Ne možemo da prihvatimo da se za Srpsku radikalnu stranku kaže da mi nešto govorimo samo da bismo rekli, reda radi, a da, eto, ništa ne predlažemo. To jednostavno nije tačno.

Kada smo govorili o procentu žena i o ovom predlogu zakona, rekli smo da nemamo ništa protiv ovog predloga gde je predloženo 40% žena i da nam ne bi smetalo ni da je 50%.

Upravo na taj način je to rečeno, a najbolji dokaz našeg odnosa prema tome je upravo sadašnji predsednik Narodne skupštine. Gospođa Gojković je bez kvota, bez ikakvih obaveza, bila prvi potpredsednik Narodne skupštine kao srpski radikal, bila u prvih četiri ili pet narodnih poslanika u Srbiji kao radikal, bila ministar, bila gradonačelnik, potpredsednik Vlade i sve to bez obavezujućih kvota. To je naš odnos prema ženama u politici i na bilo kojem drugom mestu.

Nije tačno ono što je rečeno - što nismo predložili, pa, da smo predložili, raspravljalo bi se o tome i valjda bi se usvojio naš predlog. To jednostavno nije tačno. Ne bi se ni raspravljalo o našim predlozima zato što mi nismo deo nikakvih predizbornih kombinacija koje su sada toliko očigledne.

Znate, mi smo predložili Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju pre pola godine i podneli više od 100 hiljada potpisa građana, uz taj naš predlog. Jel se to našlo na dnevnom redu? Nije. Jeste li hteli o tome da raspravljate? Niste. I onda kažete - pa, evo, predložite, mi ćemo raspravljati. Ne, vi samo raspravljate i usvajate ono što dobijete kao nalog Evropske unije i ono što su kombinacije na unutrašnjoj političkoj sceni trenutno aktuelne.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima po amandmanu Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja želim da podržim amandman koleginice Obradović, upravo što sagledava ono što smo i mi slično predložili i tu ne bih više elaborirala.

Nažalost, Srbija je zemlja u kojoj moraju da postoje kvote i to je praksa pokazala. Od toga ne treba bežati i ne treba zatvarati oči pred tim.

Ja bih samo napravila paralelu sa Finskom. U Finskom ima 200 poslanika u parlamentu, a od skoro je premijerka od 34 godine najmlađi premijer, a inače kuriozitet je da je čini koaliciona vlada sa još četiri stranke koje vode žene, a od toga su tri mlađe od 35 godina. Finska je zemlja o kojoj često želimo da govorimo kada je obrazovni sistem u pitanju, jer je on najbolji na svetu i želimo da nam oni budu uzor. Finska je zemlja koja ima najviši indeks sreće, kako se to kaže, jedna uređena zemlja sa visokim standardom. Pa kad ona može da izabere tamo gde nije kvota, oni nemaju kvote nego je, prosto, toliko visoka svest u društvu, da su žene ravnopravni činioci u društvu i da su hrabri da prepuste, da tako kažem, da zemlju vode pre svega žene.

Mi trenutno imamo 22 ministarstva, ispravite me ako grešim, imamo premijerku i četiri ministarke. To je negde oko 22, nešto manje od 23%. Trebalo bi da bude i u izvršnoj vlasti mnogo više žena, na nižim nivoima mnogo više žena, ali, tamo ima mnogo većih otpora, mnogo većih predrasuda nego što bi to bilo u izborima za republički parlament.

Zato je ovo istorijski značajan korak, po meni, kao što se i ovde moglo čuti, da se u ovom parlamentu izabere veći procenat žena, ali da se izborimo da u izvršnoj vlasti takođe imamo veći procenat žena. Jer, način funkcionisanja i način izbora prioriteta je drugačiji između muškaraca i žena, to je praksa pokazala. Mislim da bi nam onda život bio mnogo lakši kada bi se mnogo više pitale žene. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Hvala bogu da danas u parlamentu nema onih koji će se suprotstaviti suštini predloga narodnog poslanika Gordane Čomić da se na izbornim listama pojavi najmanje 40% manje zastupljenog pola, pa mi sada u Skupštini i nemamo suprotstavljenu stranu. Hvala bogu da se sad samo takmičimo kako da poboljšamo taj predlog.

Predlog narodnog poslanika Gordane Čomić je bio da na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola i da u prvih 10 budu najmanje četiri pripadnika tog manje zastupljenog pola, u sledećih 10 još četiri, pa u sledećih 10 još četiri i tako dalje. Taj predlog je ostavljao mogućnost da podnosilac liste na prvih šest mesta uvek stavi pripadnike više zastupljenog pola, a da tek na sedmom, osmom, devetom i desetom mestu postavi pripadnike manje zastupljenog pola, u ovom slučaju žene.

Tek podnošenjem amandmana naše koleginice Marije Obradović, ovaj predlog zakona dobija još više na kvalitetu i postiže suštinu.

Amandman koji je podnela naša koleginica Marija Obradović kaže da na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola, među svakih pet kandidata po redosledu na listi, prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste mora biti najmanje po dva kandidata pripadnika onog pola koji je manje zastupljen, što će reći da se na svakih pet kandidata, trenutno sada, mora naći najmanje dva pripadnika manje zastupljenog pola, tj. ako su tri muškarca, moraju biti najmanje dve žene.

Može se desiti da odnos bude i četiri prema jedan, ali nikako u korist pripadnika više zastupljenog pola. Znači, nikako u korist muškaraca. Ako je na celoj listi manje zastupljeno žena, može se desiti da u onih pet negde odnos bude i četiri prema jedan, ali mora biti u korist žena, kako bi na celoj listi odnos bio najmanje 40% zastupljenih pripadnika.

Ovo je po meni veliki uspeh u borbi za rodnu ravnopravnost, pre svega Ženske parlamentarne mreže, ali i svih nas koji smo podržavali i dalje podržavamo tu pravednu borbu.

Da ne bih dalje dužio, smatram da je amandman koji je podnela Marija Obradović dobar i drago mi je da je predlagač zakona prihvatio taj amandman i da je on ušao u Predlog zakona. Hvala.

Na član 1. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli LJupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Reč ima narodni poslanik LJupka Mihajlovska.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Neko pametan rekao je da jedina stvar u kojoj smo svi isti jeste da smo svi različiti. Rodni identitet jeste važan, ali nije svakome jednako važan i najvažniji.

Meni je žao što ćemo mi danas, bez namere da umanjim značaj toga da ćemo, sada je već izvesno, izglasati predlog koleginice Čomić, a to je da na listi bude najmanje 40% žena, takođe prisustvovati činjenici da politička javnost i ovo društvo ipak nisu u punoj meri spremni na društvenu inkluziju i na to da političari omoguće da svaki građanin i svaka građanka ima svog relevantnog predstavnika.

Jer, da nije tako ovde bi se makar malo diskutovalo o predlogu koji sam ja podnela, a to je da svaka politička grupacija koja izlazi na izbore među prvih 10 kandidata ima osobu sa invaliditetom.

Ni od koga nisam čula o tom predlogu, nisam čula ni suvislo, ni nesuvislo obrazloženje zbog čega to neće biti prihvaćeno, pa vas sada ja, drage koleginice i kolege, pitam – kome smetaju osobe sa invaliditetom i da li osobe sa invaliditetom smetaju nekome u politici? Da li se to može shvatiti kao poruka da osobe sa invaliditetom nisu poželjne u radu političkih partija?

Da li postoji neki strah od susreta sa većim brojem ljudi sa invaliditetom? Evo, ja sam četiri godine poslanica, nikog još nisam ujela, možda malo verbalno, ali to nam je svima posao.

Da li vam estetski smeta da se srećete sa koleginicama i kolega koje imaju invaliditet? Ja mislim da i građanima i nama ovde većini više smetaju neki drugi ljudi sa nekim desničarskim i nacionalističkim stavovima koji su daleko pogubniji od toga da se određenoj populaciji koja broji između 10% i 15% našeg stanovništva pruži prilika da se bave politikom.

Ako se bojite da ne možete naći jednu, ponavljam, jednu osobu sa invaliditetom koju možete staviti na listu, pa kako je moguće da mi onda imamo zakon koji poslodavce tera da na 50 zaposlenih imaju jednu osobu sa invaliditetom ili plaćaju penale?

Dakle, na privredu možemo da svalimo teret, ali kada treba da se politički izjasnimo o tome kako zaista vodimo računa o jednoj izuzetno marginalizovanoj grupi, onda to ne možemo da ostvarimo.

Vi, na neki način, ako ne podržite ovaj predlog, terate osobe sa invaliditetom da se samostalno organizuju i osnuju neku političku organizaciju, iako, verujte mi, ideološki ova grupacija nije ista.

Među osobama sa invaliditetom imate i one koji podržavaju i levičarske i desničarske stranke i stranke centra, one koje su više okrenute istočnim vrednostima, one koje su više okrenute zapadnim vrednostima, ali time što nema mogućnosti i prilike da druge stranke i drugi političari zastupaju interese ove grupacije, vi terate ovu grupaciju da se grupiše i da se samo po jednom osnovu, po jednom identitetu, a to je invaliditet, grupišu i bore za svoja prava.

Ostaje zaista gorak ukus. Ja smatram da je ovo važno da se podrži, 40% učešće žena, ali je za mene ne shvatljivo da mogu postojati žene koje se istinski bore za ljudska prava, za evropske vrednosti, za inkluzivno društvo, za pluralizam u politici, a da ne mogu da podrže ovu ideju.

Želim da me vi razuverite, da mi danas kada budemo glasali, bez bilo kakve direktive, bez tog čuvenog zvona, ja na ekranu vidim najmanje 126 glasova za. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Jedna od odlika srpske političke kulture je i ta da se ideja kompromituje tako što se kompromituje njen zagovornik.

Stranka moderne Srbije, sa druge strane, veruje u političku kulturu u kojoj se ideje i predlozi prihvataju ako su dobri, bez obzira ko je predlagač, zato što sudimo o idejama, a ne o ljudima.

U tom smislu, želim da verujem da bi predlog za najmanje 40% žena na izbornim listama, baš kao i svaki drugi dobar predlog prošao jer je dobar, bez obzira ko mu je predlagač, kakva mu je snaga, šta misli o drugim političkim partijama i slažemo li se sa njim po tim ili nekim drugim pitanjima. Zato što postoje politička pitanja koja po važnosti za ovo društvo prevazilaze stranačke podele i stranačke ograde.

Zato smo, bez dileme, odlučili da podržimo najmanje 40% na izbornim listama za žene i to upravo tekstom ovog našeg amandmana, po modelu dve u svakih pet, koji je, koliko čujemo, sa radošću prošao. Ali, isto tako smo odlučili da kao stranka koja Srbiju vidi u društvu modernih zapadnih država iskoračimo i jedan korak dalje, jer izborni sistem je dobar onoliko koliko svoje zastupanje u parlamentu dobije svaka društvena grupa, pa tako i društvena grupa koja čini čak 10 do 15% našeg društva, a to su osobe sa invaliditetom.

Raspravljali smo danas i prekjuče o tome da li su relevantni oni kojih ima tek 3% ili nešto malo preko toga, kada smo govorili o tome da cenzus kao prag relevantnosti treba da bude smanjen sa 5% na 3% i da tako neke društvene grupe koje su možda i do pet puta manje brojčano u našem društvu od osoba sa invaliditetom treba da budu zastupljene u srpskom parlamentu.

Zato mislim da ne smemo eskivirati raspravu o tome da li je merodavno i relevantno obezbediti jednog predstavnika u prvih 10 na izbornoj listi za osobe sa invaliditetom. Ne jednog u svakih 10, nego ukupno jednog po izbornoj listi u prvih 10.

U pogledu učešća najmanje 40% žena u parlamentu, a nadam se i uvažavanjem našeg predloga, i jedne osobe sa invaliditetom po izbornoj listi i pitanja – da li će to poboljšati srpsku demokratiju, kvalitet rada srpskog parlamenta, njegovo dostojanstvo i podići politički pluralizam u njemu, to najmanje zavisi od kvota i od brojki koje su potreban, ali ne i dovoljan uslov.

Jer, hoćemo li imati politički pluralizam u Srbiji i bolju demokratiju zavisi, između ostalog, i od toga hoćemo li imati poslanice koje svoje političke stavove zastupaju sa punim ličnim integritetom, pa nekada i po cenu sopstvene političke štete, a ne isključivo po stranačkoj direktivi.

Nisam ni žensko, nisam ni invalid, Bogu hvala, ali ću glasati za ovo na svoju političku štetu zato što verujem u ispravnost te ideje. Pluralizma će u Srbiji biti tek onda kada bude istinske slobode medija, nepristrasnosti i zakonitosti u radu organa koji sprovode izbore, nezavisnosti pravosuđa i mehanizama koji će obezbediti direktniju odgovornost narodnih poslanika građanima koji su je izabrali.

Mnogo je otrovnih reči u srpskoj političkoj javnosti. To potiče naravno i odavde i zato žene a i osobe sa invaliditetom i svaka relevantna društvena grupa u Srbiji treba da dobiju garantovano svoje političko zastupanje kroz mandate u Narodnoj skupštini.

Ja se nadam da ćete bez obzira što je izostao politički dogovor, unapred pripremljen, kroz dijalog, ipak preispitati svoj stav i glasati za ovaj predlog danas kada bude stavljen na glasanje. Hvala.

Reč ima Tatjana Macura. Izvolite.