Samo nekoliko rečenica.
Potpuno ste u pravu gospodine ministre, samo da kažem, kada su arhivi u pitanju kroz prošlost kako je to bilo.
Pođimo od susednih republika. Danas se u Zagrebu zove Hrvatski državni arhiv, a zvao se Arhiv Hrvatske nekada, zvao se Arhiv hrvatsko-slavonsko-dalmatinsko zemaljski itd.
Isto tako kod Arhiv Srbije, da li će se drugačije zvati? Ovo ste potpuno u pravu. Moraju se niz stvari, u prvom redu Ustav da menja, jer oni, Hrvati nazivaju Hrvatski državni sabor, a mi Narodna skupština Republike Srbije i nema razloga da mi ovo ne podržimo. Hvala Bogu da ćemo glasati, vladajuća koalicija. Ali je dobro što smo svi diskutovali o ovome. Da se lepo raspravi, da se vidi da imamo mišljenja različita. To je bogatstvo ove Skupštine. Bilo bi mi drago da oni kojih večeras ovde nema, ovih iz DOS, da pokušamo, da i oni kažu svoje mišljenje.
Dakle, danas se u Dubrovniku naziva Hrvatski državni arhiv u Dubrovniku, Hrvatski državni arhiv u Zagrebu, ali na nama je da mi to dogovorimo da li će ostati Arhiv Srbije ili srpski državni arhiv, kad se bude menjao Ustav, a onda možda će se i Skupština drugačije zvati. To je dobro da vidimo.
Što se tiče jezika, ja se nadam da će i taj zakon doći u ovu Narodnu skupštinu i dobro je da smo o svemu ovome govorili.
Još jedanput kažem, drago mi je posebno za arhiv, Arhiv grada Novog Sada. Kada sam već uzeo reč, možete i vi biti, i ova Vlada ponosni, a i predsednik Republike Aleksandar Vučić, što pripadate jednom vremenu kada se 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja nakon 175 godina vratila tamo gde joj je i mesto bilo. To su ogromne stvari. Uvaženi narodni poslanici danas su o tome govorili.
Nije to mogao niko ranije. Bilo je pokušaja, vi znate kao i ja, od mnogih predsednika Republike. Uspelo je to ovom predsedniku zbog autoriteta i ugleda koji ima ova država, ova Vlada i ovaj predsednik i tu nema dileme, ali i zbog ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina, a isto tako i povratak ovih slika.
Ovo je jako bitno, zato što je Miroslavljevo jevanđelje jedan od najstarijih, najznačajnijih i najboljih spomenika srpske ćirilice. Neko će reći srpsko-slovenske, ali ja kažem srpske ćirilice itd. Mi smo videli, imamo pokušaja svojatanja toga.
Moram da napomenem, 2012. godine u Zagrebu je održan naučni skup, Hrvatska akademija nauka i umetnosti održala je, gde se pokušalo svojatati to. Naravno da se to neće uspeti.
Dakle, izuzetna je važnost toga jednog lista. Neki kažu – šta će mi jedan list? Toliko je pokušaja bilo bivših predsednika, dugo godina itd. Uspelo je to. Znate li zašto je uspelo? To je mogao samo čovek kome su nacionalni državni interesi iznad svega, i rodoljub. Ja znam da to mnoge boli kad to sad kažem. To nije mogao Boris Tadić, a niko mu nije branio, jer on je rekao, citiram – šta će mi vojska? Završen citat. A naša vojska danas uživa ugled takav kakav uživa i određeni nivo smo dostigli, zavidan nivo.
Još jedanput da kažem, arhivi ne afirmišu samo nacionalni identitet srpskog naroda, nego i drugih naroda i, vrlo je bitno, nacionalnih manjina. To mi znamo koji ulazimo u te ustanove itd.
Na nama je sada i na nacionalnim manjinama da osiguramo arhiviste da koriste arhivsku i bibliotečnu građu. To je problem fakulteta, a ne Ministarstva kulture. Ali, ja znam da sada Vlada radi u saglasju sa većinom akademske zajednice, hajde da kažem, većinu članova, a jedan mali deo što neće da sarađuje, to je druga stvar, i da idemo u pravom pravcu, ono što se nije išlo godinama. I to je suština.
Dobro ste rekli, kada se bude menjao Ustav, raspravu ćemo voditi, možda ćemo sve da promenimo.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Hvala još jedanput za ovo Miroslavljevo jevanđelje. On je jedan od dragulja kaligrafske pismenosti srpske srednjovekovne i umetnosti u celini. Hvala lepo.
