Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Milica Dačić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, a pre svih uvaženi građani Srbije, ne umanjujući značaj ni jednog segmenta na koji se odnosi ovaj set zakona, osvrnula bih se na deo koji se odnosi na Sporazum sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, a koji se tiče vodosnabdevanja i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Naime, kao što je pre nešto više od godinu dana najavio predsednik Aleksandar Vučić na predstavljanju investicionog plana „Srbija 2025“, dokazavši još jednom da političar misli i na sledeće izbore a državnik misli na sledeće generacije, krećemo sa ulaganjem u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, ali i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što podrazumeva povećanje standarda zaštite životne sredine, odnosno humaniju, bezbedniju i zdravu životnu sredinu za sve građane.

Prvom komponentom ovog programa finansiraju se prioritetne mere za obnovu i unapređenje vodovodne mreže u 60 lokalnih samouprava u Srbiji. Gubici u vodovodnoj mreži u pojedinim lokalnim samoupravama iznose i do 70%, a za celu Srbiju taj podatak iznosi 70%. Dakle, u 60 gradova i opština Srbije na koje se ovaj program odnosi živi blizu dva miliona ljudi. Dva miliona ljudi će kroz ovaj program dobiti poboljšan kvalitet vode za piće, smanjiće se gubici vode u lokalnim sistemima i povećaće se efikasnost u distribuciji voda.

Druga komponenta obuhvaćena ovim programom je rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i proširenje pripadajuće kanalizacione mreže u velikom broju lokalnih samouprava.

Više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nisu u funkciji, a kao što je koleginica malo pre istakla, u Srbiji postoji oko 40-ak ovakvih postrojenja koja su zastarela i da bismo postigli bilo kakav napredak u ovoj oblasti, potrebna je višegodišnja, pa i višedecenijska posvećenost, s obzirom da bi ovakvih postrojenja trebalo da bude 320 u narednih 15 godina.

Podsetiću da prema Direktivi o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, Direktivi EU, sva naselja sa više od 2.000 stanovnika moraju da imaju ovakva postrojenja što nam je, na kraju krajeva, jako bitno i za otvaranje Poglavlja 27.

Naravno, neko može da se zapita zašto pre nismo počeli sa ovako velikim ulaganjima? Međutim, morali smo da radimo na tome da smanjimo nezaposlenost, da otvorimo nova radna mesta, dostignemo taj nivo i da u Srbiji danas imamo stopu nezaposlenosti od 7,3%, da imamo kontinuiran rast plata, da bismo počeli da radimo i na ovakvim stvarima.

Naravno, u prethodnom periodu svima nam je poznato da su odrađeni ovakvi projekti u Raškoj, Kruševcu, Vranju, Leskovcu, Kuli, Vrbasu i u nekim drugim gradovima u Srbiji.

Svako ko je pročitao, a bio je pred nama ovde program Vlade, nove Vlade koju smo izabrali pre nešto više od mesec dana, video je takođe da tamo nema tog termina – najverovatnije, nego da je taksativno rečeno u kojim će se gradovima raditi ovakva postrojenja. Zato je meni jako bitno da je i moj Čačak na mapi onih lokalnih samouprava u kojima će se raditi jedno ovakvo postrojenje gde je vrednost investicije oko 23 miliona evra sa izgradnjom samog postrojenja, pripadajućim saobraćajnicama i izgradnjom pripadajuće kanalizacione mreže. To je najveća kapitalna investicija koja se direktno odnosi na moj grad u narednom periodu i meni je zadovoljstvo da kažem da je taj projekat spreman i u završnoj fazi baš kao što znam i da za neke druge gradove, lokalne samouprave kontinuirano rade već duži niz godina da obezbede kompletan projekat kako bismo mogli aplicirati za sredstva od države. To znači da će kvalitet života za preko 110 hiljada stanovnika u mom gradu biti poboljšan, da ćemo nakon izgradnje imati zdraviju i čistiju Moravu. To je kapital za zdrav život budućih generacija jer se izgradnjom ovakvog postrojenja stvara čistiji ekosistem, a privredi se značajno smanjuju troškovi.

Da zaključim, ova tema se izuzetno održava i na prvi i na šesti poslednji cilj Vlade Republike Srbije i svih drugih državnih organa. Ovim ulaganjima doprinosimo boljoj zdravstvenoj slici naših građana, opštem kvalitetu života sa jedne strane, a sa druge strane, gradovi koji imaju ovakva postrojenja mnogo su privlačniji investitorima, što će, sigurna sam, uticati na dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Konačno, u svom prvom obraćaju, poštovane kolege narodni poslanici, istakla bih da mi je zadovoljstvo što ću zajedno sa vama raditi na jačanju jedne ovakve političke institucije bitne za svako demokratsko društvo i što se nalazim na listi koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, koji i kroz ovaj program i kroz sve ove današnje zakone vodi računa o svakom selu, svakom naselju, svakoj opštini, svakoj lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji, u našoj lepoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem koleginici i istovremeno čestitam na prvom obraćanju u Narodnoj skupštini.
Prozivam kolegu Zvonimira Stevića.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pored grupe sporazuma na dnevnom redu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu na isplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Ovaj zakon donet je 2016. godine, a odnosi se na preuzimanje obaveza države da obešteti stare devizne štediše koji su svoju deviznu štednju imali pre 27. aprila 1992. godine u bankama na teritoriji Srbije i njihovim ekspozitura na teritoriji bivše SFRJ, pre definitivnog raspada bivše države i nastanka SRJ.

Inače, ovaj zakon je donet radi izvršavanja obaveza Republike Srbije, proisteklih iz presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pred kojim je grupa štediša iz bivših republika SFRJ ostvarila ovo pravo. U skladu sa ovom presudom država Srbija je imala obavezu da isplati neisplaćenu staru deviznu štednju.

U pitanju je neisplaćena devizna štednja deponovana u našim bankama, a obaveza države se uglavnom odnosi na štediše koje su svoje štedne uloge imale u ekspoziturama naših banaka u Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili u matičnim bankama u Srbiji. Neke od tih banaka su nažalost posle 5. oktobra gurnute u stečaj koji još nije okončan, to su "Jugobanka", "Invest-banka", "Beogradska banka", "Beobanka".

Zakonom je stvoren institucionalni okvir za ostvarivanje prava na isplatu stare devizne štednje. Zakonom je predviđeno da utvrđivanje prava na isplatu stare devizne štednje vrši Uprava za javni dug kao organ u sastavu Ministarstva finansija, jer se sredstva za sprovođenje ovog zakona tretiraju javnim dugom Republike Srbije nastali po osnovu međunarodne obaveze, a to je presuda suda u Strazburu.

Osnovnim zakonom je propisano da se ovim poslom bavi posebna Komisija koju formira Vlada. Njen zadatak je da na osnovu prikupljene dokumentacije i prijava starih deviznih štediša u zakonom predviđenom roku utvrdi predloge koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na isplatu devizne štednje. Komisiju je sačinilo 11 članova i to tri člana iz Ministarstva finansija, četiri člana iz Uprave za javni dug, jedan član iz Državnog pravobranilaštva, jedna član iz Agencije za osiguranje depozita i dva člana iz Narodne banke Srbije.

Prema podacima datim u obrazloženju ovog zakona, ova Komisija ozbiljno i stručno radila je u prethodnom periodu. Držala je 117 sednica, razmotrila je čak 9.500 podnetih prijava potraživanja. Ova Komisija primila je prijave o potraživanju u roku koji je zakonom bio određen. Važan zadatak Komisije je i provera potpunosti dokumentacije i tačnosti podataka podnosioca prijave, kao i da na osnovu tog utvrdi da li su ispunjeni ulovi za sticanje prava na isplatu stare devizne štednje, na osnovu predloga Komisije, Uprava za javni dug donosi konačan akt o ispunjenju uslova za isplatu stare devizne štednje.

Od 2018. godine Uprava je donela Odluku o čak 94% podnetih zakona, što govori o efikasnom radu Komisije i Uprave. Izmene ovog zakona koje su danas pred nama, odnose se na produženje roka za utvrđivanje prava na isplatu stare devizne štednje. Važećim zakonom je bio utvrđen rok koji je istekao 23. decembra 2019. godine, a sada se rok u kome će se odlučivati o prijavama potraživanja produžuje do 31. avgusta 2023. godine.

Druga izmena zakona odnosi se na broj članova Komisije koji se sa sadašnjih 11 članova smanjuje na pet članova. Razlog za ovu izmenu je racionalizacija rada, s obzirom da je ostalo svega oko 6% neizvršenih prijava, pri čemu su u pitanju uglavnom sudski postupci u kojima je najčešće stara devizna štednja predmet ostavinskih postupaka.

Važno je na kraju istaći da su sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena Zakonom o budžetu za 2020. godinu, a da će se u narednim godinama takođe bilansirati iz budžeta. Isplata stare devizne štednje će se vršiti u osam rata, svakog 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine, do 31. avgusta 2023. godine kada bi trebalo da se izmire sve obaveze Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje.

Želim da istaknem da je na ovaj način država Srbija preuzela obaveze banaka u kojima su građani bivše SFRJ imali deviznu štednju i da je pokazala veliku odgovornost prema ovom problemu koji je nastao kao posledica raspada SFRJ.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predlog i glasati za predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega.
Prozivam gospodina Rajka Kapelana.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želeo bih na početku da iskoristim priliku da se zahvalim građanima Srbije na ogromnom poverenju koje su nam dali na izborima 21. juna ove godine i da im poručim da će ovaj saziv parlamenta, zajedno sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Republike Srbije učiniti sve da u ova krizna vremena opravda poverenje koje ste nam dali.

Pred nama je danas set zakona koji će pomoći Vladi Srbije da nastavi borbu za jačanje naše ekonomije, da nastavi borbu protiv korona virusa i da nastavi borbu da svakom našem građaninu unapredi kvalitet života.

Ova 2020. godina je za sve građane Srbije bila jako teška i Bogu hvala da nas je ova teška kriza zadesila u trenutku kada je naša ekonomija bila na najvišem nivou u prethodnih 30 godina. Iskreno se plašim da zamislim šta bi bilo da nas je korona zadesila 2010, 2011. ili 2012. godine, u godinama kada su naši ljudi živeli jako teško, kada se svakodnevno ostajalo bez posla,a kada je država Srbija bukvalno bila pred bankrotom i kada je jedva imala sredstava da isplati plate i penzije svojim građanima. Ljudi koji su tada bili na vlasti i koji su krivi za situaciju u kojoj se Srbija tada nalazima, danas imaju obraza da kritikuju svaki potez ovog parlamenta, svaki potez i meru Kriznog štaba, svaki potez Vlade Srbije, a potogoto svaki potez predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Srećom po sve nas, građani Srbije vrlo dobro vide ko se bori za njihove interese i zato su na izborima 2012. godine, a potom i na svim izborima od te godine do danas pokazali šta misle o njima i jasno rekli da podržavaju politiku koju je ponudila SNS, a to je politika teškog rada, politika teških reformi, politika poštenja i politika odgovornosti.

Vlade koje su potom usledile, vlade koje je vodio Aleksandar Vučić, potom i Ana Brnabić su teškim radom i teškim reformama uspele da podignu našu ekonomiju i uspele da od Srbije stvore državu koja je u stanju da odgovori na svaku krizu, kao što je i ova koja nas je zadesila ove godine.

Samo zato što smo bili ekonomski jaki u trenutku kada nas je zadesila korona kriza, uspeli smo da izdvojimo ogromna sredstva i da pomognemo našim zdravstvenim radnicima koji su izneli najveći teret u borbi protiv korone. Samo zato što smo bili ekonomski jaki smo uspeli da uložimo ogromna sredstva u naš zdravstveni sistem kako bi svaki građanin Srbije na vreme dobio potrebnu negu.

Samo zato što smo bili ekonomski jaki smo uspeli da uložimo ogromna sredstva i da spasemo našu privredu, kako ne bi dolazilo do masovnih otpuštanja ljudi, što se dešavalo i u mnogo jačim ekonomijama sveta. I što je za mene najvažnije, samo zato što smo bili ekonomski jaki smo uspeli da pomognemo svakom našem građaninu ponaosob i svi građani Srbije su osetili da će njihova država uvek stati za njih kada im je teško.

Zato je važno da nastavimo da radimo i da jačamo našu ekonomiju. Zato je važno da nastavimo da se borimo i da realizujemo Plan Srbija 2025, da naši građani svakim danom žive sve bolje, da se svaki deo Srbije ravnomerno razvija, da svake godine rastu i plate i penzije i da te 2025. godine prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Ja sam siguran da ćemo to ostvariti, kao što smo ostvarili da u ovu godinu uđemo sa prosečnom platom od preko 500 evra.

Zato apelujem na sve građane Srbije, poštujte mere zaštita od korona virusa, čuvajte svoje zdravlje, čuvajte zdravlje ljudi oko vas, potrebni ste svojoj državi. Samo tako možemo zajedno da prođemo kroz ovu krizu i samo tako možemo da nastavimo da radimo i da se borimo za našu zemlju. Živela Srbija!

Zahvaljujem kolega i čestitam na vašem prvom obraćanju u Narodnoj skupštini.
Sledeća je koleginica Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, tj. Projekat „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid-19“ između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora.

Ono što je karakteristično za ove sporazume o kojima ću danas govoriti, jeste činjenica da oni imaju za cilj poboljšanje života građana Republike Srbije i zaštita onog najvrednijeg kod čoveka - zaštite zdravlja. Međunarodna banka za obnovu i razvoj ponudila je paket neposredne podrške kroz zajmove kako bi pomogla zemljama u njihovim naporima da odgovore na krizu nastalu usled izbijanje epidemije bolesti Kovida-19, koja se pretvorila u globalnu pandemiju.

Ovaj projekat će dopuniti tekuća aktivnost i investicije kako bi se još bolje odgovorilo na ovu krizu konkretno. Konkretno, projekat će finansirati aktivnosti koje imaju za cilj odgovor na pretnju koju predstavlja Kovid-19 i na jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema, u cilju podizanja nivoa pripravnosti u Republici Srbiji.

Projekat je strukturiran kroz sprovođenje aktivnosti podeljenih u dve osnovne komponente. Komponentom jedan predviđeno je finansiranje sledećih aktivnosti. Navešću sve aktivnosti da bi građanima Republike Srbije bilo jasno o čemu se radi i gde će novac biti potrošen. To su: detekcije slučajeva, potvrda zaraze, praćenje kontakta, evidencija izveštavanja kroz jačanje sistema nadzora bolesti, nacionalnih referentnih laboratorija i laboratorija u sektoru javnog zdravlja i epidemioloških kapaciteta za rano otkrivanje i potvrđivanje slučajeva, pružanje podrške epidemiološkim istraživanjima, jačanju kapaciteta za procenu zdravstvenog rizika, kao i podrška jačanju informacionog sistema za upravljanje u zdravstvenom sektoru i pravovremena razmena informacija.

Projekat će omogućiti uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid-19 laboratorije u okviru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu i Klinički centar u Kragujevcu, sa kapacitetom od 1000 uzoraka na dan, što će povećati ukupne kapacitete testiranja u Srbiji. Projektom će se omogućiti nabavka dodatne zaštitne opreme na osnovu potreba koje utvrđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, integraciju svih SARS-Kov-2 laboratorija u zdravstveni informacioni sistem, kako bi se stvorio sveobuhvatni elektronski sistem nadzora nad Kovidom-19.

Ono što će zaštiti građane Republike Srbije je uspostavljanje brzog testiranja na aerodromu Nikola Tesla Beograd i aerodromu Konstantin Veliki u Nišu, kao i na odabranim graničnim prelazima za putnički saobraćaj. Naravno, uz potpunu bezbednost testiranih u odvojenim punktovima za testiranje, obučeno osoblje sa zaštitnom opremom za postupanje sa građanima kod kojih se pokaže pozitivan test i njihov prevoz do izolacionih centara.

Napominjem da u ovu prvu komponentu spadaju i izrada smernica za sprovođenje faznih mera, promovisanje i sprovođenje mera i podizanje svesti građana, a naročito na osetljive grupe zajednice, uključujući i romsku populaciju, korisnike sigurnih kuća, zatvorenike i druge osetljive grupacije.

Pomenuću i sprovođenje obuka, seminara i simpozijuma za medicinske radnike radi pružanja optimalne nege, lečenja i profilakse. Naročito je važan segment koji se ogleda u jačanju kapaciteta bolničkog lečenja uspostavljanjem i renoviranjem specijalizovanih jedinica u odabranim bolnicama, izradu strategije za povećanje dostupnosti bolničkih kreveta, podršku jedinicama intenzivne nege, podršku u cilju jačanja sistema za upravljanje i odlaganje medicinskog otpada.

Ono što bih ja dodala, to je da se u ovoj komponenti nađe i podrška i jačanje primarne zdravstvene zaštite koju smo nepravedno potcenili, jer preventivna medicina i ulaganje u nju smanjuje atak na sekundarnu i tercijalnu zaštitu. Na kraju krajeva, uvek je nešto bolje sprečiti nego lečiti, što je i cilj preventivne medicine.

Druga komponenta ovog projekta ukazuje na upravljanje implementacijom i praćenje evaluacija projekta, kojom će se baviti jedinica za koordinaciju projekta koji je uspostavljen u okviru Ministarstva zdravlja, a Ministarstvo zdravlja biće zaduženo za sveukupnu koordinaciju i sprovođenje projekta u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i mrežom Instituta za javno zdravlje.

Ovaj sporazum je potpisan 29. maja 2020. godine u Beogradu, a iznos zaduženja odobren od strane banke je 92 miliona evra. Na pregovorima je definisano da sporazum o zajmu predviđa korišćenje mehanizma retroaktivnog finansiranja, koji podrazumeva refundaciju troškova i sredstava zajma u maksimalnom iznosu od 36 miliona evra, u cilju nadoknade za sva plaćanja koja su izvršena po osnovu suzbijanja posledica nastalih usled pandemije, pa i pre potpisivanja sporazuma, počev od 1. marta 2020. godine.

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, odnosno podrška naporima Republike Srbije na ublažavanju posledica pandemije Kovida-19. Cilj ovog zajma je da pruži finansijsku podršku budžeta Republike Srbije, jer će se ovim sredstvima pokrivati vanredni operativni troškovi zdravstvenih usluga i nabavka opreme i potrošnih materijala potrebnih za rešavanje vanredne situacije izazvane pandemijom. Zahvaljujući ovom zajmu mi ćemo očuvati održivost socijalnih investicija i otkloniti nedostatke u tokovima finansiranja, a time smanjiti i troškove iz budžetskih sredstava.

Podsećanja radi, dana 15. marta 2020. godine, u Republici Srbiji je doneta Odluka o proglašenju vanrednog stanja zbog suzbijanja zarazne bolesti Kovida-19, a nakon toga i čitav niz mera koje su imale za cilj suzbijanje širenja korona virusa i očuvanje zdravlja stanovništva. Kako bi u najmanjoj mogućoj meri odgovorila ovom izazovu, država je povećala obim nabavki i potrošnog medicinskog materijala i opreme, pre svega zaštitnih maski, zaštitnih odela, dezinfekcionih sredstava, respiratora, ventilatora, a i druge opreme. Pristupilo se i otvaranju privremenih bolnica za prihvat obolelih, izgradnji i renoviranju postojećih laboratorija i bolnica. Odgovor države i Vlade Republike Srbije je bio pravovremen, dobar i adekvatan novonastaloj situaciji. Iako neprijatelja nevidljivog golim okom nismo dobro poznavali, od prvog dana smo znali da nošenje maski i fizička distanca i pojačana lična i higijena ličnog i radnog prostora daju rezultate.

Navedeni sporazum o zajmu potpisan je u Beogradu 27. maja 2020. godine i u Parizu 10. maja 2020. godine. Ovim sporazumom biće pružena podrška zdravstvenom sektoru za pokriće uvećanih troškova za nabavke sanitetskog materijala, lične zaštitne opreme, medicinske opreme i drugog potrošnog medicinskog materijala koji je bio neophodan da bi se preduzele sve zaštitne mere u zdravstvenim ustanovama. Jednom rečju, krajnji korisnici zajma biće građani Republike Srbije, posebno osobe zaražene virusom, a i svi ostali korisnici zdravstvenih usluga, kao i zdravstveni radnici.

Iz tog razloga apelujem na svoje kolege da za Okvirni sporazum, kao i za prethodni o kome sam govorila svakako treba glasati, jer ova borba je borba koja treba da bude jedinstvena svih nas.

Ova borba jednostavno je borba sa golim okom nevidljivog neprijatelja koji je zavladao svetom i ona košta. Košta nas izgubljenih života pre svega, a i finansijski. Borba će trajati niko ne zna do kada, ali će isto tako da iscrpi i finansijski državu. Zato su sredstva od zajma u ovoj borbi više nego ikada potrebna i, kako je moj uvaženi kolega Đorđe Milićević rekao, u ovoj borbi stvarno moramo biti svi jedinstveni.

Sredstva zajma biće u iznosu od 200 miliona evra i na raspolaganju su Republici Srbiji u 2020. i 2021. fiskalnoj godini. Moram da naglasim da ovakvom vrstom zajma nije moguće finansirati plate i slične nabavke i naknade, kao ni finansijske troškove, kao što su razne vrsti taksi, naknada i drugo. Ministarstvo finansija će, kao telo koje je odgovorno za sprovođenje projekta, biti zaduženo za komunikaciju sa bankom, koordinaciju sa Ministarstvom zdravlja i Republičkom fondom za zdravstveno osiguranje i vršiće kontrolu namenskog trošenja sredstava, o čemu će dostavljati periodične izveštaje banci.

Na kraju, podsećam da u danu za glasanje glasamo za predloge ovih zakona, kao što će to učiniti i poslanička grupa SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Biljana Jakovljević.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predlozi sporazuma koji se danas nalaze pred nama označavaju nastavak finansiranja pre svega očuvanja zdravlja i života naših građana, kao i umanjenja negativnih posledica po ekonomiju i privredu, ali takođe odnose se i na finansiranje krupnih kapitalnih projekata koji su predviđeni i investicionim planom 2025. Svedoci smo da se Srbija jako dobro bori sa posledicama pandemije korona virusa i to je zahvaljujući upravo teškim reformama koje je sproveo predsednik Aleksandar Vučić 2014. godine i odgovornoj finansijskoj politici u proteklih šest do sedam godina.

Upravo zahvaljujući odgovornoj finansijskoj politici SNS i predsednika uspeli smo u proteklim mesecima da pomognemo našem zdravstvenom sistemu, uspeli smo da obezbedimo sve neophodne lekove i opremu koji su bili neophodni za lečenje korona virusa, uspeli smo da zaposlimo veliki broj zdravstvenih radnika, da povećamo plate u zdravstvenom sektoru, uspeli smo da sagradimo, odnosno da rekonstruišemo veliki broj zdravstvenih centara. U toku je čak i realizacija, odnosno izgradnja dve kovid bolnice, jedna u Batajnici, druga u Kruševcu, i sa time nastavljamo. Upravo ovim finansijskim ulaganjima nastavljamo borbu za očuvanje zdravlja naših građana. Ali pored borbe za očuvanje zdravlja i života naših građana, mi nastavljamo i sa krupnim kapitalnim investicijama.

Programi koji su danas pred nama odnose se na finansiranje vodovodne i kanalizacione infrastrukture, kao i ulaganje u energetsku efikasnost. Finansiranja u vodnom sektoru pre svega se odnose na vodosnabdevanje i na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Grad Čačak, iz kojeg ja dolazim, u proteklih nekoliko godina uspeo je da otkupi deo parcele na kojoj će se graditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i to se odnosi na preko 100.000 stanovnika grada Čačka .

Što se tiče ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti, program obuhvata mere energetske sanacije na 50 do 60 objekata javne namene u sektoru obrazovanja, zdravstva, sporta i socijalne zaštite na teritoriji cele Srbije. Ova ulaganja u vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, kao i energetsku efikasnost su samo deo investicionog plana koja imaju za cilj pospešivanje života u našoj zemlji.

Moram da istaknem da smo mi u ovako teškim trenucima uspeli da opredelimo i značajna sredstva za putnu infrastrukturu, posebno za izgradnju auto-puteva, koji označavaju dovođenje novih investitora, a samim tim i nova radna mesta i pospešivanje ekonomije u našoj zemlji.

Posebno moram da se osvrnem na značaj izgradnje Moravskog koridora, kako za grad Čačak, tako i za ceo Moravički, Raški, Zlatiborski okrug, za celu zapadnu i centralnu Srbiju. Ali značaj Moravskog koridora nije samo u dovođenju novih investitora i bržeg protoka robe i kapitala, već time ćemo urediti i vodotokove Južne, Zapadne i Velike Morave, koje su prethodnih godina plavljenjem nanosile veliku štetu putnoj infrastrukturi i privredi.

Iskoristiću takođe priliku da pomenem krupne kapitalne investicije koje su prethodnih godina pospešile životni standard građana Čačka, a to su i auto-put „Miloš Veliki“, zatim dve nemačke fabrike koje su omogućile nova radna mesta za naše građane, kao i otvaranje aerodroma „Morava“ u Lađevcima, koji je naš grad spojio sa velikim evropskim gradovima i sigurni smo da ćemo nakon ove pandemije korona virusa zahvaljujući aerodromu „Morava“ uspeti da pospešimo kako ekonomski, tako i turistički potencijal.

Na samom kraju svog ujedno i prvog izlaganja u parlamentu pozvala bih svoje kolege i koleginice narodne poslanike da podržimo ove programe i sve buduće programe koji imaju nameru i cilj da obezbede što bolju budućnost u našoj zemlji. Zahvaljujem.