Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

4. dan rada

30.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Čarapić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Čuli smo ovde različite teorije, od onih da je poželjno da se mi zadužujemo, da smo dovoljno ekonomski i finansijski sposobni, da to ne sačinjava nikakve probleme, do onih koje jednostavno ne možemo da razumemo, da u stvari emitovanje hartija od vrednosti služi za izgradnju puteva i za izgradnju uopšte infrastrukture.

Do duše, autor ove rečenice nije trenutno prisutan, pa onda nema smisla da polemišemo. Koja je logika stvari i zbog čega dižemo te kredite, kad već emitovanje hartija od vrednosti obezbeđujemo, kako je to ministar najavio, milijardu po veoma povoljnim uslovima, u budućnosti, na to se računa, šta će nam onda ovi krediti? Ne trebaju nam krediti.

Imamo potreban novac, čak šta više, ako je novac ovako ostvaren, onda smo mi u velikoj prednosti, onda ne moramo da uzimamo strane izvođače za ove infrastrukturne objekte, kao što su autoputevi. Ne mogu da nas ucenjuju sa kreditom, sa kreditnom linijom kako su to objasnili. Jer, kad stranci daju kredit, oni kažu dobićete kredit, ali izvođač radova mora da bude onaj koga oni preporuče. Tako smo čuli, tako su nam rekli.

Znači, bolje je uzimati, po nama, pod znacima navoda, logičnije je uzimati ovako milijardu, pa ulagati tu milijardu sa svojim izvođačima, pa angažovati „Puteve Užice“, „Planum“, sve ove putne operatere, pa nam je to onda višestruka korist. To je logika ekonomije.

Ovde se pravi neka konfuzija. Jeste suština da je povoljno sada tržište, kada su u pitanju hartije od vrednosti, ali nemojte zaboraviti, mi smo vam govorili na primeru Grčke, setite se koliko su ovi sa zapada podržavali Ciprasa. Hvalili ga, rekli – ovo je novo na nebu političkom, ovo je vrhunski ekspert iz oblasti ekonomije. Šta je njegov zadatak bio? Zadatak je bio da dodatno zaduži Grčku, da ne kažemo prezaduži. I šta su mu predložili? Rekli su – emitujte hartije od vrednosti, pod veoma povoljnim uslovima, mi ćemo vam pomoći da se te hartije od vrednosti realizuju, jer Grčka je veoma povoljna za takve finansijske transakcije. I šta je doživela Grčka? Emitovala je hartije od vrednosti. Ko je zaradio? Zaradila je Centralna evropska banka. Ko najviše kada se to podeli? Najviše Nemačka. Šta je Grčkoj ostalo? Ostao je dodatni dug.

Nemojte tako da gledate stvari. To što je prividno povoljno i što bi bilo dobro, treba veoma oprezno. Nemamo ništa protiv da se izgrađuje, da se gradi, da se podiže infrastruktura, ali gledajte jednu stvar, vi nemate u suštini razvijenu privredu. To što govorite gospodo, što nam objašnjavate da je BDP u Srbiji toliki da može Srbija da računa, pogledajte strukturu tog BDP. Ne govori vam kolega Jokić napamet da se to definiše kao domaći BDP. Pogledajte u toj strukturi koliko vam učestvuju strane kompanije. Ne možete baš da se oslonite na njihovu dugovečnost ili dugotrajnost na ovom tržištu. Pokupe sve svoje mašine, stave u kamion i odoše, šta ćemo mi?

Drugo, moramo da razvijamo industriju svoju i privredu. Dosta je bilo tih zamajavanja kako nas hvali zapad, kako smo u regionu vodeći. Jeste, drago je svakom ili psihološki bolje rečeno je veća stabilnost kada vam je dinar stabilan. Nekako se čovek oseća sigurnije, ali vas samo podsećam, drage kolege većina ovde, bar koliko vidim pamte Avramovića. Preko noći je proglašeno, kurs, paritet jedna marka, jedan dinar. Pored hiperinflacije, samo preko noći došao Avramović, došao neko ko će preporoditi, jedna marka, jedan dinar.

Mi smo tada govorili ovo je veoma loše za Srbiju. Tadašnja SRJ je bila. Tada su drvlje i kamenje na nas srpske radikale, nešto slično kao i sada, proricali nam sudbinu da nema od nas ništa, da smo mi ti koji najcrnje iznosimo da ne znamo, da se ne razumemo u ekonomiju. I kako se to realno odrazilo na privredu? Katastrofalno.

To je bilo samo da bi se preko cena usluga, preko cena proizvoda izvukli one devize iz slamarica. Ako je vama nerealan kurs, niska primanja, ne možete da servisirate svoje obaveze, morate uzimati ono što ste ostavili za ne daj Bože, za crne dane.

Kako se ovde radi? Radi se sa velikim delom novca koji dolazi od dijaspore. Ne zaboravite, to je blizu četiri milijarde koje se sliju svake godine, ali pitanje je dokle će to? I to se postavlja pitanje, kako se ostvaruje kurs na bazi ponude i potražnje, zainteresovani su strani ulagači, pitanje je dokle će i to trajati. Sve je to veliko pitanje. Mi se moramo pripremati jer nam najavljuju, ne da govorimo iz loših namera, nego to zna i ministar, najavljuju i te kako, nagoveštavaju da može da bude svetska ekonomska kriza.

Ne možemo tako sad da iznosimo ovde da je nagrađen ili proglašen za najboljeg… Ja vam samo navodim jedan primer Argentine. Argentina je bila najviše hvaljena država prilikom sprovođenja reformi. Hvalili Argentinu, Amerikanci prednjačili, Svetska banka, govorili da je to pravi primer. Da bi slikovito bilo prikazano, čak je i onaj kriminalac Zoran Đinđić kupio tamo imovinu, pa kad je došlo do ostavinske, kad je ubijen, žena samo što nije pala u nesvest kad je videla da ima tamo ogromnu imovinu, ali je kupio, mislio da je tamo povoljno. Šta se desilo? Krediti, krediti, zaduživanje i u jednom trenutku, kada se pobunio narod, građani se pobunili, nisu mogli da žive od te lepote kako su oni njima to nametali, došlo je do pobune, došlo je do promene vlasti, šta su rekli ovi iz Svetske banke i MMF? To je unutrašnje pitanje vas u Argentini, političko pitanje ko će vam biti na vlasti, ali dug ostaje, dug morate da vraćate.

Nemojte da srljamo, nemojte da iznosimo podatke da bi mi zadovoljili svoju sujetu ili da bi prikazali mnogo bolju situaciju nego što jeste. Ne treba je ni umanjivati, ali ne treba se baš toliko ni hvaliti. Juče smo slušali hvalospeve ovde, 350 km puteva. Pa, čekajte, zar ne stoji činjenica da je prethodna, kako vi kažete, vlast zadužila se 1,5 milijardi evra za izgradnju Koridora 10 i 11, za obilaznicu oko Beograda. To je ranija vlast uradila. Da li je to realizovala? Nije realizovala, ili je delimično realizovala, ali se ona zadužila. Ranije su emitovane obveznice na strano tržište, emitovano je oko četiri milijarde evra, u domaćem 9,9 milijardi. Pogledajte podatke, to su relevantni podaci.

Dug, javni dug Srbije 2012. godine je bio 15 milijardi. Godine 2015. je 24 milijarde. Pogledajte malo strukturu zaduživanja, najvećim delom u emitovanje hartija od vrednosti. Kako se može izaći iz toga? Može ako se pametno iskoristi i ako se svoja privreda pokreće, ako se pokreće ona privreda gde više učešća ima pamet, a ne rad, fizički rad. To što se nameće razmišljanje, mi ćemo savremenu tehnologiju da uzmemo od stranaca, nema je u tolikom obimu, gospodo, na tržištu Srbije. Nisu stranci ti koji će ovde savremenu tehnologiju da instališu da bi srpski inženjeri ili stručnjaci to učili. Ne, njima je stalo da srpski inženjeri i stručnjaci idu u inostranstvo. To je realnost, u toj realnosti živimo.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Po amandmanu reč ima najpre narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović SNS

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, ministar finansija, gospodin Siniša Mali, je već pomenuo u uvodnom izlaganju da godinama težimo da se uključimo na listu J.P. Morgan indeks obveznica. Sada smo i zvanično nadomak toga, jer Američka investiciona banka i finansijska institucija J.P. Morgan, kako je objavila, da su vrlo pozitivni izgledi za uključivanje dinarskih obveznica Republike Srbije na ovu listu. Pozitivna odluka se očekuje do juna ove godine.

Na ovaj način Srbija ulazi u red globalno atraktivnih investicionih destinacija. Jedna od vodećih finansijskih institucija J. P. Morgan u izveštaju o očekivani makro-ekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. godinu, ocenila je da je srpski dinar jedna od dve valute koje su potpuno realno vrednovane.

Emitovano je 150 miliona o obveznice na 20 godina denominovane u evrima po prvi put. To znači samo jedno, vraćeno je poverenje u našu zemlju, jer ako je neko spreman da uloži svoj novac na 20 godina, znači da je siguran da će Srbija ne samo biti sigurna i stabilna zemlja, nego će i stalno napredovati. To u prevodu znači da baza investitora koji ulažu u našu zemlju će biti dodatno proširena, a Srbija će biti otvorena za pristup najširoj grupi eminentnih ulagača u svetu.

U pregovorima Srbije sa EU nedavno je otvoreno Poglavlje 4 – slobodno kretanje kapitala, što je priznanje da Srbija ima uslove za buduće povezivanje sa evropskim tržištima, i da se pregovara uključenju Srbije u „Juroklir“ banku do kraja ove godine.

Sve ovo govori da i drugi veruju u stabilnost i napredak Srbije na dugi rok. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović.

Izvolite, koleginice.

...
Srpska napredna stranka

Olivera Ognjanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, Srbija se prošle godine vratila na međunarodno tržište kapitala gde je imala dve veoma uspešne emisije evro obveznice i to po do sada najnižim kamatnim stopama.

Činjenica je da efikasno tržište kapitala i poverenje investicione javnosti predstavljaju preduslov za dalji razvoj Srbije. Zato će strani investitori i fondovi moći na brz i efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala.

Vlada Srbija će u narednim danima, kao što je već pomenuto, ponuditi 150 miliona vredne državne hartije, s tim da se obveznice prvi put nude na rok od 20 godina. Ali, ovo je potvrda da je finansijski sistem Srbije siguran, stabilan i jak sa ciljem da još više ojačamo poverenje domaćeg stanovništva u domaću valutu, da se poveća učešće depozita stanovništva i privrede, da se smanje valutni rizici.

Na kraju 2019. godine Agencija „Standard i Purs“ povećala je kreditni rejting Srbije sa pozitivnim izgledom za dalje poboljšanje. Razlog tome je spuštanje nivoa javnog duga i dobri fiskalni rezultati, odnosno suficit u budžetu, kao i nivo stranih direktnih investicija. Uz to, ovo znači i povećanje kreditnog rejtinga što za sve građane i preduzeća znači niže kamatne stope i bolje uslove finansiranja. Ovo podstiče da preduzeća više investiraju, proizvode, zapošljavaju, što vodi ka privrednom rastu.

Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku je dat podatak da je realni rast BDP u trećem kvartalu 2019. godine u odnosu na isti period prošle godine, iznosio 4,8%, odnosno da je u Republici Srbiji u 2019. godini ostvaren rast od 4% BDP u odnosu na 2018. godinu. Dinar prema evru ima nepromenjenu vrednost na mesečnom nivou, a u odnosu na 2019. godinu je jači 0,5%.

Upravo to su pokazatelji i rezultati reformi koje je započela prethodna i nastavila ova Vlada. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
...
Srpska napredna stranka

Žarko Bogatinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, tokom perioda od 2000. do 2012. godine politika koja je vođena nije bila u interesu građana, već u interesu finansijskih centara moći kojima su građani bili na poslednjem mestu. To su naši građani prepoznali, tako da su na poslednjim izborima ključni kreatori politike u proteklom periodu od 2000. do 2012. godine ostali ispod cenzusa, a politika koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dobila je rekordnu podršku u posleratnoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji. Zato smatram da treba govoriti o onome šta je rađeno u vreme prethodnog režima iz jednog važnog razloga, prosto da se to više nikada ne ponovi.

Naši sugrađani su bili direktno pljačkani, ali suptilno, po zakonu, namerno ili neznanjem, ali uvek pogrešnom politikom prethodnog režima i rukovodstva NBS do 2012. godine. Politikom visoke referentne kamatne stope, koja je do 2012. godine iznosila čak 11,75%, kreirao se poslovni ambijent idealan za špekulacije i ulazak vrućeg novca u zemlju, čiji cilj nije bio da se plasira srpskoj privredi i građanima, već da profitira na visokoj kamatnoj stopi, a to je trošak koji su plaćali građani. To je trošak koji je, uz druge uzroke, dovodio zemlju na ivicu bankrotstva. Razlozi za ovakvu politiku često su razumljivi, a na naše pitanje zbog čega su narodne pare prelivane svetskim finansijskim centrima, odgovarano je da je sve to bilo po zakonu. Na naše pitanje da li je to bilo moralno, odgovarali su da su morali. Niti je bilo moralno, niti je moralo. U pitanju je bila pljačka naroda.

Ovako je to izgledalo za običnog građanina do 2012. godine. Ako je naš sugrađanin konačno pre 2012. godine uspeo da dobije posao i otišao u banku, banke su mu nudile kamate i do 20%. Bankama je bilo svejedno da li će plasirati jer je NBS vodila politike visoke referentne kamatne stope, pa su banke dobijale visoki profit ne radeći ništa, samo plasirajući novac NBS. Dakle, naš sugrađanin da bi podigao kredit od 100 evra glavnice plaćao bi na kraju 38 evra kamate mesečno. Danas je to moguće zadužiti sa dinarskim kreditom i po kamatnoj stopi od 5%. Kada naš sugrađanin danas ode u banku dobije isti kredit i na 100 evra glavnice plati 11 evra. Matematika je egzaktna nauka, a ekonomski zakoni su neumoljivi.

Dakle, ponoviću, ekstra profit su banke izgubile, jer je NBS od 2012. godine počela da radi u interesu građana. To je činjenica i to su brojke. To je novac koji ostaje građanima, koji ne ide u banke i to je inflacija koja je sa 12,9% smanjena na kratkoročnih 2,5 ili dugoročnih 3%. Za koga ovo nije istorijski uspeh? To je stabilnost cene i kursa koja omogućava privredi da planira, da se ne bavi kursom i špekulacijama, već da proizvodi novu vrednost. To je stabilnost koja omogućava građanima da se zadužuju po niskoj kamatnoj stopi i da im rata ne raste. To je na kraju stabilan kurs koji je u interesu privrede i građana, a ne špekulanata. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Bogatinoviću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, nećete mi zameriti, nisam stigla u načelnoj raspravi da govorim o nekim stvarima, pa za početak želim samo na kratko da se osvrnem na Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi na poljoprivredu, a svakako je u delokrugu rada Ministarstva finansija. Zaista, ja ovde često nisam govorila o poljoprivredi. Želela bih da vam prenesem neka razmišljanja i neka ulaganja iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, ali bih na kraju želela i da vam postavim neka pitanja.

Jasno nam je i dobro je što je 54 milijardi dinara opredeljeno u budžetu za poljoprivredu i ja pozdravljam napore Vlade Republike Srbije da se poljoprivreda unapređuje.

Što se tiče ovog sporazuma, on podrazumeva više od 45 miliona evra za konkurentnu poljoprivredu. Zbog građana Srbije koji se bave poljoprivredom važno je govoriti o ovoj temi i objasniti im o čemu se tačno radi. Želim samo da kažem da ovaj projekat podrazumeva povećanje produktivnosti i jačanje tržišnih veza malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, davanje podrške novim investicijama, ali i bolju komunikaciju države sa proizvođačima.

Cilj ovakvog sporazuma je svakako reforma poljoprivrede i poljoprivredne politike u smislu ulaganja u ruralni razvoj, ali i u smislu korišćenja javnih resursa npr. u vidu subvencija. Možda ne znate, ali teritorija grada Niša obuhvata čak 61 selo. Opština sa koje ja dolazim, a to je gradska opština Crveni Krst u Nišu, obuhvata 23 sela i veliki broj obradivih površina i teritorijalno je najveća gradska opština u Nišu. Čelnici opštine su kao prioritet za 2020. godinu, prilikom kreiranja lokalnog budžeta, prepoznali izgradnju atarskih puteva, za čije namene je izdvojeno pet miliona dinara. Na taj način bi ljudi lakše i brže mogli da dođu do svojih parcela i da sačuvaju mehanizaciju od oštećenja.

Želim da vam kažem i da opština Crveni Krst pomaže i podstiče udruživanje poljoprivrednika u proizvodnji mleka za prerađivačku industriju.

U 2019. godini imali smo situaciju da su se podneti zahtevi građana najčešće odnosili na izgradnju plastenika, nabavku mehanizacije i nabavku različite opreme. Za prošlu godinu je zbog toga bilo izdvojeno iz gradskog budžeta čak 50% više sredstava u odnosu na 2018. godinu. Izdvajanja iz budžeta grada za poljoprivredu u 2020. godini iznosiće 103 miliona dinara. Oko 60 miliona dinara grad će davati za subvencije i ono što je dobro je što grad vraća i po 80 i po 90% sredstava za nabavku opreme.

Na kraju, pomenula sam izdvajanja za atarske puteve, pa bih želela da vas pitam da li gradska opština, ako uzmemo u obzir da imamo pet gradskih opština koje nemaju status jedinice lokalne samouprave, da li takva gradska opština može konkurisati kod Ministarstva za neku pomoć, učešće ili subvenciju da bi lakše mogla i rasterećenije da uđe u projekat izgradnje atarskih puteva? Ukoliko to nije moguće, da li postoji mogućnost da grad konkuriše za neka sredstva kod Ministarstva, pa da ih kasnije prebaci kao transferna sredstva ili na neki drugi način gradskim opštinama da bi mogle da ispune plan koji su postavile krajem 2019. za 2020. godinu? Zahvaljujem unapred.