Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog budžeta za sledeću godinu, a poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje, svakako podržati ovaj predlog.

Godina 2020. nas je zbog pandemije stavila pred značajne izazove. Bilo je potrebno uvesti razne mere zaštite za sprečavanje širenja virusa korona, kao što su zatvaranje škola i prelazak na nastavu na daljinu, ograničavanje rada određenih kompanija i prelazak na rad od kuće. Ovo su samo neke od tih mera koje na žalost mogu da imaju i negativne posledice na razne oblasti života, pa tako i na privredu.

U svom izlaganju bi se osvrnuo na oblast obrazovanja koja mnogo interesuje građane Srbije, a naročito pripadnike nacionalnih manjina. Obrazovanje je jedna od oblasti koja je tokom pandemija bila u centru pažnje. Mnogim porodicama je promenila svakodnevni život jer je obrazovno-vaspitni rad iz učinioca prešao u domove porodica, a đaci učestvuju u nastavi na daljinu.

Moramo pohvaliti sve nastavnike koji su se bukvalno iz jednog dana u drugi prilagodili vanrednim uslovima i kreativno i posvećeno rade sa đacima. Posebno čestitamo nastavnicima koji su uložili dodatni napor i snimali časove. U snimanju časova na mađarskom jeziku je pomagala Televizija „Panon“ iz Subotice. Zahvaljujući tom zajedničkom radu za celu školsku godinu će biti na raspolaganju više od 3.000 časova na mađarskom jeziku.

Vrlo je važno opremanje škola savremenom informaciono tehnološkom opremom, ali i dodatno obučavanje nastavnika za korišćenje istih, jer će naš obrazovni sistem samo u tom slučaju biti u potpunosti spreman za nastavu na daljinu. Opremanjem škola dodatnim tabletima, učenicima iz siromašnog socijalno kulturnog miljea će takođe biti u prilici da prate nastavu na daljinu bez problema.

Dozvolite mi da se osvrnem na određene aktivnosti koje su od velikog značaja za nas, pripadnike mađarske nacionalne manjine. Izuzetno je značajno što je završena izrada novog plana i programa za predmet srpski kao nematernji jezik, pošto je neadekvatan način učenja i poznavanja istog bio veliki problem prethodnih decenija.

Značajno je što su obezbeđeni uslovi da pripadnici nacionalnih manjina pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku u mestu stanovanja, što je izuzetno važno u razvoju deteta. U slučaju mađarskih nacionalnih manjina to znači da je u mnogim naseljima obezbeđeno osnovno obrazovanje u odeljenjima sa manje od 15 učenika.

Lakša nostrifikacija diploma je takođe značajno pitanje za nas. Na taj način mladi koji su završili svoje studije u inostranstvu na lakši način mogu da nađu posao i da koriste svoje znanje kod kuće u Republici Srbiji, koje su stekli tokom studiranja u inostranstvu.

Poštovani narodni poslanici, osvrnuo bih se malo i na brojeve, tačnije na to koliko su se oni povećavali u prethodnom periodu. Ako posmatramo prethodni period finansiranja u oblasti obrazovanja, možemo konstatovati da su sredstva koja se ulažu u obrazovni sistem povećana. Na primer, između 2006. i 2018. godine ukupno 542,9 miliona dinara je iznos investicija ulaganja u objekte obrazovanja na teritoriji AP Vojvodina, a taj iznos je samo u 2019. godini bio 816,9 miliona dinara. Dva najveća projekta u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja jesu program modernizacije škola i obrazovanje za socijalnu inkluziju. U prethodnoj godini je započeto 34 investicionih projekata, od kojih nažalost brojni nisu mogli biti završeni tokom ove godine zbog pandemije. Veoma je značajno da se nastavi investiranje u obrazovno vaspitne ustanove, jer se na taj način obezbeđuje bolji kvalitet obrazovanja.

Voleo bih da istaknem nekoliko primera značajnih investicija u protekle četiri godine, u školama na teritoriji AP Vojvodine u kojima se nastava odvija i na mađarskom nastavnom jeziku: osnovna škola „Kizur Ištvan“ iz Subotice, osnovna škola „Zdravko Gložanski“ iz Bečeja, osnovna škola „Novan Radonić“ iz Mola. Kao neko ko dolazi iz Ade, moram naglasiti da mi je veoma drago zbog te investicije.

Srednja škola „Dositej Obradović“ iz Novog Kneževca, Hemijsko prehrambena srednja škola u Čoki, Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika u Futogu i druge osnovne i srednje škole iz Subotice, Sombora, Novog Sada, Temerina, Sente itd.

U predlogu budžeta koji je pred nama vidimo da su za narednu godinu investicije povećanje i nadamo se da će i naredne godine investicije u Vojvodini isto tako biti primetne. Kao primer potreba za investicijama voleo bih da istaknem osnovnu školu „Hunjadi Janoš“ u Čantaviru, gde je veoma važno da se hitno zameni stari grejni sistem. Tačnije da se zastareli kotlovi za grejanje zamene novim grejnim sistemom. Time bi škola postala ne samo bezbednije mesto za učenike u zaposlene, već bi investicija bila značajna i u smislu energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

Drugi primer, osnovna škola „Miroslav Antić“ na Paliću, gde je predviđeno održavanje fasadne stolarije na delu objekta škole. Nadamo se da će se i ove investicije naći među prioritetnima u resoru obrazovanja.

Predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara će nastaviti da čine sve što mogu za svoju zajednicu. Nastavićemo sa radom i obezbedićemo iste mogućnosti za pripadnike kako mađarske zajednice, tako i za sve državljane Republike Srbije.

U Danu za glasanje podržaćemo Predlog budžeta za 2021. godinu i nadamo se da će nam se život što pre vratiti u normalu. Hvala na pažnji.

(Obraća se na mađarskom jeziku.)
Želela bih da iskoristim priliku da čestitam gospodinu Kišu njegovo prvo koncizno izlaganje u Narodnoj skupštini.
Sada posle mladosti iskustvo. Reč ima narodni poslanik Đuro Perić.
Samo pritisnite. Ponovo se prijavite.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodna skupština, gospođo Kovač, uvažene ministre Siniša Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih pohvalio praksu koja je sada uvedena, a to je da raspravljamo o budžetu u redovnom postupku, a ne ono što smo imali ranije u kratkim vremenskim periodima kada je to bilo vanredno i kratko vreme. Jer, sada smo stvarno imali mogućnost da temeljno to pogledamo, s obzirom na to da je, po mojoj proceni, ovaj Predlog budžeta za 2021. godinu, koji je sačinjen u Ministarstvu finansija i o kome mi danas raspravljamo, a predložila ga je Vlada Srbije, ja mislim da je to jedan vrlo sjajan budžetski predlog koji imamo.

U životu sam proveo 25 godina u državnoj upravi saveznih organa Jugoslavije, preko 10 godina u opštini i gradu Beogradu. Isto tako sam imao priliku da pregledam, jer sam se time i bavio, sve te probleme koji su iznošeni u tim budžetima za toliko vremena.

Ovde jeste rečeno da je budžet, posle Ustava, najvažniji akt. Svakako, to su budžeti po godinama, a Ustav je malo širi pojam.

Moram da kažem da je kompozicija ovog Predloga koji je dat nama, a koji je vrlo teško i složeno delo tih ljudi koji su to radili, jer ako ste svi imali to u rukama, a jeste, videli smo da je tu preko 1.200 stranica teksta i mislim da je to vrlo analitički sve razrađeno i dati su podaci, maltene, o svakom detalju.

Prema tome, mislim da je ovo jedan od ređih Predloga zakona o budžetu. Rekao sam da sam to mnogo puta gledao. Verovatno da od ministra Stojadinovića, koji je bio ministar finansija, do sada se nije pojavio, po mojoj oceni, neki ovako temeljan i razrađen sistem. Neću ulaziti ja sada u pojedine detalje i cifrice, nego kao jedan celi paket koji je dat nama na razmatranje.

Zatim bih rekao sledeće. Ja ću malo da se osvrnem da tih samo par elemenata vezanih za budžet, a više ću govoriti o ovom Finansijskom planu Republičkog zavoda za PIO, pošto sam tu dosta vremena proveo kao predsednik Savez penzionera, pa sam imao dosta uvida u sve te probleme koji su tištali te naše penzione već duže vreme.

Što se tiče ovog Predloga ovde, mislim da je ona fiskalna i monetarna konsolidacija koja je ostvarena posle dobro osmišljenih mera i kreativnih rešenja koja su sprovodili predsednik, gospodin Vučić i Vlada Srbije od 2014. godine do sada, pa je to omogućeno da u izvesnom smislu da se pojedina rešenja u budžetu i lakše mogu da postave i rešavaju. To je ono što je pozitivno.

Negativno je što nas je u ovom istom periodu zadesila ova velika nevolja sa ovom pandemijom koja je to svakako u mnogo čemu otežavala.

Činjenica je da su kreatori fiskalne monetarne politike kontinuirano radili na merama za ublažavanje pritisaka na ekonomiju, kao što je to rečeno. Mere donete tokom aprila očuvale su proizvodne kapacitete celokupne privrede, održan je životni standard stanovništva, što je vrlo bitno, dodatno su podržane mere za one sektore koji su pretrpeli najveću štetu tokom prvog talasa epidemije.

To je dalo jednu stabilnost i sigurnost u celom našem funkcionisanju sada u ovim uslovima koje imamo. Vrlo je važno, mislim nije ni slučajno po mom mišljenju, da je projekcija prihoda u budžetu za 2021. godinu sačinjena na osnovu kretanja najvažnijim makroekonomskih parametara, bruto društvenog proizvoda, njegovi komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljno-trgovinske razmene, promene kretanja zaposlenosti i zarada u 21. godini i procesa efekata izmenjenih u poreskoj politici.

Pandemija korona virusa nam je nanela veliku štetu do sada, ali se ona održava i dalje tako da utiče na sve sfere života i rada stanovnika naše zemlje, ali isto to se dešava i u celom svetu. To zlo je okupiralo celu zemaljsku kuglu, znamo mu ime, ali nažalost, ne znamo mu sva podmukla svojstva koja će nas i dalje pratiti kao što se vidi. Valjda će se naći i tome neko rešenje i kraj.

Skrenuo bih pažnju na pravovremene mere kreatora ekonomske politike, koje pre svega imaju u fokusu održavanje zaposlenosti koje je u mnogome ublažilo negativne efekte izazvane pandemijom, pa se ne očekuju značajnije turbulencije na tržištu radne snage. To se na kraju vidi i po prosečnoj zaradi u periodu januar-avgust od 59.234 dinara.

Gospodin ministar finansija je više puta isticao i danas je rekao šta su prioriteti u svemu ovome što je nama prezentirano i mislim da je to sa jedne strane prihvatljivo sasvim za mene, to će reći da se vodi računa o društvenom standardu kako to zovemo i uopšte standardu stanovništva, i drugo oko ovih velikih investicija koje imaju. Ali, ja bih tome pridodao još nešto, mislim da pored ovoga što je stvarno najbitnije trebalo da se malo, mislim da vi to čak i imate na određen način samo što ja nisam uspeo da nađem tu korelaciju sa svim tim ciframa koje su tu bile, a to je oko zdravlja, što nas je dodatno opteretilo, da je čisto zdravlje bez ovih pandemija itd. to bi bilo nešto sasvim drugo, mada je i to od velikog značaja, ali ovo svakako utiče da nam to stvara određene pritiske koje imamo.

Isto tako, za poljoprivredu mislim da je ona dobro koncipirana u tom smislu da je na raznim načinima i kroz ove subvencije i kroz ostalo sve dosta dobro predviđeno, ali mislim da je ona od takođe ključne važnosti u razvoju našeg daljeg sistema, kao što je i razvoj sela i svih tih pitanja vezanih za opstanak stanovništva u tim našim delovima zemlje.

Mislim da ćemo sa ovim predlogom budžeta koje će i naša poslanička grupa, kao što je rekao i naš drug Stošić, sasvim da prihvati sve ove zakone koji su vezani za ovo što se tiče budžeta i ovih drugih pitanja. Sada bih samo nešto malo razjasnio neka pitanja vezana za ovaj finansijski plan Republičkog fonda PIO.

Taj finansijski plan Fonda PIO je poseban pravni akt, on je uz budžet koji se donosi na osnovu određenih zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o budžetskom sistemu. O tome daje saglasnost Narodna skupština za sve te parametre koji su izneti, a oni su se držali preporuka koje su imali i u Predlogu budžeta, kao što su npr. projekti godišnjih proseka inflacije, realnog rasta BDP, BDP – 5997 milijardi, a okvirni ukupni rashod Fonda iznosi oko 724 milijarde i 18 i viši su u odnosu na prošlu godinu za 4,83.

E, ovde je važno ono što je danas gospodin ministar rekao, šta se tu dešava sa doprinosima za socijalno osiguranje, koji iznose 556,9 milijardi i od tih doprinosa za ostvarivanje funkcije, za finansiranje penzija se izdvaja 75,94% planiranih prihoda, a od pomoći i transfera države je svega 153 milijarde i 30 miliona, što je 21,17% od ukupnog. Ovo naglašavam zbog toga što je spomenuo gospodin ministar da smo imali situacija kada je država morala da interveniše i sa 48% sredstava za funkcionisanje ovoga fonda. Međutim, pamtim čak da se dešavalo da se za neki mesec davalo 55% sredstava za to.

Međutim, sada se stvar izmenila vrlo ozbiljno i ovih 153 milijarde što se daju, i to treba malo da shvatimo, nije to vezano toliko za to što ti doprinosi ne idu kako treba, nego to je obaveza države za ovaj zaposleni narod koji je u MUP-u i Ministarstvu inostranih poslova, sa beneficiranim stažom, rudari, borci i razne druge grupe koje je država morala svojim zakonima, kao što su i uredbe o posebnim penzijama za pripadnike SUP-a i ostale iz pravosudnih organa koji su radili na Kosovu. Tako da, od ovih 153 milijarde je veliki deo koji bi bio stalno prisutan, jer to su posebna rešenja koja su data.

Tu je dosta bilo reči oko toga što smo imali situaciju da nam je u jednom trenutku oko usklađivanja penzija došlo do nekog malog zastoja, nismo imali utvrđen tu našu formulu, kako se to kaže, pa je prihvaćena ova tzv. švajcarska formula 50/50, 50 od potrošačke cene, a 50 od zarada. To smo imali mi negde tamo 2005. godine itd. To je sad jedno zadovoljavajuće rešenje, ali na duže staze, kao što je već bilo reči ovde, a to je primetio i naš predsednik Republike, gospodin Vučić, da na tu dužu stazu dolazi opet do poremećaja malo na štetu penzija, pa je on uzeo obavezu da će lično da učestvuje u tome i da se nađe neki korektiv koji bi napravio jedno trajnije rešenje koje bi bilo ovako sigurnije.

Moram da kažem da nismo mi sve to skupa izmislili ovde, imao sam razgovore sa Savezom penzionera Mađarske, oni su imali negde oko četiri miliona penzionera, ali su ih sveli na svega dva miliona, a ovo drugo su morali da nađu kroz neka druga rešenja. Ovde smo mi za sada uzeli kao problem da je najlakše da se ide sa ovim tzv. faktorom da prosečne penzije budu 50% u odnosu na prosečne zarade. Trenutno je to sada malo poremećeno, ali iz opravdanih razloga, jer se moralo povećavati nešto oko zarada naših radnika u zdravstvu itd, pa to sada iznosi negde 47,8 u odnosu na ovih 50/50.

Međutim, moram da kažem, tih 50/50 nije baš definitivno utvrđeno na ovoj relaciji predsednik Republike i ministar Krkobabić. Mogu tu da se nađu i neki drugi elementi i faktori koji će još bolje i čvršće to da učine. Mi smo imali kao PUPS razne druge predloge vezane za tzv. tehnološko-fiskalne fondove kao ispomoć ovim postojećim fondovima itd. Ovo smo uzeli zato što su neke zemlje koje su prihvatile ovaj tzv. finansiranje tekuće penzija da ide to ovako kao što je to sada predviđeno.

Međutim, ima tu nekoliko problema, neću baš mnogo da dužim, a jedan od tih problema je, kao što smo već i čuli, doduše i pre neki dan, a sada ga ja ističem posebno jer sam direktno bio svedok kako se to sve dešavalo. Dakle, mi imamo veliki problem sa tzv. zemljoradničkim penzionerima, kojih ima negde oko 170.000 sada i tu se napravio dug od dve milijarde evra, koliko sam čuo od vas, ministre. To je nastalo, sećam se kada je nastao problem, još od Đinđićeve vlade. Đinđić je tu napravio jedan gest koji nije omogućio da to ide nekakvim tokom koji je do tada išao, ali to bi se do sada verovatno ispravilo i da bi se napravio jedan sistem obaveza je sada na tome da se radi ozbiljno, jer tu treba naći odgovarajuća rešenja. Imaćemo sada još više penzionera, jer je ovde u to vreme bilo oko 250.000.

S druge strane, tu se mora poći i od prave reforme penzijsko-invalidskog osiguranja i naći odgovarajuća rešenja, jer mi npr. od ovih milion i 770 hiljada penzionera imamo milion i 200 hiljada penzionera čije su penzije do 20 hiljada. To je vrlo malo. To sada spada već u jedan red nekih socijalnih problema koji se moraju rešavati na drugi način. Nevolja je u tome što mi i dalje imamo dosta zaposlenog sveta koji ima isto tako neke niže zarade i kraćim rokovima, jer od toga je i nastala ta situacija što su te penzije tako niske.

Radi se o niskim zaradama u raznim privrednim granama koje su bile, a isto tako o kratkom radnom stažu, pa se onda tu dešava da mi, na primer, čak ispod najniže penzije, koja je negde oko 13.900 dinara, imamo oko 200 hiljada penzionera. To ispada malo nelogično, ali je to tačno, takva je situacija. Iz toga proizilazi sve, jer taj sistem kao sistem ne može rešiti ove krupne probleme koji su vezani za tako veliku masu ljudi čiji bi problem trebalo da se na odgovarajući način razreši.

Tako da, mislim da je ovo što sam rekao, da je sad malo došlo do umanjenja oko ovih penzija proseka, da će se ovim povećanjem od 5,9% to dovesti na taj nivo i da ćemo onda imati jednu situaciju koja je normalna i da će ta usklađivanja dalje ići normalnije.

Radi se još o tome, i time bih završio, da i pored svih tih problema sa tako niskim penzijama i tako velikim brojem penzionera, nije lako da se nosi, jer su to veliki izdaci, bez obzira što svi ti poljoprivredni penzioneri, njih 170 hiljada, imaju prosečnu penziju 11 hiljada. Ja sam brojao, svega 21 penzioner iz te oblasti ima nešto veću zaradu od tih 11 hiljada. To je na prvi pogled mali iznos, ali kada imaš veliki broj ljudi, onda to traži i znatno veće pare. Tako da se ja nadam da ćemo mi zajedničkim snagama da uspemo da nađemo izlaz iz svega ovoga što je vezano za ovaj problem penzijsko-invalidskog osiguranja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Uvaženi gospodine Periću, samo dve stvari koje bih želeo da naglasim. To o čemu ste vi govorili je veoma važno – stabilnost PIO fonda. Stabilnost PIO fonda, direktno ili indirektno, zavisi od dve stvari najviše – broj zaposlenih i visina prosečne plate. Kada pogledate broj zaposlenih, imam tabelu ispred sebe, od 2005. pa do trećeg kvartala 2020. godine, vidite kako je broj zaposlenih iz godine u godinu negde padao, negde je malo rastao, a mi smo sada došli do toga da nam je broj zaposlenih u trećem kvartalu 2020. godine 2.936.600 ljudi, prema anketi o radnoj snazi, broj nezaposlenih 292.000. Recimo, da pogledamo 2012. godinu – imali smo samo 2.200.000 zaposlenih i preko 700 stotina hiljada nezaposlenih.
Dakle, upravo odgovorna ekonomska politika od 2014. godine koja je bila usmerena ka tome da se otvaraju fabrike, da se zapošljavaju ljudi, da se daje svima šansa, s druge strane da gradimo auto-puteve, mostove, industrijske parkove, da privučemo i strance da dođu da investiraju kod nas, se pokazala kao opravdana i upravo zbog toga vi kao rezultat imate finansijsku poziciju PIO fonda koja kaže – da, gospodo, nama su 2012. godine ukupni prihodi od doprinosa bili 287 milijardi, a 2019. godine 494 milijarde. I zato ti transferi iz budžeta ka PIO fondu se smanjuju iz godine u godinu, malo pre sam vam i rekao, bili su 48,2%. Dakle, skoro 50% para, penzija koje su isplaćivane našim penzionerima dolazilo je iz budžeta a ne iz doprinosa koji ulazi u PIO fond. Sada je taj procenat 25,3%.
I da iskoristim, kada sam vam rekao o broju zaposlenih i nezaposlenih, takođe, da vam kažem svima vama i građanima Srbije, od početka 2015. godine pa do trećeg kvartala prvih devet meseci ove godine, prosečna zarada u privatnom sektoru je porasla sa 38.998 dinara na 55.724, dakle za 42,9%, a u javnom sektoru plata je povećana za 28,4%. Dakle, za manje nego u privatnom sektoru.
Hoću da vam kažem, osim činjenice da smo ispunili obećanje koje je predsednik Vučić dao krajem prošle godine da ćemo preći nivo od prosečne plate u Republici Srbiji od 500 evra, veoma je važna i ta činjenica, jer sam čuo i kritike od Fiskalnog saveta, dakle, činjenica jeste da se plate u privatnom sektoru mnogo brže povećavaju u relativnom odnosu u odnosu na plate u javnom sektoru. I to je veoma važno. Za vas, gospodine Periću, važno je da plate idu gore, veće plate, procenat poreza i doprinosa je veći, ide u PIO fond, veći broj zaposlenih, ide u PIO fond, penzije sigurne, stabilne, isplaćuju se na vreme i kao što vidite, po švajcarskoj formuli, rastu iz godine u godinu. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Žarko Obradović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o predlogu zakona o kom danas raspravljamo. Socijalistička partija Srbije će glasati za Predlog zakona o budžetu.

Za svaku Vladu Republike Srbije ovo je najvažniji zakon. Za građane je takođe jako važno ovo što danas pričamo, zato što su u situaciji da čuju kakvo je stanje ekonomije zemlje, kako i koliko ima budžetskih korisnika, kakav je plan Vlade vezan za ekonomiju i ekonomski razvoj, jednom rečju kako će se novac kojim država raspolaže trošiti i kako će se sticati.

Ministar je na početku svoga izlaganja danas rekao da je zakon odraz dešavanja u 2019. godini i to moramo naročito podvući, zato što se u 2019. godini desila stvar koja je bila do sada nepoznata svetskoj zajednici – virus Korona 19 i pandemija virusa je jednostavno svet stavio u jednu potpuno novu situaciju u odnosu na bilo koji period njene istorije i ceo svet se suočio sa posledicama širenja ovog korona virusa. Svetska ekonomija je stala ili usporila kretanje, gotovo sve zemlje sveta osećaju posledice pandemije ovog virusa, u gotovo svim zemljama sveta su negativni ekonomski pokazatelji, sa izuzetkom Kine, koja se oporavila, odnosno došla je na tu negativnu nulu i imaće izgleda do kraja godine pozitivnu stopu rasta, dok sve ostale zemlje imaju te negativne tendencije ili stanje njihove ekonomije.

Moram reći da se naša zemlja dobro ponela u vreme pandemije i da je Vlada postupila veoma mudro uz sve mere koje je preduzela. Jer, Vlada je ostvarila dva glavna cilja u 2019. godini u odnosu na pandemiju, a to je očuvanje zdravlja stanovništva i očuvanje ekonomije zemlje. Sve ono što je Vlada Republike Srbije kao poseban paket ekonomske pomoći učinila početkom godine, odnosno u prvoj polovini godine, pokazalo se jako važnim za današnji trenutak a i za strukturu ovog budžeta o kom Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja.

Podatak koji ste izneli da smo imali 2,3 milijarde evra stranih investicija, direktnih stranih investicija govori samo po sebi koliko postoji poverenje stranih investitora u ekonomiju naše države, i ako mogu reći i u politički sistem i sve ono što čini deo državnog identiteta Republike Srbije.

Znate, niko neće da ulaže u one zemlje gde je nesigurnost i gde nema očekivanih rezultata i oni imaju svoje razloge zašto ulažu u našu zemlju.

Ako bi ušli u neku raspravu, mogli bi raspravljati o tome da li i u kojoj meri se to kosi sa ovim stavom da ne postoji vladavina prava u Srbiji, ali onda dolazimo na polje politike, a to želimo danas da izbegnemo, jer govorimo samo o ciframa.

Činjenica da ovaj budžet ima investicioni karakter i da je reč o socijalno odgovornom budžetu. Zašto kažem investicioni? Zato što on na strani rashoda predviđa mnogo ulaganja, investicija, ne samo kapitalnih u infrastrukturne projekte, nego i ulaganje i u zdravstveni sistem i mislim da je to stvar koja može da raduje, ne samo zbog situacije vezano za ovu pandemiju, nego i zbog budućnosti i brige o zdravlju stanovništva, ali sam pomenuo već tako pametno planirani razvoj ekonomije Srbije, nas dovodi u situaciju da planiramo rast BDP u 2021. godini na projektovanih 6 posto.

To samo po sebi govori da ova Vlada radi jako dobar posao, i mislim da građani treba da znaju sve ove elemente da bi mogli proceniti kako Vlada radi. Pomenuo sam da je rashod, odnosi se na kapitalne investicije i velike infrastrukturne projekte, ali i ulaganje u zdravstvo. To je dobro.

Činjenica da smo napravili dve nove bolnice i da se o tome razmišljalo još u junu mesecu, ove godine, govori i o mudrosti našeg državnog rukovodstva, jer teško je tada bilo predvideti u odnosu na sve ono što se govorilo o pandemiji, da će se desiti u drugoj polovini godine, ono što se sada dešava.

Naime, nije nikakva nepoznanica da su sve prognoze vezane za vreme trajanja pandemije posledice pandemije pale u vodu. I u ovom trenutku ne samo ovde kod nas u ovom delu Evrope, nego širom sveta, ako mogu reći virus divlja. Veliki je broj zaraženih ljudi. Nažalost, veliki je broj i preminulih ljudi i očigledno je da će jedino vakcinacija biti način da se zaustavi taj kovid, makar u određenom roku dok briga o zdravlju celog stanovništva ne da svoje rezultate.

Nije ovde reč samo o dve bolnice koje su planirane u junu, a sada završene. Vi ste, ministre, pomenuli, ako sam dobro zapamtio 22 zdravstvene ustanove koje se prave i u koje investira Vlada Republike Srbije širom naše Republike, što govori o jednom, da kažem, sveobuhvatnom planu za unapređenje zdravstvenog sistema Republike Srbije.

Pomenuli ste i Klinički centar, pored mnogobrojnih lokalnih samouprava, pomenuli ste i Klinički centar u Beogradu, Klinički centar u Novom Sadu, ranije je bio Klinički centar u Nišu, i kada se uzmu ulaganja u ostale zdravstvene ustanove može se shvatiti koliko Vlada Republike Srbije brine o zdravlju stanovništva.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, neću o tome mnogo govoriti, jer će moj kolega inženjer, Milutin Mrkonjić, najveći graditelj na ovim prostorima o tome daleko više i stručnije od mene govoriti, ali ne mogu, a da ne pomenem moj utisak da je stanje infrastrukturnih projekata u ovom trenutku u Srbiji na jako visokom nivou, da imamo najbolju infrastrukturu u zadnjih nekoliko decenija, da možemo jednostavno sa zadovoljstvom, sa ponosom reći da su napravljeni, da su realizirani infrastrukturni projekti koji su, praktično, povezali Srbiju od severa ka jugu, istoka ka zapadu, da se putuje brzo, da se putuje bezbedno, da je povećan broj vozila i domaćih i stranih. Sve to ima svoje veze i sa ekonomijom ove zemlje i naravno sa stranim investicijama.

Ja sam primera radi pre nekoliko godina bio u situaciji da pročitam izjavu jedne velike međunarodne multinacionalne auto-kompanije koja govori da ukoliko napravimo auto-put taj i taj, onda će oni naravno povećati ulaganja u našu zemlju, jer imaće veću mogućnost, odnosno priliku za veću proizvodnju.

Ovde svako traži svoj interes i želi da ga realizuje, ali i investicije i infrastrukturni projekti nisu samo unapređenje saobraćajne, železničke i druge infrastrukture zemlje, one za ogroman, ogroman broj ljudi znači siguran posao, za porodice sigurnu bezbednost, sigurnu budućnosti, veći životni standard, jednom rečju imamo zadovoljne ljude koji rade u infrastrukturi.

Rekao sam da će moj kolega Mrkonjić o tome govoriti, ali ne mogu da ne pomenem neke od ovih projekata. Sve je vrlo detaljno izloženo u strukturi budžeta koji je nama na raspolaganju, i o nastavku po realizaciji auto-puta „Miloš Veliki“, u delu prema Crnoj Gori, auto-put „Beograd – Južni Jadran“ i o „Zapadno-moravskom koridoru“ i o obilaznici oko Beograda, ali ne samo o ovim autoputevima.

Danas smo čuli podatak da takođe treba da se realizuje i železnička pruga „Beograd – Novi Sad“, brza pruga, kao deo jednog većeg projekta, međunarodnog karaktera, onda početak izgradnje „Metroa“, auto-put „Niš-Merdare“, takođe deo jednog međunarodnog projekta. Jednom rečju unapređuje se i auto saobraćaj, železnički saobraćaj, ali u strukturi ovog budžeta se može videti da se i luke, rečne luke u Srbiji unapređuju i da je Vlada planirala velike investicije i u te oblasti.

Jednom rečju, Vlada kroz ove projekte unapređuje i ceo sistem saobraćajnih i svih vrsta saobraćaja u Republici Srbiji, ali takođe unapređuje i kvalitet života građana.

Dozvolite mi da kažem nekoliko reči o još jednoj oblasti, izuzeto važno za celu Srbiju, pogotovo za njenu budućnost. To je prosveta. Vlada Republike Srbije u ovom budžetu planirala je nešto veća sredstva za prosvetu. To je mahom namenjeno za zarade zaposlenih, ali ima jedna mnogo važnija stvar koja se ne pominje, a deo je finansiranja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. To je izvršavanje svih onih obaveza koje ministarstvo ima u sadržaju svog rada.

Naime, u strukturi budžeta Ministarstva prosvete i nauke i tehnološkog razvoja se da videti da će se bar vezano za nauku, da su uključeni novi projekti. To je podrška radu Naučno tehnološkom parku u Nišu, podrška radu Naučno tehnološkog parka u Čačku, podrška radu Instituta za veštačku inteligenciju, Rekonstrukcija Vazduhoplovne akademije i kada vidimo u strukturi budžeta da se planira i podrška Naučno tehnološkom parku u Beogradu, može se videti značaj svih ovih ulaganja, jer reč je namere da se prati ubrzani tehnološki razvoj i da stvorimo uslove za privlačenje inovativnih tehnološko razvojnih kompanija i stvorimo uslove za razvoj ekonomije zasnovane na znanju.

Kada je reč o Vazduhoplovnoj akademiji, razlog realizacije ovog projekta je obezbeđenje uslova za realizaciju Programa za formalno dualno obrazovanje, kako srednje, tako i visoko, i neformalno obrazovanje kroz stručno osposobljavanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju kadrova u skladu sa potrebom tržišta rada.

O prosveti bi se moglo mnogo toga govoriti, ali ja ću samo pomenuti još dve, po meni važne stvari. Jedna se odnosi na digitalizaciju. To je uslov budućeg napretka, ne samo kod nas i ne samo u prosveti, nego i celog društva. Predviđena su sredstva u delu sredstava kojima raspolaže Ministarstvo prosvete i nauke i tehnološkog razvoja, sredstva za nabavku računara u računarskim kabinetima u osnovnim i srednjim školama, što nije rađeno u prethodnim godinama, odnosno nije rađeno u meri u kojoj je to bilo potrebno.

Predviđeno je da se u narednih četiri do pet godina obezbedi da u svim školama budu savremeni računari, kako bi deca sticala savremeno znanje i bila spremna da ih po izlasku iz škole, naravno, upotrebe. U sledećoj godini iz budžeta bi trebalo da bude obezbeđeno najmanje 10.000 novih računara. Iz kredita treba imati mogućnost da nabavimo dodatnih 20.000 računara. Ukupno je univerzitetskom obrazovanju potrebno oko 50.000 računara u računarskim učionicama, s tim što će se taj broj povećati uvođenjem obavezom predmeta digitalni svet u prva četiri razreda osnovne škole.

Još jedan deo vezan za prosvetu je jako važan. Odnosi se na redovno finansiranje visokog obrazovanja, ne mislim samo na plate zaposlenih, pošto sam ovde video da su izdvojena sredstva za univerzitete u Srbiji, nego mislim i na finansiranje studenata.

Poštovani građani, malo se zna da država snosi veliki udeo u finansiranju visokog obrazovanja, da od 253.000 studenata u Srbiji koji studiraju na fakultetima i visokim školama strukovnih studija, 105.000 studenata studira o trošku države, što je 44,7% i sami možete videti šta to znači za jednu malu zemlju kao što je Srbija, onda se ne trebamo čuditi kada imamo tako kvalitetno obrazovanje, ali nije samo reč o finansiranju, nego i o drugim programima.

Važan deo obrazovnog sistema jeste i učenički i studenski standard. Dobro je što država odvaja sredstva za održavanje postojećih domova. Naime, u studenskim domovima ima mesta za 18.000 studenata, a broj korisnika ishrane je preko 30.000, što govori da ima jedan veći deo studenata koji koriste ustanove studenskog smeštaja i ishrane.

Tu si i đački domovi. Ima 12.000 učenika koji žive i uče u ovim domovima. Naravno, država plaća, cena njihovog korišćenja đačkih i studenskih domova je niska u odnosu na realnu ekonomsku cenu, jer država pokriva najveći deo tih troškova.

Želeo bih, baš kada je reč o Ministarstvu i o tom delu da pomenem da će se do kraja ove godine potpisati ugovor za završetak objekta studenskog odmarališta na Paliću, koji je započet pre šest ili sedam godina i očekuje se da 25.12.2020. godine, se potpiše treća faza završetka ugovora o realizaciji izgradnja objekta studentskog odmarališta na Paliću i onda će smeštajni kapaciteti na Paliću biti 280 mesta i neće biti to naravno namenjeno samo studentima, moći će i druge kategorije građana da koriste te objekte, a da ne pominjem održavanje međunarodnih naučnih konferencija i slično.

Takođe bih želeo da pomenem projekat koji se odnosi na rekonstrukciju doma učenika Srednje poljoprivredne škole „Sonja Marinković“ u Požarevcu. Sa tim novim ulaganjima koji će opet biti… Samo, zaboravio sam, studensko odmaralište bi trebalo da bude završeno za 300 dana od trenutka potpisivanja tog ugovora. Znači, ako bude potpisan ugovor 25. decembra ove godine, kao što se najavljuje, onda je realno očekivati, da kažem, 1. novembra iduće godine ili negde u to vreme da objekat bude stavljen na raspolaganje studentima i ostalim korisnicima.

Pomenuo sam đački dom u „Sonja Marinkoviću“ u Požarevcu. Nakon popisivanja ovog novog ugovora dom će biti u situaciji da primi 173 učenika. Toliki će biti smeštajni kapacitet ovog doma.

Planira se i izgradnja doma učenika Srednje poljoprivredne škole “Beograd“ u Beogradu. Smeštajni kapaciteti su 168 mesta. Takođe, ugovor treba da se potpiše 25. decembra i takođe je planirano da bude završen za 300 dana. Ovo sve govori da Vlada vodi računa i o studentima i o đacima.

Dozvolite mi na kraju svog izlaganja da pomenem još dve stvari.

Gospodine ministre, ako sam ja dobro čuo, ali molim vas da me ispravite ako nisam u pravu, Vlada je planirala da u sledećih pet godina uloži u zaštitu životne sredine 3,2 milijarde evra, što govori da Vlada dugoročno planira, da kažem, izgradnju, odnosno stvaranje jedne zdrave životne sredine, što će imati svoj duboki smisao ne samo za kvalitet života građana Republike Srbije, nego i ima onu drugu dimenziju.

Kada sam pomenuo drugu dimenziju, govorim, pre svega, o tome da će u boljim životnim uslovima, naravno, biti i ovaj daleko veći broj onih koji će doći u našu zemlju.

Hteo bih da pomenem još ovu dimenziju budžeta, a to je ta socijalna odgovorna dimenzija budžeta. To se odnosi na povećanje plata u javnom sektoru i povećanje penzija. Vi ste vrlo detaljno danas naveli kada sledi povećanje plata, kojim strukturama zaposlenih i koliko, ja ne bih ponavljao te podatke, ali to je dobro znati, jer govori i o stanju ekonomije Srbije i govori da, jednostavno, ima uslova za te izdatke što govori da je ekonomija dobra.

Na samom kraju dozvolite mi da pomenem jedan mali podatak koji sam našao u predlogu ovog Zakona o budžetu, koji govori o tome da Vlada stvarno vodi računa o svim kategorijama građanima. Naime, našao sam jedan podatak vezan za Ministarstvo rudarstva i energetike u delu koje se odnosi na zaštitu energetski ugroženih kupaca.

Da da ne bih prepričavao, samo ću pročitati da su sredstva namenjena za zaštitu ugroženih kupaca električne energije i gasa iz kategorije domaćinstva koja privremeno i trajno zbog svog socijalnog statusa nisu u mogućnosti da ispunjavaju obaveze plaćanje električne energije ili prirodnog gasa, odnosno domaćinstva čijim članom obustavom isporuke električne energije i prirodnog gasa, može biti ugrožen život ili zdravlje ljudi. To je ta socijalno odgovorna dimenzija budžeta koja se ogleda ovde za jednu kategoriju ljudi, ali ova dimenzija budžeta važi za sve građane Republike Srbije.

Jednom rečju, mislim da je reč o kvalitetnom dokumentu koji je dao vrlo detaljnu analizu ekonomske situacije u Srbiji i svega onoga što Republika Srbija ima nameru da čini u budućem periodu, naravno, da bi i u budućoj idućoj godini imali, da kažem, budžet koji može i dalje imati razvojnu komponentu.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog, jer mislimo da je reč o dobrom dokumentu za Republiku Srbiju.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, gospodine Obradoviću, da ispravim vas, a i da ispravim i sebe malopre kada sam rekao da ulazimo u projekat sa jednom kineskom kompanijom oko izgradnje nedostajuće kanalizacione i vodovodne mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u 70 lokalnih samouprava, rekao sam da je ukupna vrednost projekta 3,2 milijarde dolara, a u stvari je 3,2 milijarde evra, tako da se izvinjavam, ali dodatno na to imate ulaganje u ekologiju. Dakle, rekao sam malopre kredit od EBRD od 120 miliona, kredit CEBO 200 miliona evra, plus 20 miliona evra za kotlarnicu u Kragujevcu. Kao što vidite, sve to u glavi držim i ja, verovatno i vi, tako da sa te strane apsolutno smo posvećeni investicijama u ekologiju.
Samo mi dozvolite kratko oko obrazovanja, oko prosvete, oko nauke, mislim da ste govorili o pravoj temi. Ono što hoću samo da na neki način sumiram za građane Srbije, mi ćemo u budžetu za 2021. godinu, ukoliko ga, naravno, izglasate, imati izuzetno visok nivo sredstava izdvojenih za prosvetu, za obrazovanje, za nauku.
Ukupan iznos je 235,7 milijardi dinara. Kada pogledate rebalans, u kome je bilo 224 milijarde, dakle 12 milijardi dinara imamo više za prosvetu i pored korone i pored kovida. Smatramo da je ulaganje u naše mlade, ulaganje u istraživanje, ulaganje u obrazovne kapacitete, u znanje, u laptopove, u kompjutere, najvažnija stvar za nas.
Osim borbe koju vodimo protiv pandemije korona virusa, gde se borimo za zdravlje naših građana, gde se borimo za naš zdravstveni sistem, takođe, ulažemo maksimalne napore da se obrazovni sistem u Srbiji poboljša, da ulažemo ne samo u hardver, dakle ne samo u zgrade, ne samo u kompjutere, nego takođe i u znanje i u mozak, u glave naših ljudi, tako da budu što spremniji i sposobniji da se nose sa izazovima u budućnosti.
Samo par stvari koje želim da izdvojim. Dakle, u budžetu za 2021. godinu je i 940 miliona dinara novca za „Erazmus plus“. Dakle, projekat koji omogućava našim studentima da ulaze u proces razmene sa stranim studentima. Besplatni udžbenici za socijalno ugrožene učenike, izdvojeno je 700 miliona dinara. Digitalni udžbenici, 789 miliona dinara. Modernizacija objekata, škola, kupovina i nabavka opreme, klupa, kompjutera, 729 miliona dinara.
U članu 3. budžeta imate 37 miliona evra za digitalne učionice, za nastavak procesa digitalizacije, učionica u našoj zemlji. Ovo je veoma važna informacija za sve one koji se bave i visokim i višim obrazovanjem, 95 miliona evra ćemo obezbediti da se krene u izgradnju umetničkih fakulteta na jednom mestu. Dakle, to su primenjene umetnosti, dramske umetnosti itd. Biološki, fakultet bezbednosti, geografski fakultet koji nikada, ako se ne varam, nisu imali svoje zgrade, ove godine smo izdvojili 50 miliona dinara da se završi projekat. Projekat se uskoro završava.
Idemo onda sa ovih 95 miliona da napravimo te zgrade, da ti fakulteti konačno imaju svoje prostorije. Idemo takođe sa proširenjem Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Ako se ne varam, tamo se gradi, pored fakulteta, nova zgrada, novi kampus, tako da sa te strane potpuno smo posvećeni onome što do sada možda nismo imali priliku da uradimo ili neko pre nas nije uradio, a to je izgradnja potpuno novih škola, potpuno novih fakulteta kako bi naši studenti, naši đaci, imali što bolje uslove za rad.
Za povezane škole, u članu 3. imate 65 miliona evra, a za rekonstrukciju studentskih domova, proširenje kapaciteta, izgradnju novih, imate čak 32 miliona evra, tako da mislim, kada saberete sve ove brojke, kada vidite kako više imamo i u onom osnovnom budžetu za Ministarstvo prosvete, obrazovanje, za nauku, to dovoljno govori o prioritetima ove vlade i to dovoljno govori o našoj posvećenosti obrazovnom sistemu, studentima, istraživačima i svim mladima koji su za nas ključni za izgradnju lepše i bolje Srbije.
Hvala puno.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.