriminalce, dilere i švercere.

Poštovani ministre, vi ste danas ovde, a i juče ste rekli, da je Marinika Tepić, inače Čobanu, u narodu znana kao golub preletač, jer ona legne naveče u krevet u jednoj političkoj stranci, a ujutru se probudi u drugoj političkoj stranci, inače, električni zec Dragana Đilasa, jer ona radi na zvonce njegovo, inače zvanog "Điki mafija", optužila državu Srbiju da kupuje povlačenje tzv. nezavisnosti Kosova, odnosno priznavanje nezavisnosti Kosova. Time je, gospodine ministre, ne po prvi put pokazala da ima manjak patriotskog vaspitanja. I ne samo ona, nego i njen gazda.

Ovo nije prvi antidržavni istup Marinike Tepić. Ona je posle demanta Ministarstva, kako znate, inostranih poslova Ruske Federacije i Ukrajine, vezano za izmišljenu aferu oko predaje oružja, na neki način nastavila da i dalje blati svoju zemlju i institucije svoje zemlje. Ja sam o tome ovde više puta govorio i pozivao nadležne u Tužilaštvu da uzme posao u svoje ruke.

Ova žena, gospodine ministre, vrlo je opasna po osnovne ekonomsko-bezbednosne interese naše zemlje i zato još jedanput pozivam Tužilaštvo da se pozabavi njenom nečasnom rabotom.

To isto misli njen šef, Dragan Đilas, koji se, gle čuda, 13. avgusta 2009. godine sastao u američkoj ambasadi sa otpremnicom poslova američke ambasade Dženifer Braš, kada je rekao, citiram: "Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova", završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Kad to kažem, gospodine potpredsedniče, onda imam na umu da je gospodin Vuk Jeremić, inače vođa balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata, 29. marta 2018. godine u "Vašington postu" u autorskom članku rekao pred važan susret predsednika Republike Aleksandra Vučića sa potpredsednikom SAD, citiram: "Vučić je izdajnička bitanga", završen citat, da me ne bi možda vi zaustavljali kad to kažem, a sada će građani videti ko je izdajnička bitanga.

Uvaženi građani Republike Srbije, za razliku od njih, Aleksandar Vučić je veliki srpski neimar, veliki srpski državnik, veliki srpski reformator i veliki, iznad svega, srpski rodoljub i patriota koji nikada neće, gospodo radikali, raditi protiv interesa svoje zemlje.

A sada dozvolite, Vuk Jeremić, član balkanske i međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom decembra 2008. godine rekao, citiram: "ulazak KiM u UN je najbolje čime Srbija treba da se nada", završen citat. I time je on postao izdajnička bitanga naše zemlje. Neću dalje o njemu da govorim, ima mnogo citata gde je zabio nož u leđa državi Srbiji.

Drugo, drugi iz Saveza za Srbiju, rekao bih da je to savez protiv Srbije, a čućete sada, je Zoran Živković, inače poljoprivrednik u pokušaju, bivši predsednik Vlade Republike Srbije je oktobra 2003. godine, na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram: "Meni je svejedno i potpuno mi je nebitno čije je KiM", završen citat i time se svrstao zajedno sa Vukom Jeremićem i Đilasom u izdajničke bitange naše zemlje.

Boris Tadić je 27.7.2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom, citiram: "pružio uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost Kosova, završen citat, i poštovani građani, time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje".

Sergej Trifunović zvani "pišoje" je rekao, citiram: "da će pišati po grobu predsednika Vučića", završen citat, je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram: "Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima", završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Saša Janković, u narodu znani "Sale prangija", je 3. 08. 2017. godine izjavio, citiram: "Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol, a time i prizna nezavisnost Kosova", završen citat, i time se "Sale prangija" svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Nenad Čanak, u narodu zvani "Nešo gicoje", je 5. 3. gospodnje 2017, kao propali predsednički kandidat rekao, citiram: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova", završen citat, i time se, gospodo radikali, svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje, a Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik.

Čedomir Jovanović, u narodu znani kao "duvanović" je 29. 9. 2015. izjavio: "Država Kosovo je nepovratni čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari", završen citat, i time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, u narodu znani i među kolegama profesorima kao "Rade jajara" je 21. 4. 2018. godine rekao: "Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u UN", završen citat, i time se profesor Rade Veljanovski, u narodu zvani "Rade jajara", svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, sada ste videli ko je prodao Kosovo i ko prodaje Kosovo. Aleksandar Vučić, ponavljam još jednom, je veliki srpski neimar, veliki srpski reformator, veliki srpski državnik i iznad svega veliki srpski rodoljub.

Na kraju, gospodine ministre, juče nisam imao vremena da govorim o onim zakonima, nadam se sutra, ali dozvolite da kažem šta je autor Mihajlo Jović 1882. godine, autor udžbenika za četvrti razred osnovne škole, stavio kao moto svom udžbeniku, obraćajući se učenicima, citiram: "Ja bih voleo da uvek budete junaci kao Obilić i Hajduk Veljko, pošteni kao Karađorđe, da se nikada ne otimate za vlast kao Jova Kursula, da ne grabite samo sebi, već da pomažete druge, kao što to radi Hajduk Veljko, kao što je radio, da činite dobro kao Knez Ivan, da praštate i neprijatelju kao Knez Mihajlo", i ja dodajem - da gradite i volite Srbiju kao što voli Aleksandar Vučić. Danas treba da bude u udžbenicima za četvrti razred osnovne škole.

I ono na kraju sasvim, gospodine ministre, potpuno ste u pravu kada ste rekli da se i Ministarstvo vaspitanja i obrazovanja treba da uključi u jučerašnje one programe - vraćanje nacionalnog dostojanstva, ne samo srpskom narodu, nego i srpskoj državi, da menjamo nastavne planove i programe. Jer, danas, kao i u 19. veku, srpstvu su potrebni junaci i patriote, državi Srbiji vojnici i vredni ratnici, opštinama čestiti građani i to bi trebalo da moto bude svim udžbenicima osnovnih škola.

Tačno je da manjka poštovanoj gospodi patriotskog osećanja.

Moram da kažem završnu rečenicu. Prvi svetski rat smo dobili zahvaljujući patriotskim osećanjima i programima u drugoj polovini 19. veka i upravo, krajem tog veka, naši mladići su bili vaspitavani u patriotskom duhu i učinili nadčovečanske napore, retko viđene u armijama čitavog sveta.

Hvala vam, gospodine ministre Vulin, što i vi i vrhovni komandant vraćate ugled našoj srpskoj vojsci koja će biti sigurno čestita, junačka, patriotska, kao i ona početkom 20. veka. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, profesore Atlagiću.
Sada reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega Đokiću.
...
Srpska napredna stranka

Zvonimir Đokić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani profesore Atlagiću, pravo je zadovoljstvo slušati vaše uvek inspirativne i činjenicama potkrepljene govore.

Region zapadnog Balkana će i u narednom periodu imati još mnogo tenzija, nesumnjivo, raznih političkih nerazumevanja i živeće pod uticajem događaja iz nedavne, pa i daljne prošlosti, ali i pored toga, paralelno se može očekivati ubrzani ekonomski razvoj, napredak, čak i brži nego što će biti napredak zemalja evro zone.

Prema procenama MMF-a, prosečni rast u narednim godinama u Severnoj Makedoniji biće 3,5%, u Albaniji 4%, a u Srbiji čak 4,2% BDP-a. Uporedo sa tim MMF je procenio da će, na primer, u Hrvatskoj rast biti tek oko 1,92%, a neki kompetentni stručnjaci tvrde da će zbog pada evro zone biti i značajnije niži, negde između 1,5% do 1,6%, upoređujući sa naših 4,2%, daleko manje.

Brži ekonomski rast je Balkanu neophodan kao lek zbog intenzivnog odlaska mladih ljudi iz čitavog regiona koji je počeo da se prazni, a taj trend će nažalost trajati sve dok značajno ne popravimo ekonomsku situaciju i dok ljudi ne shvate da više nećemo da se bijemo međusobno, već da ćemo zajedno raditi, stvarati i graditi budućnost bez sukoba i ratova.

Procenjuje se da će čitav region nastaviti da se prazni, da se već ispraznio do sada, da u zemljama regiona živi mnogo manje stanovnika nego što javnost o njima misli i zna. Surova je istina da smo u Srbiji ostali, nažalost, na svega oko 6,5 miliona stanovnika, da ih u Hrvatskoj ima tek 3,2 miliona, u Bosni i Hercegovini jedva 2,7 miliona, u Severnoj Makedoniji oko 1,4 miliona, u Crnoj Gori nema ni 520.000 stanovnika, a na Kosovu i Metohiji danas, računajući i svih 95.000 Srba koji tamo žive, nema ukupno ni 1,2 miliona.

Trend odliva stanovništva iz regiona može se smanjiti samo bržim ekonomskim rastom, a zaustavljanje tog trenda može se očekivati, kako tvrde znalci, tek kada postignemo da nam plate dostignu sada dalekih 1.000 evra. E, onda će ljudi početi da se vraćaju. Takav ekonomski rast nemoguć je bez slobodnog protoka robe, ljudi, usluga i kapitala, bez ukrupnjavanja zajedničkog tržišta, bez mirnog suživota, rasterećenog od straha od rata.

Kako EU gleda na inicijativu „mini Šengen“? Kako mogu da gledaju, osim sa odobravanjem na nešto što afirmiše osnovne postulate ljudskih sloboda na kojima je zasnovana i sama EU, a to su slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala? Ako sa pozicije evropske spoljne i bezbednosne politike posmatramo inicijativu „mali Šengen“, ona se može videti samo u pozitivnom smislu, kao relaksacija odnosa između zemalja tzv. zapadnog Balkana, pa i mnogo šire.

Iskreno, da sam na njihovom mestu, dakle, da sam ja na mestu ljudi koji u EU odlučuju o proširenju na zemlje zapadnog Balkana, ne bih ni ja rado prihvatio da mi neko sa Balkana, ko nije uspeo da reši međusobne odnose, neko ko i dalje živi u prošlosti opterećen sukobima, ratovima, opterećen podelama, neslogom, granicama, međama i osvetama, da mi taj neko svojim ulaskom u EU poremeti ionako rasklimane odnose zbog „Bregzita“ i drugih unutrašnjih i tzv. evroatlantskih problema. Da sam na njihovom mestu sigurno da bih bio protiv unošenja tzv. bureta baruta u kuću zvanu EU koju sam upravo nameravao da okrečim. Ali, zato bih blagonaklono gledao na svaku inicijativu koja ide u tom smeru da makar ovlaži taj barut u tom buretu baruta zvanom Balkan.

Siguran sam da EU na inicijativu „mali Šengen“ može gledati samo blagonaklono i sa odobravanjem, iako se ne zavaravam mišlju da neće biti i onih zloća koji će želeti da nam na svaki način napakoste, motivisani željom da jednostavno komšiji crkne krava.

Inicijativa „mali Šengen“ između Srbije, Albanije, Severne Makedonije, ali i, očekujem, drugih zemalja koje će joj pristupiti na svojstven način, obesmišljava ideje o novim podelama zatvaranjima u granice ratovima i vraćanjima u prošlost u kojoj bismo svi bili zarobljeni i okovani u lance sopstvenih zabluda, predrasuda i samodovoljnosti. Naša deca bi u takvoj budućnosti, zarobljenoj u prošlost, živela u getovima, svojevrsnim logorima, ograđeni bodljikavom žicom iznad kojih bi stalno fijukale granate, zviždali kuršumi, a oni bi do pojasa bili zaglibljeni u blatu natopljenom krvlju.

Ne! Mi iz SNS to ne želimo, ni svojoj, ni vašoj, ni bilo čijoj deci, zato želimo promene.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac–Lojane je samo jedan od niza sporazuma koje ćemo imati sa zemljama u regionu, a koji će omogućiti slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala kao preduslov za uspostavljanje boljih međusobnih odnosa i ekonomski rast i oporavak naših posrnulih ekonomija, razvoj privrede, nova zapošljavanja, smanjenje i zaustavljanje odliva stanovništva i mirniju budućnost. Podržavamo Sporazum i glasaćemo za njegovo potvrđivanje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, kolega Đokiću.

Sada reč ima Ljiljana Malušić.

Izvolite, gospođo Malušić.

...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac-Lojane.

Izuzetno je dobro i važno da potpisujemo ove sporazume iz prostog razloga što jačamo bilateralne odnose, znači jača naša spoljna politika. Treba da znamo da je ratova dosta bilo, čitavog života Srbi vode odbrambene ratove. Ko rat želi, rat mu u kući bio. Nikada više da rata u Srbiji ne bude. Zato potpisujemo ove sporazume, stvaramo prijatelje, a kada imamo prijatelje onda radimo i posao.

Setimo se samo stranih investicija za ovu godinu, 220 milijardi dinara, projekcija za sledeću godinu 260 do 300. Zašto? Zato što smo faktor stabilnosti u regionu, zato što je država ojačala, bili smo na rubu propasti 2012. godine. Danas je druga priča, pa zato treba da pričamo o ovim sporazumima. Dobro je što smo potpisali ovaj sporazum pre samo desetak dana, jer se radi o brzini, a kada se radi o brzini radi se i o novcu, imamo brži protok robe novca kapitala. Tako se radi, tako radi odgovorna vlast.

Što se tiče „malog Šengena“, naravno da ćemo ga svi podržati. Svako normalan zna da je to boljitak za tri zemlje, pre svega za Republiku Srbiju, a zatim i za Severnu Makedoniju, ali i za Albaniju. Zašto? Upravo govorim o protoku robe novca kapitala, ali i prepoznavanja kvalifikacija. Ljudi treba da znaju da ćemo razmenjivati radnu snagu, vrlo bitno.

Slušam ovde sve i svašta o tome kako „mali Šengen“ ne valja, kako je to protiv ovog, protiv onog. Ljudi, tržišna privreda vlada u svetu, ako se mi ne pomirimo i ako ne krenemo da radimo zajedno, šta, šta će biti od nas jednog dana? Ništa.

Dobro je što je već na neki način zaživeo ovaj „mali Šengen“, iako nije potpisan, nadam se da će vrlo brzo biti i potpisan. Inicijativa „malog Šengena“ već je dala i određene rezultate u privredi, na koje se dugo čekalo, pre svega prelaz Preševo-Tabanovci radi 24 sata. Evo, čujem da će se sada i između Severne Makedonije i Albanije otvoriti takođe prelaz koji će raditi 24 sata dnevno. Srbija-Severna Makedonija-Albanija po prvi put će tretirati državljane druge zemlje kao domaće, što je dobro. Ovo je 21. vek. U Albaniju će se ići samo sa ličnom kartom, a ono što je najvažnije dolaze i turisti. Pa, kako ćemo mi onda? Dođe u Beograd, treba mu viza. Niko neće iz Kine da dođe ili bilo koje daleke zemlje pa da budu u Beogradu 100 dana, nego hoće da obiđe čitav region. Ako tako radi Evropa, zašto to ne bi radila i Republika Srbija?

Imamo predsednika koji je vizionar i sigurna sam da će ovo da zaživi, iako zaista imamo mnogo neprijatelja sa strane i neke državne institucije koje to ne žele. Ne žele zato što žele, kao što reče moj uvaženi kolega - bure baruta na Balkanu. Bilo, ne ponovilo se. Imali smo ratove. U Prvom svetskom ratu smo izgubili 1.200.000,00 ljudi, u Drugom preko milion. Devedesetih godina i ne zna se koliko je bilo žrtava. Bilo i ne ponovilo se. Stvaramo prijatelje i, što reče moj uvaženi kolega, gospodin Martinović, povećaćemo robnu razmenu. Mi sad sa Albanijom imamo oko 184 miliona, a imaćemo 500 miliona. Za 500 miliona možemo da napravimo put od Čačka do Požege. Tako se radi. Tako radi odgovorna vlast. Ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge zakona i ovaj sporazum. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospođo Malušić.
Sada reč ima dr Vladimir Orlić.
Izvolite, dr Orliću.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svi narodni poslanici SNS pridružuju se rečima podrške kada je reč o uspostavljanju bolje, bliže saradnje u našem regionu i, naravno, pitanje zajedničkog uređenja i graničnih prelaza koje čini da te granice budu manje važne, odnosno da se lakše prelaze, da taj čuveni protok ljudi, robe, usluga i kapitala teče bolje, svakako može da naiđe samo na podršku što se nas tiče.

Oni koji komentarišu ovaj sporazum, odnosno ovakve ideje i ovakve planove kritički i zbog toga podvlače snažno, smatraju da je jedan od segmenata tzv. „malog Šengena“, ili „mini Šengena“ kako ga još nazivaju, i ovo da se granice između Srbije, Severne Makedonije i Albanije učine nešto transparentnijim loša stvar, moraju da odgovore pre svega na dva ili tri važna pitanja. Prvo je svakako šta je loše u osnovnoj ideji da se ekonomski napreduje? Šta je loše u osnovnoj ideji da se više stvara, više stiče, da se više posla obezbeđuje, kako u Srbiji, tako i u bilo kojoj državi koja želi da učestvuje u ovakvom programu?

Pogledajte, samo da se na trenutak osvrnemo na to kako izgledaju oni prvi koraci kada su postavljeni temelji onoga što danas nazivamo EU. Tada su se našli sa dve strane Francuzi i Nemci, opterećeni teškom prošlošću, opterećeni neki bi rekli i nemogućim političkim uslovima za bilo kakvu saradnju i razumevanje, rekli – hajde da probamo mi ekonomski da sarađujemo, hajde da probamo da zajednički nešto pravimo na ekonomskom planu, pa ćemo videti kako će ići dalje. Bez obzira šta danas neko misli o tome, da li se politički slaže sa jednima ili drugima, samo se na trenutak osvrnite i pogledajte šta su uradili, kakav su korak napravili i kakav je to rezultat dalo. U ono vreme, u ondašnjoj Evropi, za koju bi svako na ulici da ga zaustavite rekao – naravno da će ponovo da ratuju jedni sa drugima, naravno da će ponovo da se uništavaju, naravno da im je istorija toliko teška da je to nemoguće izbeći. Doveli su do toga da danas tamo na tom istom prostoru, zahvaljujući toj zdravoj logici ekonomski da se sarađuje da svima bude bolje, pa će to dalje indukovati bolje razumevanje na sve moguće načine.

Napravili su prostor za koji će vam danas svi, da ih opet na ulici zaustavite, reći da je to možda najpovoljniji, najpoželjniji prostor za život. Ne da je sačuvao mir, ne da je sačuvao bezbednost, ne da se spasao rata i razaranja, nego je uspeo do te mere da se usavrši, uznapreduje da bi danas praktično svako poželo da živi pod takvim uslovima. E, to je rezultat onoga što smo danas nazvali mi iz SNS, pre svega predsednik poslaničke grupe gospodin Martinović, razmišljanje zdravom logikom, razmišljanje hladnom glavom.

Da li je nešto loše u tome što kažemo - hoćemo da investicije koje dolaze u čitav region sutra budu dvostruko veće? Naravno da nije. Da li je nešto loše, a kako bi moglo da bude loše, što kažemo - već danas više od pola tih investicija u Srbiju dolazi? Sutra ako bude dvostruko veće parče na koje mi možemo da računamo, pa srpsko će biti opet dvostruko veće nego što je danas, i opet će biti ubedljivo najbolje u svemu onome što čitav region može i da ponudi, ali i da dobije sa druge strane. Tu ničega ni lošeg ni spornog nema.

Oni koji se ne slažu sa pitanjem bilo kakvih integracija, evropskih, ili kakvih drugih, smatraju da je njihova pozicija utoliko lakša što ne moraju da objašnjavaju da ono što su postulati te saradnje, a to je opet slobodan protok ljudi, slobodan protok robe, slobodan protok usluga i slobodan protok kapitala, je u samoj srži ideje „malog Šengena“. Opet ne mogu da se spasu obaveze da objasne šta je loše u ekonomskom napretku. Primera radi, u tome da se kamioni kraće zadržavaju na graničnim prelazima. Primera radi, tako je, gospođo Malušić, podigne opšti nivo razmene sa određenim državama, nek to bude i Albanija. Šta je tu loše? Šta je tu loše da mi više izvezemo, a u isto vreme da više pogodnosti za naše ljude kao potrošače obezbedimo? Pa, i jedno i drugo je korisno za građane.

Šta je loše i šta je sporno u ideji da od tog „malog Šengena“ mi možemo da napravimo bukvalno ono za šta smo sami sposobni i sami kadri da od njega napravimo, jer to je bukvalno to. Šta će to biti, šta će to značiti sutra? Odgovor pravi glasi – baš ono što mi od njega napravimo, ništa bolje, ni gore od toga.

U ovom trenutku ono što je evidentno i što se očekivati može, od 1. januara to znači putovanje samo sa ličnim dokumentima, samo sa ličnim kartama. To takođe znači jedinstveno tržište rada, tržište rada koje okuplja 12 miliona ljudi, na kome više ne morate po tri meseca da čekate da biste dobili radnu dozvolu, nego možete za nju da aplicirate zahvaljujući dobrom softveru, modernom softveru koji je napravljen, da aplicirate onog momenta kada granicu pređete. To samo znači da ono što već postoji, a u praksi mi i te kako imamo i radnike iz Severne Makedonije i radnike iz Albanije, ali zbog ovih i ovakvih uslova postojećih većina njih, nažalost, radi u tzv. sivoj zoni, da uvedemo u legalne tokove, pa da od toga i naša država ima neki dinar više, da to bude lakše i tim ljudima, ali i prostoru na kom su oni angažovano. Da se tako regulišu i pitanja kao što su plate, ali i ne samo plate, već i pitanje bolovanja, penzijsko i invalidskog osiguranja. Dakle, sve same dobre stvari.

Ništa, apsolutno ništa tu loše nema, ali potencijalno najdragocenije i potencijalno najvažnije - šta ćete da kažete sutra onima koji se u ulozi investitora ovde pojave? Što ćete moći da im pokažete - ljudi, vidite, danas kada razgovarate sa Srbijom da ovde dođete, ovde svoju fabriku otvorite, ne morate da razmišljate više u okvirima samo tržišta koje ima sedam miliona stanovnika, nego već pričamo o 12 miliona, sa uvek otvorenim pozivom da se tome pridruže i drugi, pa da pričamo o još većem tržištu. To je ono što je najdragocenije i najbolje za sve koji u ovom projektu učestvuju danas, ili će učestvovati sutra, što ćemo svi mi imati više da ponudimo i samim ti biti atraktivniji.

Obezbediti više posla za naše ljude, naše porodice, posledično opet dalje veće plate, dalji rast ličnih dohodaka. Dakle, sve one dobre stvari koje proizilaze iz napretka u ekonomiji. Ništa, apsolutno ništa tu loše nema. Postoji samo jedna začkoljica, što bi rekli kolokvijalno - za te stvari treba hrabrosti, treba političke petlje. Oni koji je nemaju, njima je najlakše da kažu – ne, to sad Beograd hoće neku novu Jugoslaviju. Kad ste rekli Jugoslavija, rekli ste baba roga i svi će da se okrenu na stranu i ne treba objašnjavati dalje, ni šta je dobro na novim radnim mestima, ni šta je dobro investicijama, ni šta je dobro ekonomiji. Misle da su objasnili sve, a nisu objasnili ništa.

Zajedničku državu ne nudi im niko. Ako im nije jasno kakav je model u EU između Francuske i Nemačke, tek onda o čemu govore pojma nemaju, ali zajedničku državu im ne nudi niko. Nudimo zajedničku perspektivu, zajedničko tržište i zajedničko staranje o onome što bi trebalo da je opet zdrava logika za koju treba političke petlje i to je tačno. Da se kaže – mi hoćemo da vodimo računa o svojim interesima, mi hoćemo da te svoje interese zaštitimo, ekonomske ali i sve druge, mi hoćemo da se mi pitamo za svoju budućnost.

Kada kažem rekao je Aleksandar Vučić – Balkan balkanskim narodima, to to znači to i to je ona politika koja se u praksi vodi u Republici Srbiji. Kada god je rekao, a rekao je mnogo puta – mi danas svoju politiku vodimo, svoj interes štitimo, ne postoji za nas ni prva, ni druga, ni treća stolica, nego jedna jedina, a to je srpska. Isto to želimo svima koji žive u ovom komadu kontinenta što ga svi zajedno delimo i nazivamo ga regionom. Da mi vodimo računa o sebi, da svoju politiku vodimo. Nije reč ni o kakvoj utešnoj nagradi za lošu evropsku perspektivu. Ako nešto treba da se čeka, a možda treba i neka treba, to je samo razlog više da mi ubrzamo bavljenje sobom, da mi ubrzamo zaštitu svojih interesa, da mi ubrzamo organizaciju nas u regionu tako da nama bude najbolje, tako da nama bude najprofitabilnije i da najviše budućnosti sebi obezbedimo.

Dakle, to su jednostavne stvari. Neće da ih razume svako, ali kada mi pojasnite ovako, verujte, imao sam prilike to svojim očima da gledam, ne može lako da ponovi onu polumantru, to je Jugoslavija, razume da nije i razume da je teško objasniti šta je tu loše. Kada pogledate ko se nalazi na strani onih koji ove ideje kritikuju, pa bukvalno oni koji ne mogu da podnesu Aleksandra Vučića. Politički zbog toga što ne mogu da ga pobede, ili zbog toga što je reč o čoveku koji nedvosmisleno štiti interese države Srbije i srpske nacionalne interese, dakle interese narodne, gde god taj srpski narod živeo.

Kad pogledate ko se nalazi na drugoj strani, isti oni koji poput zmija sikću, već više od dve godine koliko Aleksandar Vučić govori, zajedničko tržište celog regiona jeste perspektiva celog regiona. Isti oni koji u poslednjih nekoliko meseci, a ne zbog toga što je „mali Šengen“ postao tema jer je počeo da se implementira i što je od njega počelo da se vidi u praksi nešto, nego zbog toga što su besni i kivni na sebe, jer ne mogu Vučiću da pariraju, ne biraju dan, ne biraju način, ne biraju vreme, pa ni mete, pokušavajući da mu naprave neku štetu. Dakle, koji njega politički mrze i ne samo politički, ti su vam najveći protivnici ove ideje. U praksi svakakvi će izgovarati svašta a ko će pokušati nekim delima da tu ideju omalovaži, da tu ideju sabotira.

Ja sam video dve strane. Video sam Kurtijeve aktiviste kako pokušavaju neke transparente da razvuku u sred Tirane i da na taj način omalovaže skup koji je bio posvećen ideji „malog Šengena“, zbog toga što je to ideja Aleksandra Vučića. Dakle, Kurti sa svojim aktivistima, sa jedne strane i sa druge video sam Đilasove, Šolakove i Miškovićeve medije koji su radili to isto, koji su išli tamo da provociraju da pokušaju da omalovaže, da pokušaju da začetku unište dobar rezultat zato što je to rezultat Aleksandra Vučića.

Znate šta, kad takve imate protiv sebe, pa to vam je najbolji mogući dokaz na ovom svetu da radite pravu stvar i da se na pravom putu nalazite. Dakle, dok takvi napadaju Aleksandra Vučića, nema potrebe niko u ovoj zemlji da se pita da li i on prave poteze vuče, očigledno najbolje moguće poteze vuče. Oni koji hoće da se zabrinu nad pitanjem interesa Srba u regionu i ovo je poruka, pre svega, za dveraše ove od Boška Obradovića, nemojte molim vas, vi da Aleksandra Vučića motivišete za zaštiti srpski narod u Crnoj Gori.

Prvo, bez pomoći tog Aleksandra Vučića ne bi bilo odgovarajućeg opstanka ni za naš narod u Crnoj Gori. Ko ih pomaže materijalno, ko ih pomaže finansijski, ko je omogućio da mogu institucije naše narodne tamo da funkcionišu i Matica srpska i institut i kulturni centri i nacionalno veće? Pa, sve Aleksandar Vučić, pa to govore sami Srbi iz Crne Gore, ko je u lice rekao Milu Đukanoviću, ne ko vi, po konferencijama za štampu, nego u lice i da si u pravu što pokušavaš ovo oko imovine, a nisi, nemaš pravo da poništiš ono što je sto godina garantovano a tiče se tuđe imovine. To nigde na svetu nema. Tu nisi u pravu i to ne smeš da radiš.

To mu je rekao u lice, za razliku od vas koji u lice ne možete da pogledate sebe. Da ne bi morali, verovatno da odgovarate sebi na ono što ste učinili juče i sa tim završavam, vi ste gospodine ministre potpuno u pravu. Ono što su Đilas, njegove Marinike, njihovi Obradovići i svi oni koji su potpuno isti, juče uradili, svojoj državi, svom narodu, brutalno vređajući, brutalno omalovažavajući sve naše prijatelje iz sveta, koji su rekli – ne, nemamo problem da glasno saopštimo Srbija je u pravu, kada je reč o KiM. Ne, nemamo problem da kažemo njen suverenitet priznajemo.

Sve te naše prijatelje, osvedočene prijatelje, brutalno su bezočno, podlo i mučki Đilasi, Marinike, dveraši i ostali optužili da su korumpirani, da su plaćeni, da su dobili novac za takav potez. Njih, na najgori mogući način blatom gađali i doveli u opasnost sve ono što su naredne aktivnosti planirane na temu povlačenja tzv. priznanja. Dakle, sve učinili da svojoj državi maksimalno otežaju posao kada sutra bude razgovarala sa nekim osamnaestim, devetnaestim, dvadesetim na ovu temu, izloživši unapred te ljudi poruzi i optužbama da su i oni takođe korumpirani.

Koliko im je do Srbije stalo pokazali su onim što su od te države napravili, pokazali su i onim što su juče saopštili celoj zemlji, celoj planeti ako hoćete tako i pokazali su na najbolji mogući način da oni koji ne znaju šta je država, ne znaju šta je interes narodni, Aleksandru Vučiću nikakva konkurencija ni u čemu biti neće, pa u skladu sa tim mi ćemo da nastavimo da radimo ovo što je zacrtano kao koridor ka budućnosti, ka dobrim rezultatima za našu zemlju, sprovodićemo politiku Aleksandra Vučića i SNS, jer je to ono što obezbeđuje da sutra u tim istorijskim čitankama o kojima je govorio i profesor Atlagić, ovo vreme bude zabeleženo kao vreme kada su se o Srbiji starali ljudi koji su za nju umeli da naprave odgovarajući rezultat. A Đilasi, Miškovići i Šolaci oni ostaju duboko na marginama najgoreg i najcrnjeg perioda ove zemlje baš tamo gde im je i mesto. Hvala vam lepo.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, dr Orliću.
Da li se još neko javlja od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa?
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.