Zahvaljujem.
Replika, Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prosto je neverovatno da u Narodnoj skupštini Republike Srbije čujemo da je gospodin Vlada Glišić jedini predstavnik srpskog naroda. Pa, koga predstavljaju svi ljudi ovde koji sede u Narodnoj skupštini? Pa, valjda smo mi pre svega i pre vas predstavnici srpskog naroda s obzirom na broj dobijenih glasova na izborima koji su održani 21. juna.

To što vi imate pet minuta, gospodine Glišiću, da ne bi građani bili u zabludi, to je vaš izbor. Vi ste se sami opredelili da budete samostalni poslanik i da izađete iz poslaničke grupe preko koje ste ušli u parlament. Vi u parlament niste ušli kao Vladan Glišić nego sa liste Aleksandra Šapića. Neću da ulazim u to, to je vaša stvar zašto ste vi iz poslaničke grupe izašli ali da ste ostali u vašoj poslaničkoj grupi imali bi daleko više vremena za diskusiju, a kao samostalni poslanik, kao poslanik van poslaničke grupe imate pet minuta kao i svi ostali samostalni poslanici.

Ima nešto mnogo važnije što hoću da kažem. Juče je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao i ja ću sada da ga citiram – Mi smo deo „Kovaksa“, ako EU nabavlja „Fajzer“ i mi ćemo, ne pitamo koliko košta. Ako nabavljaju „Modernu“ i mi ćemo, ali razgovaramo i sa našim kineskim i ruskim partnerima i sa Britancima. Razgovaramo sa svima ne bili smo što pre došli do vakcine.

Moje pitanje ne samo za gospodina Glišića pošto mislim da je on tu možda i po najmanje odgovoran, ali moje pitanje za ljude poput Dragana Đilasa, za ljude poput Šolaka, za ljude poput Jugoslava Ćosića – koliko su to respiratora, skafandera, lekova oni nabavili? Oni koji su bogati pa skoro isto i kao AP Vojvodina. Budžet Dragana Đilasa je tu negde sa budžetom sa AP Vojvodine.

Moje pitanje, pitanje SNS za one koji plaše građane svakoga dana, kako će Vučić da ih otruje nekom američkom vakcinom - šta ste vi uradili da pomognete građanima Srbije? Evo šta su uradili poštovani građani Srbije, u predizbornoj kampanji, toliko o ravnopravnosti, toliko o jednakosti, toliko o objektivnosti medija i toliko o ne slobodi medija u diktatorskom režimu Aleksandra Vučića. Srpska napredna stranka je za emitovanje 28 spotova na televiziji, na Šolakovim televizijama, znači N1 i Nova S, platila 3,9 miliona dinara, a Đilasova stranka, odnosno ta takozvana udružena opozicija Srbije koja je bojkotovala izbore, za anti-bojkot spotove kojih je bilo 408. Znači, naših 28, a njihovih 408, platila je 1,2 miliona dinara. Što znači, da je nas iz SNS po jednom spotu koštalo 139 hiljada 285 dinara, a gospodina Dragana Đilasa njegov spot je koštao, zamislite, dve hiljade 941 dinar.

To su oni koji svakog dana plaše građane Srbije kako će Vučić da ih otruje vakcinom, kako će preko vakcine da im ugradi nekakvu 5G mrežu u moždani sistem, pa će moći 24 časa da ih prati gde se nalaze, šta rade, sa kim se sastaju, itd. To su oni koji kažu da ništa ne valja što smo uradili u vreme ove epidemije, ali nikako da objasne građanima Srbije šta je to što su oni uradili bolje od Vučića i bolje od svih nas i bolje od Ministarstva zdravlja i bolje od Kriznog štaba, da imamo više lekova, više skafandera, više respiratora, manje bolesnih, manje umrlih. Nisu uradili apsolutno ništa.

Da stvar bude gora, oni su u jeku epidemije nastavili da rade ono što su radili i kad su bili na vlasti, da se bogate preko televizijskih sekundi. Pa, sram vas bilo! Dok ljudi umiru, dok se Vučić zajedno sa ljudima iz Kriznog štaba iz Ministarstva zdravlja bori da što pre stigne vakcina, imaćemo vakcinu pre mnogih evropskih zemalja, evo, možda već u decembru ili početkom januara, šta radi Dragana Đilas? Ono što je radio i dok je bio ministar, dok je bio Tadićev šef Narodne kancelarije, izmišljenog državnog organa koji nigde ne postoji u Ustavu i u zakonu, dok je bio gradonačelnik Beograda, čovek radi isto ono što je radio i dok je bio na vlasti, u vreme epidemije - on se bogati. On se bogati i sa pozicije jednog bogatog čoveka, prebogatog, prebogatog po svim mogućim, i evropskim i svetskim, a pogotovo po srpskim standardima, svakoga dana nam soli pamet kako ne valja ništa, kako ćemo vakcinom da trujemo ljude.

Mi ćemo da trujemo ljude, mi koji smo prvi u Srbiji, posle ko zna koliko godina, doneli jedan pronatalitetni program kako da pomognemo srpskim porodicama da imamo što više dece? Znači, mi ćemo da ubijamo našu decu, a učinili smo sve da u Srbiji bude više dece.

Ne mogu ništa drugo da vam kažem, nego sram vas bilo za ono što ste uradili građanima Srbije do 2012. godine i za ono što radite i dan danas, bitange, kriminalci i lopovi!

Zahvaljujem, gospodinu Martinoviću.
Replika, gospodin Vladan Glišić, uz molbu da imamo razumevanje i za drugačiji stav i da pokažemo da ova Skupština ima svoje dostojanstvo koje štiti.
Reč ima gospodin Vladan Glišić.
Izvolite.

Gospodin Martinović me dovoljno dugo poznaje u politici i zna da nikad nisam osporavao legitimitet onoga ko je dobio preko 60% glasova na izborima.

Prema tome, nisam nijednog trenutka rekao da sam ja jedini predstavnik srpskog naroda. Ne znam da li je gospodin Martinović dobro čuo, ja sam rekao da sam ja jedini opozicioni predstavnik srpskog naroda, a jedini opozicioni predstavnik srpskog naroda sam baš zato što sam odlučio da izađem iz poslaničkog kluba koji je postao deo vaše vladajuće većine. Da nema mene kao jedinog opozicionog predstavnika srpskog naroda, vi ne biste mogli da čujete ovo što vam govorim u ime tih ljudi koji su nezadovoljni vašom vlašću, a nisu svi, i veliki deo njih nije podržavalac onih koje ste vi malo pre kritikovali.

Zato, u tom smislu nastaviću da zastupam opozicione stavove i hoću da javnost Srbije zna, pogotovo ona javnost koja nema svoje predstavnike u Skupštini Srbije sem mene, na jedan čudan način dobijenog, da ovoj Srbiji treba opozicija koja će biti spremna da prizna ono što vi dobro radite, jer vaši birači su samo danas vaši birači, vrlo brzo neće biti više vaši birači ako nastavite da se ponašate kao stranka koja Srbiju pretvara u jednopartijsku državu.

Mnogi od onih koji mene podržavaju i moju narodnu mrežu žele da vide opoziciju kojoj ne možete da spočitate ono što stalno spočitavate ovima koji su vladali do 2012. godine, a ne zaboravite, vi vladate evo već osam godina, a to je, kad biste imali normalne izborne cikluse, dva izborna ciklusa i zadržavate mnoge tekovine onih koji su vladali do 2012. godine, da ne govorim o kadrovskoj strukturi zbog koje mnogi članovi vaše stranke su nezadovoljni i mnogi članovi vaše stranke neće biti spremni da glasaju za vas, jer su mnogi, kako ih vi zovete, žuti, sada u vrhu vaše vlasti.

Replika, gospodin Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Kao demokrata po ubeđenju, ja poštujem gospodina Glišića kao opozicionog poslanika, ali sam imao potrebu ovo da kažem, gospodine Glišiću, prosto da bi građani Srbije znali da se pod lažnom maskom jedne televizije kao što je „N1“ ili pod lažnom maskom jedne televizije kao što je „Nova S“, pod lažnim maskama razne novine, razni nedeljnici, razni portali predstavljaju kao mediji, a u stvari su politički protivnici. Mi sad u Srbiji, to je moje mišljenje, možda nisam u pravu, ali mi sad u Srbiji imamo istu onu situaciju koju smo imali i u SAD, odnosno koja je postojala u SAD kada je Tramp preuzeo vlast.

Moj utisak je da Donald Tramp nije uspeo da pokaže ni 10% svojih mogućnosti, jer čim je pobedio na predsedničkim izborima 2016. godine, on je bio zasut artiljerijskom vatrom medija koji su, u stvari, otvoreni podržavaoci politike DS. Isti vam je slučaj i u Srbiji. Vi sad ne smete ništa da kažete za televiziju „N1“, jer onda će vam reći – e, pa napadate jedan nezavisni medij. Ne smete ništa da kažete za „Novu S“, vi ste protiv slobode medija.

Vi kažete, isti smo kao oni koji su vladali do 2012. godine. To je vaše mišljenje, ali građani Srbije ne misle kao vi. Građani Srbije vide da smo napravili potpuni diskontinuitet sa njihovom politikom u svim oblastima društvenog života i po pitanju ekonomije i po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju izbora naših strateških partnera.

Gospodine Glišiću, zamislite tu neverovatnu situaciju da su na vlasti ljudi poput Dragana Đilasa danas, kada nas je snašla ova muka koja je snašla ceo svet, pa da li mislite da bi se on brinuo o tome da li u bolnicama ima dovoljno respiratora, da li imamo dovoljno skafandera, kada ćemo da nabavimo vakcinu? Pa, da li znate šta bi on uradio? Kada se pronađe vakcina, on bi seo u avion, otišao u Ameriku, Veliku Britaniju, Rusiju, Kinu, ko zna gde, primio vakcinu i baš ga briga, a mi to tako ne radimo. Mi činimo sve da pomognemo građanima Srbije. Navedite mi jednu državu…

Na kraju krajeva, pričao je moj uvaženi kolega dosta mlađi od mene i po godinama i po političkom iskustvu, ali pokazao je ogromno znanje, da ne idemo u druge države, pogledajte, mi smo i u uslovima epidemije pronašli mogućnosti da pomognemo privredi, da pomognemo preduzetnicima, da pomognemo malim preduzećima da opstanu i ne samo da opstanu, nego da zadrže ljudi koji rade kod njih i da ostvaruju čak i određeni profit. Pronađite mi jednu državu u Evropi, čak i državu koja je članica EU, a kojoj je to pošlo za rukom. Pogledajte malo zemlje u okruženju. Pogledajte Rumuniju, pogledajte Bugarsku, pogledajte Hrvatsku.

Mediji u Hrvatskoj se smeju, podsmešljivo govore o tome koliki je broj obolelih i broj umrlih u Srbiji, a kod njih je situacija deset puta gora, ali da se ne bavimo njima. To je njihova stvar. Oni imaju patološku mržnju prema Srbima i mene to ne čudi, ali me čudi da vi ne vidite sve one pozitivne stvari koje smo uradili od 2012. godine, a pogotovo sve one pozitivne stvari koje smo uradili u ovoj možda najtežoj godini u modernoj istoriji srpskog naroda, teškoj zbog zdravstvenih, zbog epidemioloških uslova.

Da nema epidemije, pa Srbija bi bukvalno bila ekonomski lider ne samo u ovom delu Evrope, nego u celoj Evropi. Malo koja zemlja bi mogla sa nama da se takmiči, ali mi čak i u uslovima ove teške epidemije uspevamo da održimo korak ne sa zemljama u okruženju, njih smo davno pretekli, uspevamo da održimo korak sa jednom Nemačkom, sa jednom Francuskom, sa državama koje su nekada bile svetlosnim godinama ispred nas.

Mi ih, malo po malo, iz godine u godinu, sustižemo. Teško da ćemo ih ikada sustići, imajući u vidu teško nasleđe i iz perioda posle Drugog svetskog rata i devedesetih godina itd. Ali, pokazali smo da možemo Srbiju da menjamo na bolje.

Zato vam kažem, ne budite kao oni licemeri, opisani u Novom zavetu, Hristos slepim ljudima vraća vid, onima koji ne mogu da hodaju, diže ih na noge, a licemeri kažu – a, gde ti je čudo, a gde su ti ljudi koje si ti ozdravio? Vi nećete da vidite sveo no što vidi ceo srpski narod na koji se pozivate. Pa, ceo srpski narod vidi da je Srbija krenula napred i sprski narod ovde u Srbiji i srpski narod u Crnoj Gori i srpski narod u Republici Srpskoj. Nemojte da budete takvi kao oni što su opisani hiljadama godina pre nas u Novom zavetu, koji ne vide stvari koje vidi svaki običan čovek.

Ovo vidi svako, i svako vidi da su ljudi poput Dragana Đilasa, poput Šolaka, kriminalci i lopovi najgore moguće vrste, bogate se u uslovima kada je Srbiju snašla ova nesreća koja se zove epidemija korona virusa.

Još jedanput im kažem, sram ih bilo i tražićemo od Agencije za sprečavanje korupcije, oni će biti ovde već sledeće nedelje, da ih pitamo šta će da urade povodom onoga što su predizbornoj kampanji uradili Dragan Đilas i njegovi koalicioni partneri.

Kakav je to medijski mrak, završavam gospodine predsedavajući, kakav je to medijski mrak, kakva je to strahovlada Aleksandra Vučića, kakva je nesloboda medija u kojoj za SNS jedan spot košta, kao što sam rekao skoro 140 hiljada dinara, a za Dragana Đilasa košta tri hiljade dinara? Ko je ovde u mraku, Dragan Đilas ili mi iz SNS?

Mislim da građanima Srbije ne treba više ništa objašnjavati, sve je jasno.

Zahvaljujem svim učesnicima u ovoj diskusiji.

Pozivam sledećeg govornika, Stefana Srbljanovića.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, reći ću par reči o tačkama koje se tiču Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KfW, a reč je o polju energetske efikasnosti i rehabilitaciji sistema daljinskog grejanja u Srbiji.

Naime, mi u Priboju već dugi niz godina imamo problem sa gradskom toplanom i sa grejanjem, a pre svega se radi o tome što je ta stara FAP kotlarnica stara gotovo 40 godina i što je vremenom postala neefikasna i koristi uvozni i skup energent kao što je mazut, koji pri tome zaista zagađuje i životnu okolinu.

Zbog svega toga 2014. godine napravljena je i ostvarena saradnja sa nemačkom Organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ i u okviru programa „Razvoj tržišta bioenergije u Srbiji“.

Tada, u to vreme je formirana i radna grupa koju su činili predstavnici svih lokalnih samouprava zlatiborskog upravnog okruga, uz predstavnike ljudi iz „Srbija šuma“. Zadatak te radne grupe je bio da se uvozna, skupa i neekološka goriva zamene ekološkim i obnovljivim gorivom koje će biti sa prostora zlatiborskog okruga.

Samim tim 2016. godine i 2019. godine izrađene su dve manje toplane na biomasu koje greju nekoliko javnih ustanova u starom i novom delu grada, a 2017. godine opština potpisuje ugovor o korišćenju donacija i kredita iz programa srpsko-nemačke razvojne pomoći, a program se realizuje u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom finansija Vlade Republike Srbije.

Mi u Priboju smo izuzetno ponosni zbog ovog partnerstva i što smo deo ovog programa, imajući u vidu da je Nemačka verovatno pojedinačno najveći strani investitor u Srbiji.

U nemačkim firmama radi gotovo 60 hiljada ljudi u Srbiji i što ćemo mi u Priboju za nekoliko dana ili nedelja otvoriti novu fabriku nemačkog investitora koja će zaposliti oko 400 ljudi. To je prva fabrika koja se u Priboju iz temelja gradi nakon 40 godina, što dovoljno govori o svemu tome.

Samim tim 21. septembra ove godine počela je, kao deo ovog programa srpsko-nemačke razmene pomoći, izgradnja gradske toplane u Priboju, čiji je rok za izgradnju 1. oktobar sledeće godine.

Ta toplana će biti, imaće kotao koji će koristiti drvnu sečku i koji će biti jačine osam megavati. Imaće rezervni kotao na lož-ulje koji će biti ukupne snage 15 megavata.

Vrednost ovog projekta je oko sedam miliona evra i on se, kažem, sredstva su obezbeđena preko Nemačke razvojne banke KfW i kredit je uzet na 20 godina i kamata je 1, 1%. Dovoljno je reći da je godišnja ušteda nakon što će nova toplana biti izgrađena oko 500 hiljada evra, što dovoljno govori o vrednosti i suštini celog ovog projekta.

Takođe, u budućnosti u Priboju se očekuju mere energetske efikasnosti na zgradama u sistemu daljinskog grejana, izrada projektno-tehničke dokumentacije za grejanje bolnice i doma zdravlja u starom delu grada. Studija izvodljivosti za grejanje na biomasu u slobodnoj zoni, smanjenje CO2 za gotovo 40% do 2030. godine.

Ovo što imam u ruci trenutno jeste sažetak svega onoga što se u Priboju pozitivno desilo u zadnje četiri godine, što je promenilo kompletno sliku Priboja. Znači, to nije nikakav stranački pamflet i spisak lepih želja, već rezultat jednog temeljnog i ozbiljnog rada koji se vodi u Priboju.

Na primer, ako okrenete samo jednu od ovih strana videćete gde piše, na primer, da je u Priboju rekonstruisana OŠ „Desanka Maksimović“ i Mašinsko-elektrotehnička škola vrlo lako možete da se uverite da sve ovo što ja govorim da je to istina, jer kada šetate novim delom grada, zaista videćete dve potpuno renovirane škole, sa kompletno nanovo izgrađenom fiskulturnom salom i sopstvenom toplanom na biomasu, a sve to naravno uz pomoć Vlade Republike Srbije preko Kancelarije za javna ulaganja.

Kada je 2016. godine formirana slobodna zona na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, teško da je iko verovao da će na tom prostoru sada raditi preko 500 ljudi, poslovati sedam stranih i domaćih kompanija i da će taj prostor postati žila kucavica i pokretač ekonomskog, industrijskog i privrednog razvoja Priboja.

Pored borbe za nova radna mesta, moram da istaknem da je u Priboju obnovljena kompletna sportska infrastruktura, da je obnovljeno nekoliko ambulanti u pribojskim selima, što pre svega pogoduje našim najstarijim sugrađanima koji žive u selima, da je asfaltirano na desetine novih kilometara auto-puteva, što je osnov poljoprivrednog razvoja na selu, renoviran stacionar u Pribojskoj banji, odakle ja dolazim.

Sve su to rezultati za koje smo mi dobili zaista ogromnu podršku građana Priboja. Tu ne planiramo da stanemo i pred nama su planovi za budućnost i okrenuti smo ka završetku započetih projekata investicija i ulaganja su planirana kako u infrastrukturu, tako i u ekonomsko jačanje našeg grada, turizam, sport, kulturu kako bi Priboj ponovo bio ono to jeste, a to je grad bogat različitim sadržajima.

Takođe, brdsko-pešadijski bataljon koji će biti formiran u Priboju sledeće godine pokazuje i potvrđuje saradnju između Vojske Srbije, resornog ministarstva i FAP, a sve u cilju podizanja namenske industrije, korišćenja potencijala FAP u te svrhe.

Očekuje nas izgradnja i kompletnog vodovoda i fabrike za proizvodnju vode, rekonstrukcija gimnazije, doma zdravlja i bolnice, izgradnja zatvorenog bazena u novom delu grada, završetak radova na uređenju starog Priboja. Zaista, mogao bih da govorim do sutra o tome šta nas sve očekuje i koji su sve planovi za budućnost, ali to ću nekom drugom prilikom.

Na kraju, želeo bih da dodam da je opština Priboj u stalnoj komunikaciji i koordinaciji sa Vladom Republike Srbije u cilju dovođenja novih investitora kako u slobodnu zonu, tako i u ostale delove našeg grada.

Moram reći da lokalna samouprava ima i odobrene i spremne za realizaciju projekte u iznosu od oko 44 miliona evra, što znači da mi zaista spremno dočekujemo realizaciju projekta „Srbija 2025“.

Za sve ovo zaista veliku zahvalnost dugujemo državi i njenom strateškom odnosu kao oporavku Priboja. Priboj je uvek bio slika i prilika Srbije i onim vremenima koja su bila teška i koja su iza nas, ali sada naporno i marljivo i vredno idemo napred. Na tome radimo svakodnevno jer snaga koja nas pokreće je poverenje koje građani Priboja imaju u nas. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Stefanu.

Sledeća je na redu koleginica Danijela Veljović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani građani, Srbija je među najzagađenijim zemljama u Evropi. Time je zdravlje ljudi više ugroženo, životni vek skraćen, narušen kvalitet života.

Jedan od izveštaja Fiskalnog saveta odnosio se baš na ulaganje u ekologiju. Prema njihovoj proceni, povećano ulaganje u zaštitu životne sredine popravilo bi strukturu budžeta samim većim javnim investicijama, a to bi opet dovelo do povećanja privrednog rasta.

Zbog svega navedenog, utoliko je još značajniji Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o programskom zajmu koji se odnosi na vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Kod vodosnabdevanja prevashodno je cilj zaštita kvaliteta vode i smanjenje gubitka i proređivanje vodnih resursa u Srbiji, a prečišćavanje otpadnih voda će uključiti finansiranje izgradnje novih postrojenja i vezu sanitarnih mreža. U 168 gradova i opština postoji tek 40-ak pogona za prečišćavanje, od kojih je većina zastarela.

Prema izveštaju NALED-a u Srbiji se godišnje prečisti samo 16% otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju. Svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju.

Što se tiče Evrope, brojke su sledeće. Prema opštoj proceni, preko 80% stanovništva srednje i severne Evrope priključeno je na postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. U jugoistočnoj Evropi procenti se kreću u rasponu od 48 do 87%.

Jako interesantan podatak stiže iz Hrvatske. Hrvatski zavod za javno zdravstvo u saradnji sa zagrebačkim otpadnim vodama pokrenulo je projekat praćenja otpadnih voda, pošto su nedavna istraživanja pokazala da otkrivanje korona virusa otpadnim vodama može pomoći u praćenju epidemije Kovida 19, testiranjem otpadnik voda na RNK, ribonukleinsku kiselinu iz Kovida 19, što bi bio alat za rano upozorenje. Po ovome vidimo da su dobrobiti prečišćavanja a potom i korišćenja otpadnih voda nemerljivi.

Posebno me raduje što se na spisku gradova u kojima će se praviti postrojenja za prečišćavanje, pored Čačka, Niša, našao i Kragujevac. Jedino me brine pomalo reč – najverovatnije, koja se pojavljuje u Predlogu zakona, pa bih iskoristila priliku da upitam ministra da li „najverovatnije“ znači i sigurno ulaganje u navedene gradove? Hvala.