Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Znate, ako pričamo o kriminalu, jedan lider opozicije je sedeo direktno do čoveka koji je sedeo 60 kg marihuane, uhvaćen sa 60 kg marihuane. Sedeo je Dragan Đilas do tog čoveka, to je bio njegov aktivista, mislim da je iz Kuršumlije. To je prosto. Znate, pričamo o kriminalu. Pa, ti ljudi najmanje imaju pravo da nam negde nešto kažu.

Nismo podeljeno društvo. Ja hoću da razumem šta ta grupa ljudi, odnosno manjina, želi. Problem je u tome što ljudi koji su nezadovoljni, a postoji ovde objektivno nezadovoljan svet, nema gde da kanališe svoje nezadovoljstvo, jer nema adekvatnu političku opciju s druge strane. Ti ljudi koji njih predstavljaju, ili koji se trude da ih predstave, kad god smo ih pitali - čime ste nezadovoljni, donesite negde neki predlog, evo, imali smo na Fakultetu političkih nauka onolike razgovore, nikada nisu doneli ništa, osim što su govorili - ovo je diktatura, Vučić je diktator, Vučić je ovo, Vučić je ono. Ali, to je besmisleno. Šta onda vi tu sa njima da razgovarate i da pričate?

Ja razumem njihovu političku akciju. Oni su smatrali da će, navodno narodnim buntom, revolucijom, ne znam čime, pokušati da podignu narod. Kad su videli da je to propalo, sada dolaze na stepenište Skupštine i nude nekakav dogovor. Ne znam samo oko čega da se dogovorimo? Šta god smo pokušali sa njima, nisu hteli da se dogovaraju, smatrali su da će narod da nas sruši na ulici.

Sada smo došli u fazu da oni tu svoju frustraciju sa ljudima koji ih negde možda podržavaju pokušavaju možda na neki nasilan način da urade. Pa, na kraju krajeva, ako smo mi toliki diktatori, zašto nam nudite prelazne vlade? Prelazna vlada se inače formira kada je neki revolucionarni period.

Ljudi, ovde nema toga. Ovde imamo stabilnu većinu, imamo narod koji glasa, kakva crna prelazna vlada. Ali, ovde imate ljude koji insistiraju na tome samo da bi svoje zadnjice nekako ubacili u fotelje, čak i bez izbora. E, to je ono što nećemo da dozvolimo. A uvek smo spremni, što se tiče izbornog procesa. Pa, mi smo jedini koji su donosili tamo rešenja, to će čak i ovaj nevladin sektor da vam potvrdi. Jedini smo nudili rešenja, i oko biračkih spiskova i oko izbornog procesa, apsolutno oko svega. Sve smo nudili. Nikada nismo čuli s druge strane čime su oni to konkretno nezadovoljni i šta bi oni to da isprave. Hvala vam.

Kolega Vukadinoviću, nemate pravo na repliku.

Kolega Đukanović je pričao o liderima političkih stranaka i političarima koji nisu bili na pregovorima u međustranačkom dijalogu. Koliko ja znam, vi ste bili.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Danas smo čuli, pored ostalog, narodnog poslanika profesora Ljubišu Stojmirovića da ove izmene i dopune ovih zakona treba da prihvatimo, jer se donose u nenormalnim uslovima, pa će valjda danas kad se to usvoji da uslovi budu normalni. E, neće biti normalni, jer godinama zakoni koji se ovde usvajaju, na terenu se ne sprovode, ili se sprovode selektivno.

Gospodo narodni poslanici, bili bi ovde danas normalni uslovi da ste primenili zakon kada su različiti batinaši ulazili u zgradu RTS-a, kada su raznorazni dolazili ovde ispred Skupštine i napali i nasrnuli fizički na našeg kolegu. Pokušali su oni jednom i na radikale, ali su se prevarili, nisu dobro prošli, pa kad su nas videli, bežali su sa onih stepenica. A onda imamo potpuni paradoks i smejuriju, da se posvećuje pažnja onima koji danas sede na stepeništu. Umesto da se zapitate kako ste kršili pravo svog naroda, jer niste hteli da stavite čak ni na dnevni red da raspravljamo o ukidanju Zakona o javnim izvršiteljima, koji je podnela SRS, a koji je potpisalo preko 100.000 građana Republike Srbije. Zato uslovi nisu normalni.

Ali, s druge strane, ja vas još jednom pozivam i pre neki dan sam rekao u istoj ovoj sali – dešavalo se šta se dešavalo i prošli smo kroz težak period, hajde da jednom, makar na kraju ovog saziva, poslušate poslaničku grupu SRS. Poštujmo heroje, poštujmo ljude koji su u ovo doba pandemije dali život za svoj narod, za svoju zemlju. Dajmo, evo, kao jedan od dobrih primera, dajmo i najprikladnije bi bilo da Klinički centar u Nišu ponese ime po hirurgu Miodragu Laziću i da ne zaboravimo sve ostale heroje, jer će nam heroji biti potrebni ako se ovako u ovoj zemlji Srbiji nastavi.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, kako pobeći od toga da nije normalna situacija? Da je normalna situacija i kolega i svi pre njega bi govorili o onome što je u amandmanima. Koliko se sećam kolega Mirčić je krenuo sa ovom grupom amandmana koji govore o visini novčane kazne koja treba da bude plaćena i on je lepo rekao da platežna moć građana to ne dozvoljava. Onda svi krenu da pričaju o nečemu što nema veze sa ovim amandmanom.

Tako i moj kolega koji me je prozvao, Miljan, kaže da sam ja rekao da nije normalna situacija. Hvala Bogu da nije normalna situacija. Ali, ako ćemo već da budemo iskreni i ako hoćemo da prevaziđemo sve ovo bilo bi dobro pročitati i poslušati neko od naših velikana koji su imali dosta mudrih reči i izreka da okarakterišu pojedinu situaciju. Tako je Dučić rekao – Velika je nesreća kada čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa je kada ne zna šta može. Nemojte da radite ono što nećete i nemojte da radite ono što ne možete. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Nemate pravo na repliku, kolega.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine određujem nedelju, 10. maj 2020. godine, sa početkom u 17 časova i 30 minuta, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
(Posle pauze)