Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Slažem se sa gospodinom Zukorlićem u velikoj meri onoga što je on rekao, jer mi u suštini možemo, on može da bude na listi mojoj na primer kao kandidat i ja bih mogao da budem na njegovoj listi, iako je njegova lista manjinska, razlika se neće desiti ni jednoj ni drugoj jer postoje političke razlike među nama, ali postoje naravno i stvari u kojima se slažemo, s tim što ja ne mogu da pređem preko toga što on podržava, doduše sa distance, ali podržava aktuelnu vlast, a ja konstruktivno, ali kritikujem i to ozbiljno kritikujem aktuelnu vlast.

Međutim, ono što je nesporno, to je da se prethodni predsedavajući, sada je naravno promenjen, ogrešio ozbiljno i o dobre običaje i o Poslovnik, nije mi dao repliku da odgovorim na direktne i indirektne prozivke nekih poslanika, a mnogo je važnije zapravo za temu i današnje sednice, a i rada ove Skupštine. Pošto se neozbiljno i neodgovorno poteže priča ne samo o evrointegracijama, nego i o priznanju Kosova i politici kosovskoj generalno, koristi se uvek prilika da se optuže neki prethodnici, na jedan način koji mene lično ne tangira, ali prosto mislim da nije pravedno, nije pošteno optuživati nekog jer se u njegovo vreme nešto desilo. Neki su sigurno odgovorni, ali ne možete optuživati. Kaže – Vojislav Koštunica i Boris Tadić, za njihovo vreme Kosovo je proglasilo nezavisnost. Pa, za vreme vlasti vaše, odnosno nekih prethodnih vlasti je Kosovo odvojeno od Srbije, okupirano, zaposednuto, pa ja nikada nisam kritikovao zbog toga tadašnju vlast i Slobodana Miloševića, kao što ovde sad neko pokušava da kritikuje Vuka Jeremića, Vojislava Koštunicu ili Borisa Tadića. Gledamo šta je ko učinio, koliko je ko mogao da spreči. Ili kneza Lazara što je izgubio Kosovsku bitku, ako je uopšte izgubio. Zapravo nije ni izgubio, bilo je više nerešeno, ali svejedno.

Dakle, hoću da kažem da nije korektno, da bi se afirmisala svoja pozicija, svo drvlje i kamenje svaljivati na prethodnike, nego bolje pogledajmo šta smo mi ili šta ste vi, šta je aktuelna vlast učinila po tom pitanju, a nije učinila mnogo, rekao bih, ni kada je reč o politici i Kosovu, niti kad je reč o ekonomskim pitanjima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, pravo na repliku, Miljan Damjanović, zatim Muamer Zukorlić. Izvolite.

Hvala.

Ja nisam zaista ništa uvredljivo mislio kada sam za gospodina Rističevića iskoristio termin akademik. Svestan sam da, naravno, nije član Srpske akademije nauka i umetnosti, ali sam prosto napravio paralelu zbog onoga što je iznosio sa ekonomskog aspekta, da je to zaista nivo jednog akademika. Mislim da apsolutno tu ne treba da bude sporno. Možda sam ja bio dosta uverljiv za jedan broj kolega, pa je on to prihvatio na jedan negativan način, ali ja sam zaista to izneo zbog onoga kada bi to bilo uspešno, rekao šta bi bili rezultati takve ekonomske politike.

Ali, sa druge stane bih, pošto mi je replicirajući akademik Rističević rekao da on u svojoj izbornoj jedinici uzima, osvaja, kako god, 20% glasova, ja onda verujem da će akademik Rističević izaći na ove izbore samostalno, jer je Srbija jedna izborna jedinica. Sada verujući zbog toga što je akademik Rističević mlad poslanik i političar i tek je nešto više od 25 godina u parlamentu, da li je prosto zaboravio ili nije učestvovao u promenama zakona, ali izborna jedinica je jedna Srbija, a biračko mesto je potpuno nešto drugo. Tako da, trebalo bi možda raspravljati oko toga da li je misleći na to mislio da on nosi 20% na svom biračkom mestu.

Samo da odgovorim i gospodinu Vukadinoviću. Nije knez Lazar niti izgubio bitku, niti je bilo nerešeno, nego je srpska vojska tada pobedila.

Pravo na repliku, narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Upravo izjavom kolega Vukadinović potvrđuje da je, evo, nakon doduše četiri godine, prepoznao autentičnost mog političkog nastupa ovde u ovoj Skupštini, a pre svega zastupanje nacionalnih zajednica nacionalnih manjina. Doduše, mnogo bi mu možda politički bilo profitabilnije da je to prepoznao na početku mandata, pa da se mom političkom taboru priključio, nego što je lutao sa pogrešnim partnerima. Ne znam sada da li imamo vremena išta popraviti od tih promašaja.

Međutim, ono što je sigurno, dakle, kroz četiri godine mogao je zapaziti još nešto drugo, da se na mom političkom autentičnom eksperimentu pokazalo da ne postoji općenito, ali i u ovoj Skupštini crno-bela tehnika - samo vlast ili samo opozicija, da je moguće biti partner vladajuće većine, ali isto tako imati svoj autentičan politički diskurs, imati svoj lični kredibilitet, imati svoj stav, složiti se sa svim onim što jeste da se složimo i podržati sve ono što treba podržati, ali isto tako u određenim momentima kada imate drugačije političko mišljenje izraziti to drugačije političko mišljenje, glasati za određene zakone, za određene zakone ne glasati, a opet ne ugroziti to partnerstvo.

Dakle, ja sam ponosan zbog, pre svega, sopstvenog stava i stava moje stranke na taj način, ali isto tako i što sam sa druge strane, od strane vladajuće većine imao razumevanje za jedan takav kurs. Istina, ovo je moj prvi mandat i to je bio početak, a siguran sam da još mnogo možemo učiniti na razvoju široke lepeze međusobne i tolerancije i razumevanja političke, ali isto tako i nacionalno-etničke različitosti u ovom parlamentu i u ovoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Hvala vam na pohvali, gospodine Zukorliću, s tim što ja ne bih rekao da sam lutao. Mislim da imam isti stav politički, ne samo tokom ove četiri godine, nego u mnogo dužem periodu. Možda bi se i vama moglo prebaciti da ste lutali. Ja mislim da ste sada na boljem kursu nego što ste bili. Bilo je i u vašoj politici radikalizma, rekao bih preteranog, da li mladalačkog ili ne, svejedno, ali podržavam i pozdravljam ne to što podržavate vlast, ali podržavam ovu konstruktivnu i državotvornu poziciju koju sada u poslednje vreme zaista ovde tokom ovog mandata zastupate. Zaista je tačno, uglavnom stvari nisu crno-bele ni u životu ni u svetu ni u politici.

Što se tiče onoga što je rekao kolega Damjanović, naravno, sada možemo mi, ili bolje istoričari nego mi ovde citirati šta je bilo, da li je knez Lazar izgubio ili je bilo nerešeno ili je pobedila srpska vojska. U svakom slučaju, ni to nije baš jednostavno. Znamo kako je teško danas neke stvari razlučiti šta su i kako su, a kamoli pre više vekova. Ali, ono što je bila poenta mog izlaganja i mislim da to ni on neće osporiti, jeste da ne možemo ishod neki prebacivati automatski nekome ko je u tom trenutku bio vlast. Možemo suditi o konkretnim potezima, ispravnim ili pogrešnim.

Tako da, kao što nećemo knezu Lazaru prebacivati ishod Kosovske bitke, kakav god bio, niti automatski vlasti ili Slobodanu Miloševiću bombardovanje, što inače mnogi čine ili jedan dobar deo javnosti čini ili je činio, pogotovo ova vlast posle 2000. godine, pa je kriv za sve tako što je izgubio Kosovo. To sam čuo mnogo puta od kolega, od medija, od novinara i od političara – Milošević je izgubio Kosovo. Priznajte vi, jer je Milošević izgubio Kosovo. Sto puta su to rekli. Ja to nikada nisam na taj način shvatao. Ali, isto tako, onda nemojte ni vi kada vam odgovara da kažete – Tadić i Koštunica su izgubili Kosovo, da je bio Vučić ne bi se nikada to desilo. Pa, ne znamo šta bi se desilo. Uostalom, Vučić je bio u Vladi 2000. godine, odnosno 1999. godine kada je zaposednuto, okupirano ili već koju reč želite upotrebiti – zauzeto Kosovo. Pa, opet ne mislim da je zbog te činjenice kriva ta vlast. Kriva je zbog nekih drugih stvari i zato sam je kritikovao.

Toliko, da ne bude da prelazim više nego što je pristojno, dva minuta.

Pravo na repliku, narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Moj navodni politički radikalizam, kolega Vukadinoviću, mogli ste videti u dva slučaja. Jedan je bio od 2007. godine pa nadalje, kada je vaš politički saputnik, tadašnji predsednik Vlade Vojislav Koštunica na muslimane u Sandžaku i na njihovu islamsku zajednicu poslao razne policijske snage sa batinama, čizmama da nam otimaju džamije, da nam otimaju imovinu islamske zajednice. Ako ste tada očekivali od mene da vam odgovorim sa maslinovom grančicom i golubom u ruci, mislim da je bilo očekivanje nerealno. Tada smo definitivno odgovorili onako kako je bilo adekvatno, branili smo džamije, branili smo imovinu islamske zajednice, dostojanstvo, pravo te zajednice koje je bilo garantovano Ustavom ove zemlje i zakonima koji nam garantuju ravnopravnost svih građana i koji državu obavezuju da nas zaštiti onda kada smo ugroženi, a ne da se njeni mehanizmi upotrebe protiv nje.

Druga, istina lažna, slika našeg radikalizma je zapravo bilo ono što ste mogli čitati i gledati u medijima koji su nas satanizirali i predstavljali iz Sandžaka ovde prema Beogradu. Jedan od mojih motiva dolaska u ovu Narodnu skupštinu je bio upravo to, jer sam shvatio da slika o meni, mom radu, mom delovanju, mojim opštim, ali i političkim stavovima ne dolazi autentično iz Sandžaka do Beograda i zato sam kazao – odoh u Beograd, odoh u Narodnu skupštinu, odoh pred medije da ja sebe predstavim, moj narod, moju kulturu, moju veru, moju političku misao. E, sada ste evo bili u prilici da me upoznate iz prve ruke, bez toga da određeni mediji ili moji politički predstavnici kreiraju sliku o meni. Hvala.