Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 64 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI SRBIJE
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo oficiri, Vojska Srbije je vojska svakog građanina Srbije, bez obzira na bilo koja njegova daljnja opredeljenja.

Vojska Srbije je ljubav, odbrana, a i industrija. Vidan je pozitivan pomak u Vojsci Srbije, to samo onaj ko neće da vidi, ne može da vidi, i o tome toliko.

Gospodine ministre, dobro ste vi juče rekli da Vojska Srbije zaslužuje potpuno nov zakon, ali o Vojsci Srbije valja razgovarati bar jednom godišnje na bilo koju temu, jer zaista Vojska Srbije i građani Srbije to svakako zaslužuju.

Da bi vi imali dobar materijal za novi zakon o Vojsci Srbije vi trebali bi da uvažite sugestije narodnih poslanika, pre svega poslanika SRS, jer ovi drugi uglavnom i misle da je sve u redu, kako je to na današnji dan.

Jedan od kolega je rekao da bi trebalo biti realno nacionalista i upravo ako jesmo to, onda mi ne možemo tako olako da odbijamo predlog SRS, da mi bi trebali svoju saradnju da usmerimo ka savezu sa Rusijom, odnosno ODKB.

Možda bi vi bili u pravu za vojnu neutralnost, kad Srbija ne bi bila ugrožena na način na koji to jeste, danas kad ne bi imala problema koje ima, kad joj se ne bi otimao 15% njene teritorije, možda bi onda status vojne neutralnosti najviše i odgovarao Srbiji. Ali, imajući u vidu, činjenicu da to nije tako, odnosno da postoji opasnost za otimanje teritorije Republici Srbiji, onda bi povezivanje sa ovim savezom i te kako dobro došlo.

Rekao je jedan od kolega juče da mi treba da uspostavljamo i jačamo saradnju sa NATO. Meni to nekako nije prirodno. Ako imamo u vidu šta su nam sve radili, mi od nje ne možemo nikada da očekujemo ništa dobro.

Sa Ruskom Federacijom svakako da možemo da očekujemo i skupite malo hrabrosti, gospodine ministre, imate vi dobre saradnike. Predstavnicima NATO, zaista im nije mesto u Generalštabu. Budite vi dobar domaćin, nađite im neku drugu lokaciju, ali tamo im nije mesto.

Hvala, gospodine Periću.
Reč ima narodni poslanik dr Branimir Rančić.
Doktore izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva odbrane, poštovani narodni poslanici, u svom obraćanju prvo bih se zahvalio i čestitao građanima Subotice na otvaranju Ipsilon kraka na Koridoru 10, što pokazuje da SNS i njen predsednik Aleksandar Vučić, na sve psovke, optužbe i sve moguće negativne stvari koje se upućuju prema Aleksandru Vučiću, Vladi, ministrima i poslanicima SNS, odgovaraju novim putevima, modernizacijom železnice, novim aerodromima, novim kliničkim centrima, domovima zdravlja, između ostalog i modernizacijom Vojske.

Sve što kažem ja potkrepljujem činjenicama. Tako na primer moram da kažem da su novi helikopteri iz Francuske i Rusije parkirani na niškom aerodromu. Vojni aerodrom narednik pilot Mihajlo Petrović u Nišu bogatiji je za novi Hangar. Ovaj objekat je urađen po poslednjim standardima i u njemu će biti stacionirani helikopteri H145M i Mi-35, nabavljeni iz Francuske. Kao što vidite, mi ne nabavljamo samo oružje iz Rusije, već i iz drugih zemalja u zavisnosti od naših interesa i Rusije u Hangaru sa akumulatorskom stanicom ove letilice će biti zaštićene od promenjivih vremenskih uslova.

Ovo je prvi Hangar izgrađen nakon NATO bombardovanja 1999. godine u kojem je na niškom aerodromu uništeno sedam ovakvih objekata.

Takođe, kao poslanik iz Niša, moram da kažem nešto i o 63. padobranskoj brigadi, koja je ponos ne samo države Srbije, nego i grada Niša.

Po formiranju Vojske Srbije 2006. godine, ova jedinica, znači 63. padobranska i 72. brigada za specijalne operacije izviđačko-diverzantskog profila, spuštene su na rang bataljona. Znači, posle 13 godina one su ponovo vraćene na ono mesto koje im pripada.

Što se tiče 63. padobranske brigade i 72. brigade za specijalne operacije, moram da kažem da vojnici koji služe u ovim jedinicama polažu dve zakletve – vojničku zakletvu i padobransku zakletvu čiji je moto sledeći: „Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. brigade rade!“

Zahvaljujem.

Hvala, doktore Rančiću.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, ja želim da kažem da sam saglasna sa mišljenjem Vlade, ali takođe ono na šta želim da ukažem, to je da se ovaj član zakona odnosi na srednje stručno vojno obrazovanje i na proizvođenje onih koji su završili Srednje stručno vojno obrazovanje u čin vodnika.

Naravno, svaka čast na tome i sve pohvale za uvođenje podoficirskih činova i za obrazovanje naših učenika za sticanje podoficirskog čina.

Ono što želim da kažem to je da su rušitelji Srbije žuto tajkunsko preduzeće 2005. godine, ukinuli srednje stručno obrazovanje, jer njima ne samo da nije trebala vojska, već nije trebao ni podmladak koji bi svojim znanjem i umećem radio na zaštiti oruđa i oružja koje Vojska Srbije upotrebljava u svojim redovnim aktivnostima.

Mogu da kažem da je tek 2015. godine, kada je premijer Srbije bio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, a ministar vojni gospodin Gašić, srednje stručno vojno obrazovanje je vraćeno u naš sistem. Moram da kažem da je tek ove godine izašla prva klasa podoficira i da su oni položili svečanu zakletvu u "Miloševom Takovu". Sve čestitke tim podoficirima, jer oni danas svoj posao obavljaju uglavnom na oruđima, na ratnom vazduhoplovstvu i protiv vazdušnoj odbrani.

Takođe želim da ukažem i na to da je velike napore učinila ova Vlada, naš predsednik, Aleksandar Vučić i naravno, vaše Ministarstvo u unapređenju uslova života i unapređenju internatskih uslova u kojima borave vojni gimnazijalci i učenici Srednjih stručnih vojnih škola.

Naime, moram da kažem da je i obnovljen internat koji je sagrađen 1976. - 1978. godine, učenici Vojne gimnazije i učenici Srednjih stručnih vojnih škola do3bili su novi modernizovani prostor, a država je u to uložila 180 miliona dinara.

Naravno, danas postoje oni mrzitelji, oni rušitelji, oni koji nemaju ni obraza, ni časti, ni morala da na najgori mogući način udare na osnovne principe Strategije odbrane, a to je na pitanje nacionalnog suvereniteta i integriteta, ali politika Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, politika Marinike Tepić je politika laži, politika obmane i politika zla. Ta politika ne može da pobedi politiku uspeha i napretka, a politiku uspeha i napretka Republike Srbije i jačanje Vojske Republike Srbije upravo svakoga dana radi Aleksandar Vučić u interesu vojske, u interesu države, u interesu mira i bezbednosti svakog građanina. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Jevtović Vukojčić.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite, gospodine Vulin.

Poštovani predsedavajući, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja želim da se zahvalim što ste obratili pažnju upravo na suštinu vojnog obrazovanja.
Suština svake vojske jeste obuka, jeste priprema, jeste obrazovanje. Neshvatljivo je i ne može se objasniti, ne može se racionalno objasniti, može se malo drugačije razmišljati, pa se može onda razmišljati o pravim motivima onih koji su to uradili da vi 2005. godine ukinete srednju stručnu vojnu školu, ukinete pripremu dečaka i devojčica koji će sutra održavati naše vazduhoplove, održavati naše radarske sisteme, naše protiv vazduhoplovne sisteme, sačuvate ih. Oni postoje, ali ukinete one koji će se brinuti o njima. To je apsolutno zdravom razumu nepojmljivo i neshvatljivo.
Koristim ovu priliku da podelim sa vama i sa građanima Srbije, da vam kažem u šta su oni hteli da pretvore, pa dobrim delom čak i uspeli da pretvore uopšte sistem vojnog obrazovanja.
Gospoda u uniformama koje ovde vidite, u njihovim diplomama piše oficir. Momci i devojke koji sada završavaju Vojnu akademiju i koji su je završili u proteklih desetak godina, na njihovim diplomama piše „menadžer u odbrani“. Oni su menadžeri u odbrani. Njih su pripremali planski da jednog dana prestanu da rade u vojsci i da se bave nečim drugim u svom životu.
Iduće godine ćemo i to promeniti. Vratićemo, naravno, poštujući zakone odgovarajuće. Vratićemo da oficir ponovo bude oficir, ne menadžer u odbrani.
Znate li da je na komandnom štabnom usavršavanju… to je oblik veoma važnog usavršavanja za naše oficire, mi smo sada uveli, tačnije ponovo vratili vojnu geografiju, vojnu istoriju, savremene sisteme naoružanja. Zamislite, mi smo školovali oficire za najviše činove, za najviše dužnosti u našoj vojsci, a da nisu imali vojnu istoriju ili vojnu geografiju? Prosto se pitate šta su učili. Čemu su ih učili?
Mi smo došli do toga da student, pitomac, kadet Vojne akademije na četvrtoj godini nije imao ni jedan jedini čas borenja. Oficire nismo pripremali za to. Pripremali smo ih valjda za pesmu i igru, šta li?
Zamislite do koje mere je dovedeno? Da naše vojno obrazovanje bude civilnije od civilnog. Ne spremate oficire, ne spremate one koji će braniti zemlju, ne učite ih vojnoj istoriji, vojnoj geografiji, ne učite ih savremenim sistemima naoružanja. Čemu ih onda učite?
Sve su to stvari koje mi menjamo. Za sve te stvari, naravno, potreban je i novac i kadrovi, ali potrebno je vreme. Ovo vreme od 2005. do 2015. godine, kada smo ukinuli Srednju stručnu vojnu školu, ne može da se nadoknadi. Jednostavno, nije moguće. Mi se sada borimo. Naravno, borimo se da što više mobilišemo, da što više angažujemo čitavo društvo da nam pomogne da vratimo vojsku, pa i vojno obrazovanje, tamo gde mu je mesto.
Svi zajedno moramo da obratimo pažnju na vojno obrazovanje. Kako ih budemo školovali, takvi će biti, takvi će oficiri biti, tako će voditi našu vojsku.
Ono što mi radimo sada u Ministarstvu odbrane, ono što se radi na Univerzitetu odbrane, radimo da vratimo vojno školovanje potrebama vojske, da je vojska ta koja određuje šta će joj biti potrebno, u kojoj meri će joj biti potrebno i kakav profil oficira, kakav profil podoficira ona hoće. Hvala.

Hvala, ministre Vulin.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Dobro je to što se vojska vraća tradicijama, ili tradicije što se vraćaju vojsci, pre svega i kada je u pitanju i srednje stručno obrazovanje.

Mi svi znamo i pamtimo kada je Vojna gimnazija bila elitna škola, u koju su se upisivali bukvalno najsposobniji. Ja se ne sećam da je nekada moglo iz gimnazije, ako želi da se aktivira, da se aktivira kao u činu nižeg oficira. Ne sećam se, možda je bilo, ali ne sećam se.

Ono što je veoma bitno to je da ovde se poboljšalo i finansijsko stanje kada je u pitanju vojska i kada je u pitanju uopšte briga i finansije koje su vezane za Vojsku Srbije. Otprilike budžet za sledeću godinu iznosi oko 800 miliona, ne računajući ona dodatna sredstva koja su namenjena za opremu i sve ono što je potrebno vojsci. I, zamislite kakav bi to efekat bio i kada je u pitanju obrazovanje i kada je u pitanju opremanje vojske da se manje razbacuje, recimo, ova što vodi saobraćaj i građevine, da ne deli tako 300 miliona, jer u tih 800 miliona koji su namenjeni za Vojsku Srbije, nešto preko 300 miliona je za plate zaposlenih u Vojsci? Zamislite koji je to red veličina kada ona olako prihvati da „Behtelu“ poveća cenu za 300 miliona?

Zamislite kada bi sredstva koja su na nivou lokalne samouprave, po izveštaju DRI, zloupotrebljena, potrošena, razbacana, milijarde i milijarde, kada bi se ta sredstva racionalno koristila, a pogotovo za potrebe Vojske, u kakvoj bi situaciji, u kakvom bi stanju bila Vojska Srbije, koja je veoma bitan faktor da odbrati neprijatelje, a ne da razmišljamo o tome da ratujemo?