Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, dozvolite mi gospodine Dačiću da svoje obraćanje ispred poslaničke grupe SVM počnem citatom koji sam tu rekao 26. jula 2012. godine. Vi se gospodine Dačiću sigurno sećate šta se dešavalo 26. jula 2012. godine, kada je izabrana vaša Vlada. Tada sam ja svoje skupštinsko obraćanje počeo jednim citatom, onako u polušali, ali možda i nije šala.

Da ponovim citat – ko bi rekao čuda da se dese pa Miljacka mostove odnese. Ko je pomislio pre nedelju dana da ćemo danas raspravljati o Ivici Dačiću kao kandidatu za predsednika Narodne skupštine? Mislim da nas takvih nije bilo. Niko nije pomišljao da će Ivica Dačić biti predsednik Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu. Očekivali smo da će Ivica Dačić biti deo Vlade, da će biti ministar, ali nismo očekivali da će biti na čelu Narodne skupštine RS.

Odmah želim da kažem, da neko ne misli da sam sve ovo rekao u negativnom kontekstu, da mi SVM podržavamo izbor Ivica Dačića za predsednika Narodne skupštine i mislimo da je to jedno odlično rešenje.

Dozvolite mi da obrazložim zbog čega poslanička grupa SVM smatra da je izbor Ivica Dačića za predsednika Narodne skupštine odlično rešenje. Sada će se prvi put desiti u istoriji višestranačja u Srbiji, nakon 1990. godine da će na čelu Narodne skupštine biti narodni poslanik koji je ujedno i predsednik jedne političke stranke.

To svakako govori o tome da je funkcija predsednika Narodne skupštine druga po važnosti u državi, ne samo po Ustavu, nego da i unutar vladajuće većine smatramo da je to mesto izuzetno bitno. Doduše, zarad tačnosti, da kažem da je i gospodin Predrag Marković bio počasni predsednik jedne političke stranke, kratko, u vreme dok je predsedavao sednicama Narodne skupštine, ali biti počasni predsednik i biti predsednik jedne političke stranke nisu iste stvari.

Sa druge strane, gospodin Dačić ima političko iskustvo dugo skoro tri decenije i sve vreme je bio ili narodni poslanik ili savezni poslanik dok je postojala još SRJ, odnosno državna zajednica Srbija i Crna Gora ili je bio deo izvršne vlasti u svojstvu predsednika Vlade, prvog potpredsednika Vlade, jedno kratko vreme i zamenik predsednika Vlade dok je ta funkcija postojala, ministar unutrašnjih poslova i ministar inostranih poslova. Jedno takvo bogato političko iskustvo sigurno doprinosi tome da on postane uspešan predsednik Narodne skupštine.

Sa druge strane ono što mi smatramo izuzetno bitnim, dobro je da bude neko na čelu parlamenta ko ima višedecenijsko poslaničko iskustvo, jer jedna je stvar političko iskustvo, a druga je stvar kada to političko iskustvo u sebi sadrži i iskustvo narodnog poslanika. Da podsetimo javnost, prema Ustavu suverenost potiče od građana koju oni vrše pomoću slobodno izabranih predstavnika. Građani su 21. juna doneli svoju odluku o tome ko će biti u Narodnoj skupštini, koje stranke, koji poslanici će postati slobodno izabrani predstavnici građana Republike Srbije. Tu odluku svi mi moramo da poštujemo i parlament ima centralnu ulogu u ustavnoj arhitekturi Republike Srbije, pošto je i najviše predstavničko telo i jedini zakonodavni organ u Republici Srbiji, a pored toga i ustavotvorni organ.

Zbog toga je izuzetno značajno da na čelu parlamenta bude osoba koja ima bogato političko iskustvo, koja je predsednik jedne političke stranke, ne jedne, nego druge najveće političke stranke, druge najuticajnije političke stranke trenutno u Republici Srbiji i sve ovo sigurno može doprineti tome da Narodna skupština u skladu sa Ustavom ima jaču ulogu nego što je to bilo u proteklim periodima, ne govorim o prošlom mandatu ili o pretprošlom, nego govorim o periodu od usvajanja ovog Ustava, možemo da govorimo i o periodu od ponovnog uvođenja višestranačja, krajem 90-ih, odnosno početkom 1991. godine.

Gospodinu Dačiću želim uspeh u interesu svih nas, i želim da kažem da na nas iz Saveza vojvođanskih Mađara sigurno može da računa, da ćemo mi kao i do sada dostojanstveno zastupati interese svih građana Republike Srbije, a prvenstveno onih građana zahvaljujući čijim glasovima smo postali narodni poslanici i čijim glasovima je SVM, naša poslanička grupa postala četvrta po broju članova u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što se nikad ranije nije dešavalo.

Da kažem dve rečenice, doduše nismo još stigli do te tačke dnevnog reda, ali je podeljen materijal, pa da se ne bih javljao pošto obično nema rasprave povodom izbora potpredsednika Narodne skupštine, da me izuzetno raduje što će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina. To će biti gospođa Elvira Kovač ispred SVM i to će biti gospodin Muamer Zukorlić. To se nikad ranije nije dešavalo da će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina.

Šta-više, ja sam malo gledao statistiku i podatke iz prošlosti. Do sada je Narodna skupština u prethodnih 11 saziva ukupno imala tri potpredsednika iz reda nacionalnih manjina to je bio gospodin Ištvan Išpanović, bio je gospodin Esad Džudžo, u to vreme Esad Džudžević i bila je gospođa Judita Popović. Od 1991. godine do današnjeg dana sada će Narodna skupština imati dvoje potpredsednika iz reda pripadnika nacionalnih manjina.

Znači, još jednom da ponovim, poslanici Poslaničke grupe SVM će glasati za izbor gospodina Dačića, kao i za izbor predloženih potpredsednika kandidata za potpredsednike Narodne skupštine. Hvala.

Reč ima gospodin Žarko Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS dozvolite mi da i ja kažem nekoliko reči o ovoj današnjoj taksi dnevnog reda, odnosno predlogu da Ivica Dačić bude kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Pre toga, dozvolite mi da i ja čestitam svim političkim strankama koje su učestvovale na proteklim parlamentarnim izborima i koleginicama i kolegama koje predstavljaju te stranke danas u parlamentu.

Želim da izrazim zadovoljstvo SPS, kako poslaničke grupe tako i članova SPS, što je naš predsednik Ivica Dačić kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Socijalistička partija Srbije je druga politička stranka po svojoj snazi na političkoj sceni Srbije i po broju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali naravno taj predlog ne bi mogao dobiti podršku ovde u parlamentu da predsednik Aleksandar Vučić nije predložio Ivicu Dačića za predsednika. U ime poslaničke grupe ja mu se na tome zahvaljujem, kao i SNS i svim ostalim poslanicima koji su svojim potpisima podržali ovaj predlog.

Reč je o iskusnom čoveku koji ima bogatu prošlost iza sebe. Mnogi ljudi znaju onaj deo njegove aktivnosti u izvršnim organima vlasti, manje u parlamentu. Mislim da je Ivica Dačić prava osoba za ovo mesto, jer biti prvi čovek parlamenta najvišeg zakonodavnog tela Srbije, institucije koje predstavlja volju naroda i gde se čuje glas naroda, mesto koje jeste centar političkog života gde se donose odluke važne za Srbiju, jeste važno.

Ivica Dačić je čovek koji ima bogato iskustvo u radu parlamenta. On je bio poslanik različitih saziva Skupštine dugo godina pre, ali ono što malo ljudi zna i što nije deo njegove biografije, ovde bar javno pomenuti, jeste njegovo učešće u parlamentarnim delegacijama.

Ja mislim da je to jako važan deo njegove biografije, parlamentarne delegacije su važan deo aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije i biće izuzetno važni i u godinama koje dolaze.

Ivica Dačić je bio i član delegacije Interparlamentarne unije u nekim prethodnim sazivima ovog parlamenta i to je važno pomenuti zato što i te delegacije predstavljaju deo politike, ne samo Narodne skupštine, nego ukupne državne politike. Ivica Dačić je bio član delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope. Ja sam imao retko zadovoljstvo, 2007. godine januara meseca, da kao član naše delegacije budem prisutan u Strazburu kada je na parlamentarnoj Skupštini naša delegacija govorila o planu Martija Ahtisarija o Kosovu i jedan od retkih koji je mogao uživo da čuje govor Dačića o tom planu i način na koji je on branio državne i nacionalne interese. Aplauz koji je dobio na otvorenoj sceni od prisutnih poslanika parlamentarne Skupštine Saveta Evrope za mene je bio najbolji dokaz, potvrda, način na koji se brane državni i nacionalni interesi.

Ono što javnost zna više, to je njegova aktivnost u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde je on kao ministar inostranih poslova iznosi stavove Republike Srbije o Kosovu. O tome ću reći nešto kasnije.

Želim da kažem još jedan deo, da pomenem još jedan deo njegove aktivnosti koji je javnosti nepoznat. Još početkom devedesetih godina Ivica Dačić je u ime naše partije bio glavni pregovarač u razgovorima unutar parlamenta između vlasti i opozicije o stvaranju uslova učešća na izborima. U to vreme, verujte mi, nije bilo ni malo jednostavno, bez obzira koju partiju predstavljate, a kamoli vladajuću, biti u situaciji da na taj način se razgovara o svemu onome što je važno za politički život Srbije.

Ivica Dačić za sebe često zna da kaže da je on čovek iz naroda i mislim da je parlament, to je naravno tačno, jer on prenosi glas građana Republike Srbije i mislim da je parlament najbolje mesto gde se ta volja naroda može iskazati. Mislim da parlament naravno čeka značajan posao. Važna institucija u kojoj se predstavnici, pored predsednika Republike, ovo je jedina institucija u Republici Srbiji čiji se predstavnici biraju neposredno. Zato je važno da prvi čovek tog parlamenta bude jedan od građana Republike Srbije, jer parlament ne razmatra samo zakone, on donosi odluke koje su od značaja za život građana Republike Srbije. Nije ovde reč samo o Vladi, o njenom izboru ili izboru drugih nosilac javnih funkcija u Srbiji, ovde je reč o tome da je parlament mesto, centar političkog života u Srbiji.

Moram reći da je za mene parlament najvažnija institucija. Moram takođe reći, i sebe radi i poslanika koji su bili u prethodnom sazivu, mislim da je parlament u prethodnom sazivu odlično radio, da je gospođa Maja Gojković odlično vodila parlament, ali znate, kada se u javnosti svodi percepcija i namera određenih poslanika da parlament ne radi ili se izazivaju incidenti da bi se stvorila takva slika o parlamentu, onda je teško tu sliku promeniti.

Mislim da je predlaganje Ivice Dačića za ovo mesto odlična stvar, jer on ima bogato iskustvo parlamentarnog rada u parlamentu, bogato iskustvo kao član parlamentarnih delegacija i mislim da će on na pravi način voditi ovaj parlament.

Ivica Dačić ima znanje, Ivica Dačić ima iskustvo, Ivica Dačić je poznat kao tolerantan čovek, ima osećaj za rad parlamenta, uvažava poslanike, naravno one koji poštuju Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, i zna kako se ovaj posao radi.

Ivica Dačić je ostavio iza sebe brojne rezultate radeći u izvršnoj vlasti. Ne pominjem to samo kao posao dok je bio predsednik Vlade Republike Srbije ili ministar unutrašnjih poslova, nego i kao ministar inostranih poslova. Zahvaljujući državnoj politici Republike Srbije, Ivica Dačić je vodeći Ministarstvo spoljnih poslova Vlade Republike Srbije uspeo da ubedi 18 država da povuku ili suspenduju priznanje tzv. nezavisne države Kosovo.

Znate kako, poštovane koleginice i kolege, uz ono što radi predsednik države, ovo je bio najjači diplomatski uspeh naše države i najbolji znak da se bez Srbije ne može rešavati kosovski problem koji je naš krucijalni problem i da se Srbija mora uvažavati, da se sa Srbijom mora razgovarati ako se želi pravedno i trajno rešenje kosovskog pitanja.

Ovo pominjem i u kontekstu jedne rečenice koju smo čuli danas od jednog poslanika, a vezano za navodno Dačićevo skrivanje istine o devedesetim godinama. Naprotiv, i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u svim raspravama koje su vođene u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali još više u parlamentarnim delegacijama ili u Savetu bezbednosti UN, Dačić je uvek tražio istinu, istinu i o devedesetim i istinu o onome što se dešavalo posle devedesetih, istinu i o bombardovanju i istinu šta se dešavalo na Kosovu i Metohiji posle dolaska civilne i vojne misije UN.

Ivica Dačić je potpisao Briselski sporazum. Tu je bila potrebna velika politička hrabrost da bi se potpisao jedan takav dokument, jer je u to vreme on, kao predsednik Vlade i čovek koji je to potpisao, anatemisan u javnosti da radi protiv državnih interesa Republike Srbije. Vreme je pokazalo da je reč o važnom dokumentu za Srbe na Kosovu, izuzetno za nas kao državu jako važnom i pokazalo se da Srbija stvarno želi da razgovara, da se taj problem reši i da se nađe rešenje.

Zašto Briselski sporazum u delu formiranja zajednica srpskih opština nije ispunjen? To je pitanje. Zašto Priština 48 sporazuma koji su u međuvremenu zaključeni nije sprovela? To je pitanje. Zašto OVK ne daje na raspolaganje svoju dokumentaciju vezano za zločine koji su počinjeni na Kosovu i Metohiji? To je pitanje. To su pitanja koja postavlja Ivica Dačić, koja ja danas vama ovde pominjem i to je najbolji dokaz načina na koji je on radio i radi svoj posao. Potpuno sam ubeđen da će parlament sa Dačićem i u budućim vremenima odgovoriti izazovima koji predstoje.

Predsednik Vučić je najavio nove izbore. To se retko dešava, ali moram reći i da je tu reč o velikoj političkoj hrabrosti. Prvi put u modernoj istoriji Srbije se dešava da se na početku formiranja jedne vlade najave novi izbori. Svi će imati mogućnost da se adekvatno spreme i nadam se da nećemo imati situaciju da neko učestvuje u radu parlamenta ili želi da bude učesnik pregovora o unapređenju situacije u Srbiji, uključujući i izborne uslove, a bojkot najavi kao vid političke borbe sa namerom da sebi obezbedi neku političku korist. Nema od toga političke koristi, ima samo štete. One stranke koje to žele imaju sada sasvim dovoljno vremena da ovde u parlamentu Republike Srbije kažu šta misle, da podnesu bilo koju inicijativu. Potpuno sam ubeđen da će naići na razumevanje Ivice Dačića, ali i parlamentarne većine, pošto znam da parlamentarna većina tako misli. Svako će imati mogućnost da kaže šta želi i, naravno, da stvorimo uslove da i buduća situacija u Srbiji bude bolja.

Vlada će podnositi mnoge zakone i mi ćemo raditi. Potpuno sam ubeđen da će Ivica Dačić kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije odgovoriti svim potrebama i poslanika i javnosti Narodne skupštine. Ubeđen sam, poznavajući Ivicu Dačića, da će se on brinuti o dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije, da će svaki poslanik dobiti mogućnost da govori, naravno u skladu sa Poslovnikom, a da će on na pravi način biti glas Narodne skupštine u javnosti Republike Srbije.

Potpuno sam ubeđen da Narodna skupština, ako mogu reći figurativno, prelazi u prave ruke. Znam da je ovaj predlog svojim potpisima podržalo 233 narodna poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, mislim više nego ikad u ovih 30 godina parlamentarnog života, i to je nešto što govori o kandidatu Ivici Dačiću, kandidatu za predsednika Narodne skupštine.

Zahvaljujem se svim onim poslanicima koji su svojim potpisima podržali ovaj predlog i zahvaljujem se unapred na glasanju koje nas očekuje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Mira Petrović.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege i koleginice, prvo bih želela da, u ime poslaničke grupe PUPS „Tri P“, pozdravim sve stare i nove kolege koji se nalaze sada sa nama ovde u parlamentu. Mislim da je to jako važno, zato što prosto parlament odlučuje o budućnosti svih nas, a naročito mladih generacija i drago mi je da je mnogo mladih i novih ljudi trenutno u ovom novom sazivu.

Što se tiče Predloga za predsednika Skupštine, gospodina Ivice Dačića, mi iz PUPS „Tri P“ smatramo da je odlukom da se gospodin Dačić kandiduje, odnosno predloži za predsednika Skupštine, da je time i naš predsednik Aleksandar Vučić, kao i svi mi poslanici, odnosno poslaničke grupe koje smo dale podršku, da je time trebalo da se u stvari osnaži ova Skupština, da se dovođenjem predsednika partije zaista vrati i težina i dostojanstvo koje ova Skupština treba da ima.

O gospodinu Dačiću neću mnogo pričati, mi se svi znamo prilično dugo ovde. Što bi rekli, znamo se i iz dobrih i iz loših vremena. Ne nedostaje mu političko znanje, ne nedostaje mu poslaničko znanje, ne nedostaje mu ni politička veština, koju je uvek imao, ali mislim da ono što je najvažnije, a na čemu mi iz Poslaničke grupe PUPS „Tri P“ insistiramo, to je na dostojanstvu Skupštine, na pristojnosti, na razumevanju i toleranciji. Mislim da je zaista, pored svih znanja i veština koje gospodin Dačić ima, tolerancija, koju ja lično poznajem, zaista nešto što će u ovoj Skupštini puno značiti svima nama.

Mi smatramo da treba da postoji ozbiljna opozicija, ali ozbiljna opozicija. U međuvremenu, za ovih godinu i po dana, kada imamo prilike do novih izbora da se svi pokažemo, mi očekujemo da ćemo svi zajedno biti korektivni faktor za sve zakone koji u ovu Skupštinu treba da uđu i koji treba da se donesu i da ćemo svi zajedno raditi upravo na onome na čemu Skupština i treba da radi, a to je na poboljšavanju svih uslova za život građana Srbije, koji su nas, između ostalog, i izabrali da sedimo ovde.

Ono što je važno, to je da treba svi da damo zaista sve od sebe. Pred nama su teška vremena, a iza nas su, ja se nadam, teža nego što nas čekaju. Moram zaista da iskoristim priliku, ovo nije ženska solidarnost, da se zahvalim i našoj bivšoj predsednici Maji Gojković, ne znam da li je tu, nije, ali da je zaista u teškim vremenima i teškim okolnostima uspešno vodila prošli saziv.

Nama je korona poremetila sve. Koliko god se slagali ili ne slagali oko toga, ali činjenica je da je ta korona ceo svet pokorila i da se ni ne zna šta nas čeka. Pored tog nekog ekonomskog oporavka, do koga smo konačno došli uz toliko truda i rada svih nas zajedno, sada nas ponovo ta korona sapliće, ali se nadam da ćemo mi svi zajedno i znanjem i umećem predsednika Skupštine, a i našim zajedničkim trudom svih poslanika ovde, uspeti da se izvučemo iz problema koji nas čekaju i rešimo zaista ključne i bitne stvari za građane Srbije, svi iz znamo, neću ih pominjati, od teme Kosovo koja je broj jedan, pa na dalje. Tako da, mi očekujemo da ćemo ovde imati dobru zajedničku saradnju i da ćemo moći da rešimo probleme, vrlo jasne probleme svih građana Srbije koji ih najviše tište, a to su i sigurne plate i sigurne penzije i bolji standard i, na kraju krajeva, neka nova zakonska rešenja koja će nas utemeljiti.

Mislim da je ta naša evropska perspektiva upravo u tom nekom dovođenju svih tih zakona i zakonskih okvira koji će nas više i pre odvesti do Evrope. Tako da se nadam da ćemo dobro sarađivati. Naravno, mi ćemo kao poslanička grupa PUPS-3P podržati predlog za gospodina Ivicu Dačića za predsednika, kao i sve predloge koje smo svi zajedno ovde dali i svima zajedno želim uspešan rad.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.

Poslanička grupa SNS će podržati kandidaturu gospodina Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine, imajući u vidu njegovo veliko političko iskustvo i dobre rezultate koje je postigao kao ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije.

Poslanička grupa SNS će u ovom sazivu Narodne skupštine da se bori za šest osnovnih ciljeva. To su ciljevi o kojima je govorio pre dva dana predsednik SNS i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić. Tih šest ciljeva biće okosnica programa politike i nove vlade Republike Srbije, na čelu sa gospođom Anom Brnabić.

Dakle, tih šest osnovnih ciljeva su sledeći.

Pre svega, vodićemo brigu za zdravlje građana u uslovima epidemije korona virusa koja je pogodila ne samo Srbiju, ne samo Evropu, nego nažalost i ceo svet.

Nastavićemo borbu za očuvanje vitalnih srpskih, nacionalnih i državnih interesa na Kosovu i Metohiji. Ta borba će biti teška. Ta borba je teška zato što se borba za Kosovo i Metohiju vodi već više od 200 godina, u veoma teškim i nepovoljnim uslovima za srpski narod. Ne bi bilo korektno i ne bi bilo pošteno kada bismo za sve probleme na Kosovu i Metohiji, a mi smo Srbi tome skloni, optužujemo samo one koji su bili na vlasti pre nas. Ti problemi datiraju još od 19. veka, od formiranja Prve prizrenske lige, pa formiranja Druge prizrenske lige, pa formiranja Treće prizrenske lige, pa masovnog proterivanja Srba sa Kosova i Metohije u toku Drugog svetskog rata, pa zabrane povratka Srbima kolonistima na Kosovo i Metohiju koju je donela nova komunistička vlast 1945. godine i proces konstantnog iseljavanja srpskog naroda sa Kosova i Metohije od 1945. godine pa do kraja osamdesetih godina i nažalost tragedija koja je pogodila Srbe na Kosovu i Metohiji 1999. godine, sa NATO bombardovanjem, sa masovnim egzodusom.

Ta tragedija, nažalost, traje i dan-danas. Možemo da kažemo da su Kosovo i Metohija danas, nažalost, za većinu Srba jedan veliki koncentracioni logor, u kome se Srbima krše elementarna ljudska i manjinska prava, da ne govorim o tome da se od 2013. godine nije formirala zajednica srpskih opština, iako je prištinska administracija tu obavezu preuzela na sebe, a Evropska unija bila garant sprovođenja Briselskog sporazuma. Tako da je borba za Kosovo i Metohiju nešto što nas očekuje u narednom periodu. Ta borba će biti teška. Sa ovog mesta želim da poručim predsedniku Republike i budućoj Vladi da će u poslaničkoj grupi SNS imati sigurnog i pouzdanog partnera kada je reč o borbi za ovaj deo teritorije Republike Srbije.

Treća veoma važna tačka politike koju ćemo da vodimo u ovom parlamentu i politike koju će da vodi i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije jeste odlučna, bespoštedna borba protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije, protiv mafije, bez obzira na bilo kakva politička, lična ili neka druga svojstva ljudi koji se time bave. Jednostavno hoćemo srpsko društvo koje će biti potpuno bezbedno, koje će biti lišeno u najvećoj mogućoj meri organizovanog kriminala i korupcije i tu će predsednik Republike i Vlada Republike Srbije imati sigurnog i pouzdanog partnera u poslaničkoj grupi SNS.

Četvrti, veoma važan cilj SNS u Narodnoj skupštini, u Vladi Republike Srbije biće borba za očuvanje nezavisne pozicije Republike Srbije u međunarodnoj zajednici. Predsednik Republike je o tome mnogo puta govorio. Mi želimo da postanemo sastavni deo Evropske unije i mi se tog cilja ne odričemo. Pri tome želimo da zadržimo apsolutnu nezavisnost u vođenju naše spoljne politike, u kreiranju naše ekonomije, u našoj borbi za Kosovo i Metohiju. Očekujemo od svih zemalja u svetu da budu ako ne prijatelji, a onda makar korektni partneri Republike Srbije. Želimo da od zemalja koje su nam nekada bile neprijatelji napravimo, ako je ikako moguće, saveznike i prijatelje, a ako ne, onda makar države, a radi se o velikim svetskim silama, koje će makar početi da razumeju interese srpskog naroda, interese Republike Srbije i naravno da produbljujemo ionako dobre i prijateljske odnose sa zemljama koje su nam i do sada bile od velike pomoći, ne samo kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju, nego i kada je u pitanju borba protiv korona virusa. Tu pre svega mislim na naše prijatelje iz Ruske Federacije i Kine.

No, u svakom slučaju, mi želimo da Srbija ostane nezavisna država, ne želimo da bude deo bilo kog vojnog ili političkog saveza, ne želimo sukobe ni sa kim u svetu, ali ćemo umeti na najbolji mogući način da zaštitimo naše državne i nacionalne interese. Kada to kažem, ne mislim samo na interese građana Republike Srbije nego na ceo srpski narod koji živi na prostoru bivše Jugoslavije, jer je činjenica, hteli to neki da priznaju ili ne, da danas u Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, i Srbi iz Republike Hrvatske i Srbi iz Federacije Bosne i Hercegovine i Srbi iz Crne Gore i naravno Srbi sa Kosova i Metohije vide apsolutno svog predsednika, vide čoveka koji će da brine i o njima, i o njihovim interesima, i o njihovim pravima. Činjenica je da položaj srpskog naroda u Hrvatskoj, da položaj srpskog naroda u Federaciji Bosne i Hercegovine, da položaj srpskog naroda u Crnoj Gori nije nimalo jednostavan, veoma je delikatan, veoma je težak, ali bi svi ti problemi bili mnogo veći da nije bilo mudre i promišljene politike Aleksandra Vučića koji je uspevao u teškim vremenima da pronalazi mostove saradnje i linije komunikacije i sa onima sa kojima objektivno nije jednostavno da se razgovara, ali sa kojima morate da razgovarate, ne zbog sebe, nego zbog Srbija koji žive u bivšim jugoslovenskim republikama, a čiji je položaj, kao što sam rekao, bio težak ili je težak još uvek.

Peti cilj poslaničke grupe SNS i peti cilj nove Vlade Republike Srbije biće nastavak reformskih procesa u svim oblastima društvenog života, i kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju obrazovanje, a posebno kada je u pitanju vladavina prava i reforma našeg pravosuđa, zato što želimo da u ovim oblastima postignemo one standarde koji postoje u najrazvijenijim državama sveta, pre svega u državama Evropske unije, jer se pokazalo da su to dobri standardi koji su pre svega dobri za građane. Mi te standarde želimo da dostignemo, ne zato da bi nas neko pohvalio u nekom svetskom centru moći, nego zato što verujemo da građani Srbije zaslužuju da žive isto onako kvalitetno, isto onako dobro kao što žive i građani u Velikoj Britaniji, građani u Nemačkoj, građani u Francuskoj, Italiji i u svim drugim razvijenim zemljama.

Šesti cilj, možda i najvažniji, jer nijedan od ovih ciljeva ne bi bio moguć da nema tog šestog cilja, a to je dalji rast srpske ekonomije.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić je rekao da je cilj da u 2021. godini imamo rast od 6%, da ovu godinu završimo, ako je moguće, sa nultom stopom rasta, što je veliki uspeh, imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu koja se pojavila zbog pandemije koronavirusa i ako u tome uspemo, a ja sam siguran da hoćemo, Srbija će zaista biti lider ne samo u regionu zapadnog Balkana, nego lider u Evropi po stopi privrednog rasta. To samo pokazuje da ćemo insistirati na svim onim poslovima na kojima smo insistirali od 2014. godine, a to je jedna promišljena fiskalna politika, monetarna politika, to je privlačenje novih investicija, domaćih i stranih, otvaranje novih radnih mesta i to je ono što je omogućilo, ta jaka ekonomija, da Srbija u poslednjih nekoliko godina pre svega vojno ojača, da postanemo ponovo jedna respektabilna vojna sila, ne sila koja želi bilo koga da napada, ne sila koja želi da sprovede agresiju prema bilo kojoj državi ili prema bilo kom narodu, nego sila koja ima zadatak da brani građane Republike Srbije od bilo koga koji bi eventualno pokušao da atakuje na državne granice Republike Srbije, ali i da brani srpski narod od onih koji su sproveli 1995. godine zločinačke akcije „Bljesak“ i „Oluja“ i koji misle da je tako nešto ponovo moguće. I, naravno, da brani srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer i tamo ima usijanih glava koji misle da treba proterati i ono malo Srba sa Kosova i Metohije koji su tamo ostali. Ta vojna moć bazirana je na jakoj srpskoj ekonomiji.

To nisu razumeli oni koji su bili na vlasti do 2012. godine. Oni su smatrali da je ekonomija sredstvo za lično bogaćenje, a ne da društvo bude jako i ne da vam vojna moć bude jaka.

Aleksandar Vučić je dobro razumeo da je jaka ekonomija važna za građane, važna za podizanje životnog standarda, ali da je isto tako važna i za nabavku najsavremenije vojne opreme i tehnike, jer, kao što vidite, bez obzira na sve idealističke koncepcije o svetu bez ratova, ratovi su, nažalost, realnosti modernog sveta. Srbija mora biti spremna da brani svoje interese, mora biti spremna da brani svoje državne granice, mora biti spremna da bude garant mira, bezbednosti u regionu, a pre svega za Srbije koji su ostali da žive u republikama bivše Jugoslavije.

Ono što takođe želim da kažem ovom prilikom jesu stalni napadi onih kojih trenutno nema u ovom parlamentu, zato što su oni sami izabrali da ovde ne sede, a to je da Narodna skupština Republike Srbije nije legitimna, zato što njih nema, te samozvane elite. Dakle, nekoliko procenata građana Republike Srbije okupljenih u savez koga vodi Dragan Đilas, ti ljudi su se proglasili elitom. Oni ni po čemu nisu elita, ali su se proglasili elitom i ta elita je odlučila da bojkotuje izbore koji su održani 21. juna. Samo da vas podsetim, ti izbori su održani pod uslovima koji su bili teški jedino za Srpsku naprednu stranku, jer smo prethodno usvojili set zakona koji su svi do jednog bili u korist opozicije i svi do jednog bili protiv interesa SNS. Mi smo ti koji smo uveli u srpsko zakonodavstvo pojam funkcionerske kampanje. Ministri SNS su bili ti koji u radno vreme, to sad deluje pomalo smešno ali samo da podsetim građane Srbije, to su bili zahtevi opozicije na koje smo mi pristali, jer se nismo plašili suda građana na izborima, ministar iz SNS nije smeo da spomene SNS, nije smeo da spomene Aleksandra Vučića u radno vreme. Mi smo to prihvatili.

Mi smo prihvatili da se spusti cenzus sa 5% na 3%, iako je to objektivno išlo na štetu SNS. Mi smo bili ti koji smo omogućili opozicionim političkim partijama da potpise overavaju u opštinskim i gradskim upravama, da ne moraju da idu kod javnih beležnika.

Mi smo bili ti, da podsetim građane Srbije, koji su pooštrili, koji su pojačali nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije. Naravno, opet, neću da kažem na štetu, ali ta borba protiv korupcije je uvek bila zamišljena tako da se spreči korupcija unutar SNS. O korupciji u redovima Dragana Đilasa niste smeli ništa ni da kažete, kao što ne smete da kažete ni dan-danas.

Ono što posebno želim da istaknem to je laž koja se provlači već godinama u Srbiji, a naročito je bila izražena u toku predizborne kampanje, ona je i danas prisutna u javnom mnjenju, a to je da u Srbiji vlada medijski mrak, da je taj medijski mrak uveo Aleksandar Vučić i da zbog toga nema uslova za fer i demokratske izbore, iako je činjenica, statistički dokazano, da najveći broj štampanih i elektronskih medija iz dana u dan radi protiv Aleksandra Vučića a za Dragana Đilasa, odnosno za one koji su odlučili da bojkotuju izbore.

Nisu nam verovali kada smo rekli da je, recimo, list „Danas“, glasilo, jedan propagandni bilten Dragana Đilasa. Onda su nam objavljivali karikature, da smo Hitleri, da smo Gebelsi, objavljivali su najgore moguće tekstove o ljudima koji sede ovde u Narodnoj skupštini, o Aleksandru Vučiću da se i ne govori, toga je bilo svakodnevno i evo, od 1. januara 2021. godine, Dragan Đilas je i formalno vlasnik „Danasa“. Da ne govorim o televiziji N1, da ne govorim o svim mogućim medijima koji su 24 sata vodili besomučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS. To je bila tako strahovita kampanja koja može da se poredi samo sa medijskom harangom koja je vođena na hrvatskoj televiziji 1991. godine, kada ste 24 sata imali konstantnu propagandu protiv Srbije, protiv srpskog naroda, protiv Jugoslovenske narodne armije, kada se govorilo o velikosrpskoj hegemoniji, o agresiji, o nekim srbo-četnicima koji hoće da stvore veliku Srbiju.

Ta atmosfera stvorena je ponovo u Srbiji 2019. i 2020. godine, ali ovoga puta glavna meta je bio Aleksandar Vučić. Kažite mi jedan medij, odnosno pokažite jedan medij, bilo štampani bilo elektronski, koji je u Vučićevim rukama ili koji radi za Aleksandra Vučića. Svi rade za Dragana Đilasa. I oni su odlučili i pored svega toga da ne izađu na izbore, jer su znali da ne da ne mogu da pobede na izborima, nego da ne mogu da pređu ni taj famozni cenzus od 3%. I onda su odlučili da bojkotuju izbore. I kad su završeni izbori, onda su hteli da obesmisle ovaj parlament, da kažu da ovaj parlament nije legitiman zato što nema opozicije.

Apsolutno je legitiman, zato što je narod glasao za sve vas koji ovde sedite, a oni su sami izabrali da ih ovde nema. Dakle, niko ih nije terao na bojkot. Bojkot je legitimna stvar, ali nemojte da kukate i nemojte da plačete zbog posledica vaše odluke. To je vaša odluka da ne sedite u Narodnoj skupštini. To pokazuje da ne cenite građane Srbije, da vas nije briga šta oni misle, da ne uvažavate Narodnu skupštinu kao najviši državni i politički organ Republike Srbije i pokazuje, na kraju krajeva da niste nikakva elita, da ste bili i ostali ljudi koji su radili i koji dan danas rade isključivo protiv interesa građana Srbije i protiv Republike Srbije kao države.

Ali da se više njima ne bavim, oni su otišli u prošlost. Želim da poručim još jedanput sa ovog mesta i time ću da završim. Poslanička grupa SNS će biti pouzdan partner i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću i novoj Vladi Republike Srbije u borbi za ostvarenje ovih šest osnovnih ciljeva, a o svakom od ovih ciljeva moje uvažene kolege iz poslaničke grupe govoriće nešto više. Hvala vam.

Prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik, Misala Pramenković.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih na početku iskoristila priliku da svima, lično u svoje, kao i u ime stranke Pravde i pomirenja čestitam izbor za narodne poslanike i da svima poželim uspešan rad.

Na dnevnom redu je jako važno pitanje, pitanje važno za same građane, za nas narodne poslanike, naposletku važno za samu državu, a to je izbor predsednika Narodne skupštine.

Ono što mi u stranici Pravde i pomirenja očekujemo od budućeg predsednika Narodne skupštine jeste korektan i konstruktivan odnos, naravno prema svim poslanicima, ali posebno prema poslanicima koji predstavljaju manjinske zajednice, odnosno manjinske narode u Republici Srbiji, a prema poslednjem popisu manjina u Srbiji ima negde oko jedne trećine, što je jako značajno i nije uopšte zanemarljiv broj. Smatramo da to predstavlja pravo bogatstvo ovog društava.

Sa druge strane, od predsednika Narodne skupštine očekujemo da bude prvi među jednakima. Dakle, da pokaže principe demokratije i parlamentarizma, praktično u svome radu.

Ono što će realno biti možda otežavajuća okolnost kada govorimo o ova dva značajna principa jeste svakako nedostatak jake opozicije. Dakle, jaka opozicija jeste najbolji korektiv vlasti, odnosno onima koji su na određenoj poziciji.

Ono što bi smo kao manjinska stranka konkretno tražili od budućeg predsednika Narodne skupštine jeste da se promeni prag, odnosno granica u pogledu formiranja poslaničkih klubova, sa pet na tri poslanika.

Zbog čega ovo tražimo? Iz prostog razloga što tretman manjinske stranke nemaju isti sa većinskim strankama ni prilikom samoga cenzusa, odnosno na izborima, pa je nelogično da imamo isti tretman kod formiranja poslaničkih klubova, jer smatramo da se tako naše pravo u pogledu, da kažemo konstruktivnijeg učešća u radu parlamentu opstruira, jer smo onda u situaciji da imamo manju minutažu da govorimo i ostala prava koja za sobom svakako povlači i sam poslanički klub.

U nadi da će ovaj parlament, dakle 12. saziv ovog parlamenta biti politička arena, u kojoj ćemo sučeljavati argumente, ali uz poštovanje jedni drugih, prvenstveno kroz poštovanje ljudskoga dostojanstva, a na taj način poštovanje samoga parlamenta. Zahvaljujem vam.