Gospodin Siniša Mali, ministar finansija, zaista moram sad da vas pohvalim, gospodine ministre, na intervencije SRS vi ste doneli završne račune budžeta Republike Srbije.

E, sad, stvarno, jedino mi nije jasno kako su ovi naprednjaci glasali za završni račun budžeta Vlade Mirka Cvetkovića, a pre toga Vojislava Koštunice i svih tih ministara koji su pljačkali i krali, da ne pominjem slučajeve davanja iz raznih ministarstava, pranje para, Pajtić krao, ta Tijana Anđelić, ovaj Duško Petrović, jel tako Blažo, 10 ili već 20%, vi glasali, Siniša je morao, izvinite gospodine ministre, znate koliko vas uvažavamo, i to je bilo, vi ste morali da to predložite Narodnoj Skupštini, šta ćete, vi ste videli koliko su oni pljačkali i krali.

Ali je Narodna Skupština ogromnom većinom glasova to izglasala, i vi ste se složili sa svim tim pljačkama, koje su oni uradili.

E sada, da to ne bi bilo tako, još da vam kažem gospodine Đukanoviću, da je za vreme Mlađana Dinkića, koga ste vi zaštitili i čije krivično delo upada u Saveznu upravu carinu, Narodnu banku i sve te institucije, posle 5. og oktobra, na žalost, uskoro zastareva, jer je prošlo skoro 20 godina, a vi ga niste krivično gonili, za to što je radio, on nije poštovao to iz 2011. godine, kada je određeno da se 40% daje tim kategorijama lica, već imate i pisma svih tih ljudi, udruženja i onih koji potražuju taj novac, da je novac uplaćivan u određenom iznosu a nije se poštovao striktno procenat koji je taj zakon utvrdio.

Zato je veoma bitno da znamo, to uostalom govori i predsednik Republike, gospodin Vučić, gde ide svaki dinar, da se on ne bi posle hvatao za glavu kao onomad na Konferenciji za novinare, kada je rekao nemam pojma gde ide 20% budžeta iz zdravstva. Kaže – sad da me ubijete, ja ne znam gde idu te pare. Tako je čovek rekao.

Hvala gospođo Jovanović.
Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kockar je po definiciji čovek koji je izabrao da živi od nade.

Dakle, kada uđete da se kockate, većina želi da uzme tuđi novac. Većina onih koji se kockaju, gotovo koji se kockaju, kreću da uzmu tuđi novac. A najmanje u 50% slučajeva, izgube svoj novac, ali kladionice su vešte. Ja gledam ovu njihovu akciju oko sportskih terena, veoma zanimljivo, kao oni podržavaju sport.

Ja bih voleo da je ta njihova namera iskrena, ali ja mislim da je to reklama za budućnost, da na takav način hvataju klijente za klađenje. Dakle, najbolje oko sportskog terena staviti reklame kladionica, itd, i svi koji igraju, sportisti, a i gledaoci, i vide tu reklamu, pa požele da uvećaju svoj novac, a obično istanje svoj novčanik.

Ono što bih ja predložio u budućnosti da radimo je da se aktivnost zove – „ispraviti krivu kičmu i sprečiti ravna stopala“.

To bi po meni bio zadatak nas, a pre svega zadatak onih koji priređuju igre na sreću ili bolje rečeno ove kladionice i sportske prognoze.

Pošto je to vezano za sport, ja bih voleo da dinar ili dva, od svakog tiketa, izdvojimo za razvoj školskog sporta. Ali bez reklame oko igrališta, te kladionice, bez hvatanja budućih klijenata, itd. na temu priređivanja nekih turnira, itd, malo obnove košarkaški teren ili teren za mali fudbal onda ljudi dođu da gledaju i da igraju, i tako kladionice stiču u budućnosti nove klijente ili trenutno nove klijente.

A i ako stvarno žele da pomognu, ja mislim da bi bilo u redu da kladionicama i ovima što priređuju sportsku prognozu, uvedemo obavezu, dinar ili dva po tiketu, za školski sport, i na takav način bi mi prikupili više milionske iznose koje bi uložili u školski sport i sprečili da bude krivih kičmi, odnosno da ih bude što manje i ravnih stopala, a time bi bogami doprineli ubuduće i da naša vojska ima u nekoj daljoj bližoj budućnosti, da ima mlade momke koji će doći na regrutaciju.

Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, prof. Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 103. govori o ograničenju broja nagradnih igara koje priređivač može prirediti u toku jedne kalendarske godine. Ja sam amandmanom tražio da se briše to ograničenje, pogotovo što je u pitanju specifična nagradna igra, a u zakonu stoji da za svaku od ovih igara pojedinačno priređivač mora dobiti pojedinačnu saglasnost od nadležne uprave.

Dakle, uprava i onako ima kontrolu nad ovim procesom i smatram da je apsolutno ne celishodno ograničavati broj priređenih nagradnih igara u toku jedne kalendarske godine.

Pošto je u pitanju nagradna igra koja se priređuje, pre svega u reklamne svrhe to je potpuno besmisleno, jer realnost pokazuje da ovakav tip nagradnih igara ne može sve i da priređivač hoće, ne može ih prirediti više od tri, četiri, pet maksimalno šest u toku jedne kalendarske godine i zbog treba izbeći ovu mogućnost.

Jedna druga stvar o kojoj ovde nije bilo reči i koju je, po meni zakonodavac ispustio, a to je da se proširi krug osoba kojima je zabranjeno da učestvuju u određenim igrama na sreću, a tamo stoji da u tim igrama na sreću ne mogu prisustvovati zaposleni kod priređivača. Smatram da bi taj krug trebalo proširiti i na članove porodica onih koji su zaposleni kod priređivača igara.

Zamislite jednu nagradnu igru koja se izvlači kovertom iz bubnja ili sa nekog drugog mesta izvlači kovertom i recimo poslao je svoj koverat sin ili neko od bliskih rođaka onog lica koje baš tog trenutka izvlači taj koverat i znamo i svima je jasno da su tu moguće velike zloupotrebe, tako da mislim bi ovaj krug trebalo proširiti i na članove porodica onih koji su zaposleni kod priređivača.

Hvala, profesore Saviću.
Na član 103. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 120. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ove inspekcije da odu u 13 sport klubova i ova „Nova sport“. Dakle, da odu tamo i da se za svaki sat vremena, po meni nelegalnog reemitovanja programa uzme 1.000 dinara za školski sport. Nadam se da su me kolege prošli put razumele.

Ja sam se divio SOS kanalu toliko da sam Dragišu Kovačevića bio predložio da bude u REM-u, pošto je čovek poznavalac svih tih televizijskih tehnika itd, emisionih tehnika, programa, sporta itd, ja sam ga predložio da u ime poslaničke grupe bude kandidat za člana Saveta REM-a. Na moju žalost, a mislim i na žalost mnogih gledalaca i pretplatnika radio-televizijskog programa on nije prošao zato što zastupa slične ideje koje zastupam i ja, da treba sprečiti lažne prekogranične televizije da navodno reemituju program, u stvari ga emituju iz Beograda.

Na „Sport klubu“ vam kažu – dobro veče iz beogradskog studija. Sad pitam naše gledaoce i pitam sve nas - ako je reemitovanje po zakonu istovremeno preuzimanje programa koji se emituje u inostranstvu, bez izmena, dopuna i prekrajanja, kako to da Šolak pravi program u Beogradu? Kako to, recimo, da gledamo utakmicu Luksemburg-Srbija na „Sport klubu“ kao reemitovani program, istovremeno preuzet, kad recimo Šolak uopšte nije kupio prava za Luksemburg? Prema tome, ne može reemitovati program jer tamo ne emituje sportski prenos koji bi trebali da gledaju gledaoci Luksemburga, a nama se on eto sticajem okolnosti reemituje. Ne može da bude reemitovanja kada nema po početnog emitovanja.

S tim u vezi bi ja propisao da sportske televizije, prekogranične sportske televizije, navodno prekogranične lepo izdvajaju za svaki sat vremena recimo po 1.000 dinara za školski sport. Pa, kada 13 „Sport klubova“ i „Euro sport“ i ovako i onako, uzimaju hleb SOS kanalu i „Areni“, domaćim ovim kanalima, pa lepo neka nešto uplate za školski sport, da ponovim, da naša deca ne bi imali krive kičme, ravne tabane itd, da bi imale nove Đokoviće, nove Džajiće, nove Vukotiće, da mi se ne naljute partizanovci i zvezdaši, nove Kićanoviće, nove Slavniće itd, bilo bi red da oni malo izdvoje za školski sport s obzirom da ne plaćaju ni pekaru hleba u ovoj državi.

Znači REM-u ne plaćaju ništa, RATEL-u, ne plaćaju ništa Sokoju, a kada prebacite na neki prenos da gledate na poluvremenu, idu reklame Đilasove i Šolakove, pa red bi bio da malo odvoje neku crkavicu za školski sport.

Zato bi ja nekim zakonom propisa 1.000 dinara po svakom satu, pa lepo sportska televizija 24 sata, 24.000 dinara, puta 13 televizija, to mu dođe negde 300.000 dinara dnevno, puta 365 dana. Evo, ministar finansija je vrlo brzo izračunao da je to negde oko 110.000 miliona dinara. To je milion evra za školski sport. Kad to ujedinimo sa ona dva dinara po tiketu, znači kladionica na sto dinara, tiket od sto dinara odvoji dva dinara od svakog tiketa, ko šta uplati tamo u sportskoj prognozi u klađenju, od svakog klađenja po dva dinara i evo nema nama para za školski sport.

Zašto ovo govorim? Zato što se sećam da je SOS kanal, sportska televizija imala niz aktivnosti vezana za školski sport, za amaterski sport i tako dalje, da toga više nema. Na određeni način moramo naći neki propis, da li uredbom ili nekim novim zakonom, moramo naći način da podržimo školski sport na teret ovih koji zarađuju pare zahvaljujući sportskom klađenju i na takav način, makar malo umanjimo posledice tog kockanja, da kockar koji ode da se kocka da zna kad je izgubio na klađenju, makar da su njegova dva dinara po tiketu otišla u školski sport.

Kad već podnosimo ove Šolakove televizije da ih gledamo, a moramo da ih gledamo jer krše zakon, pa reprezentaciju koju treba da prenose nacionalne televizije koje pokrivaju celu Srbiju, one treba da prenose reprezentaciju. Ovi kršeći zakon prenose reprezentaciju i ne možemo svi da vidimo, a kada ne možemo svi da vidimo makar da znamo da smo im uzeli 1.000 dinara po satu, sportskim kanalima koji reemituju program na teritoriji Srbije.

Hvala.

Na član 121. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Izvolite, gospođo Radeta.

U ovom delu se zakon bavi nadzorom i nadležnosti uprave u vršenju nadzora i konkretno, u ovom članu vidimo nešto što nije dobro. Nije dobro da ukoliko inspektori utvrde da nadzirani subjekt, odnosno, priređivač igara na sreću ima određene nepravilnosti, zapravo sa svim tim nepravilnostima može da radi otprilike tri meseca zato što je predviđeno da uprava donosi rešenje u roku od 60 dana od dana dostavljanja zapisnika. Kad se zapisnik dostavi, recimo, za deset dana, odnosno dopunski zapisnik, pa onda još deset dana, kojim se nadziranom subjektu nalaže da u roku od 15 dana, znači od tog dana otklone te utvrđene nepravilnosti. Znači, tri meseca može da radi bez posledica sa svim nepravilnostima koje utvrdi nadležni inspektor.

Ovo takođe govori da vi opet, kao i u mnogim zakonima, da ne kažem svima koji mi ovde raspravljamo, nekako se ne ulazi u suštinu. To, onako, naizgled, kad se ovlaš pročita može stvarno da deluje – vidi, ovaj zakon je sve obuhvatio, svim segmentima se bavi i ovo će konačno biti neka dobra rešenja. A, čim se malo zagrebe vidi se da tu ima mnogo propusta, ali mi želimo odgovor na jedno suštinsko pitanje, više puta smo ga danas postavili.

Vi iz vlasti ste nekoliko godina pričali o nekom velikom kriminalu o lutriji Srbije, o nekoj Tijani Anđelić koja je bila nešto, ne znam šta Borisu Tadiću, navodno, vi ste pričali da pare koje je ukrala iz lutrije delila sa njim. Naše pitanje je da li je to konačno ispitano?

Mnogo godina je prošlo od kada ste se vi bavili tim detaljima, pa bismo želeli i trebalo bi da znamo da li je ta Tijana Anđelić zaista ukrala te pare, da li ih je delila sa Borisom Tadićem? Ako jeste, da li je odgovarala i kako je odgovarala, a ako nije, ko je izmislio tu priču?

Mi verujemo da priča nije izmišljena, nego kao i u svim drugim slučajevima gde se govori i gde se zna za kriminal, vi sami taj kriminal zataškavate. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Na član 128. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 131. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore Bojiću.