Hvala.
Vreme.

Takođe bih pitao prethodnog govornika …

Vreme ste potrošili. Hvala.

… da objasni zašto je … (Isključen mikrofon.) Zašto ste mi isključili mikrofon?

Zato što ste govorili dva minuta i 10 sekundi. Više puta sam rekla - vreme, vreme, vreme. To je nekako običaj po Poslovniku. Četiri godine smo ga proučavali, a nadam se da ćete biti taj koji će menjati Poslovnik u novom sazivu.
Marijan Rističević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, gospodine Arsiću, poštovana predsedavajuća, nekim ljudima se može pomoći, ali moraju sarađivati.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam Zakon o GMO - zabranjen je promet i uzgoj GMO na teritoriji Srbije, a gospodin priča o Zakonu o bezbednosti hrane koji mora u članu 5. - da hranu prema poreklu podeli na kakvu? Pa kaže u tački 6. - genetički modifikovanu hranu i genetički modifikovanu hranu za životinje, hranu za životinje dobiju od GMO u skladu sa posebnim propisom. Znači, u skladu sa posebnim propisom. Sve vreme zamajava i plaši ljude u Republici Srbiji da je nešto kao dozvoljeno pa će on deklaracijom da zabrani iako je tim posebnim propisom, o kome se radi, to propis i Zakon o GMO koji kaže da je zabranjen promet i proizvodnja na teritoriji Republike Srbije.

Dosta mi je više njegovog čeri paradajza, krastavaca koji ujeda i buranije koja upada u dnevnu sobu. Ljudi, hajde da pređemo na Zakon o oružju u i municiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala lepo.

Dakle, i ovog puta je potvrđeno ono što sam ja pročita, da je definisana GMO hrana koja ne postoji u Zakonu o genetički modifikovanim organizmima, kao što ne postoji ni u Zakonu o ratnim memorijalima kategorija koncentracioni logori, koju sam ja predlagao i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i ovde na plenarnom zasedanju Narodne skupštine, ali je sada ubačena u Zakon o memorijalom centru „Staro sajmište“, zato što smo imali pritisak jevrejskih organizacija, potpun osnovan, jer su koncentracioni logori, kao što sam i objašnjavao, u postupku donošenja tog zakona najveća stratišta u istoriji ljudske civilizacije. To je tačno.

Pretpostavljam da to ima nekakve veze sa Zakonom o oružju i municiji i izmenama koje vršimo?
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Nije tu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega vi ljubitelji i imaoci naoružanja, ja moram da kažem, i da znate da će danas biti donet zakon o izmenama Zakona o oružju i municiji, gde će se obaveze nosilaca, odnosno vlasnika naoružanja produžiti za još dve godine, u smislu preregistracije. Ali, samo da znate da predlagač ovog zakona nije Vlada, nego su narodni poslanici. Trojica kolega narodnih poslanika su predložili ovaj Predlog zakona.

Ima ovde jedna interesantna stvar, kolege su se opredelile da leče posledicu, a ne uzrok. Ovaj zakon, naime, je donet 2015. godine i ja sam potpuno siguran da prvobitni rok od četiri godine, kasnije još od godinu dana, jer je 2019. godine produženo za još godinu dana, nije uopšte bio kratak rok za ispunjavanje ovih obaveza, ali su bili problemi koje sadrži ovaj zakon. Zbog toga, oni koji su imali naoružanje i koji su ljubitelji, kako reče i kolega Šormaz, ovde ima jedan pokušaj, a mislim da se pokušavaju razoružati građani Srbije.

Potpuno smo sigurni da je implementaciju ovog zakona iz 2015. godine finansijski potpomogla jedna nevladina britanska organizacija, a oni kad se uključe da pomognu u Srbiji i Srbima, onda možete misliti kakve posledice mogu da nastupe.

Ja imam jednu dilemu, a slažem se sa konstatacijom, odnosno saglasan sam ovo što je rekao kolega Šormaz da lovci, pre svega zbog toga što vole da imaju naoružanje i što im je lov hobi, oni vode računa, pa čak ponekad i trpe neke posledice da ne bi došli u situaciju da njihovo naoružanje bude oduzeto. Kad bi se mnogim savesnim građanima podelilo oružje i da se prati, naravno uz jednu određenu proceduru, možda bi mi imali mnogo manje nekih problema.

Videli ste i čuli ste od više kolega da je samo 2% krivičnih dela prouzrokovano od vlasnika naoružanja koji ga legalno poseduju.