Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ja bih rekao o jednom problemu koji se tiče desetak lica. Naime, imamo desetak supruga poginulih boraca sa područja Krajine, koje su primale porodičnu invalidninu, ali ona im je u međuvremenu ukinuta zbog stupanja u vanbračnu zajednicu.

Daću primer gospođe Ankice Nikolić Banić, čiji muž je poginuo na ratištu u Krajini, ona je dobila porodičnu invalidninu, primala je tu invalidninu dok su joj deca bila maloletna, a u međuvremenu, dok su joj deca bila maloletna iz prvog braka, stupila je u vanbračnu zajednicu i dobila još jedno dete. Kada su deca iz prvog braka poginulog muža postala punoletna, njoj je ukinuta porodična invalidnina.

Ja sam podneo amandman u članu 27. gde sam tražio da se briše stav 1, a stav 1. član 27 Predloga zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, stav 1. glasi – pravo po ovom zakonu ne može ostvariti supružnik ili vanbračni partner ukoliko je sklopio novi brak odnosno zasnovao vanbračnu zajednicu, a ukoliko ih je ostvario prestaje mu danom zasnivanja novog braka odnosno vanbračne zajednice.

Mislim da bi trebalo o ovome razmisliti i mislim da je ovo nepravedno rešenje. Smatram zakon dozvoljava rađanje dece i da bi trebalo naći zakonski osnov brisanjem ovog stava 1. u članu 127. Predloga zakona, tako da supružnik ili vanbračni partner ukoliko je sklopio novi brak odnosno zasnovao vanbračnu zajednicu treba da zadrži pravo na ličnu i porodičnu invalidninu.

Takvih slučajeva prema informacijama kojima raspolažem ima svega desetak i mislim da bi, gospodine ministre Đorđeviću, gospodine državni sekretaru Neriću, trebali da vidimo mogućnost kako to da regulišemo.

Meni se dosta predstavnika udruženja obraćalo u prethodnom periodu, među njima je i gospodin Milan Popić koji je član udruženja teških vojnih invalida i porodica palih boraca, svih ratova Srbije. On mi je rekao da je početkom 2018. godine, dakle januara 2018. godine dostavio 12 predmeta ministru Đorđeviću koje se tiču tri grupe problema.

Prva grupa se tiče 12 civilnih invalida rata o čemu sam govorio u prethodnom delu zasedanja. Druga grupa se tiče ovih desetak slučajeva vezano za vanbračnu zajednicu i treća grupa, u pitanju je sedam, osam lica kojima je ukinuta lična ili porodična invalidnina, njihovim odlaskom u inostranstvo. O tome ću govoriti malo šire kada dođe na red sledeći amandman.

Takođe, gospodin Popić mi je rekao i zamolio da to kažem, da je juna 2018. godine održan sastanak kod predsednika Vučića i da je predsednik Vučić rekao da ove tri grupe problema trebaju da se reše i zakonski regulišu u ovom novom zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Dakle, zamolio bih gospodina Đorđevića i gospodina Nerića da vidimo i prvu grupu problema, dakle, 12 civilnih invalida rata, ponavljam i ovu drugu grupu problema, desetak slučajeva vezano za vanbračnu zajednicu i treću grupu problema o kojoj ću govoriti, vezano za ovih sedam, osam lica koja su otišla u inostranstvo, da pokušamo da rešimo. Time bi po mom mišljenju bila ispravljena jedna velika nepravda prema ovih blizu trideset lica ili porodica. Hvala.

Na član 142. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 147. amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala.

Ovim članom, kao i prethodnim predlažem da se postraumatski stresni poremećaj koji je nastupio pod okolnostima iz člana 5. ovog zakona, koji se utvrđuje na osnovu medicinske dokumentacije, da nema vremensko ograničenje.

Sama priroda postraumatskog stresnog poremećaja medicina tvrdi da postoji poremećaj sa odloženim dejstvom koji se ne može dijagnostikovati do momenta dok se ne ispolji.

Prema, tome ako zakonom vremenski ograničimo, onda ćemo oštetiti značajan broj potencijalnih boraca i vojnih invalida koji će moći da se podvedu pod ovu medicinsku dijagnozu.

Treba možda podzakonskim aktima regulisati da se taj postraumatski stresni poremećaj utvrđuje na VMA i na taj način izbeći sve moguće razlike između pojedinih komisija i to poveriti isključivo u konačnom stepenu VMA, ali nema razloga da eliminišemo mogućnost pojavljivanja ovog medicinskog oboljenja. Hvala.

Na član 151. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 156. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodi poslanici, knjižice kojim se obezbeđuje prevoz je najmanje što možemo da uradimo za one koji su se borili i koji su platili najveći ceh u toj borbi.

Ono što malo kolega želi da kaže, posebno iz opozicije je da bi slava boraca u potpunosti potamnela, da nije bilo promena 2012. godine i od tada se obeležavaju svi značajni događaji, nikada se za Košare, za vreme vlasti žutog režima gotovo nije čulo. Nikada se za njihovu herojsku borbu ne bi čulo, nikada ne bi došli u poziciju da popravimo materijalni, finansijski položaj vojnika, boraca, invalida itd. zato što bi država u potpunosti krahirala. Dakle, bila je potpuno ekonomski devastirana, bila je bojno nemoćna. Ekonomski ne bi mogla da izdrži emitovanje bilo kojih prava, pa i ovih koja su regulisana ovim zakonom.

Što Srbija bude bolje stajala, to će prava građana, pa samim tim i boraca biti sve bolja, primanja će biti sve manja, mada se novcem ne može nadoknaditi ono što se u ratu izgubilo.

Mi smo narod koji je imao tu nesreću da demokratizacijom koja je trebala da nastane devedesetih godina, da od demokratije vidimo prvo sankcije, pa onda da vidimo bombardovanje, pa potom osiromašeni uranijum, pa potom smo doživeli to da nam u Albaniji vade organe i prodaju na crno tržište. Na kraju tog ciklusa smo videli i divlju predatorsku privatizaciju i država je ekonomski klonula, tako da nije mogla da jemči prava bilo kom svom građaninu, pa tako ni borcima, ni invalidima.

Prava je sreća što smo 2012. godine uspeli da pobedimo ove žute žohare i na takav način stavili nekako državu na svoje noge. Ja verujem da što više budemo ekonomski napredovali, da će nas sve više poštovati i oni koji su nas podeljene koristili jedne protiv drugih. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja bih sada govorio o ovoj trećoj grupi problema koju sam nedavno pomenuo.

Znači, radi se o sedam, osam lica krajišnika, koji su ostvarili pravo na ličnu i porodičnu invalidninu, ali su istu izgubili odlaskom u inostranstvo, bilo da su se vratili u Hrvatsku ili su otišli u Australiju, evropske zemlje, Ameriku, itd.

Ja ću navesti dva primera. Gospođa Jelena Strižak, čiji je muž poginuo 1991. godine u Petrinji, vratila se u Republiku Hrvatsku, zbog teške ekonomske situacije, njenim povratkom u Hrvatsku njoj je ukinuta porodična invalidnina.

Imamo slučaj, gospođe Danice Radić, čiji je muž poginuo u zločinačkoj akciji „Miljevački plato“, juna 1993. godine, njoj je takođe ukinuta porodična invalidnina, povratkom u Hrvatsku.

Mislim da je ukidanje ličnih porodičnih invalidnina za ovih sedam, osam slučajeva Krajišnika, nezakonito i nepravedno. Ja bih zamolio ministra Đorđevića i državnog sekretara Nerića, da i u ovome slučaju vidimo mogućnost da im se omogući da podnesu zahtev za porodičnu ličnu invalidninu i da ponovo primaju porodičnu ličnu invalidninu.

Dakle, na kraju da rezimiram još jednom, imamo tri grupe problema, na koje sam ja podneo tri amandmana. Podsećam, 12 civilnih invalida rata, kojima je ukinuta lična invalidnina 2013. godine. Apelujem da se nađe način da tih 12 civilnih invalida rata sa područja Krajine ponovo počne primati ličnu invalidninu, koju su primali punih 12 godina.

Druga grupa problema o kojoj sam malo pre govorio, tiče se desetak lica koja su primali ličnu ili porodičnu invalidninu, i koji su u međuvremenu zasnovali vanbračnu zajednicu. Mislim da je i to nepravedno i da tu treba da se nađe rešenje da im se omogući da podnesu zahtev i ponovo primaju porodičnu invalidninu.

Konačno ova treća grupa, koju sam malo pre spominjao, radi se o sedam, osam lica, koji su primali lične porodične invalidnine, ali su odlaskom u inostranstvo, ukinuto im je pravo na ličnu porodičnu invalidninu. Takođe mislim da je to nezakonito, nepravedno i da se nađe rešenje kako i oni mogu podneti zahtev da ponovo primaju ličnu i porodičnu invalidninu.

Dakle, radi se o svega tridesetak lica sa područja Krajine, koji su u ovome trenutku diskriminisani, ne ostvaruju prava koja im pripadaju. Na kraju, još jednom apelujem i na ministra Đorđevića i državnog sekretara Nerića, da zajednički probamo naći rešenje za ovih tridesetak lica iz ove tri grupe problema o kojima sam govorio. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 159. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč?
Na član 182. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Na član 208. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o igrama na sreću podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovog zakona.

Inače, ovaj član zakona govori o definiciji, definiše pojmove kod igara na sreću i recimo u ovom članu se kaže da dobitak, odnosno gubitak isključivo zavisi od slučaja ili sreće.

Ja sam tražio da se ova stvar malo predefinište, da se malo približi realnosti, jer imamo slučajeva kod igara na sreću gde dobitak, odnosno gubitak ne zavisi isključivo od sreće, nego je potrebno određeno znanje ili predznanje, kako god hoćete.

Konkretno kod igara na sreću, kod sportskih kladionica, ako bi to slobodno tumačili definiciju ovog pojma, recimo kada igra derbi Partizan i Zvezda, verovatnoća je 33, 33% da će ishod fudbalske utakmice biti ili pobeda jednog ili drugog tima ili nerešeno. Međutim, kada utakmicu igra Crvena Zvezda i Radnik iz Surdulice ili neki manji klub, matematički gledano verovatnoća je opet takva. Međutim, realnost govori nešto drugo i realnost je da je sigurno ogromna verovatnoća da će tu utakmicu dobiti Crvena Zvezda ili Partizan ili bilo ko.

Zato sam ja mojim amandmanom tražio da se u definiciju pojma dobitka, odnosno gubitka, pored naravno slučaja i sreće koja najviše i odlučuje o tome, ubace i određenog, eventualno kod određenih igara nekog znanja, predznanja, ili nekog nedefinisanog slučaja.

Međutim, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a po meni je to toliko logično i ja sam ovim jednim primerom ovde i pokazao i dokazao da je to trebalo prihvatiti.