Hvala gospodine Ševarliću.
Javio se i gospodin Arsić.
Gospodine Arsiću, hoćete li repliku ili po amandmanu?
Po amandmanu onda Marijan Rističević. Izvinjavam se.
Izvolite.

Mislim da je gospodin Arsić imao pravo za repliku.

Ja sam voljan da podržim predlog gospodina Ševarlića, ali uz jedan uslov. U politici ne dobijete šta vi hoćete. Više puta dobijete ono što drugi hoće. Politika je veoma složena stvar i mislim da je dobro i bilo bi dobro da oni koji traže cenzus od 2% makar pohvale one koji su sa 5% cenzus skinuli na 3%, to je već dovoljan napredak.

Voljan sam da glasam za predlog predlagača da cenzus bude 2%, ali uz jedan uslov. Da ubedi nosioce svoje izborne liste, Sandu Rašković Ivić i Boška LJotića da prihvate ovih 3%. Kad njegovi lideri, nosioci iste, prihvate 3%, ja sam voljan da glasam za njegovih 2%. Hvala.

Hvala gospodine Rističeviću.
Miladin Ševarlić ima pravo na repliku.
Izvolite.

Pošto mene vezujete za ličnost dva politička lidera koji trenutno ne učestvuju u aktivnostima Skupštine i koji su odmah po ulasku u Skupštinu podeli poslanike na dve poslaničke grupe da bi dobili dva puta po dvadeset minuta, kao što je to uradila i najjača politička grupacija, pa se podelila sedam, osam, devet ili ne znam koliko poslaničkih grupa da bi svi dobili toliko puta po 20 minuta.

Ne vidim razlog zašto vi to tražite od mene? Zašto gospodin koji je diskutovao pre mene ne izađe ispod kišobrana najjače političke stranke i sam se izbori za tih 5%. Evo ja nudim da ću ja napraviti grupu građana za 2% limita ako vi prihvatite to. Neću ići na 0,4, neću ići na 0,8, neću ići na 1,2, ići ću na 2%. To je dovoljno za pet poslanika koji će biti nestranačke ličnosti iz cele Srbije i videćete kako će građani da se odnose.

Zašto ih se plašite? Zašto se plašite građana? Je li uloga današnje rasprave i izmene zakona da privuče što veći broj građana. Da li razgovarate sa građanima? Ne odlaze iz Srbije mladi samo zbog toga, zbog ekonomske situacije. Oni odlaze iz političke situacije. Takođe, obećavam građanima Srbije, ako napravimo grupu građana gde će biti nestranački kandidati, da ćemo na svako dobijeno poslaničko mesto zaposliti u toj grupaciji po osnovih para koje se dobijaju za političke partije i grupe građana koje učestvuju na izborima najmanje po dva mlada doktoranta, magistranta itd, da pripremamo buduću političku elitu, da se upoznaju sa radom u Skupštini i da na taj način zadržimo barem 250 poslanika, po dva mlada, to je 500 budućih lidera u Srbiji da zadržimo. Hvala.

Hvala profesore.
Replika, Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici ja sam zahvalan na ovoj prozivci. Kažu da jednom izađem ispod političkog kišobrana velikih stranaka, da izađem samostalno. Pazite, to kažu oni koji nikada nisu izašli samostalno. Voleo bih da mi kažu kada je, recimo, velika DS izašla sama na izbore, mislim ono kada je bila pošteno, da je tada bila poslednji put, a je sve drugo bilo u koaliciji. Da je to bilo 90-ih godina.

Ali, bože moj, samo da navedem. Moja politička stranka izlazila je samostalno na izbore 1990, 1992. ili 1993, 2004, 2008. godine. Moj najbolji rezultat, znači na parlamentarne plus dva puta na predsedničke, moj najbolji rezultat je bio 2,86% glasova i ostvaren je 2003. ili 2004. godine kada sam bio poslanik u Narodnoj skupštini. To je proverljivo.

Ja sam izlazio samostalno na izbore. Nisam ispunjavao cenzus zato što je on bio 5%. Izlazio sam na lokalne izbore samostalno. Sada, dođe neko da vam prigovori, ko nigde nikada nije izašao samostalno na izbore. Onda kaže – mi ćemo formirati izbornu listu grupe građana od nestranačkih ličnosti itd. Ovo što je tražio repliku na pomen političkih lidera Boška LJotića i Sande Rašković Ivić pokazuje da se on identifikovao sa njima u ovom izbornom ciklusu, što uopšte nije sporno, ali on dođe i prigovorite – mi ćemo napraviti neku i zapošljavaćemo, to onda neće biti stranačko zapošljavanje, nego će to biti zapošljavanje od strane izborne liste, koja eto, nije sastavljena od političara, već je sastavljena od nestranačkih ličnosti.

Znate, šta posle one njegove proslave, kada je rekao da Društvo srpskih domaćina slavi Vidovdan kao slavu, ovo je najveći biser koji sam posle toga čuo. Hvala.

Hvala gospodine Rističeviću.

Pravo na repliku, Miladin Ševarilić.

Izvolite.

Najveći politički biser u četvorogodišnjem mandatu ove Skupštine jeste da oni poslanici koji su bili predsednici skupština opština ili predsednici opština i odbornici u 136 skupština, opština i gradova u Srbiji, preko 7.000 njih, koji su izglasanje Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja i prerade GMO, ovde na ovom nivou glasaju protiv predloga te iste deklaracije koja se razlikuje samo u jednom segmentu, u jednom članu, da se obavezuje Skupština da će pre promene Zakona o GMO ili izmena i dopuna, raspisati referendum da se građani izjasne.

Evo vam šanse sada na izborima, raspišite referendum samo sa dva pitanja građanima Srbije – da li ste za ili protiv ulaska u EU? Kada Engleska izlazi i kada osakaćena Srbija, bez srpske AP Kosova i Metohije treba da uđe u EU, što je nonsens, protiv Ustava i da li ste za ili protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO? Da li ste za vraćanje voda kao nacionalnog resursa, životno nužnog, da ga izuzmete iz zabrane prodaje, da to bude nacionalno bogatstvo? Da li ste za vraćanje poljoprivrednog zemljišta kao nacionalnog bogatstva? Uzmite Izrael kao kapitalistička država, dajte na 49 godina zakupcima.

Najzad, najveća politička odgovornost jeste što ova Skupština nijedne godine nije izglasanja u zakonu o budžetu minimalnih 5% za podsticaje poljoprivrede i ruralnog razvoja. To je utvrdio i revizor u odgovoru koji im je dostavio za period 2016, 2017. i 2018. godina. Juče sam na Odboru za poljoprivredu tražio podatak, imate snimak postavljen na sajtu parlamenta, ne Skupštine, jer se sajt ne zove „narodnaskupština.rs“, nego se zove „parlament.rs“, što je suprotno Ustavu, nazivu i smislu našeg bitisanja i funkcionisanja ovde, jer sve što je srpsko mora da bude izbrisano, kao što moraju da budu izbrisani i koncentracioni logori, kao što ne može Zaštitnik građana, nego Ombudsman itd.

Ni juče nisam dobio odgovor koliko je bilo utrošenih sredstava za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini, jer smo razmatrali informacije o radu ministarstva resornog u četvrtom kvartalu, da li je 5% od planiranog budžeta? Hvala.

Hvala, profesore.
Gospodine Rističeviću, izvolite. Javili ste se za repliku, ali vas nije pomenuo gospodin Ševarlić. Malo ko zna da ste bili predsednik skupštine opštine, tako da razumem zašto ste se prepoznali. Izvolite.

Ja njega nisam pomenuo nijednom, pa je svoja prava ostvarivao i meni to ne smeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, a voleo bih da RTS jednom to prenese i da se rešimo te zablude - Deklaracija o zabrani genetički modifikovanih organizama. Zašto?

Deklaracija nije pravno obavezujući akt, je li tako, gospodine Martinoviću, je li tako, gospodine Arsiću, je li tako, gospodine Orliću, nego je zakon pravno obavezujući dokument. A zakon kaže, zove se Zakon o genetički modifikovanim organizmima, "Službeni glasnik" Republike Srbije, broj 41/2009, član 2: "Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije". Znači, nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije - zakonom je zabranjeno, uzgoj i promet na teritoriji Republike Srbije. Zakon je pravno obavezujući akt, deklaracija nije. Deklaracija znači - zalažem se. Ako je nešto zabranjeno, šta onda ima da se zalažemo?

Zalažemo se da se poštuje zakon, a deklaracija je samo politički motivisani akt jednog narodnog poslanika da to prikaže kao neko svoje programsko zalaganje. Zakonom je zabranjeno i zato je deklaracija potpuno bespotrebna. I ne može da bude jači pravno obavezujući dokument od zakona. Hvala.