Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.

Danas govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja prognozu prihoda i rashoda države za narednu godinu.

Budžet za 2021. godinu, planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva.

Dobra strana ovog budžeta, jeste ta što je on realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Takođe, dobra strana ovog budžeta i to kako je u izlaganju o budžetu rečeno, da je sa jedne strane budžet za 2021. godinu razvojni, te se njime podstiče dalji razvoj privrede i označava nastavak razvoja, što u suštini znači nastavak realizacije nacionalnog investicionog plana.

Sa druge strane, Predlogom budžeta izdvojeno je više sredstava za plate i penzije, što znači podizanje standarda građana na viši nivo.

Svakako, otežavajuća okolnost kod planiranja budžeta za 2021. godinu je situacija izazvana pandemijom korona virusom i nemogućnost sagledavanja posledica ove pandemije, za šta je potrebno planirati određena sredstva.

Radi podsećanja, prema podacima RZS, rast BDP-a u prvom kvartalu 2020. godine iznosio je 5,1% i bio je praćen pozitivnim kretanjem u svim privrednim sektorima, iako je rast ekonomske aktivnosti bio solidan tokom prvog kvartala, početak blagog usporavanja privredne aktivnosti, primećen je tokom marta kao posledica dramatičnih promena u međunarodnom okruženju, a sve izazvano pandemijom korona virusom.

Svakako postoje neki nedostaci u Predlogu ovog dokumenta i mi iz PUPS-a verujemo da će se amandmanima ovaj zakon popraviti. Poslanička grupa PUPS – Tri P će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i za njega glasati.

Ja kao predstavnik PUPS-a i poslaničke grupe PUPS – Tri P, partija koja se svojim programskim načelima opredelila za zaštitu najstarije populacije stanovništva, penzionera, starijih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu kojim će se zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Vlada u celini, ali i ministarstva pojedinačno, treba daleko veću pažnju da posvete našim najstarijim sugrađanima, kroz konkretne pozicije finansijskih sredstava kojim će se obezbediti sagledavanje problema i potreba starih osoba.

Imajući u vidu da je država Srbija, država sa izuzetno starijom strukturom stanovništva i spadamo u sam vrh Evropskih nacija i država koje imaju stariju populaciju stanovništva i važe za starije nacije u Evropi, onda svakako moramo i budžet i ostala zakonska rešenja da prilagođavamo i ovoj strukturi stanovništva.

Srbija je potpisnik madridskog dokumenta, pod nazivom „Madridski međunarodni plan akcije o starenju“, koji je usvojen još 2002. godine, koji označava prekretnicu u odnosima društva i države prema starijim osobama i predviđa izgradnju društva za sve uzraste. Ovaj dokument traži od vlada potpisnica da se pristupi novom odnosu pitanja starosti i starenja u 21. veku, a nosioci tih aktivnosti je Vlada u celosti i pre svega, Ministarstvo rada, zdravlja, Ministarstvo prosvete, omladine i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i jedinice lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

U skladu sa ovim dokumentom, Vlada Republike Srbije je 2005. godine, usvojila Nacionalnu strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike koje će društvo i privredu i pre svega, zdravstvo i socijalnu, tržište rada, obrazovanje i kulturu, sport, uskladiti sa demografskim promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životno doba, koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.

Strategija se zasniva na sledećim osnovnim principima, doživotnog razvoja pojedinca, unapređenje i zaštita svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, obezbeđivanje ekonomske i socijalne sigurnosti i kvaliteta života u starosti, omogućavanja pune integracije i participacije starih u zajednicu, eliminacija svih oblika društvenog zanemarivanja, usled opadanja funkcionalnih sposobnosti u starosti i invalidnost. Angažovanje na ostvarivanju rodne ravnopravnosti, poštovanje različitosti i posledično drugačijih potreba među populacijom starih. Promovisanje međugeneracijske tolerancije, solidarnosti, dijaloga, uspostavljanje partnerstva na svim nivoima, Vlade, nevladinog sektora, privatnog sektora između samih starih ljudi.

Stare osobe imaju veliko znanje nagomilano dugogodišnjim radom, velio iskustvo i mudrost, što je karakteristika starih osoba. Zbog toga je neophodno da se oni uključe u sve segmente društvenog života, jer i dalje mogu i hoće da pomognu društvenoj zajednici.

U ime 1,7 miliona penzionera i još 300 hiljada starih osoba, koji nemaju nikakva primanja, jer nisu ostvarili pravo na penziju, a ne mogu da ostvare vidove socijalne pomoći zbog posedovanja neke imovine na kojoj ne mogu da ostvaruju prihode, zbog raznoraznih razloga, što ukupno čini oko dva miliona stanovnika ove naše prelepe Srbije, pokušaću da uverim nosioce, pre svega izvršne vlasti, da kod planiranja budžeta, ne samo republike, već i pokrajine i lokalnih samouprava, da na adekvatan način sagledavaju naše najstarije sugrađane.

Madridski međunarodni plan akcije o starenju, na kome se zasniva Strategija o starenju Vlade Republike Srbije insistira da Vlada i ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Savez penzionera Srbije, kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa preko 650 hiljada svojih članova, kao i „Pokret trećeg doba Srbije“, koji je takođe reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba su takođe nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u Republici Srbiji, u delu socijalnih potreba, zdravstvene potrebe, kulturno-zabavnih aktivnosti, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivnosti.

Zbog toga Vlada, državni organi, sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije i „Pokret treće doba Srbije“, doživljavaju kao partnere u realizaciji svih programskih aktivnosti sa starijom populacijom stanovništva.

Vlada Republike Srbije u skladu sa Madridskim sporazumom donela je odluku o obrazovanju Saveta za pitanja starenja i starosti 2017. je potvrdila 2019. godine, kao stručno savetodavno telo koje razmatra pitanja starosti, starenja, društvenog i ekonomskog položaja starih lica, mogućnosti korišćenja njihovih radnih i stvaralačkih potencijala i učešće u razvoju društva, privrednom i javnom životu.

Nažalost, većina lokalnih samouprava se nije rukovodila ovom odlukom Vlade, i nisu obrazovali ovo telo. Koliko je meni poznato, jedino grad Niš, gradska opština Crveni krst Niš i još par gradova i opština u Srbiji su obrazovali ovo telo, a ostali kao da nemaju stariju populaciju stanovništva u svom sastavu.

Ako gradimo društvo za sva životna doba, onda je neophodno da na nivou lokalnih samouprava treba da se obrazuju saveti za stare, kancelarije za stare, kako bi stare osobe imale mogućnosti da preko njih iskažu svoje potrebe i probleme i daju određene inicijative i predloge.

Civilizacijski nivo jednog društva meri se odnosom prema najmlađima i prema najstarijima. Ako nam je taj odnos valjan onda smo postigli nešto veoma vredno. Penzioner nije samo stanje duha. Dostojanstvo, pre svega, jer su to kreativni i vredni ljudi. Korisnici penzija su ljudi koji su i dalje profesori, lekari, radnici, trgovci, umetnici, ljudi koji i dalje rade i stvaraju. Svoditi te ljude samo na običajnu frazu: „to su samo penzioneri“ ili pogrdno „penzosi“ je nedopustivo.

Poslanička grupa PUPS – Tri P, je pokrenula društveni dijalog o reformi penzijsko-invalidskog sistema prošlogodišnjim usvajanjem izmena i dopuna Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju predstavlja nastavak započete reforme sistema penzijsko-invalidskog osiguranja kojim se definitivno isključuje mogućnost arbitrarnosti, grupe pojedinca ili organizacije o usklađivanju penzija, već se novim zakonskim rešenjem definišu pravila u ovoj oblasti.

Mi iz PUPS smo stava da je penzija ekonomska kategorija i ona se mora isplaćivati redovno i da država bude garant isplate. S druge strane, moraju se naći novi načini pomoći penzionerima sa niskim penzijama kao vid socijalnih davanja.

Postoje veoma pozitivni primeri brige o penzionerima i mi iz PUPS pozdravljamo inicijativu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, o isplati 5.000,00 dinara, svim penzionerima kao vid pomoći, ali i priznanje da su penzioneri podneli najveći teret u vremenu konsolidacije i stabilizacije državnih finansija.

U skladu sa inicijativom predsednika Srbije, PUPS pokreće inicijativu da i lokalne samouprave u okviru svojih mogućnosti iz svojih budžeta planiraju sredstva za te namene kao što je jednokratna ili višekratna novčana pomoć, pomoć u paketima hrane, nabavka lekova i drugih vidova pomoći.

Budžetom za 2001. godinu je od 1. januara, predviđeno usklađivanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9%, čime se pokazuje opravdanost prošlogodišnjeg donošenja novog Zakona o penzijskog i invalidskog osiguranja.

Smatramo da je predloženi švajcarski model usklađivanja penzija dobar kao prelazno rešenje, ali isti, nažalost, na duže staze stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zato PUPS predlaže model usklađivanja penzija Tri P – penzije prate plate, jer je daleko najpravedniji i najpravičniji.

Kada govorim o ovo modelu Tri P, to znači koliko profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku u radnom odnosu, toliko i profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku koji je u penziju.

Nas iz PUPS posebno raduje stav predsednika Aleksandra Vučića koji je uvideo nedostatke francuske formule i u dogovoru sa predsednikom PUPS, Milanom Krkobabićem najavio poboljšanje švajcarske formule po predlozima PUPS iz 2019. godine.

To znači da usklađivanje treba vezivati za rast plata u javnom sektoru i da penzije u proseku ne padnu ispod 50% prosečne plate.

Ako se obistine predviđanja predsednika Vučića, da će prosečna plata 2025. godine, biti 900 evra, što za naše najstarije sugrađane znači prosečna penzija 2025. godine, biće 450 evra. Nažalost, danas smo čuli da će ona biti 430 evra. Ministre, molim vas da promenite svoj stav i da to bude najmanje 50% proseka plate.

Ovom prilikom bih posebno apostrofirao da ministarstvo rada iznađe mogućnost povećanja najnižih penzija svih kategorija penzionera od poljoprivrednih, starosnih, invalidskih i drugih. Žao mi je što ministarka za rad nije tu, ali bi trebalo razmišljati, pre svega o tim najnižim penzijama, odnosno minimalnim penzijama.

Druga tema o kojoj bi govorio je sledeća. Oktobra meseca ove godine usvojili smo Zakon o ministarstvima, kojim je izvršena delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu. Osnivanje tri nova ministarstva doprineće jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima i poboljšanje stanje u tim oblastima.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje Ministarstava za brigu o selu od suštinskog je značaja za opstanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Budžetom su izdvojena sredstva za rad ovog ministarstva. Ona su i mala i velika. Mala, jer su potrebe velike, a sredstva su nedovoljna, ali su velika jer se po prvi put država na ovaj način brine o selu.

Selu nedostaje društvena nadogradnja u svim oblastima, kulturi, zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturi i dr. Očekujem da će ministar Ministarstva za brigu o selu izaći sa konkretnim predlozima za celokupnu društvenu nadogradnju sela i naredna godina će biti osnovni pokazatelj za buduće vlade i buduće ministre Ministarstva za brige o selu.

Milan Krkobabić, dosadašnji ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za ravnomerni regionalni razvoj, pokazao je da hoće i može da pokreće i realizuje projekte bitne za naše selo. Podsetimo se – 52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije; Država Srbije u selima Srbije dovođenjem lekara, poštara, državnog službenika u selima Srbije; projekat – 500 zadruga u 500 sela, prevazišao je sva očekivanja i za nepune tri godine osnovano je preko 760 zadruga. Na predlog ministra Krkobabića formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kao odgovor daljem propadanju sela. Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje akademski odbor za selo Srpske akademije nauke i umetnosti.

Dalje, urađen je Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji tretira sve aspekte života na selu, od egzistencijalnih preko infrastrukturnih segmenata kulture, očuvanja kulturne baštine u seoski sredinama, sporta, obrazovanja, zdravstva, pa sve do starih zanata u seoskom turizmu.

Od 4.700 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela ima manje od 100 žitelja, dok manje od 500 stanovnika ima u 2.832 sela. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz doskorašnjeg života.

To su poražavajući podaci koji ukazuju da je potrebna nova agrarna i socijalna reforma, koja bi omogućila razvoj poljoprivrede u vangradskim sredinama u kojima živi preko 40% građana Srbije.

Kada ministar Krkobabić govori o selu, sa pravom mislite da je selu neophodna škola, ambulanta, pošta, dom kulture, zadruga, crkva, ali i sva infrastruktura koja podrazumeva dostojan život – putevi, vodovod, kanalizacija, atarski putevi, pristup internetu i sve ono što bi mlade ljude zadržalo na selu. Zato je obaveza svih ministarstava da u delu svojih nadležnosti planiraju sredstva za te namene.

Kad govorimo da su sredstva opredeljena za selo mala ali i velika, sa pravom se može reći da će koncept Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog programa za preporod sela Srbije biti naslonjen na plan „Srbija do 2025. godine“, kojim se predviđaju sredstva u iznosu od pet milijardi evra za pet hiljada kilometara lokalnih puteva, tri milijarde evra za kanalizaciju i vodovod u 80 lokalnih samouprava južno od Save i Dunava, dodatnih 300 miliona evra za poljoprivredu, 86 miliona EU za

navodnjavanje, 50 miliona za nabavku traktora i druga sredstva koja će Ministarstvo za brigu o selu ugraditi u svoje programe za obnovu i oživljavanje srpskog sela, kroz programe strateškog sagledavanja položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganjem mera aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje i promociju tradicija i kulturnog nasleđa u seoskim sredinama, projekti u saradnji sa EU.

Delovanje Ministarstva biće usmereno i na otkup praznih kuća u seoskim sredinama, radi dodele bračnim parovima koji odluče da žive na selu. Dalje, besplatna dodela poljoprivrednog zemljišta na korišćenje do 50 hektara mladim bračnim parovima, bez nadoknade. Zatim, adaptiranje postojećih domova kulture ili zadružnih domova u gravitacionim selima u multifunkcionalne objekte sa neophodnim sadržajem i uslugama za mlađe i starije stanovništvo; program ekonomsko-finansijskog podsticaja za zemljoradničke poljoprivredne, zanatske, turističke, socijalne i druge zadruge, u cilju unapređenja poslovanja starih i novoosnovanih zadruga; informaciono-tehnološku podršku u seoskim sredinama, opremanje računarskih učionica u seoskim školama sa internetom i priključkom, pojačavanje signala u ruralnim predelima; podrška najznačajnijim kulturnim manifestacijama u ruralnim područjima, kao i pokretanje novih manifestacija koje neguju tradiciju i oživljavaju društveni život na selu; dodatne aktivnosti u cilju poboljšanja društvenog standarda seoskog stanovništva, nabavka mini-buseva i kombi vozila u cilju razrešavanja osnovnih potreba za kretanje seoskog stanovništva; podrška razvoju sportskih aktivnosti na selu i drugo.

Za sve projekte predviđene su adekvatne edukativno-promotivne aktivnosti, koje imaju za cilj da najširem auditorijumu približe vrednosti i mogućnosti života i rada na selu.

Pozivam sve narodne poslanike da u svojim lokalnim samoupravama utiču na lokalnu vlast da u saradnji sa Ministarstvom za brigu o selu pomognu obnovi i oživljavanju sela Srbije i na taj način stvori adekvatne uslove za preko 40% stanovništva koje živi na selu.

U danu za glasanje Poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon i druge zakone i glasati za. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da napravim jedno uvodno izlaganje. Tokom rasprave o rebalansu budžeta, Poslanička grupa SPS je vrlo jasno rekla da smatramo da je rebalans budžeta za 2020. godinu realno sagledavanje stanja, zapravo realno sagledavanje problema, da predstavlja sadašnjost i da trasira jedan put koji vodi ka budućnosti, a budućnost je upravo ono o čemu ste i vi ministre govorili – realizacija ciljeva koji su definisani planom „Srbija 2025“.

Kada smo razgovarali sa predstavnicima Fiskalnog saveta i pokušavali da ih ubedimo da nemamo istorijski deficit, kako oni kažu, zapravo da imamo deficit, ali da taj deficit nije skup, da nemamo deficit zato što je Vlada Republike Srbije vodila lošu fiskalnu politiku, već zbog korone, ali, bez obzira na to, imamo dobre ekonomske pokazatelje i podatke koji su potvrda i garant da Srbija i Vlada Republike Srbije mogu i bolje i više, da je kontrolisan deficit, da je javni dug u odnosu na BDP ispod 60% i da se krećemo u parametrima koji će, zapravo, biti garant onoga o čemu danas govorimo, a to je da imamo uravnoteženi razvojni budžet za 2021. godinu.

Ekonomska politika koja nije socijalno odgovorna, po nama, nije dobra politika i mi zato u potpunosti podržavamo Predlog budžeta, podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, jer ekonomska politika Vlade Republike Srbije u svom centru ima, pre svega, čoveka, građanina Srbije.

Da li znate šta su danas suštinska pitanja kada govorimo o ekonomiji i kada govorimo o periodu sa kojim se suočava Srbija, sa kojim se suočava čitav svet, a to je period velike neizvesnosti, nepredvidiva godina? Suštinska pitanja su da li je bilo otpuštanja, da li su zatvarane fabrike i da li su, ono o čemu ste govorili, ministre, maločas, strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju? Dakle, u Srbiji nisu zatvarane fabrike, u Srbiji nisu otpuštani radnici, a što se tiče stranih direktnih investitora, vi ste u potpunosti u pravu, ja ću samo dopuniti. Dakle, nijedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju. Pomereni su neki planovi i programi za nekoliko meseci, što je potpuno opravdano, ali za prvih devet meseci ove godine strane direktne investicije su bile oko 1,9 milijardi evra.

Dakle, od celokupnog iznosa stranih direktnih investicija, koje pristignu na Balkan, oko 60% je usmereno ka Srbiji i nije čudno što „Fajnenšl tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u vrh kada je reč o privlačenju stranih investitora. Dakle, pokazali smo, u pravu ste, sigurnost, pokazali smo stabilnost. Vlada Republike Srbije imala je odgovoran odnos prema privredi, i to će svakako Srbiju u narednom vremenskom periodu učiniti još atraktivnijom investicionom destinacijom.

Dakle, izbegli smo onaj najcrnji scenario koji se javio u brojnim državama u Evropi i u svetu. Srbija je 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% BDP, od početka pandemije, od marta do danas, izdvojila za mere koje su usmerene ka životnom standardu građana, koje su usmerene ka privredi, naravno, mislim i na ovaj novi paket mera.

Dakle, postavlja se pitanje – da li je i jedna država u svetu i u Evropi prihvatila ovoliki teret krize na sebe i da li je izdvojila ovolika sredstva?

Odakle sredstva? Upravo iz rezultata reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine. Dakle, zahvaljujući tom reformskom kursu Vlade Republike Srbije, nekoliko godina unazad imali smo suficit, kada su nam se smejali, kada smo vodili raspravu ovde o rebalansu budžeta, ne zato što imamo rashode, već zato što imamo suficit. Dakle, imali smo nekoliko godina unazad suficit, imamo javni dug pod kontrolom i imamo rekordnu stopu nezaposlenosti u trećem kvartalu ove godine 9%, a podsetiću vas 2013. godine je bila 25,9%.

Dakle, danas stopa rasta naše ekonomije biće najviša u Evropi. Živa politika. To je ono o čemu smo takođe govorili sa predstavnicima Fiskalnog saveta, kada smo pokušavali da ih ubedimo da ekonomska politika ne može da se svede samo na cifre, na suve cifre, već na život i da mora da bude usmerena ka građanima Republike Srbije.

Šta je živa politika i šta je rezultat žive politike? Upravo bolnica u Batajnici, čiji kamen temeljac je postavljen u avgustu, pre nekoliko dana otvorena, 930 ležajeva. Govorili su da je koštala 2.000 evra po metru kvadratnom. To mogu izvitopereni umovi, koji razmišljaju u pravcu da nešto zarade tokom ovog perioda. Nije, koštala je, koliko je meni poznato, 1.131 evro po metru kvadratnom, ali to su vidljivi rezultati jedne odgovorne politike i onda kada ova nezavisna tela kažu – ne transparentno. Dakle, u jednoj nepredvidivoj godini, u jednoj izuzetno teškoj godini, u godini kada smo se suočili sa ogromnim izazovima, znači, sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, mi smo imali nikada transparentniju godinu kada konkretno govorimo o ekonomskim i finansijskim pokazateljima i onome što je Vlada radila u prethodnom vremenskom periodu.

Kada je reč o budžetu, rekao sam već, uravnotežen razvoj, postavljen na realnim osnovama, postavljamo osnove za rast u narednom vremenskom periodu, jer zemlja koja se na ovakav način suočava sa krizom, koja na ovakav način prolazi kroz krizu, sistem funkcioniše i ne samo da funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate i ekonomske pokazatelje i ima razloga da sa optimizmom gleda na period koji pred nama i ima naravno perspektivu da bude uspešna.

Mi smatramo da je dobro, i pored kritika koje smo tokom jučerašnjeg dana i javne rasprave mogli čuti od članova Fiskalnog saveta, da je predviđena visoka stopa rasta. Mi smatramo da je dobro da je lestvica podignuta, da su ciljevi podignuti, jer to je dobro pre svega za budućnost Srbije. Stopa rasta jeste visoka, ali nije neostvariva. Najtežu ekonomsku godinu mi ćemo završiti sa najvišom stopom rasta, odnosno najmanjom stopom pada 0,6 do 1% i, sa druge strane, budžet je usmeren ka podizanju životnog standarda građana, ali budžet je, kao što sam rekao i razvojni.

Slažemo se da su dva osnovna stuba kada govorimo o budžetu za 2021. godinu. Prvi je usmeren ka životnom standardu građana, a kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Već je bilo reči o tome, švajcarski model koji je u ovom trenutku potpuno opravdan. Povećanje penzija od 5,9% početkom naredne godine. Povećanje minimalne cene rada za 6,6%. Sa druge strane, kada govorimo o medicinskom osoblju, povećanje u zdravstvu od 5%, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru 3,5% i dodatnih 1,5% početkom aprila, prvog aprila. Nije aprilska šala. Dakle, definitivno povećanje, ukupno 5% za plate u javnom sektoru.

Odgovorno se pristupilo izradi ovog budžeta, da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost i da se ne poveća javni dug i ne ponaša se ova Vlada, pošto je Fiskalni savet rekao da Vlada nije bila oprezna. Mislim da je to bila definicija u Izveštaju Fiskalnog saveta. Dakle, ova Vlada se ne ponaša neodgovorno i neracionalno u smislu da uzima skupe kredite kako bi finansirala plate i penzije, što se dešavalo u periodu iza nas. Plate i penzije se finansiraju iz realnih izvora prihoda.

Strategija, kada kritikuju povećanje plata u javnom sektoru, upravo jeste to da se ide na povećanje plata u javnom sektoru, jer te plate povlače rast plata u privatnom sektoru. Potvrda je u dostizanju prosečne plate danas u Srbiji. Ona je 500 ili 520 evra, ispravite me ako grešim, krajem ove godine. Dakle, biće 500 evra, što i jeste bio definisan cilj. Rastu plate i u ovoj godini, uprkos pandemiji, a inflacija je od 1,5 do 2%.

Cilj plana Srbija 2025, dakle, definitivno 2025. godine prosečna plata u Srbiji 900 evra, prosečna penzija u Srbiji 430 evra i u potpunosti pozdravljamo stav Vlade Republike Srbije - svaki ušteđeni dinar usmeriti ka povećanju plata i penzija, ka poboljšanju životnog standarda građana. Tako se povećava tražnja. Građani kupuju više i privredna aktivnost je podstaknuta tražnjom, nastavlja da se razvija i privredna aktivnost.

Kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru, o tome sam govorio i tokom jučerašnje rasprave na sednici Odbora za finansije. Dakle, mi stalno slušamo, pa i od strane nekih nezavisnih tela, kako imamo manjak profesionalnih, kompetentnih, stručnih ljudi, kako nam odlaze mladi. Dozvolite, ko će u lokalnim samoupravama, a većina nas dolazi iz nekih lokalnih samouprava, iz opština i gradova, sa visokom stručnom spremom, kompetentan stručnjak da radi za 35 ili 40 hiljada i da snosi odgovornost? Kako da zadržimo mlade ljude u Srbiji ako nećemo da povećamo plate u javnom sektoru?

Dakle, nastaviti povećanje plata i penzija, ali i minimalne cene rada. Minimalna cena rada je 2012. godine bila 15 hiljada dinara, dok će 1. januara biti 32 hiljade dinara.

Drugi stub u potpunosti podržavamo, a to je povećanje kapitalnih investicija, podsticanje realizacije projektovanog rasta BDP 6%, 330 milijardi je 5,5% BDP. Toliko će biti izdvojeno za kapitalne investicije.

O tome koliko se radilo u periodu iza nas, konkretno u ovoj godini koja je bila nepredvidiva i teška, govori jedan podatak da su od januara do novembra realizovane kapitalne investicije u iznosu od 146 milijardi dinara. To je 14,7% već više u odnosu na isti period prethodne godine. Pokazalo se da kada država podstiče investicije, podstiču se i privatne investicije, domaći i strani investitori da nastave da ulože i na taj način stvaramo dobar osnov za 2022. i 2023. godinu.

Uspešno se drži stabilnost valute. Želim i na to da se osvrnem. Dakle, devizne rezerve nikada veće, kao i rezerve zlata. Kurs dinara stabilan. Mislim da je isti ili jači u period mart mesec, kada je započela pandemija. To je rezultat odgovorne ekonomske politike

Na svaku kritiku najbolji odgovor su brojke i realnost, činjenice ne podržavaju kritiku, bilo kakvu kritiku predloga budžeta za 2021. godinu.

Kada je reč o subvencija, što je takođe bila kritika Fiskalnog saveta. Mi se ne slažemo sa stavom Fiskalnog saveta. Naprotiv, smatramo da su subvencije potrebne, jer subvencije ne služe samo za podsticanje privrede, već i brojnih institucija koje su od značaja za našu zemlju. Dakle, tu mislimo na razvoj preduzetništva, poljoprivrednicima preko IPARD-a 4,7 milijardi dinara, za nabavku fiskalnih uređaja kako bi sve išlo na teret države. Razgovaraćemo i o zakonu o fiskalizaciji i o tome smo juče govorili tokom javne rasprave. Dakle, jedan izuzetno važan zakon koji će za godinu, godinu i po dana sigurno uštedeti daleko više sredstava od onoga koliko se u ovom trenutku izdvaja za fiskalizaciju. On zajedno sa zakonom o e-fakturama treba da omogući onlajn praćenje prometa, i to će svakako da suzbije sivu ekonomiju u Srbiji. Valjda je to cilj svih nas. Kako ćemo onda da onemogućimo i postoji li jedan opravdan razlog da se onemogući i da se ukinu subvencije.

Subvencije idu i za Fond za inovacione delatnosti, za Centar za promociju nauke, naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Nišu i Čačku. Podrška se daje za rad ustanove kulture. Pa, da li treba sve to da ukinemo? Da li treba život da stane u Srbiji? Ako je to stav Fiskalnog saveta, neka to ostane samo na njihovom stavu, jer obično njihove stavove vreme demantuje, vreme i rezultati demantuju.

Kada je reč o javnim preduzećima još jedna kritika Fiskalnog saveta "stalno govorimo o restrukturiranju, ništa se ne radi po pitanju javnih preduzeća". Nije tačno. Dakle, država samo ima svoje prioritete. A šta je bio prioritet? Preduzeće u čiji je većinski vlasnik država i koliko je meni poznato najveći deo onih otvorenih problema koji su postojali je rešen, konkretno, Bor, Majdanpek, Smederevo, strateško rešenje. Zatim, počev od 2014. godine, Vlada Republike Srbije donosi smernice za izradu godišnjih programa njihovog poslovanja. To svakako, jeste doprinelo i efikasnijoj kontroli poslovanja i nadzoru nad planiranim troškovima.

Imajući u vidu da su javna preduzeća, recimo, 2014. godine završila sa gubitkom od 65 milijardi dinara, a da je situacija sada daleko bolja, to sasvim dovoljno govori o politici koju Vlada ima prema javnim preduzećima. I šta znači restrukturiranje? Šta očekuju od nas kad kažu restrukturiranje javnih preduzeća? Da danas otpuštamo građane Srbije? Pa, nema ova Vlada takvu politiku, već socijalno odgovornu politiku. Mi se slažemo, racionalizacija, efikasnija javna preduzeća, ali i socijalno odgovoran odnos, pre svega.

Dakle, Vlada ima dugoročne ciljeve. Vlada ima strategiju. Tačno je, postoje problemi, ali nije to nešto što je nerešivo i što je nepremostivo u ovom trenutku. Mogli su se čuti danas tokom rasprave i određene kritike na račun Predloga zakona o budžetu, pre svega, da se nije čulo mišljenje javnosti. Pa, mi smatramo da kada se organizuje onakva rasprava kakvu smo imali tokom jučerašnjeg dana, na kojoj je mogao da učestvuje svaki poslanik, a imali smo jako kompetentan i stručan sastanak na čelu sa ministrom, guvernerkom Narodne banke Republike Srbije, kada imamo takvu raspravu i kada imamo takva dijalog koji je svakako koristan, a imamo ga sa poslanicima, pa šta smo mi poslanici? Pa mi smo vlas naroda, da li je tako? Mi imamo legitimitet i poverenje građana da razgovaramo i da govorimo u njihovo ime u parlamentu, da zastupamo njihove stavove. Kako onda nismo imali javnu raspravu?

Drugi je problem da li ste imali vremena da dođete juče u 11, pošto se ne plaćaju putni troškovi ako niste član Odbora, e to je drugo pitanje. To je drugo pitanje. Ali, svakako ste mogli da učestvujete u javnoj raspravi i da ukoliko imate sugestije i predloge kažete neposredno pred početak rasprave.

Takođe, kada govorimo, ministre, o nerazvijenim opštinama, vi ste rekli koliko je izdvojeno, ali ima još jedna stvar, imamo novo ministarstvo, novo ministarstvo bez portfelja koje će se konkretno, ispravite me ako grešim, ja znam da je budžet usvojen i da se već razgovara o određenim projektima, da su projekti usmereni upravo ka opštini koje su četvrte, spadaju u tu četvrtu kategoriju, a koliko mi je poznato opštine o kojima se danas govorilo upravo pripadaju toj četvrtoj kategoriji i da će one imati mogućnost da preko projekata dođu, osim onih sredstava koje ste vi pomenuli, do još sredstava za realizaciju projekata kada govorimo konkretno o nerazvijenim opštinama.

Dakle, nije tačno da Vlada ima neodgovoran i neozbiljan odnos prema nerazvijenim opštinama. Vlada podjednaku važnost i značaj pridaje svakoj opštini i svakom gradu u Srbiji i to je potpuno jasno. Jedan je tema ako želite to da prikažete kao politikanstvo i ako se obraćate svom biračkom telu, ja nemam ništa protiv, ali to treba jasno ovde da se kaže.

Dakle, ne slažem se kada kaže neko, uz dužno poštovanje kolega, ali nije budžet jedan od važnih zakona. Budžet je najvažniji zakon. Budžet je život. Mi ako imamo nerealan budžet, imamo nerealan život. Pošto mi imamo potpuno realan Predlog budžeta, predlog koji je sastavljen i definisan na realnim osnovama, naravno poslanički klub SPS, to sam rekao i tokom jučerašnjeg dana, bez razmišljanja podržaće ovaj Predlog zakona o budžetu, a svakako ćemo učestvovati u raspravi u pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Za reč se javio ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Samo jedan kratak komentar na ono što ste govorili o javnim preduzećima u Republici Srbiji.
Dakle, ne sumnjivo, javna preduzeća, državna preduzeća mnogo bolje posluju danas nego što je to bilo pre sedam, osam, devet ili deset godina.
Ono što je naša obaveza kao Vlade Republike Srbije je da svake godine dodatno unapređujemo njihovo poslovanje iz dva razloga. Prvi je da sva državna preduzeća, sva javna preduzeća poboljšavaju kvalitet svojih usluga, dakle, usluge koje pružaju građanima Srbije, da iz godine u godinu budu bolje.
Sa druge strane, takođe i da deo novca koji zarade, da ne budu u gubitku, nego da zarade, da uplate u budžet Republike Srbije. Naravno, iz budžeta mi onda finansiramo i auto-puteve i izgradnju bolnica i škola i povećane penzije i povećane plate.
Zato hoću samo jedan podatak da vam dam koji je za vas veoma važan. Godine 2008. ukupan broj javnih preduzeća, državnih preduzeća koji je uplatio deo svoje dobiti u budžet Republike Srbije iznosi ukupno šest. Dakle, verovali ili ne 2008. godine samo šest preduzeća je bilo sposobno da uplati deo svog novca u budžet Republike Srbije.
Prošle godine, 2019. godine taj broj je 55. Dakle, devet puta više preduzeća je profitabilno ili ima dovoljno novca da deo svoje dobiti osim u projekte i investicije koje imaju, da 50% kako zakon kaže, uplate u budžet Republike Srbije.
To vam dovoljno govori da je podatak koliko je efikasnost upravljanja javnih preduzeća poboljšana i ono što je veoma važno, proteklih par meseci Vlada Republike Srbije, to je nova informacija za vas, Vlada Republike Srbije zajedno sa EBRD radi intenzivno na novoj strategiji upravljanja javnim preduzećima koja su u državnom vlasništvu.
Ja očekujem u narednih desetak dana da će predlog tog akcionog plana biti na sednici Vlade Republike Srbije, a da ćemo od naredne godine krenuti da ga i primenjujemo, pri čemu, još jednom, javna preduzeća nam više nisu veliki fiskalni rizici.
Sećate se, građani Srbije i uvaženi poslanici, kada smo svakog meseca morali da izdvajamo novac i za podršku radu RTB Bora i Železare Smederevo na osnovu izuzetno dobrih prijateljskih odnosa koje predsednik Vučić ima sa kineskim predsednikom, mi smo pronašli strateške partnere za ta dva preduzeća. Obezbedili smo zaposlenost, obezbedili ta radna mesta, obezbedili budućnost i za Smederevo i za Bor, dakle i za istok Srbije. Sa druge strane, umanjili smo subvencije i dotacije koje smo davali iz godine u godinu, iz meseca u mesec sa tim preduzećima.
To je upravo još jedan primer odgovorne ekonomske politike. Dakle, 2009. godine samo šest preduzeća je uplatilo svoju dobit u budžet. Evo 2019. godine 55 i taj broj iz godine u godinu raste. Hvala.

Zahvaljujem, ministre.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, evo na kraju ove rasprave kada govorimo od strane predstavnika poslaničkih grupa, možemo da kažemo da kada pogledamo budžet, on je, svi kažemo, razvojni, ali kažemo da je socijalno progresivan i makroekonomski uravnotežen.

Kada kažemo da je socijalno progresivan, to onda govori o tome da pored te socijalne odgovornosti koju imamo prema svima u društvu, a to je pogotovo onaj deo kada su plate i penzije u pitanju, moramo da kažemo da u vreme pandemije i u godini koju treba da ostavimo i u koju treba da uđemo, mi u stvari želimo visoke stope rasta upravo da bi minimizirali sve one probleme koje smo imali u ekonomiji danas, izazvane pandemijom koja nije zabeležena do sada u svetu.

Mnoge države će izaći sa ovom godinom sa padom svoje ekonomije od 6%, neke od 12%. Srbija će izaći sa 1% pada, odnosno biće najbolja u Evropi kad posmatrate u stvari rast sam u toku godine, s obzirom da smo imali potpuni pad i zaustavljanje privrednih aktivnosti u vremenu od mesec i po dana, kada smo ne samo mi nego i 27 članica EU, imali praktično proglašen karantin i zaustavljanje svih aktivnosti zbog pandemije Kovid 19.

Znači, budžet za sledeću godinu je napravljen na osnovu određenih pretpostavki. Dve osnovne pretpostavke su da će deficit biti 3% i da će rast biti 6% u sledećoj godini.

Na osnovu toga svi prihodi, koji iznose 1.336 milijardi dinara, koji su 3,5% veći nego ove godine i rashodi koji su 1.514,8 milijardi dinara, koji su za 15% manji nego ove godine gledajući rebalans, daju taj deficit od 3% na 178 milijardi dinara. Šta nam to govori? To nam govori u stvari da ovim deficitom mi pokazujemo da smo sa 8,9% od deficita koji smo usvojili rebalansom pre nešto manje od mesec dana mi spuštamo taj deficit na 3%. To znači da taj rast, koji planiramo od 6%, treba da ide iz realnih investicija koja su u najvećem stepenu u tim kapitalnim investicijama, ali očito i na osnovu priliva stranih, direktnih investicija, jer to smo imali prilike da čujemo da je planiran u stvari priliv stranih direktnih investicija za ovu godinu bio 1,9%.

Juče smo po prvi put čuli, da tom projekcijom, na osnovu realnih pokazatelja Narodna banka je rekla da ćemo izaći 2020. sa prilivom stranih direktnih investicija od 2,3 milijarde evra, što pokazuje suštinski da Srbija ide ka toj ekspanziji i visokim stopama rasta i da je potpuno opravdan preduslov i pretpostavka na osnovu kojih je ovaj budžet skrojen.

Na kraju krajeva to je Fiskalni savet u svojoj oceni kaže da imamo stabilne javne finansije. Oni kažu u svojim kritikama da je to možda suviše neki optimistični scenario. Međutim, na osnovu onih pretpostavki i izlaganja i ministra i guvernera NBS mi vidimo da su potpuno opravdane ove pretpostavke jer rast i razvoj će ići iz povećanog izvoza. Na kraju krajeva mi idemo i povećanu potrošnju na osnovu rasta plata i penzija, pa tako imamo rast plata koji 5% odmah počinje od 1. januara za zdravstvene radnike, 3,5% odnosi se na državne službenike do 1. aprila, od 1. aprila još 1,5%, to znači da će svi imati povećanje od 5%, a od 1. aprila, pored ovih 5%, mi ćemo kao država odobriti i povećanje pripadnicima Vojske Srbije koji će ići u procentu povećanja od 10%, s tim što neće ići linerano, da važi za sve zaposlene odjednom, nego će oni koji imaju najmanje plate imati najveća povećanja, a oni koji imaju najveće plate imati najmanje povećanje. Tako da ćemo pokušati da napravimo jedan balans kao država prema ljudima koji su naše snage bezbednosti, koje imaju svoj posao i koji se nalaze na vrlo odgovornim radnim mestima.

Ono što je važno danas kada pričamo o rastu penzija to je da potpuno imamo poštovanje švajcarske formule, o kojoj smo toliko pričalo, koju su inicirali naravno i Fiskalni savet i Ministarstvo finansija. Znači, ona funkcioniše tek kada stopa rasta u državi prelazi 4%. Sve ispod 4% nema švajcarske formule. To znači da smo mi na krajnje realan način kao država planirali da će te stope rasta sigurno ići preko 4%. Zato nam nije ni jasno zašto Fiskalni savet govori da bi trebalo prognozirati rast od 4%, jer onda u stvari oni se zalažu da nema povećanja penzija, a sa druge strane, u svojoj oceni govore o tome da treba samo povećati penzije i samo povećavati kapitalne investicije.

Znači da negde te njihove projekcije mislim da još uvek ne stoje na onom stanovištu, a to je da mi imamo zaista mogućnost kao društvo, kao privreda da imamo te kapaciteta da zaista napredujemo jako brzo.

Plan Srbija 2025 planiran u decembru 2019. godine još, kada nismo znali uopšte da će se korona pojaviti sa ovako velikim izazovima po ekonomiju, za nas je strateški plan koji očito u budžetu za 2021. godinu je oslikan kroz investicije koje smo imali prilike da čujemo u vrednosti od 330 milijardi, pored onih koje se odnose na putnu infrastrukturu, nastavak Moravskog koridora, nastavak izgradnje puta Preljina – Požega, Niš – Merdare, Ruma – Šabac – Požega, imamo početak jednog važnog projekta, a to je metro u Beogradu koji posle 50 godina sledeće godine će praktično ući u svoju realizaciju. Znači, 50 godina Srbija priča o izgradnji metroa u Beogradu, 50 godina gledamo kao prestonica Srbije kako druge prestonice već odavno imaju metro, kako koriste, kako rasterećuju taj saobraćaj u Beogradu, govorim o zaštiti životne sredine, a jednostavno vi niste imali tu mogućnost do 2012. godine da uopšte započnete ovako strateške projekte zato što su neki razmišljali o tome kako će most na Adi kao strateški projekat koji vredi preko 600 miliona evra preliti u džepove sopstvenih firmi i postati neki bogataši, kao što je to Đilas koji prijavljuje imovinu od 1.625, pa sada 1.725 kvadratnih metara u nekretninama u Beogradu i u Srbiji, i onda dolazite u stvari do zaključka da nije realno obećavati ovakve strateške projekte ukoliko zaista ne radite na njima krajnje odgovorno pre svega kao političari, a onda kasnije i kao menadžeri koji treba da vode grad Beograd.

Ono što se pokazalo je da je potrebna politička odgovornost koju vodi jedna politička stranka i neko ko je na čelu te političke stranke i kada je bio premijer, kao što je Aleksandar Vučić, i sada kada je predsednik Srbije, da pokazuje svakoga dana tu odgovornost za svoju i spoljašnju, ali i unutrašnju politiku.

Ona osnovu te odgovornosti i snage koju smo imali da 2014. godine do 2016. godine sprovedemo ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju na osnovu toga mi u stvari sada možemo da govorimo o ovim rezultatima. Juče smo na Odboru imali prilike da čujemo od guvernerke da ukoliko nisu mere bile donesene u datom trenutku kada je u pitanju podrška privatnom sektoru, u aprilu, maju, junu mesecu ove 2020. godine, mi jednostavno ne bi mogli uopšte da razgovaramo danas o projekcijama od 6% rasta za sledeću godinu, o 3% deficita, da bi se vratili tri godine unazad po ekonomskim rezultatima i da ne bi uopšte mogli danas da pričamo ni o povećanju plata i penzija.

Prema tome, potrebna je zaista politička volja, politička disciplina da ono što obećate građanima Srbije to ispunite. Koliko to košta politiku jedne političke stranke pokazuje se upravo na izborima. Građani su ti koji ocenjuju da li ste ispunili taj plan, da li su zadovoljni sa sprovođenjem tog političkog programa i jednostavno za to vam ili daju podršku ili ne.

Kada govorimo o tome da je rastu zarada, a to je ono što je recimo jedna od kritika kada pričaju o rastu zarada, Fiskalni savet se nikada ne slaže sa time da povećavamo zarade, on se slaže samo da se povećavaju plate i investicije, treba reći i ono što smo imali prilike da čujemo da će sa tim porastom zarada zarade obuhvatati svega 10% BDP, odnosno da će penzije obuhvatati 10,4%, što pokazuje u stvari da i taj rast, koji je projektovan za sledeću godinu, treba da dobije i podršku međunarodnih institucija i on je kao ovakav dat i MMF da sagleda sve mogućnosti. Dobili smo na kraju krajeva saglasnost i za ovakav budžet i za ovakvo povećanje. Znači, taj prostor je iskorišćen za podizanje potrošnje u budućnosti i taj rast zarada, treba reći kao važnu informaciju, da je on u proteklom periodu za privatni sektor išao u duplom iznosu u odnosu na državni.

Znači, rast zarada u privatnom sektoru je iznosio 28,2%, a u državnom sektoru 14%. Prema tome, mislimo da je zaista ovakav predlog plana budžeta napravljen krajnje racionalno, efikasno i efektivno i da će dati pune svoje rezultate u sledećoj godini.

Ono što je važno reći i napomenuti na osnovu dobrog poslovanja javnih preduzeća, koja su pokazala da od 2015. do 2019. godine su imala pozitivne bilanse, a to možete da vidite na osnovu njihovih izveštaja u APR-u, znači 50% od prihoda, odnosno od dobiti svakog javnog preduzeća dužni su da uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Znači, nakon izvršene fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi, četiri puta uzastopce mi smo imali suficit u budžetu i tada su javna preduzeća imala pozitivne finansijske izveštaje. To znači da su oni shodno tome imali određena povećanja plata unutar javnog sektora. Zbog toga, u budžetu za sledeću godinu nema povećanja plata kada govorimo o zaposlenima u javnim preduzećima. I to je jedan pokazatelj koliko se vi racionalno ponašate kada je u pitanju povećanje plata u državnom sektoru.

Znači, deficit nam pokazuje stabilnost državne kase. Odgovor ekonomije Srbije je upravo na sve ove izazove koji su nas zadesili u 2020. godini i ovo je u stvari slika i prilika kako će izgledati ekonomija i standard i investicije u sledećoj 2020. godini. Same tabele i brojke ne možemo posmatrati nekako potpuno nezavisno od svakodnevnog života građana Srbije. Mi se borimo za živote svih građana.

Srpska napredna stranka je pokazala da je ta borba svakodnevna, nesebična i mislimo da jednostavno u sledećoj godini ovakav predlog budžeta treba da podržimo u punom svom kapacitetu kao poslanici SNS i kao podrška Vladi koja je pokazala da ovakve rezultate možemo samo ukoliko imamo viziju, misiju, strategiju za sprovođenje ovakvog jednog plana, jer kad kažemo da je ovo naša nova realnost onda podrazumeva i nova znanja i nov naš entuzijazam. Zbog toga ćemo na sednici kada budemo raspravljali o amandmanima i nakon završene rasprave, podržati ovakav Predlog budžeta za 2020. godinu.

Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Tomić.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, sve vas srdačno pozdravljam. Usvajanje budžeta je jedna od najbitnijih tačaka i najbitnijih tema tokom jedne godine u Narodnoj skupštini i zato zaslužuje svu ovu pažnju koja joj se pridaje.

Svakako da će poslanici stranke Pravde i pomirenja u Narodnoj skupštini dati podršku ovom budžetu, izražavajući razumevanje za to što je obuhvaćeno, imajući u vidu svo ovo krizno stanje, gde svakako nije moglo da se odgovori svim željama, potrebama i zahtevima, ali posebno me raduje da će oni projekti koji su već započeti biti nastavljeni, da kriza sa kojom se suočavamo neće ugroziti te projekte na području cele zemlje, a posebno na području Sandžaka kada su u pitanju putni pravci, izgradnja puta Novi Pazar – Tutin. Isto tako kada je u pitanju i izgradnja daljeg gasovoda od Brusa, preko Kopaonika, Novog Pazara i Tutina. To su dakle, lepe vesti, svakako očekujemo da će se i drugi započeti, najavljeni projekti nastaviti i to je ono što možemo sa radošću preneti narodu kao narodni poslanici.

Ono na šta bih skrenuo pažnju je vezano za budžet, ali moguće je napraviti i određenu ispravku iz vanbudžetskih sredstava, a tiče se teme pomoći privrednim subjektima, odnosno uposlenicima raznih privrednih subjekata koje je Vlada davala proteklih meseci u više navrata kroz razne vidove pomoći i ono što je za nas bilo nerazumljivo, a dobili smo pitanje od građana jeste – zašto verske zajednice i crkve nisu obuhvaćene tim programom? Pošto su u pitanju subjekti koji jeste da imaju određeni specijalni status u odnosu na određena prava i obaveze, ali kada su u pitanju uposlenici te zajednice, pogotovo manje zajednice koje u okviru svojih organizacija imaju i vrlo ozbiljne obrazovne sisteme, to znači da zapošljavaju jako veliki broj ljudi, dobili smo dakle, neku vrstu pritužbe, odnosno pitanja i žaljenja zašto oni nisu bili obuhvaćeni tim programom?

Pretpostavljam da neke verske zajednice, odnosno dominantna Srpska pravoslavna crkva, to možemo videti kroz razne izveštaje, dobija veoma ozbiljna sredstva kroz razne projekte, ne samo preko Kancelarije za vere pri Ministarstvu pravde, već i kroz konkretne projekte od same Vlade, tako da možda ona ima mogućnosti da podnese ovaj problem. Ali, kada su u pitanju manje verske zajednice i crkve ipak su problemi mnogo veći i zato bih zamolio Vladu, odnosno nadležno ministarstvo da se o ovom pitanju i principijelno i u moralnom smislu, ali i zakonski i isto tako i pre svega, praktično pristupi veoma ozbiljno i da se iznađe način da se pravnim subjektima u okviru crkvi i verskih zajednica pomogne na način na koji se pomaže ostalim pravnim licima, odnosno privrednim subjektima kako bi i njima bilo olakšano da ovo krizno stanje pobede i prevaziđu na način da prežive, što jeste bila intencija pomoći koja je definitivno pomogla brojnim privrednim subjektima da bar za sada, a nadam se i u budućnosti se uspešno ponesu sa izazovima ekonomske krize.

Dakle, podsetiću, a svima je poznato da Ustav i nadležni zakoni su eksplicitni po pitanju pune ravnopravnosti crkava i verskih zajednica i svakako da to ne sme i ne treba ostati isključivo na deklarativnom nivou, već bi moralo da se implementira, a evo pitanje finansiranja crkava i verskih zajednica jeste jedno od važnih pitanja, veoma bitno sa aspekta potrebe, ali i veoma osetljivo ukoliko imamo određeni raskorak u jednakosti tretiranja.

Zato, još jednom, inicijativa da što pre krenemo, ako je moguće nadomestiti ovo što nije bilo proteklih meseci, ali svakako od sada nadalje da rešimo ovo pitanje. Hvala.