Dame i gospodo narodni poslanici, mojim amandmanom sam tražio da se u članu 11. koji se odnosi na član 177. osnovnog zakona, briše tačka 3.

To nisam tražio slučajno nego iz jednog veoma praktičnog razloga, a ova tačka govori o tome o prikupljanju podataka, o deci, učenicima i odraslim. Znači, o prikupljanju podataka gde se između ostalog kaže da se u te podatke unose i podaci o socijalnom ugroženim kategorijama. Takođe, u ovom članu zakona se kaže, da treba sakupiti podatke o socijalnom statusu, stambenom zbrinjavanju učenika, porodičnom statusu i tako dalje.

Mi koji radimo u prosveti toliko godina, znamo iz iskustva da su ovo najosetljiviji podaci koje hoće i koje žele da daju neki učenici. Mnogo njih, pogotovo oni koji pogađaju ovakve stvari ne žele da daju podatke ili daju pogrešne podatke o tome da nemaju jednu sobu ili da dele sobu sa bratom, sestrom i tako dalje, jer nažalost imamo mnogo onih koji su podstanari i tako dalje. Zamislite, njegov kolega napiše da ima pet soba na raspolaganju u kući, a on sa braćom, sestrama ili već kime deli jednu sobu ili jednu prostoriju u nekom podstanarskom objektu.

Ovde se doduše kaže da se to prikuplja pre svega u svrhe statističke svrhe, međutim, mi znamo da se ove stvari menjaju, pa čak u te statističke svrhe tu neće imati neke naročite i velike koristi, tako da mislim da ove podatke, baš ove najosetljivije podatke koji mogu stvoriti problem i koje stvaraju problem, praksa je pokazala u većem broju dece i učenika, ne treba sakupljati od učenika, nego do tih podataka, naravno koji su važni za centre za socijalni rad i neke druge društvene institucije, do tih podatak treba dolaziti na drugi način.

Hvala, kolega Saviću.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o registru akreditovanih visokoškolskih ustanova. Ovde u jednom stavu, predloga Vlade stoji da će biti upisivani podaci o sopstvenim prihodima. Sad ono što meni nije jasno, da li na te sopstvene prihode, da li ulazi i ova budžetska podrška ili samo sopstveni prihodi stečeni radom visokoškolskih ustanova.

Zašto to pitam? Vi svakako znate da je nedavno ova rektorka, politički aktivista i tako dalje, rekla da je Vlada smanjila obim sredstva Beogradskom univerzitetu, što nije bilo tačno. Dakle, prihodi se sastoje iz budžetske podrške i sopstvenih prihoda. Beogradski univerzitet pre nego što je postao, pre nego što je Rektorat, loše vođen ekonomski, postao brlog Saveza za Srbiju, politički brlog, gde je rektorka Ivanka Popović, po meni prerasla u političkog aktivistu Saveza za Srbiju i ne bi me iznenadilo da postane nosilac izborne liste ovih 1 od 5 miliona, da ona bude vodeća, tim pre, što je u Rektoratu političke aktivnosti izvodila sa svojim školskim drugovima. Doduše oni su još bili studenti, ona je u međuvremenu postala rektora, ali s obzirom da su studirali 12, 13 godina, ja pretpostavljam da su tu negde ista generacija.

Dakle, ona je zajedno sa njima osporavala određena, na politički način, određena zvanja, i u tome ona misli da je uspela. Ako bi tako radili onda bi neka druga politička garnitura koja zauzme Rektorat može da poništi i njeno zvanje, ne znam da li je stečeno u Rio De Žaneriju ili na nekom drugom mestu, ali to ministar svakako zna bolje od mene.

Ali ono što je bila apsolutna laž, da je Vlada smanjila prihode odnosno smanjila dotacije Beogradskom univerzitetu. Nije bilo tačno. Dala je više 800 i nešto miliona, ali su prihodi, dok je Ivanka Popović počela da rukovodi Beogradskim univerzitetom, prihodi pali za 1,3 milijarde.

Pa, ukupan budžet, ukupna sredstva, nije budžetska podrška smanjena od strane Vlade, naprotiv povećana je, ali zahvaljujući lošem rukovođenju u političkim aktivnostima, rektorke Ivanke Popović, loše rukovođenje univerzitetom proizvelo gubitak od 1,3 sopstvenih prihoda, i ja se radujem tome da će ubuduće u registru morati da iskažu i budžetsku podršku, verovatno i sopstvene prihode i onda ćemo vrlo lako videti ko kako prihoduje, ko šta troši, ko šta ima, a ko se bavi na radnom mestu politikom sa političkim aktivistima, želeći da naudi ne samo Vladi Republike Srbije već da naudi imidžu države Srbije. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Po ovom amandmanu se javio i kolega Srbislav Filipović.
Izvolite, gospodine Filipoviću.

Prosto je nemoguće odoleti izazovu kad se pomene rektorka Beogradskog univerziteta, taj vrlo stručnjak, moralna gromada sa Univerziteta u Beogradu koja umesto da studentima daje primer kako treba da uče, da stiču znanja, da se razvijaju, pa da sutra sa tim stečenim znanjima steknu dobra radna mesta, ona studentima daje zapravo savete kako politički da deluju, kako da obesmišljavaju ono što stiču na fakultetu i kako da obesmisle vreme provedeno na svojim fakultetima.

Tako, umesto da ta grupa ljudi koja se okupila oko nje, kao verovatno jednog od budućih lidera grupe „jedan od pet miliona“, kao što reče moj kolega, uvaženi Marijan Rističević, umesto da nešto rade i uče, oni najavljuju svoj izlazak na izbore i trenutno kriju, možda ko će im biti neki nosilac liste, jedan od pet miliona.

Onda, kada govorimo o stručnosti o tim diplomama, kolega Rističević je odlično započeo tu temu, a sve vezno sa obrazovanjem i kvalitetom obrazovanja u Republici Srbiji, verovatno bi stručnost i znanje trebalo da se izrazi posebno kod onih ljudi koji vode državu i odluče se na bavljenje politikom na rad u državnim organima, da se ta stručnost i posebna vrsta elitizma na koje oni se pozivaju i koji sami sebi dodeljuju te nazive profesora, doktora, stručnjaka velikih za sve i svašta, pokazalo se zapravo da od 2000. do 2012. godine, imamo grupu ljudi na vlasti koji su sve samo nisu stručni.

Oni su bili stručni samo da pokradu, da otmu što više novca od građana, ali se pokazalo to da znanja koja su stekli ili sticali, trebali da steknu na fakultetu, nisu stekli. Ta znanja nisu videli građani Srbije na svojim životima, tačnije videli su u negativnom kontekstu, što nikako nije smelo da se desi.

To govori samo o tome da su upravo te diplome bajne, na koje se oni pozivaju, zapravo njihove diplome lažne, a tu imate velike stručnjake poput ovoga kome je vinograd proradio za nekoliko meseci Živkovića, pa ga posle zatvorio, pa imate uvaženog velikog stručnjaka za pravnu materiju Balšu Božovića, imate ogromnu gromadu i moralnu i stručnu Mariniku Tepić, pa imate ovog polupismenog Boška Obradovića, e sad da bi oni svu tu svoju nestručnost prikrili i nemoralni, oni moraju šta da rade?

To je ona osoba koja stalno o poštenju, tako oni to rade upravo, napadajući čestite i poštene ljude koji su svoje znanje stečeno na fakultetima, školama itd. prikazali od 2012. do 2014. godine, do danas.

Prikazali su tako što je javni dug u Srbiji smanjen, tako što je zaposleno preko 250.000, novih radnih mesta smo dobili, preko 200 novih fabrika, tako što smo izgradili više puteva nego u Brozovo vreme, tako što su škole danas neuporedivo bolje, nego što su bile, tako što imamo dualno obrazovanje, tako što podstičemo našu decu da uče, i time što uče da stiču i nova znanja, i nova radna mesta i nove mogućnosti za sebe u životu.

Dakle, ova vlast daje pravi primer danas deci u Srbiji kako se saznanjem može nešto uraditi pošteno i pre svega za svoju zemlju, a kada uradite nešto dobro za svoju zemlju, to znači da ste uradili nešto dobro i za sebe i za svoju porodicu. Hvala.

Hvala, gospodine Filipoviću.
Da li ste vi nešto hteli, gospodine Rističeviću?
Ne, dobro.
Po amandmanu hoćete opet? Dobro, izvolite, pravo na repliku, vidim da ste se…..

Da, repliku na Srbislava. Jeste da mi zagovaramo istu politiku gospodine predsedavajući, ali gospodin Srba i ja smo dva poslanička kluba.

Kada je već pomenuo ovog velikog bravara Balšu Božovića. Dakle, za mene je pravo čudo što se on drznuo da bude protiv Srba i vernika u Crnoj Gori, to je neverovatno. Da Srbi iz Crne Gore podržavaju Srbiju, a da pri tome Balša Božović, za koga znam da je poreklom iz Crne Gore, što pozdravljam, ali da on bude protiv Srba, vernika u Crnoj Gori, to je za mene nezamislivo.

Ali gospodine ministre, da vi nama nešto proverite, mi uporno tražimo diplomu bravara Balše Božovića, da li je diplomirao za bravara, nisam siguran.

On čuo da je Tito bio bravar, po poželeo i on da bude malo Tito, odnosno da malo bude bravar. Još da poželi da bude austrougarski vojnik, a blizu je toga, da bude austrougarski vojnik i da napadne na Srbiju, da zalegne u neki rov, a mislim da su debelo iz nekog žutog rova zalegli protiv države Srbije i da znamo s čim imamo posla, a i da vi pažljivo s obzirom da ste ministar, potražite tu diplomu Balše Božovića.

Ima ove ptičice sa zastave, evo ovi orlovi, oni se oglašavaju i kažu oni nama, kažu da je ta diploma malo sumnjiva. Pošto rektorka to neće, ovaj politička aktivista da proveri, njega nema među ovim diplomiranim pravnicima na Beogradskom državnom fakultetu. Nema ga.

Mi tražili, nismo mogli da nađemo ko ni Živkovićevu diplomu, ne znamo više, a on kaže da je diplomirao na Višoj ekonomskoj u Beogradu, toga nema, izgleda neka Viša trgovačka, večernja uz večeru, u Nišu.

I te su intelektualne gromade sa tim svim zvanjima diplomama ustale protiv nekoga ko je diplomirao sa prosekom 9 koma nešto itd.

Ne želeći da budem advokat ministra finansija, da nam pronađete diplomu Balše Božovića, ako već Živkovićevu ne možete, jer možete ceo Niš da prekopate, diplomu nećete naći i da vidite da li je tačno da nedostajuće ispite na Beogradskom državnom univerzitetu koje kaže da je završio, je dao kod privatne, odnosno kod stranačke koleginice Vesne Rakić Vinodelić ili Vodinelić, nisam baš siguran, s obzirom da su Živokovićevi.

Hvala gospodine Rističeviću.
Reč po amandmanu ima prof. dr Miladin Ševarlić.

Hvala lepo. Iskoristiću svojih pet minuta i dozvolite gospodine ministre da vas zamolim sa dva komentara na predloge.

Najviše primedbi roditelja, u vezi sa Ministarstvom prosvete odnosi se na udžbenike. Ovde je o tome bilo reči. Ja ću navesti samo jedan primer.

Udžbenik za engleski jezik za drugi razred, štampan je dvodelno, prvo udžbenik, a zatim radna sveska. Iduće godine, štampan je kao jedna publikacija, udžbenik plus radna sveska zajedno. To znači da udžbenik iz prethodne godine, koji se ni po čemu ne razlikuje u odnosu na udžbenike iz prethodne godine, vi ste morali ponovo da kupujete, umesto da kupite samo radnu svesku.

Mislim da udžbenici i prateći materijali, dopunski materijali, u osnovnim školama ne bi smeli da budu u funkciji zgrtanja profita izdavačkih kuća.

Drugo, mnogo je zamerki na udžbenike iz istorije. Ovde je bilo reči o tome, da ne treba dozvoliti da inostrani izdavači štampaju udžbenike iz istorije, srpskog jezika i geografije, što ja podržavam.

Bilo bi dobro da Ministarstvo prosvete bude inicijator jedne javne rasprave na tu temu i da iskoristimo vreme između dva izborna datuma, onih izbora koji će biti prvi krug i drugi krug da se o tome porazgovara sa učešćem predstavnika svih zainteresovanih strana.

Treće, vi finansirate projekte, takozvane osnovne projekte, istraživačkim institucijama, ali aplikativne projekte dozvoljavate, takođe da rade samo naučno-istraživačke organizacije. Zašto to ne bi mogla da radi naučno-stručna udruženja, jer onda mogu da izaberu najeminentnije kadrove ili stručnjake, ne samo iz Srbije, nego recimo iz GEPS-a, Grupe eksperata srpskog porekla, kojih ima oko osam hiljada u evidenciji profesora Jovana Filipovića, sa Fakulteta organizacionih nauka? Ili da neke naučno-istraživačke organizacije objedine najsposobnije kadrove, da bi dali najcelishodnija rešenja, koja treba privreda da iskoristi.

Četvrto, želeo bih da vas pitam da li bi se Ministarstvo prosvete uključilo zajedno sa Srpskom akademijom nauka u afirmaciju prilično zaboravljenog akademika Miloša S. Milojevića, rođenog u Crnoj Bari 1840. godine, a umro je 1897. godine, u Beogradu? On je bio redovni član Srpskog učenog društva, Odbora za nauke državne i istorijske, od 1870. godine pa nadalje. On je pravnik, filozof, filolog, istoričar, profesor i upravitelj Bogoslovije Sveti Sava u Beogradu, a ovo je godina kada još uvek obeležavamo 800. godina pravoslavlja. Bio je komandant dobrovoljačkih i ustaničkih odreda, u srpsko-turskim ratovima, 1876. – 1886. godine i učesnik Berlinskog kongresa 1878. godine. Bavio se sakupljanjem narodnih pesama i običaja.

Zahvaljujući njegovom predanom radu, sačuvana je Dečanska … najstariji i najvredniji dokument, koji se čuva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Pisao je istoriju Srba, koja je izašla, kao odlomak dela 1872. godine, štampano u državnoj štampariji, uz podršku tadašnjeg Srpskog učenog društva.

Šta je uradilo udruženje Miloš S. Milojević? Afirmisalo ga je u Mačvi i šire, realizovalo je naučno-stručne skupove, uz učešće naučnika iz regiona, pre svega iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, ali i iz Beolorusije, Rusije i drugih zemalja.

Mislim da bi na taj način „Dani Miloša S. Milojevića“, dobili na značaju i eventualno ga uključiti u udžbeničke materijale, barem nešto od onoga što je on sakupljao, iz tog perioda srpske državnosti.

Hvala na pažnji.

Hvala, profesore.
Reč ima ministar, Mladen Šarčević.
Izvolite, gospodine ministre.