Hvala, kolega Jojiću.

Samo da napomenem.
Načelnik opštinske uprave je doneo rešenje o izdavanju građevinske dozvole suprotno odluci svoje opštine. Sad možete misliti šta je tu bilo odlučujuće. Odlučujuća je bila korupcija i potplaćivanje i ni u kom slučaju ne možemo biti zadovoljni. Na lokalu vam je veliki kriminal u oblasti građevinarstva.
Uzmite ono što sam rekao kada je u pitanju onaj divlji zapad, ona lepa planina Zlatibor, videli ste šta je tamo, ono je haos, ono je strašno. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Jojiću.
Po amandmanu se javila Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji važno je da se kaže da je broj izdatih građevinskih dozvola 2012, 2013. i 2014. godine iznosio oko 7,5 hiljada. Taj broj se 2015. godine povećava na 10,5 hiljada, a zatim od 01. januara 2016. godine, od kada kreće objedinjena procedura, ti podaci izgledaju sasvim drugačije. Tako smo 2016. godine imali izdato preko 12,5 hiljada građevinskih dozvola, 2017. godine preko 18,5 hiljada građevinskih dozvola, 2018. godine preko 19 hiljada građevinskih dozvola i u 2019. godini smo imali blizu 22 hiljade izdatih građevinskih dozvola.

Dakle, od uvođenja objedinjene procedure, za samo tri godine, od 2016. do 2019. godine, je izdat isti broj građevinskih dozvola, kao što je to bilo u prethodnih devet godina. Dakle od 2007. do 2015. godine i ovo su u stvari rezultati i efekti zakona o kome danas raspravljamo.

Što se tiče broja gradilišta u Srbiji, trenutno je otvoreno preko 53 hiljade gradilišta i ovo je dokaz da je Srbija danas jedno veliko gradilište. Vrednost izvedenih građevinskih radova u 2019. godini se procenjuje na oko 3,3 milijardi evra, a poređenja radi, to je duplo više nego u 2013. godini kada je vrednost izvedenih građevinskih radova iznosila oko 1,6 milijardi. Takođe, ovi podaci govore o rezultatima i efektima ovoga zakona.

Građevinarstvo je glavni pokretač rasta BDP u 2018. godini, a udeo građevinarstva u BDP-u je povećan sa 3,2% u 2014. godini na blizu 5% u 2019. godini. Stopa rasta građevinarstva iznosila je 13,4% u 2018. godini, a u 2019. godini je preko 27%. Tako da su ovo sve efekti i rezultati ovog zakona o kome danas govorimo. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala što ste još jedanputa konstatovali to, i to na osnovu činjenica i podataka, a nikako na osnovu nekih priča da Srbija danas izgleda drugačije. Kada govorimo o izdavanju građevinskih dozvola i ne treba da zaboravimo nikada da 2014. godine mi zaista jesmo bili 186. u svetu i niko živi nije želeo da ulaže u Srbiju, baš zato što se građevinska dozvola čekala godinama i zato što je… Ako je nekada bila korupcija za izdavanje građevinskih dozvola, bila je tada, sve do perioda dok građevinske dozvole nisu počele da se izdaju elektronski. Dakle, vi ne možete nikoga da vidite, da vam neko čuva predmet, drži u fioci, izdaju se elektronski, dakle, i lokacijski uslovi i građevinske dozvole. U tom smislu, kod izdavanja građevinskih dozvola ne može se reći da ima korupcije. Nije slučajno što je Srbija deveta u svetu po izdavanju građevinskih dozvola zato što je taj proces u Srbiji najpregledniji u odnosu na taj neki prethodni period.
Da je to tako i da to daje rezultate, vi ste sami rekli, jeste broj gradilišta. Bila je mislena imenica da pričamo o tome, da 2014. godine imamo 50 hiljada gradilišta, svi su govorili da je to nemoguće. Imamo 53 hiljade gradilišta danas u Srbiji, i to se takođe elektronski prati. Dakle, ne da je neko sada išao, pa pričao po opštinama koliko imamo gradilišta, nego se elektronski prati, kada dođe do prijave radova, gde su gradilišta otvorena.
To je ono što je, po meni, u ovom delu vrlo važno ako hoćemo da pričamo o novim investicijama i nekom boljem privrednom ambijentu. Sve što se zove, ponavljam još jedanputa, bilo kakav vid korupcije ili nezakonitog delovanja, svako od nas je dužan da takav vid korupcije prijavi nadležnim državnim organima. Hvala.

Hvala, gospođo Mihajlović.

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 39. Ministarstvo na čijem je čelu ministar predložio je članom 39. izmenu člana 159. osnovnog zakona. Predloženo je da se posle postojećeg stava 5. doda stav 6. koji glasi: „Izuzetno od stava 5. ovog člana, u slučaju da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje, formirana stambena zajednica za stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade, odnosno udruženje, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole može podneti samo zajednica, odnosno udruženje.“

Dosadašnji st. od 6. do 13. postaju st. od 7. do 14. Dalje, predloženo je da se u dosadašnjem stavu 14, koji postaje stav 15. reči: „donosi rešenje o kućnom broju i“ brišu se.

Posle stava 15. dodaje se stav 16. koji glasi: „Elaborat geodetskih radova se pre izdavanja upotrebne dozvole dostavlja na pregled organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.“

Ovim predlagač želi da omogući i stambenoj zajednici, odnosno udruženju da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, a mi smo ovim amandmanom predložili brisanje ovog člana. Naš amandman izražava naš principijelni stav prema Predlogu zakona koji je, čiji je ministar gospođa Mihajlović, podnela na razmatranje i usvajanje Narodnoj skupštini, a Predlog zakona je takav da on ne može popraviti postojeći zakon. Jedino što bi moglo ispravno učiniti jeste prihvatanje ovog i svih ostalih amandmana koje je na ovaj predlog zakona podnela SRS. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Darko Laketić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, javio sam se iz razloga što sam dobio veliki broj poziva građana iz Prokuplja i Toplice, a ta tema o kojoj smo razgovarali je upravo „autoput mira“, kako ga neki zovu, a ja bih ga nazvao „autoputom života“ za građane Toplice i Prokuplja.

Ono što građani žele da čuju jeste da li početak radova na ovom autoputu odgovara onoj dinamici koja je predviđena. To je nešto što je vrlo značajno za nas i što kao narodni poslanik moram da prenesem građanima Prokuplja.

Druga stvar koja je, takođe, vrlo bitna, pošto smo videli da je predviđen pun profil autoputa od Merošine, račve, one raskrsnice do Merošine, a nakon toga je poluprofil do Prokuplja, odnosno do Beloljina, interesuje me da li će moći da se uradi pun profil ukoliko se utvrdi analizom i studijama da prolazi dovoljan broja automobila tom trasom? To je nešto što je vrlo značajno.

Ono što bih naglasio jeste da Prokuplje, nažalost, predstavlja možda jedini grad u Srbiji kroz koji prolazi jedina magistralna trasa koja ide ka Kuršumliji, odnosno Prištini. To kažem zato što nam taj ogroman teretni saobraćaj pravi velike probleme i, ne samo da se otežano odvija saobraćaj, već i broj udesa, to već bolje znate na osnovu studija i analiza, je svakako povećan. Isto tako, moram da kažem da na toj trasi, gde je sada magistralni put, to je centar grada Prokuplja, živi veliki broj dece, male dece. Tu prolazi dnevno veliki broj teretnih kamiona i sve to, ne samo da narušava kontinuitet i strukturu saobraćajnice, već ugrožava komfor i život, rekao bih, stanovništva.

Mislim da ovo što treba da se napravi predstavlja jednu perspektivu, predstavlja život za sam grad Prokuplje iz razloga što će sama obilaznica oko Prokuplja predstavljati olakšicu, ne samo za saobraćaj, već i za narod, za jedan normalan život i funkcionisanje u gradu.

Takođe, ono što je vrlo bitno i što bih želeo da poručim svim onim da kažem protivnicima ove trase puta jeste da su njihova poruka i njihova alternativa kozije staze. Dakle, narod Toplice, građani Prokuplja, željno iščekuju početak radova ovog autoputa. Znam da je eksproprijacija krenula, ali interesuje me - dokle smo stali, interesuje me kada će krenuti zvanično radovi na ovoj trasi? Hvala.