Hvala.
Reč ima narodni poslanik Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, sada ću dati jedan primer kako je udareno na džep građana Srbije, a da nema nikakve veze sa zakonom, pa čak ni sa pravilnicima, u traženju nečega da se ispuni da bi se posedovalo oružje.

Naime, u zakonu piše da oružje mora da bude obezbeđeno, zatvoreno, zaključano i to je apsolutno ispravno i tako mora da bude. Jer, znate da smo imali nesrećnih slučajeva koji su se dešavali, da deca dođu do oružja u kući u kojoj žive i onda dođe do stradanja, do smrti, do različitih nesreća, katastrofa možemo reći zbog toga, zbog neodgovornog držanja oružja. Naravno da uvek postoje ljudi koji se na neodgovoran način ponašaju. Znači, oružje treba da bude zaključno, ali nigde ne piše da mora da bude zaključano, u zakonu to ne piše. U specijalno napravljenom metalnom ormanu koji je predviđen samo za oružje, to nigde ne piše, a na terenu se to traži. Znate koliko to košta?

Sad opet ponavljam, običan građanin koji 40 godina ide u lov, koji živi na selu, koji ima gomilu ormana u kojima je 40 godina držao pušku odvojenu od municije, jer je i onako i ovako pred lov išao da kupi neku patronu, jer nije imao pare da ima zalihe municije kod sebe, e sad od njega tražite da ima metalni orman gde je sve zaključano sa posebnom komorom za oružje, sa posebnim ovim, posebnim onim. Zašto se to traži?

Znači, kada se vrši ova provera o kojoj smo pričali, diskreciono pravo policije, uđe se čoveku u kuću i kaže – aha, nemaš taj orman, ne možeš da dobiješ oružni list dok ga ne kupiš, a on košta 10.000, 15.000, 20.000, 30.000 dinara, zavisi koji izabere. Pa, gde da ga kupim? Imaš u ovoj i ovoj radnji da ga kupiš. To je baš onako kako se dešava na terenu. To tako ne može i to je jedna stvar koja isto može da se promeni.

Opet kažem, često govorimo zakon, zakon, zakon. Ma, nije zakon loš. Ima on manjkavosti koje treba promeniti, govorili smo svi o njima, uvek se u primeni zakona otkrije neka manjkavost, ali ovde su oni koji su sprovodili taj zakon napravili građanima problem, pa čak suprotno i obaveznim uputstvima koja su dobijali od direktora policije.

Podsetiću šta sam rekao u načelnoj raspravi. Jedna od prvih stvari koju sam pre 20 godina čuo od jednog službenika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je već nekoliko godina u penziji, ali ću ga uvek pamtiti jer mi je davao dobre savete, jedna od prvih stvari koju mi je rekao – Dragane, ako hoćeš da budeš uspešan političar, zapamti jednu stvari, svi političari su listopadni, a mi koji radimo u institucijama smo zimzeleni. Vi se menjate, a mi smo uvek tu. E, pa ti zimzeleni, ja pričam sve vreme, su napravili problem u ovoj primeni zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.

Imajući u vidu da sam u načelnoj raspravi istakao određene probleme u praktičnoj primeni zakona, sada želim ponovo da ih afirmišem ili reafirmišem.

S obzirom da je određena nedorečenost u normama zakona, odnosno proizvoljnost kada je u pitanju bilo normiranje nekih suštinskih odredaba Zakona o oružju i municiji, to je u praktičnom smislu imalo za posledicu da ovlašćena službena lica MUP-a postupaju nekada i na štetu građana Republike Srbije, odnosno na štetu građana Republike Srbije se čak oduzima oružje i tamo gde nama protivpravnog delovanja, nema protivpravnog ponašanja.

Znači, ni u kom slučaju Poslanička grupa SPS nije stala na stanovište da je zakon loš. Ne, naprotiv, zakon ima i te kako dobrih i kvalitativnih rešenja, ali ono što je loše, loše je što su neprecizne norme koje se odnose na postupanje odgovarajućih organa MUP-a kada je u pitanju oduzimanje oružja. Tu se pojavljuje voluntarizam, tu se pojavljuje maltene, da kažem više od onoga što podrazumeva diskreciono pravo ovlašćenih službenih lica. Onda se građani pojavljuju maltene, u pežorativnom smislu reči, kao žrtve jedne procedure koja je pod 1) nejasna, pod 2) konfuzna, pod 3) nedorečena, pa se postavlja pitanje kako nadoknaditi štetu, i materijalnu i nematerijalnu, svima onima kojima je oružje oduzeto?

Prema tome, ono što nije obuhvat Predloga zakona o kome danas raspravljamo treba da bude i te kako razlog budućem predlagaču, opet MUP-u, kako bi ove probleme koji se u praksi pojavljuju rešio ili novim zakonom ili izmenama i dopunama zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj ovde Skupštini u ovom sazivu, a i u ranijim sazivima, sa kolegama narodnim poslanicima učestvovao sam u donošenju stotina zakona, ali nikada interesovanje građana nije bilo veće nego što je ovom prilikom za ovaj Zakon o oružju i municiji.

Naše kolege narodni poslanici Rističević, Komlenski i Torbica su praktično izrazili ovim svojim predlogom zakona stav svih narodih poslanika i na jedan određeni način, evo, u poslednji čas, praktično sprečavamo da se desi taj problem, odnosno da jedna velika grupa građana, njih nekoliko stotina hiljada, među kojima sam i ja, imamo problem zbog toga što nismo izvršili svoje obaveze prema ovom zakonu.

Da li su naši građani toliko neodgovorni, građani koji su imaoci oružja? Sve činjenice i podaci koje iznosimo godinama i kroz sednice Odbora za odbranu i bezbednosti, kod godišnjih analiza bezbednosti u našoj zemlji govore suprotno, da su naši građani koji su imaoci oružja na dozvolu vrlo odgovorni. Ne može se reći da je procenat krivičnih dela koje oni učine zanemarljiv, ali je najniži u Evropi, a isto tako i u svetu. Među zemljama smo gde praktično postoji najveća disciplina građana koji poseduju oružje. Znači, ipak je problem u zakonu.

Kako reče jedan kolega, četiri godine je ipak puno vremena, to je mnogo više nego što mi sada dajemo ovim produžetkom od dve godine, a građani, znači, za četiri godine nisu, i pored još jednog produžetka, izvršili tu svoju obavezu.

Mi ovde u Narodnoj skupštini kada donosimo zakone često puta budemo nedorečeni, odnosno ne budemo precizni, damo načelne stavove po nekim pitanjima, a onda damo odgovarajućem ministarstvu mogućnost da kroz pravilnike i uredbe dalje uređuje odgovarajuću materiju. Očigledno da smo ovom prilikom pogrešili i da pravilnici i uredbe koje regulišu ovu materiju nisu bile precizne, odnosno možda su u nekim slučajevima dirnuli i samu suštinu zakona, a ja vam mogu reći da su dirnuli čak i u samu suštinu Ustava, jer su narušena neka prava građana koja su garantovana Ustavom.

O čemu se tu radi? Neujednačeno ponašanje policijskih uprava, ovde se govorilo ovih dana o tome, takođe je dovelo građane u nedoumicu. Kako se naplaćuje taksa, da li se taksa naplaćuje za svako oružje, čak i oružje istog tipa u jednim policijskim upravama, a u drugim onako kako treba? Jedna taksa za oružje istog tipa, a zna se koliko ih može biti na jednom tom oružnom listu, sada tom novom modelu čipovanog oružnog lista.

Ovde je takođe jedan od naših kolega rekao – da li mi želimo naoružan ili nenaoružan narod? U svakom slučaju, sve dok imamo ovako odgovorne građane, koji ne zloupotrebljavaju oružje, ja sam za to da građani budu naoružani.

Niko nije pomenuo, možda to nije ni važno, ali mislim da neću pogrešiti ako kažem da, evo, u našoj zemlji i kroz našu zemlju prolaze hiljade migranata prema zapadu. Dolaskom u našu zemlju dobar deo njih se naoruža, istina, oružjem iz one D kategorije, jer čitamo često u novinama da u međusobnim sukobima koriste noževe, pa nekad čak i prema našim građanima. Šta bi se tek desilo da mogu da uzmu i neko drugo oružje iz ove grupe B ili C? Znači, ovde su kao gosti, zloupotrebljavaju to i koriste oružje. Zbog toga, a i zbog svega drugog, što ipak ako su građani naoružani, ako vode računa o bezbednosti sebe i svoje porodice, ipak su oni i brana terorizmu i brana kriminalu.

Već više puta su rekle moje kolege da ovo vreme od dve godine svakako bi trebalo da se iskoristi da ono na šta su ukazali narodni poslanici, da se to ispravi u roku od ove dve godine. Jer stvarno nema nikakve logike, a ipak zakon i propis mora imati logiku, da oružni list važi 10 godina, kao i u drugim zemljama, ali kod njih i zdravstveni pregled i uverenje o zdravstvenom pregledu važi 10 godina, a kod nas važi samo pet godina.

Građani su opterećeni različitim problemima. Znači, morali bi da vode računa da ne zakasne, da tačno na vreme ponovo izvrše taj zdravstveni pregled, ponovo ga plate ili dolaze pod one kaznene odredbe da mogu biti kažnjeni novčano od 10 do 150 hiljada dinara. Eto, samo izmenom u tom novom predlogu zakona te odredbe jednostavno se briše i mogućnost da građani budu kažnjeni.

Jedan od kolega je pomenuo da u zakonu nije adekvatno, da kažem, dat značaj dvema organizacijama ili udruženjima građana. Mi imamo stotine, imamo hiljade udruženja građana, ali postoje one koje su od posebnog interesa za Republiku Srbiju, to je Lovački savez, sa jedne strane, sa druge strane, to je Streljački savez Srbije.

Vi znate da smo u ovom istočnom delu Srbije imali pre možda dva, tri meseca jedan problem. Pored policije, odmah su se u rešavanje tog problema uključili lovci i oni su važni za Republiku Srbiju. Zbog toga mi ne treba da donosimo odredbe koje su negativne i koje destimulišu građane da budu članovi toga saveza. Ili, recimo, Streljački savez Srbije, kolika je njegova važnost. A i jedna i druga od tih organizacija svojim postupanjem i svojim pravilnicima vaspitavaju mlađe generacije. Vaspitavaju ih da budu ispravni ljudi. Tako da, svako ministarstvo, o tome je takođe govoreno u ovoj Skupštini, dužno je da jedan broj tih udruženja izdvoji koji su bitni za njegovu delatnost. Ova dva udruženja su bitna za delatnost Ministarstva unutrašnjih poslova, dobro, ovo jedno je i za Ministarstvo odbrane, ali je važno da se prema njima ima drugačiji stav, da se one odvoje i da se to, na kraju krajeva, vidi i kroz zakon.

Ovih dana, pre nego što su naše kolege predložile ovaj zakon, bila je prava trka građana da ispune ovu zakonsku obavezu. Ja sam imao prilike da mi jedan određeni broj građana koje poznajem, prijatelja, nude svoj oružje besplatno, nudili su i drugim ljudima. I na kraju, pošto niko nije hteo da prihvati to oružje koje poklanjaju, oni su ga predali u MUP. To, u svakom slučaju, nije dobro. To govori da su oni odgovorni, ali oni su se rastali od nečega što je ipak materijalna ili neka druga emocionalna vrednost.

Takođe, jedan broj građana me je zvao, i meni je to bilo u neku ruku i smešno, kaže - kad zakon stupa na snagu, nemojte da uđemo u prekršaj? Kažem - ako Skupština raspravlja o zakonu, pa napraviće ona to, pošto je potpuno jedinstvena kada je u pitanju ovaj zakon, napraviće to tako da vi ne uđete u prekršaj i da ne morate oko toga da se sekirate. Ali važno bi bilo da nas čuje i Vlada, jer možda za ovaj zakon odgovornost delimo i mi koji smo ga doneli, a i Vlada, i da i ona sada iskoristi ovaj period od dve godine i da ispravi ovo na šta smo mi ukazali. Ako su želeli da donesu baš liberalan zakon, da on bude takav, da bude liberalan, a ne da bude destimulativan i da u stvari ga onda građani doživljavaju kao zakon koji služi za njihovo razoružavanje.

Svojim odnosom prema zakonskim obavezama koje su inače propisane i ovim i nekim drugim zakonima oni su pokazali da ne zloupotrebljavaju oružje, a i zbog toga bi trebali, na kraju krajeva, da donošenjem jednog boljeg zakona od ovoga i ispravljanjem ovih stvari na koje smo mi ukazali, mi iskažemo i poštovanje prema građanima koji poštuju zakon i koji u jednom potpuno zanemarljivom procentu su zloupotrebili oružje koje su imali na dozvolu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo u potpunosti mogu da se složim sa prethodnim izlaganjem. Cilj predloga je da građani ne uđu u prekršaj, da dobiju dodatni rok da ispune svoju obavezu, ali ja lično nemam ništa protiv da se ovome predlogu zakonu daju odgovarajuće inicijative i smernice, ne samo Vladi Republike Srbije, već svim vlasnicima oružja, lovačkim udruženjima, komorama, svima onima koji nose oružje, svima onima koji su vlasnici oružja, pa i onima koji su vlasnici nelegalnog oružja.

U rukama kriminalaca nije 95% nelegalnog oružja, 95% nelegalnog oružja je kod ljudi koji nisu skloni kriminalu, nego su za ne daj Bože, negde sklonili neki komad oružja, ne želeći da ga upotrebe sem, ako izgube poslednju nadu da mogu život da odbrane na drugačiji način, svoj ili svoje porodice.

Nemam ništa protiv da svi zajedno po meni, donesemo liberalniji zakon baš zbog nelegalnog oružja, da damo jedan određeni rok koji treba da bude, evo sada imamo dve godine, ali u te dve godine da napravimo možda nove izmene iz javne rasprave po isteku zakona, da to bude otprilike nešto što treba da liberalizuje neki period u tom zakonu od prvih 10 godina, da svi koji žele da uđu u legalne tokove mogu da uđu.

Mnogi od ljudi koji imaju nelegalno oružje nemaju problem sa lekarskim pregledom, nemaju problem sa streljanama, nemaju problem sa taksama itd. pa je možda njima isplativije da to drže nelegalno i zato se sa nekim delovima kritike slažem. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Samo kratko, dakle ja, a vidim da i neki drugi shvataju ovaj produžetak kao priliku ne samo da se onda završi ovaj proces preregistracije, nego bogami i kao priliku Vladi da predloži od adekvatnijih ili nekog drugog predlagača predloži bolje, odnosno valjanije izmene ovog zakona koji je očigledno svojim sadržajem u velikoj meri i doprineo tome da se ova obaveza ne izvrši do kraja. Očigledno su potrebne izmene, potrebno je olakšati proceduru, a ne kažnjavati one koji su revnosni i disciplinovani vlasnici registrovanog oružja.

Samo još jedna stvar, ja sam u ovoj pauzi malo čas i pitao lično generala, da li i za njega važe sve te iste odredbe. Da, važe sve iste odredbe kao i za bilo kog drugog ljubitelja oružja. Prosto mislim da bi trebalo uvesti tim izmenama pored ovih olakšica za sve, dakle za sve koji se prijave da žele da imaju registrovano oružje, ali treba izdvojiti kategoriju onih koji su dobili to oružje kao poklon, kao nagradu za revnosnu službu za junačka dela, za neke posebne zasluge i da prosto nije u redu da se oni tretiraju kao i bilo koji hobista ili neki žestoki momak koji želi da između ostalog ima i oružje.

Tako da je to jedan detalj, ne vredi da mi sada pričamo o tome i nadam se da će stići narednih meseci ili godinu dve dana izmene ovog zakona pa onda kažem, prosto kao sugestija da bi o tome trebalo voditi računa, ne kažnjavati one koji su disciplinovani i na neki način ipak izdvojiti one koji su to oružje dobili kao zasluge za svoju službu i revnost u odnosu na one koji prosto žele da imaju oružje. Hvala.