Nemate pravo na repliku, koleginice Jovanović. Ja sam shvatio da se sve to odnosilo na diskusije Katarine Rakić.

Na član 12. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Ružica Nikolić, Sreto Perić i Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Moram da se osvrnem na ovu prethodnu diskusiju. Ovo mi liči kao kada je Radnički bataljon branio Kadinjaču. Tako je gospodin Marinković branio stavove, decu, porodicu. Ne znamo ni čija su deca, ni čija je to porodica. Nemamo blage veze, ali je marketinški dobro. Znate, kada se to prezentuje u javnosti da mi napadamo nečiju decu, odmah javnost po logici stvari staje na stranu onoga čija su deca ugrožena. Čija su to deca ugrožena, gospodine Marinkoviću? Ko to napada nečiju decu u ovom parlamentu? Niko. Izmišljate.

Idete toliko daleko u licemerstvu da mi raspravljamo o Zakonu o lukama, a sve luke prodate, o plovidbi, a nema naših domaćih brodara. O čemu vi pričate? Šta pričate? Bajke? Nama pričate neke ekonomske kategorije. Zna svako ko je iole otvorio bilo kakvu ekonomsku literaturu ili koja je vezana za tu oblast da je vodni saobraćaj je najjeftiniji, ali gde vam je onda priča o autoputevima? To je najskuplji prevoz.

Vodni saobraćaj i transport je jeftiniji od drumskog do tri puta, od železničkog jedan i po put. To svako zna. Gde su vam brodari domaći? Šta vi branite? Strani kapital. Gde je to strani kapital razvio domaću privredu? Recite neki primer? Pogotovo na ovaj način kako se to potencira u Srbiji da stran ulaganja još subvencionišemo. Još stranci proizvode poluproizvode koje izvoze i ugrađuju u gotov proizvod. Pa gde se to razvija koja privreda, recite vi koji se non-stop namećete kao ekspert iz ekonomije. To da vi želite da se nametnete Aleksandru Vučiću, evo ja preuzima na sebe. Prava prilika posle izbora ja ću vas preporučiti.

Kako možete da branite kad ga napada njegov resorni ministar i kaže da je rušio, da je huškao, da je razarao. Jel malo razmišljate o čemu vi pričate? Non-stop se ponavlja ta matrica da je Aleksandar Vučić učestvovao u razaranju, rušenju, u pozivanju tuđe dece da idu da ginu, stalno je to. To se spočitava srpskim radikalima. To je radio i kolega Martinović. Po toj logici stvari i on je to isto radio. Gledajte malo da zaštitite kolege.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala potpredsedniče Arsiću.

Ja sam upravo ovo i hteo da postigne. Dakle, jednu raspravu upravo ovome o čemu ste vi pričali. Predsednik je upravo obišao one kuće koje su spaljene u ratu, dakle njegove porodice, dakle u Čipuljićima, ako baš želite taj odgovor.

Upravo sam hteo da razgovaramo o vodnom saobraćaju. Želeo sam kolega Mirčiću da razgovaramo o putevima, o izgradnji infrastrukture i o tome kako da mi gradimo budućnost naše zemlje i kako da gradimo ono što je najbitnije za razvoj ekonomije naše zemlje, za našu decu, a to jesu i auto-putevi i to jesu pruge. To je ono što nas spaja međusobno, ali što nas spaja sa svim zemljama u regionu. To je ono što jeste naša vizija i strategija da pravimo ekonomske saveze, da pravimo ekonomske integracije.

Direktno ću vam odgovoriti na jedno od pitanja, kada je u pitanju vaš stav o tome koliko strane direktne investicije mogu da razviju ekonomiju jedne zemlje. Reći ću vam samo da Narodna Republika Kina, ja znam da vrlo dobro poznajete ekonomsku situaciju i ekonomski razvoj Kine, da u Narodnoj Republici Kini većinu novca u njihovim bankama u stvari imaju tajvanske banke i da ima tajvanski kapital bez obzira što oni imaju politički problem i što Narodna Republika Kina, naravno ne priznaje Tajvan i smatra ga delom svoje teritorije. Zbog ekonomskog interesa sopstvene zemlje i sopstvenog naroda spremna je da sarađuje na ekonomskom, trgovinskom i svim drugim planovima sa svima.

Tako sarađuje i sa SAD koje jesu jedan od najvećih političkih i ekonomskih rivala Narodne Republike Kine. O tome ja govorim kolega Mirčiću da mi uopšte ne treba da budemo i ne treba da nas zanima čiji kapital dolazi u Srbiju ako je namera tih kompanija da zapošljavaju naše ljude, da zapošljavaju našu decu, da otvaraju kompanije, da modernizuju zemlju. Mi u stvari treba da budemo jedna otvorena zemlja. Suviše smo mali da bi bili izolovani. To je ono u čemu se mi razlikujemo. Mi smo spremni i mnogo otvoreniji za saradnju i to su naši stavovi, za razliku od vas.

Pravo na repliku narodni poslanik Milorad Mirčić.

Gospodine Marinkoviću, vi ovde što bi se običnim žargonom reklo mešate babe i žabe. Vi navedete primer pandam Kine. Kina po broju stanovnika, po ekonomskom potencijalu je daleko iznad Amerike, daleko iznad razvijenijih zemalja, a ne Srbije. Svako je zainteresovan da investira u takvu jednu zemlju. Preko milijardu stanovnika. Samo da računate da prosečno po glavi stanovnika jedan evro se ostvari, pa to vam je milijarda evra dnevno. To je prosta logika.

Vi ovde ne govorite o suštini problema. Ovde se prevozom vodnim transportom bave, tu su sve više i više zastupljeniji Nemci, nemačke kompanije. Pogledajte na Dunavu, monopol uspostavili. Od izvorišta Dunava do Crnog mora sve vam je Nemačka. O čemu vi pričate? Mi da idemo u neku korist koju će imati Srbija treba da vodimo računa. Pa mi smo prodali po logici koju nam je zagovarao Miroljub Labus, govoreći nije naše da proizvodimo, naše je da prodajemo.

Mi smo prodali Luku Pančevo, gospodine Marinkoviću ako niste znali jedan tehnički podatak. Ona je osposobljena za pristajanje prekookeanskih brodova. Znači ima dubok, gaz. Ima za transport žitarica. Prodali je. Prodali isti kao ovi sada što imaju logiku stvari dok je bio DOS. Čujem ja Filipe kada neko dobacuje, ali ne primećujem uopšte tu ličnost. Nisam ja kriv što svako pogreši. Pogreši i jež pa siđe sa ribaće četke, a ne Milorad Mirčić što je Arsiću pomagao u političkoj karijeri.

Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Marinković.

Ja sam se stvarno začudio, mislio sam da je SRS stranka koja promoviše tržišnu privredu i koja potpuno podržava jedan još brži prelaz naše privrede, dakle, privrede Republike Srbije ka tržišnoj liberalnoj ekonomiji.

Zašto je jeres ako je neko preduzeće, pa bilo to i luka, prodato? U čemu je problem, valjda svi ovde zajedno treba da se zalažemo za privatnu inicijativu i privatni kapital. O čemu mi ovde pričamo? Možemo da se složimo i oko toga da u državnom vlasništvu može da ostane elektroprivreda, da treba da ostanu eventualno železnice, ali naravno mislim da nema dileme oko toga šta je efikasnije u ekonomskom svetu i u ekonomiji, da je to naravno privatni kapital.

Ono što sam malopre govorio uvaženi kolega, to je apsolutno jedna podrška privatnoj inicijativi i investitorima koji imaju dovoljno novca da investiraju ovde u Srbiju, da uvode nove tehnologije u naše fabrike, i u našu ekonomiju i da na taj način zaposlimo, vi ste lepo pomenuli Pančevo, jako mi je drago zbog toga. U Pančevu je pre nekoliko meseci predsednik otvorio jednu fabriku u kojoj radi 360 ljudi gde je prosečno neto zarada 1700 evra. To je bruto 2700. To je ta politika koju polako dovodi, a to je kako da kažem, prošle godine tri i po milijarde evra stranih direktnih investicija, jačamo sopstvenu privredu, jačamo privatnu inicijativu i jačamo preduzetnički duh. Uvodimo dualno obrazovanje, gradimo infrastrukturu. Dakle, meka, tvrda infrastruktura, jasna naša vizija šta je moderna Srbija, kako ćemo da zaposlimo Srbiju i kako ćemo da obezbedimo blagostanje našim građanima. To radimo.

Jel mogao neko pre samo nekoliko godina da zamisli da će u nekom preduzeću, zamislite u Pančevu, da prosečna plata bude 1700 evra? Nije mogao niko, ali jeste, izvodljivo je, radimo na tome.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Niko nije protiv privatizacije, ali vi očigledno gospodine Marinkoviću niste u toku. U ovom zakonu se radi o tome da je obećanje da će se praviti luke. Ko će ih praviti? Pravi će ih država.

Što smo prodavali? Poslednja je privatizovana luka Novi Sad. Zamislite dokle se išlo daleko. Vršen je pritisak na ljude da kupovinom luke se kupuje i zemljište. Vršen je pritisak. Neću da kažem da je to rađeno od strane ministarstva inostrane vlade, ali lobisti su to radili, pa su se pravile različite akrobacije ekonomske kako bi se i zemlja prodala. Dokle je to otišlo.

Moramo da se opredelimo, da kažemo racionalno je i isplativo je da se u Srbiji privatnici bave transportom, sa vodnim saobraćajem, to ste u pravu, da osposobimo svoje železnice, da osposobimo puteve, pa da vidimo da Srbija ima koristi.

Te priče oko ulaganja stranog kapitala i da neko ima toliku korist, a pri tome daje subvencije, plaća tom koji dolazi iz inostranstva, te priče nisu ni ekonomski, a pogotovo praktično, nisu utemeljene. Niko se tako nije razvio, gospodine Marinkoviću. Vi to dobro znate. To da je dobro, prvi bi uradili Nemci, prvo bi uradile zemlje Evropske zajednice. Ne rade, razvijenije zemlje to ne rade.

Ovakav način kako se zagovara, mi sve više i više postajemo kolonija.

To oko zapošljavanja radne snage, brojčano jeste u pravu, ali nemojte da zaboravite - nadoknada za njihov rad je sve niža i niža. Konkurencija sve veća i veća za radno mesto a nadoknada sve niža i niža. Nemojte da se zanosite. Nemojte da pričate u Srbiji šta je to futurističko sagledavanje vas kao pojedinca. Srbija živi u realnom životu.