Zahvaljujem.

Reč ima predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za Predlog budžeta za 2021. godinu iz više razloga.

Ono što ne možemo a da ne kažemo jeste da je 2020. godina bila sigurno najteža godina u ekonomskom smislu poslednjih 15 godina i da smo se mi izborili, na osnovu priliva koji smo imali, da sve obaveze isplatimo i da nešto što se zvalo iznenađenje, a to je korona, da sve ono što je neophodno vezano za finansiranje, od nabavke instrumenata, preko zaštitnih mera, da tu Srbija može da se pohvali i da smo bolje se snašli od nekih drugih mnogo razvijenijih evropskih država u okruženju i sačuvali stabilnost dinara, što je najvažnije, jer ako imate stabilan dinar, onda postoji i sigurnost i ekonomska stabilnost i dajemo veliku mogućnost sa ostalim privilegijama, mogu slobodno tako reći, za strane investitore, ali i za domaće investitore.

Ja neću se baviti ciframa, ali budžet planiran za 2021. godinu je, pre svega, investicioni budžet. Kapitalne investicije su veoma važne. Nisu tu korisnici samo izvođači radovi i oni koji vrše usluge, već i proizvođači. Prvi put se desilo u poslednje dve godine u Srbiji da vi nemate slobodnog majstora, tesara, zidara, električara, da su svi angažovani, ali ne negde u inostranstvu, već u Srbiji, radeći na objektima koji se grade i prave u Srbiji.

Ne samo kapitalne investicije. Mogu slobodno reći da je to domaćinski budžet, jer nisam mogao da vidim da u planu budžeta postoji nabavka automobila kao što je bilo pre sedam, osam godina, pa 10-15 automobila itd.

Ja kada bih se pitao, ne bih dao nijednom ministru da ga vozi državni automobil. Znači, da postaneš ministar, moraš prvo da radiš nešto u životu, da imaš svoj auto i da se voziš svojim autom, ali nema veze. To je praksa koja se nasleđuje od izbora do izbora i, jednostavno, kažem ono što je moje mišljenje.

Socijalna pravda nije iskazana preko socijalne pomoći…

Da li me pratite, ministre? Jel taj koji sedi pored vas došao na dualno obrazovanje danas?

Ministre, taj gospodin koji sve vreme priča mora da ćuti kada ja pričam- Danas kao kada završiš dva fakulteta posle mog govora, gospodine. Ne znam kako se zoveš.

Da li su te tako učili, kada neko priča, a priča zbog vas koji ste tu došli, da ti pričaš neku svoju priču? Čekaj, pa ćeš onda, na osnovu mog govora, doći do zaključka i nešto pametno da čuješ i da naučiš.

Zahvaljujem na klimanje glavom. To znači da sam u pravu.

Znači, socijalna pravda. Nije socijalna pravda - ja ću ti dati sada, ne znam, pomoć ili ide na šalter gde Crveni krst daje topli obrok i ne znam šta, socijalna pravda se desila kada su u pitanju plate, penzije, povećane plate. Evo i sada jednokratna pomoć za penzionere, oni koji slave Svetog Nikolu. Pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a pola Srbije ide kod onih što slave. Znači, dva penzionera, deset hiljada dinara. Mogu slobodno da spreme posnu slavu za deset gostiju i to je ogromna pomoć za penzionere i plus što će od sledeće godine biti, kada su u pitanju penzije, švajcarski model obračunavanja penzija.

Šta je još najvažnije – da svi rade, da se živi od svog rada. A da bi radio, više ne može da neko dođe, traži posao, a vi kažete – ne znam gde ću da te pošaljem. Na primer sada, kada neko traži posao, javi se meni, moja služba mu da najmanje 10 fabrika, 10 subjekata koji imaju kompanije i traže radnike. Izvolte, valjda ćeš i ti da nađeš nešto za sebe u tih 10 kompanija da se zaposliš i da radiš.

Kako vreme prolazi, što je dobro za Srbiju, sve je manji broj nezaposlenih. Iz godine u godinu se povećava dolazak stranih investitora, ali oni ne dolaze u Srbiju čisto zbog geografskog položaja. Naravno, bitno je i to, ali dolaze zbog ekonomske sigurnosti, zbog stabilnosti dinara i ja ne znam ni jednog ozbiljnog stranog investitora koji je došao u Srbiju, u neki grad, i da je pokupio svoje mašine i vratio se u državu odakle je. To znači da država ono što obeća to i ispoštuje.

Srbija ima bonitet, to je danas najvažnije, u međunarodnim odnosima, i kada je u pitanju kredibilitet, da može sutra da uzme kredit, ali taj kredit koji uzme Srbija, taj kredit ide u kapitalne investicije, gde će sutra da ti vrate. To treba da shvate oni koji ne znaju šta je ekonomska stabilnost i šta su finansijski prioriteti kada je u pitanju budžet za 2021. godinu.

Tu krivim dosta i vas i predsednika Vučića, on je najveći krivac za ovo, zašto toliko vi transparentno radite i pričate kako smo mi najbolji, a u stvari jesmo najbolji, u Evropi i zamerili su nam, pa kažu – znate šta, nema vladavine prava u Srbiji i nećemo da otvorimo ni jedno poglavlje do kraja godine. Nije tačno. A rekli su nam – i avgust i septembar, ti koji odlučuju o našim životima iz EU da će biti do kraja godine otvorena dva poglavlja. Ali, ministre, postoji ljubomora, zašto smo mi tako uspešni i stalno nešto mi, kao, navodno, smetamo i Hrvatskoj i Crnoj Gori i Makedoniji s vremena na vreme, a nikog ne diramo. Sve je samo zbog našeg uspeha. Taj uspeh ranijih godina nije postojao.

Vladavina prava je ugrožena, kako kažu. Da, ugrožena je vladavina prava onima koji sa motornom testerom idu u televiziju. To pravo su oni sami sebi dali. Takva prava su ugrožena i takva prava nikada više neće moći neko da koristi a da oni organi koji su zaduženi za to ne spreče te koji žele publicitet preko demonstracije sile moći, a posebno tamo gde su institucije.

Kažu – blokada medija. Nije tačno. Zamislite, mi smo u izbornoj kampanji morali da pravdamo i da plaćamo ono što smo radili i to se zove politički marketing. Da bi neko glasao za tebe, ti kažeš – evo, napravljeno je toliko auto-puta, bolnica, fabrika, itd. A oni drugi kritikuju i mržnja im je glavni prioritet u političkom programu. Kažu – eto, blokada medija. Nije tačno. Svuda u svetu, pa i u Americi, ima opozicija medije, ima i ovde, imaju i oni koji su na vlasti. Šta je Si-En-En radio Trampu? Šta je on trebao da radi?

Kada su u pitanju opozicije i ti vladari velikih država, kao što je gospodin Makron, kao što je gospođa Merkel, oni treba da znaju i da gledaju sebe šta oni rade, a šta radi naša opozicija u Srbiji. Šta bi radili, Mari le Pen, da ona uđe u parlament i da ona lomi zastave i da ona lomi znakove po francuskim gradovima itd? Toga nema i mi samo treba da uporedimo njihovu opoziciju i našu. Oni tuku narod zato što su obukli žute prsluke i nešto su nezadovoljni ti ljudi zbog stopa poreza, povećanja itd. Naša policija nikada nije podigla pendrek i ruku na nekog ukoliko taj neko nije ugrozio bezbednost organa reda i mira, policajaca na ulici. Vrlo dobro znamo šta je bilo ispred parlamenta posle izbora.

Molim one koji odlučuju o sudbini Srbije da ne primenjuju dvostruke aršine. Iskidaše se, bre, sekiraju se pojedinci kako Makedonija nije ušla u EU, ali Makedonija je promenila samo ime. Niko nije uzeo Makedoniji deo teritorije, kao što su uzeli Srbiji. Nije to isto da ti neko uzme deo dvorišta i kuću i ti da kažeš da je sve u redu, idem ja da pregovaram za moje, da vidim koliko od moga ćeš mi dati da bude moje. To nigde na svetu nema. Time da se bavi opozicija, pa da kažemo – svaka vam čast. Čiji ste vi? Za koga radite?

To utiče na budžet. Ovo nije zloupotreba mog govora zato što pričam o ne znam čemu. To je sve tema. Sve je to tema, jer neko gleda sa strane, procenjuje, a taj što procenjuje gleda na jedno oko kada je u pitanju Srbija.

Šta je još veoma važno za budžet? Imali smo suficit nekoliko godina prethodnih. Sada je taj mali deficit. On je veoma mali na osnovu rashoda koje smo imali i koliko života smo sačuvali.

Kada sam kod života i zdravlja građana, moj stav se nije promenio kada je u pitanju korona. Ja imam dvanaest članova porodice, a šestoro članova moje porodice je imalo koronu. To je postao život. I mala deca i oni srednjih godina, i moji sinovi i snaje, i moja supruga i ja. To je život ljudi. Svakom je najteže kada se njegov neko razboli. Mi sa time moramo da živimo.

Nemam ništa protiv tog stručnog dela Kriznog štaba, ali trećina doktora stručnog dela Kriznog štaba ne radi u bolnicama. Ja hoću da čujem onog ko leči pacijenta, hoću da čujem onog koji kaže – vidite ovog koji leži ovde, četiri dana je imao temperaturu, nije se javio na vreme i sada je na respiratoru. To da nam budu poruke, a ne da nam odgovaraju na pitanja na konferencijama za štampu po sat i nešto.

Sad ide vakcina. Godine 2009. sam rekao dr Konu, tada je bio ministar zdravlja Tomica Milosavljević, pustite više taj, tada je bio ptičji grip, ptičji grip i te vakcine, sutra će da dođe konjski grip i opet ćete tu da mi nešto pričate. Došao je taj virus koji se zove korona, nije konjski grip, i sada je vakcina glavna tema.

Zašto hoće da se nametnu da budu jači od Torlaka? Država nabavlja, Torlak procenjuje hemijskim putem koje su vakcine dobre. Šta imaš više, bre, da plašiš narod svakog dana koronom i vakcinama, da li treba da primi vakcinu ili ne? U Srbiji nije obavezna vakcina. Ko hoće da primi, neka je primi.

Sada ću da kažem ovim lekarima da je stigla, odnosno stići će u Srbiju vakcina palmeiša, pa da vidim koliko će da se bave imenom te vakcine. Razumete? Zašto to rade? Rade zato što će ti dobavljači, budući, reći – mi imamo najveće zasluge, borili smo se za vašu vakcinu, iako ne znamo kakva je vaša vakcina i mi za to treba da imamo koristi od toga, a oni koji će psihički da imaju određeni problem, cele porodice, zbog toga, što svakako dana samo to slušamo, samo to – korona, vakcine, korona, vakcine.

Žalost je kada neko umre, izjavljujem saučešće. Moja dva poznanika su pre nekoliko dana otišli, nisu više među nama. Jedan je Džej koji nije umro od korone i drugi je jedan moj prijatelj, iz jednog drugog grada, nije bitno kako se zove.

Ali, dame i gospodo, ako svakoga dana mi pričamo o tome i sada ovde mi došli u Skupštinu kao kada smo mi mala deca - hajde da se testirate. Čekaj, a onaj običan čovek mora da ide u bolnicu da čeka da se testira. Ma kakvo bre testiranje ovde za poslanike,? Ako ti nešto fali, idi u bolnicu kao svi obični ljudi. Imaš imunitet, imaš pasoš, ne čekaš kada ideš u neku državu, e sada će da dođe doktor kod tebe - zini i kaži „a“ da ti uzmem bris.

Čekajte, da li to da radimo? I sada će izaći izveštaj odavde, kako mi tu, uzimaju nam bris itd, kako smo mi ne znam zaštićeni. A što mi da budemo zaštićeni, da budemo zaštićeniji od običnih ljudi koji idu na pijacu, koji idu u prodavnice, od običnih penzionera itd?

I još jedan podatak. Hajde neka nam kaže taj stručni deo Kriznog štaba – koliko je umrlo 2019. godine od drugih bolesti, a koliko 2020. godine od korone?

Ja ću vam reći. Iz nekoliko gradova sam dobio izveštaje da je više umrlo 2019. godine ljudi u Srbiji od drugih bolesti, nego u 2020. godini od korone, izuzev grada Beograda, Niša i Kragujevca, jer u Beogradu su klinike i tu dolaze iz nekih drugih gradova, ali kada se sve to sabere ukupan zbir više umrlih ima 2019. godine, nego 2020. godine.

Ovoj Srbiji ne treba taj spin i da se sad narod bavi time, jer budžet je loš i država loše radi. Nije tačno. Svi rezultati kada su u pitanju i međunarodni odnosi nikada popularniji nismo bili. Mislite li vi kažete jednoj Americi – skini mi 10. tačku.

Ljudi, pa to da nismo gledali svojim očima, niko ne bi verovao, jer 10. tačka je glasila da Srbija prizna nezavisno Kosovo, bez obzira što je sada pobedio neki drugi, ali u toj konstelaciji snaga i u konstelaciji snaga gde u okruženju se bore kako će sutra i ko će sutra biti prvi političar i prvi predsednik te države, a onda da istovremeno bude neko ko se pita u Evropskoj uniji, mi kao jedna manja država i kao država sa etiketom. Nama su zalepili etiketu i mi muke imamo da skinemo etiketu, kako smo mi loši, kako mi ne znamo, kako smo mi vodili osvajačke ratove, a u stvari vodili smo odbrambene ratove.

Tako da, ja vas molim, vas ministre i Vladu, da iskoristite sve ono što se zove vaša moć i da nam teme budu neke druge. Sada ide i katolički Božić, sveti Nikola, prvo pa katolički Božić, pa ide Nova godina, pa srpski Božić, pa sveti Jovan i ako treba ljudima da presedne sve to, hajde da ih pustimo na miru. Kao oni koji ratuju, kaže - potpisali smo primirje, ne ratujemo 15 dana. Hajde, da ne pričamo 20 dana o koroni i o vakcinama.

Sada dok sam išao za Beograd, gde god koju stanicu okrenete, osim dve-tri stanice neko od lekara govori o vakcini. Pa gde ih nađoste, bre, toliko? Gde ih nađoste? Pa idite tamo kao one vaše kolege koje leče narod. Ja čestitam određenom broju članova Kriznog štaba koji idu, rade, pa izađe s posla, da se obaveštenje koliko je danas u njegovu kliniku došlo pacijenata i takvi koji rade, oni mogu da nam govore šta je to što će se desti u narednom vremenskom periodu.

Ništa nije tačno što nam je Krizni štab govorio prethodnih sedam meseci o koroni. Ništa nije tačno, osim da je tačno da je juče umrlo toliko, testirano toliko i pozitivno toliko. Samo ti podaci su tačni. Sve ostalo ništa nije tačno.

Govorili su, evo još mesec dana, kada dođe jul, avgust, pošto jake temperature tada, nestaće korona itd. I sada, evo pre neki dan sedimo sa nekim našim viđenim ljudima, pita ovaj: "Hoćeš li se vakcinisati ti?", kaže : "Ne znam, razmišljam. A ti?", pa kaže: "Da vidim, pa hoćeš ti", pa kaže: "Hoću", pa kaže: "Pa dobro, ako hoćeš ti, hoću i ja".

Znači, ljudi shvatite da je to postalo, ovo je sada gore vreme nego kada su padale bombe NATO agresora na Srbiju. Mi sada smo više uplašeni. Više smo u strahu i moramo da vidimo kako da sprečimo i da ono što se zovu rezultati, ono što se zove Međunarodna zajednica i Evropska unija, šta je to što vi zamerate Srbiji, zašto Srbija kasni sa ulaskom u Evropsku uniju? I nama to treba.

Naravno da mi nemamo ovako visoke ocene, pa znate kada bi toliko nemačkih preduzetnika došlo u Srbiju, italijanskih, francuskih i iz nekih drugih država. Nikada. Kada pročitate kada dođe izveštaj od nekih institucija koje su napravljene od najboljih stručnjaka Evrope i sveta i kažu "bravo za Srbiju", to oni kažu, a naš Fiskalni savet kaže "ništa ne valja".

Čekajte, ko je ovaj Fiskalni savet? Ja ne želim da tim ljudima kažem da li nešto znaju ili ne znaju, naravno da znaju, ali šta su to kriterijumi po čemu oni i po kojim oni kriterijumima daju određene ocene?

Bilo je njih sedam-osam. Hteo sam da ih pitam, šta su elementi kalkulacije? Ako znaju, Bog me ubio. Možda njih dvojica-trojica znaju. Znači, elementi kalkulacije su fakturna cena gde stoje zavisni troškovi, na to se doda marža, sabere se sve pa ide PDV, da li je tako ministre? Naučio si, nisam nikad ni sumnjao u tebe. Ovog momka do tebe ne smem ni da pitam to.

Sad oni došli da nam sole pamet kako nemoj da povećaš platu, nemoj da uradiš ovo. Nekada moraš da imaš i ekonomski rizik, prijatelju, za uspeh, ekonomski rizik. Ova država imala ekonomski rizik sa pokrićem koje se zove bonitet poslednjih pet godina i nadam se da će tako biti i 2021. godine.

Zbog toga JS će glasati za Predlog ovog budžeta.

Zahvaljujem.
Za reč se javio ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ja bih se samo ukratko na dve stvari koje smo imali priliku da čujemo, osvrnuo. Jedno je vezano za strane direktne investicije i ono što ste vi, gospodine Palma rekli, mislim da je veoma važno za građane Srbije, dakle tokom ove godine uprkos pandemiji korona virusa, uprkos ogromnoj najvećoj ekonomskoj krizi ikada, ni jedan jedini investitor koji je u prethodnom periodu doneo odluku da investira u Republiku Srbiju, da uloži svoj novac u našu zemlju, od te odluke nije odustao.
Ono što imate prilike da vidite u ovom budžetu, dakle mi smo čak i iznos podrške novca koji je vezan za podršku takvim investicijama za skoro 50% povećali u odnosu na 2019. godinu. Malo pre sam vam rekao da ćemo imati ove godine do kraja godine oko 2,3 milijarde evra investicija, stranih direktnih investicija u našu zemlju, što dovoljno govori i o atraktivnosti i o sigurnosti ulaganja.
Na kraju krajeva, kada vidite da je jedna zemlja reagovala kao što je naša reagovala, da su plate sigurne, penzije sigurne, da sve svoje obaveze država isplaćuje u dan, naravno da onda postajete i atraktivniji za investicije jer jednostavno ljudi kad investiraju svoj novac, svoj kapital, žele da budu sigurni.
Ono što je veoma važno kada ste pomenuli i Fiskalni savet, dakle strategija našeg rasta u poslednjih par godina vezana je za investicije i vezana je za izvoz. Dakle, nikada više ne investiramo u kapitalne projekte kao što su auto-putevi, rekonstrukcija železnica, izgradnja industrijskih parkova. Dakle, priliv stranih direktnih investicija koje, pak, za posledicu imaju i povećanje izvoza.
Dakle, 100%, hajde neka, kažem, ne mora 100%, ali najveći broj stranih investitora, ogromna većina dolazi u Srbiju, gradi fabriku, ali ne interesuje ih samo domaće tržište. Interesuje ih da plasiraju svoje robe u celoj Evropi i šire.
Zato su sporazumi o slobodnoj trgovini koje Republika Srbija ima veoma važni, ali zato, evo vam precizan podatak, od 2012. do 2019. godine Srbija je udvostručila iznos izvoza roba i usluga. Godine 2012. 17,5 milijardi evra, na 23,3 milijardi evra 2019. godine.
Dakle, mi smo udvostručili izvoz. To znači da se naša privreda za toliko promenila. To znači da fabrike koje su ovde otvorene jesu konkurentne na svetskom tržištu, imamo koje robe, imamo koje usluge da izvezemo. To je devizni priliv za našu zemlju. To je priliv u naš budžet. To je osnov za povećanje plata i penzija. To je jedina održiva, jedina prva ekonomska politika. Dakle, što veći broj fabrika koje su vezane za ulaganje u infrastrukturu, bolje autoputeve, sigurnije, bezbednije autoputeve, brže pruge, novi industrijski parkovi, samim tim imate kao posledicu nikada manju stopu nezaposlenosti u našoj zemlji.
Podatak koji nisam rekao u svom uvodnom izlaganju da vam sada ponovim samo - u trećem kvartalu ove godine nama je stopa nezaposlenosti niža nego u prvom kvartalu ove godine pre korona virusa.
Dakle, prava strategija koja je usmerena na izvoz i na investicije. Ako mi dozvolite samo, znam da sam prešao svoje vreme izlaganja, malopre nisam imao priliku da odgovorim poslanicima pre vas, gospodine Palma, nažalost, nisu tu, ono što je meni veoma važno da znaju je da je, a to sam pomenuo prošli put kada sam bio ovde u parlamentu, od Ministarstva za ljudska i manjinska prava konačno stigao zahtev za dodatna sredstva za Nacionalni savet nacionalnih manjina i taj će zahtev biti odobren u iznosu od 20 miliona 756 hiljada dinara. To ćemo u četvrtak na narednoj sednici Vladi i odobriti.
Ono što uvaženi poslanik koji sad trenutno nije tu nije pomenuo, a voleo bih da građani Srbije to znaju - Vlada Republike Srbije je od 2018. godine opštine Medveđa, Preševo i Bujanovac pomogla iz tekuće budžetske rezerve krajem godine svake od tih pojedinačnih godina sa ukupnim iznosom od 90 miliona dinara. Dakle, 2018. godine - 40 miliona, 2019. godine - 20 miliona, 2020. ove godine, ove godine krizne godine za koje sam čuo da država Srbija nije pomogla ništa, sa 30 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije za pomoć samo ovim trima opštinama.
Takođe, ono što bih želeo da napomenem, a nije rečeno, u opštini Preševo u avgustu 2019. godine, završena je rekonstrukcija Osnovne škole „Vuk Kradžić“, rekonstrukcija Gimnazije „Skenderbeg“. Do kraja 2020. godine, dakle, do kraja ove godine završićemo i rekonstrukciju Osnovne škole „Ibrahim Keljmendi“ u Medveđi, Dom zdravlja „Medveđa“ - rekonstrukcija je bila gotova tokom ove godine. Dakle, nije istina da postoji bilo kakva diskriminacija ili da je bilo ko zaboravljen. Kad god možemo i gde god možemo, da li su to škole, domovi zdravlja ili direktna podrška budžetu, mi tu podršku i pružamo. Hvala još jedanput.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite.

Hvala uvažena potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mene veoma raduje entuzijazam s kojim ste branili i obrazlagali ovaj budžet.

Vaše izlaganje je bilo iscrpno, detaljno, pa čini mi se da nama poslanicima ostaje malo toga da kažemo što je novo, ali ovaj budžet je dobar, ovaj budžet je realan, on je stabilan, on predstavlja kontinuitet i ono što je najvažnije i što ste rekli oko njegove socijalne komponente, to je održavanje standarda građana, ja kažem, održavanje i blago povećanje standarda građana. To je veliki rezultat.

Naime, mi se nalazimo u jednoj od najvećih kriza koja je na početku 21. veka, to sami vidite, ne samo država Srbija, a napominjem da država Srbija nije bogata zemlja, naprotiv, ali dajemo prave odgovore na krizu u vezi pandemije Kovida 19.

Zašto to kažem? To kažem iz prostog razloga jer Vlada Republike Srbije daje adekvatne odgovore na sve izazove koje imamo u ovoj teškoj situaciji i nešto što je veoma pozitivno, poštovali ste budžetski kalendar. To do sada nije bio slučaj. Budžetski kalendar je poštovan. Budžet je u Skupštinu stigao u novembru mesecu kada je vreme. Imali smo dovoljno vremena da ga proučimo, da vidimo njegove dobre strane, ali i one druge strane gde ćemo davati sugestije da se eventualno i popravi.

Takođe, vi ste uz ovaj budžet dali i završni račun za 2019. godinu, što prethodnih 15 godina nije bio slučaj. Država Srbija postaje jedna normalna uređena država i to je ono što takođe želim posebno da istaknem.

Sami ste u svom uvodnom izlaganju rekli da vodimo dve veoma važne bitke. To je bitka za zdravlje građana Srbije i bitka za očuvanje naše ekonomije. Bez pobede na oba fronta čini mi se da kao zemlja nećemo daleko stići.

No, kada govorimo najtežoj krizi sa početka 21. veka, želim da naglasim to je da su odgovori u vezi pandmije zaista bili adekvatni. To pokazuju rezultati kako u zdravstvu, tako i u ekonomiji.

Sada ću govoriti o zdravstvu. Treba da se naglasiti da su veća izdvajanja za zdravstvo 8,8% BDP. Šta to znači? To znači da imamo završen Klinički centar u Nišu, da ćemo sledeće godine završiti Klinički centar u Beogradu, počinje dalja dogradnja Kliničkog centra u Novom Sadu i u Kragujevcu.

Napomenuli ste da smo izgradili dve bolnice. Jedna je u Zemunu, druga će biti brzo završena u Kruševcu i rekonstrukcija drugih bolnica koje ste već ovde naglasili.

Ono što želim, i to je moja poruka Vladi Republike Srbije, ljudski životi su vredniji od svega onoga što ulažemo u zdravstvo. Ne treba žaliti nijedan dinar, nijedan evro koji se ulaže u zdravstvo, jer to je borba za živote građana Srbije. Čak i činjenica da se i dalje zadužujete, budite uvereni da ćete imati podršku narodnih poslanika iz SDPS da to činite, jer životi građana Srbije su nešto najvažnije što imamo. Ovde će biti moja poruka građanima Srbije – da, građani Srbije, možemo mnogo pomoći i sami ako poštujemo preporuke lekara, poštujemo preporuke stručnjaka da nosimo maske, da redovno peremo ruke i da imamo distancu koja se od nas zahteva.

Napominjem da su troškovi za lečenje od Kovida 19 enormni i da je u Srbiji to besplatno. Molim vas, besplatni su svi testovi, a mi smo skoro već testirali dva miliona stanovnika Srbije, a to iznosi otprilike 30% građana Srbije. Bolnički dani takođe su besplatni, lekovi, medicinski aparati i vakcine, koje uskoro očekujem i za razliku od drugih koji imaju dilemu da li da prime vakcinu ili ne prime vakcinu, moram građanima Srbije reći da je vakcina civilizacijsko delo i jedan sam od onih koji jedva čekam da je primim jer smatram da će ona štititi ne samo mene, već i ljude oko mene.

Ono što je najvažnije vidim da ćemo sigurno pobediti, pobediti iz prostog razloga jer radimo ozbiljno, radimo odgovorno i to je ono što govorimo o realnosti i odgovoru na sve ovo što se dešava.

Moram da naglasim da ste predložili ambiciozan budžet i vidim da sa velikim entuzijazmom stojite iza tog budžeta. Ja vam verujem.

Rast BDP od 6%, zatim ste predvideli deficit od 178,5 milijardi ili 3% BDP- a. Smanjenje javnog duga i to poštujem, znate ograničenje mastrikta je 60% to je crvena linija. Ja volim crvenu liniju isto, ja volim i crvenu boju, pa volim i crvenu liniju iz prostog razloga jer se tu radi o stvarima koje su veoma bitne.

Možemo se mi zaduživati, ali Srbija ima i svoju ekonomsku moć. Održivo zaduživanje je nešto što mi moramo stalno da poštujemo, a to je upravo tih 60% koje smo postigli, koje ćemo, nadam se smanjivati i nećemo postići.

Pozdravljam vaše opredeljenje za očuvanje standarda i povećanje. Neću govoriti o velikim, ali naglasiću blago povećanje standarda građana. To svako ko prima platu, svako ko prima penziju, može da vidi na svom računu šta smo uradili prethodne godine i šta smo sve uradili od kako smo usvojili švajcarsku formulu.

Naglašavam, švajcarska formula u ovakvim vremenima daje dobre pozitivne rezultate, ali doći će rezultati takvi da će rast penzija biti manji, ali znate kad imate pravila, razrađena pravila, tada ste sigurni da nećete upasti u dužničku krizu, da nećete preći neke granice, neke crvene linije, a moram da naglasim jedno od pravila koje poštujem i koje ću tražiti, a to je da nam penzije iznose 11% BDP, a plate negde 9% BDP. To je jedan održivi model koji će omogućiti da zemlja ide napred, da plate prate rast privrede, a da imamo jedan održivi, uravnoteženi rast koji smo imali.

Znate, podržavam i rast minimalne zarade od 6,6% to je veliki rezultat. Sami ste rekli koliko je bila minimalna plata 2012. godine, a koliko je 2020. godine, odnosno 2021. godine.

Obzirom da sam neko ko dolazi iz sindikata, želim da naglasim, pozdravljam što je ta odluka doneta socijalnim dijalogom i naglašavam da sindikati insistiraju da minimalna zarada bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Ja znam da se neke stvari ne mogu brzo ispraviti, ali očekujem u narednom periodu da ćemo brzo doći do te cifre, a onda ćemo govoriti o nečem drugom, jer će tada država imati mnogo veći rast, govorićemo o većem standardu i govorićemo da i prosečna plata bude prosečnoj potrošačkoj korpi, ali prvo da postignemo ovaj cilj o kojem govorim.

Naravno, želeo bih da to bude u razgovoru, voleo bih da je ovde ministarka za rad, putem socijalnog dijaloga, jer to je ono što je evropska vrednost i to je ono što moramo da govorimo.

Kad govorimo o povećanju plata i penzija, kad govorimo o pomoći, ja stalno naglašavam i to ću ovog puta naglasiti, ja znam da je to krupan zalogaj, a to su socijalne karte. Uvek sam kao socijaldemokrata za selektivan pristup da najviše dobiju oni koji imaju najmanje, a oni koji imaju više ili najviše lakše podnose sve krizne trenutke. To možemo činiti. Ja se nadam da će se to činiti i adekvatnom poreskom politikom, gde ćemo dostići da budemo društvo jednakih šansi.

I, naravno govorim uvek o platnim razredima i Zakonu o platama. To su dva krupna zalogaja. Ne očekujem da se to uradi odmah, ali očekujem da se počne i da krenemo ka tom rešenju, jer to će nam onda ispraviti mnoge nelogičnosti koje imamo i sama ta činjenica će dati bolje finansijske rezultate.

Znate, retko koja zemlja je uspela da u ovim teškim vremenima, ne samo održi standard, već da ga i blago poveća. Stalno naglašavam blago iz prostog razloga jer smo mi skloni da često govorimo o velikim ciframa, a ja sam jedan od onih koji voli da kaže i malo povećanje u ovim teškim kriznim vremenima je veliko, ogromno povećanje. To građani Srbije moraju da znaju.

Znate, ne bi mi govorili o svemu ovome, o povećanjima, o platama, o penzijama da nije bilo adekvatnog odgovora na Kovid krizu. Mi smo ga imali i možemo o tome da govorimo. Najveći rezultat koji je u ovom budžetu, i zato ministar mora da bude ponosan, odnosno Vlada Republike Srbije da bude ponosna, a nadam se da će i Svrljig dobiti svoj deo kolača, pošto vidim da insistira kod ministra, ali siguran sam da ćemo učiniti mnogo napred.

Želim da kažem za javne investicije i kapitalne rashode, dajemo najveću cifru, 274 milijarde, odnosno država daje 330 milijardi. To je 5,5% BDP. Sećam se pre dve godine, za budžet 2018. godine sam insistirao da kapitalni izdaci budu 3%, a sada smo na 5,5%. To je jedan izuzetan rezultat. On će značiti da privreda Srbije će imati jedan zamah i to je dugoročno gledano pogled u budućnost. To znači da Vlada Republike Srbije gleda u budućnost. Samo da znate da je za zdravstvo dato 70 milijardi više nego u 2020. godini.

Naglasili ste da nastavljamo izgradnju autoputeva, Moravski koridor, Koridor 11, govorili ste o brzim saobraćajnicama. Evo, ministre, poštujući vaš entuzijazam, ja vam obećavam, verujući vama, a verujem vam da ću na sledeći budžet, za 2022. godinu, dakle, sledeće godine doći brzim vozom iz Novog Sada za 35 minuta. To će biti jedan zaista veoma veliki uspeh Vlade Republike Srbije i svih nas, i građana Srbije. To znači da držimo reč i ono što treba da uradimo i radimo.

Kada sam počeo da se bavim politikom i kada sam došao u ovaj dom, moja prva diskusija oko budžeta je bila upravo to da ću insistirati da se napravi Fruškogorski koridor i da se napravi tunel kroz Frušku goru. Rekao sam da kada se to završi, ja ću napustiti politiku.

Vidite, čekam od 2012. godine, evo sledeće godine počinjem. Ja se nadam da će on biti završen, a taman toliko će trajati i mandat ove Skupštine. To će biti veliki rezultat. Zašto? Pa već mi je dosadilo da slušam, kada padne prvi sneg da je prevoj Iriški venac zatvoren za teške kamione i za autobuse. U 21. veku mi ne možemo da izgradimo jedan tunel od 2,8 km. Ja sam siguran da ćemo ga izgraditi i da ću ponosno proći kroz njega.

Naravno, ostaviću još jednu stvar o kojoj ste vi govorili, a uvek volim o tome da pričam. Govorili ste o agendi 20-25, poštujem tu agendu. To je veoma značajno što ste rekli, ali ima i agenda 20-30 ili ciljevi održivog razvoja.

Tu komponentu ću posebno istaći, jer se govori o infrastrukturi i zaštiti životne sredine. Ulaganje u zaštitu životne sredine je u suštini ulaganje u život, ulaganje u zdravstvo. Znate, prevencija je daleko bolja nego što je lečenje, što više budemo ulagali u pitku vodu da svako domaćinstvo u Srbiji ima pitku vodu, da svako domaćinstvo, što je veoma krupan zalogaj, ima i kanalizaciju, isto tako da vidimo preradu smeća, da vidimo zelenu ekonomiju koja takođe može da da zamah našoj ekonomiji.

Ja očekujem, nisam u budžetu video, ali očekujem da će biti konačno rešena i deponija kod Prijepolja i ja to očekujem, jer smo obećali da ćemo Srbiju očistiti, ali ne marketinški, već stvarno radom, ulaganjem i ono što treba da se uradi, zaista da Srbija ima zdravu životnu sredinu.

Ne znam šta je sa kreditom od 500 miliona evra Banke za razvoj saveta Evrope, da li smo ga završili, da li je on stigao. To je ono što sigurno očekujem da ćete vi moći da ulažete upravo u te deponije, prečistače vazduha i sve ono što se tu čini.

Neću govoriti o konkretnim ciframa. Vi ste rekli koliko budžet iznosi, koliko su prihodi, koliko su rashodi i to je ono što je realno predstavljeno. Građanima Srbije mogu samo da poručim da javne finansije Srbije su stabilne i daleko od krize. Ali, zato vas molim da zaista uvek vodimo računa o crvenim linijama, jer lako se može kliznuti u ono što smo već imali da ne bismo ponovo imali jednu novu finansijsku konsolidaciju, a to je ono što nam ne treba.

Znate, treba uvek reći, šest milijardi evra koje su uloženi u vreme Kovid krize u privredu, pomoć građanima Srbije i privredi je jedan veoma značajan rezultat. Zato možemo sada da govorimo o razvoju, o investicijama i o povećanju penzija i plata. Inače, sad bismo govorili o smanjivanjima i sve ono što treba.

Naravno, na kraju da naglasim, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržava ovaj budžet i u danu za glasanje glasaćemo za ovaj budžet. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Ako mi dozvolite samo da se osvrnem ukratko na dve stvari koje su po meni veoma važne iz vašeg izlaganja, a koje do sada nisam imao priliku da kažem.
Prva se odnosi na PIO fond i ono što je veoma važno kada pogledate način na koji isplaćujemo penzije, da građani Srbije razumeju da su penzije potpuno stabilne, potpuno bezbedne, da imamo prostora za njihov rast iz godine u godinu, ali ono što je veoma važno, da je osnova tih isplata upravo stabilnost PIO fonda. Zašto stabilnost PIO fonda? Zato što iz godine u godinu rastu prihodi PIO fonda, rastu od doprinosa koji se plaćaju zato što u Srbiji radi sve veći broj ljudi, sve veći broj zaposlenih imamo, sve manji broj nezaposlenih imamo.
Evo, precizni podaci. Za 2012. godinu, recimo imamo 2008. godine ovde ispred sebe do 2020. godine. Godine 2012. ukupni prihodi od doprinosa u PIO fondu bili su 287 milijardi. Ukupni prihodi 2019. godine bili su 494 milijarde. Dakle, ogroman porast, pri čemu je učešće transfera iz budžeta u PIO fond.
Dakle, da građani Srbije razumeju, pre sedam, osam godina nije bilo dovoljno doprinosa da se penzije isplaćuju iz PIO fonda, već je država Srbija iz budžeta dotirala PIO fond svakog meseca i dotirala ga je sa 48%. Dakle, 48,2% prihoda PIO fonda bilo je iz dotacije iz budžeta Republike Srbije zato što nije bilo dovoljno doprinosa da pokrije penzije svih zaposlenih, dakle ogroman rizik.
Procenat 2019. godine 25,3%. Skoro duplo manje, upravo zbog toga što je vođena odgovorna ekonomska politika, što su na pravi način usmereni napori na otvaranje velikog broja fabrika, na zapošljavanje velikog broja ljudi, na smanjenje sive ekonomije i usmeravanje da porezi i doprinosi idu u budžet, idu u fond za RFZO, idu u Penzijski fond takođe i ovaj podatak, uvaženi poslanici, vam je stvarno indikator kako jedna uspešna ekonomska politika doprinosi stabilnosti penzionog sistema, jer još malo pa dolazimo do toga da je penzioni sistem potpuno samoodrživ, jer nam je i dalje trend rasta broja zaposlenih i smanjenja broja nezaposlenih.
S druge strane, komentar, da se osvrnem na ono što ste rekli oko nivoa plata i minimalne potrošačke korpe. Dakle, opredeljenje Vlade Republike Srbije, to sam i rekao u svom uvodnom izlaganju, je da iz godine u godinu guramo i da raste minimalna zarada. Zašto? Zato što rast minimalne zarade direktno proporcionalno skoro utiče na rast prosečne plate u Srbiji. To je statistički utvrđeno i to je za nas veoma važno.
Predsednik Vučić je još pre par godina dao obećanje da će prosečna plata u Republici Srbiji, u decembru prošle godine, biti 500 evra. To smo obećanje ispunili, idemo dalje, treba doći do 900 evra krajem 2025. godine. To je još jedno obećanje koje smo dali i kojem smo na putu da ispunimo. Zato idemo sa povećanjem minimalne zarade. Godine 2012, rekao sam, negde oko 15 hiljada dinara, evo od 1. januara naredne godine preko 32 hiljade dinara.
Zašto mi je to veoma važno? Zato što kada pogledate koliko je pre samo par godina minimalna zarada pokrivala iznos potrošačke korpe i kada to uporedite sa podacima danas, vidite ogromnu razliku. Evo vam podatak, 2014. godine minimalna plata pokrivala je manje od 60% minimalne potrošačke korpe, tačnije 58,3%. Godine 2020. godine za prvih deset meseci pokriva 79,4%, blizu 80%. Dakle, mi uprkos godinama fiskalne konsolidacije i reformama koje smo imali idemo ka tome, idemo ka tom cilju, o tome smo raspravljali na Socijalnoekonomskom savetu, da minimalna zarada se izjednači sa nivoom potrošačke korpe, što je veoma važan socijalni pokazatelj.
Kažem, još jedanput, 2014. godine 58,3%, a 2020. godine 79,4. Dakle, razlika je ogromna i dovoljno govori o napretku Srbije po pitanju rasta minimalne zarade i pokrivenosti potrošačke korpe istom u ovom proteklom periodu. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Reč ima magistar, Akoš Ujhelji.

Izvolite.

Hvala.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, jer je predloženi budžet odgovoran prema građanima, jer će se njegovim usvajanjem obezbediti kontinuitet razvojnih i socijalnih programa sa jedne strane, a sa druge strane održivost javnih finansija i nastavak smanjenja nivoa javnog duga u smislu učešća u bruto društvenom proizvodu.

Naša poslanička grupa pozdravlja činjenicu što se prepoznala važnost pronalaženja novih izvora rasta, pa su istraživanja i razvoj inovacije, obnovljivi izvori energije, kreativne industrije i eko investicije uzete u obzir prilikom definisanja programskih mera.

Globalna pandemija nažalost još uvek nije završena i ne vidi se njen kraj, tako da je period pred nama pun neizvesnosti. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika fokusira na nastavak smanjenja ukupnog poreskog opterećenja rada čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora.

Bitno je istaći na rashodnoj strani prioritet imaju infrastrukturni i kapitalni projekti, te politiku penzija i plata. Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da se povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira.

Poštovani narodni poslanici, pošto se približava kraj 2020. godine možemo konstatovati da je Vlada Republike Srbije pravovremeno odgovorila na izazove koje je pred ekonomsku, pre svega fiskalnu politiku postavila globalna zdravstvena kriza.

Prvi i najvažniji zadatak države, državne kase bio je dovoljno i neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi. Ispunjeni su osnovni ciljevi postavljeni usvojenim programom ekonomskih mera za podršku privredi Srbije. Očuvani su privredni kapaciteti i pružena podrška u održavanju likvidnosti privrede u toku trajanje vanrednih okolnosti. To je bio drugi, ne manje važan zadatak javnih finansija.

Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti, postignuto je u prethodnom periodu, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje, nezaposlenost, manji pad privredne aktivnosti i drugo. Planirana vrednost ukupnog paketa mera pomoći privredi i stanovništvu procenjuje se na 12,5% ukupnog domaćeg proizvoda.

Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu u tekućoj godini iznosio je 551 milijardu dinara, od toga na ime mera poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mere direktne podrške privrednom sektoru 132,9 milijardi dinara. Ovde bi naglasio da je poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara kod rebalansa budžeta podržala predlog Vlade prema kojem će svakom pojedinačnom hotelu biti isplaćeno 350 eura po krevetu i 150 eura po sobi.

U prethodnom periodu možda je najbitnija mera bila desetoprocentno povećanje plata zdravstvenim radnicima, direktna pomoć od 4.000 dinara svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima. Jako je važno pomoći poljoprivrednicima, jer će zahvaljujući njima i u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvoda ipak ostvariti rast od oko 5%, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura, što će pozitivno uticati na ukupan BDP.

Složili smo se i kod usvajanja rebalansa da je jako važno očuvanje zdravlja i lečenje bolesnika i zbog toga je Vlada Republike Srbije na ime medicinske opreme i lekova potrošila dodatnih 60 milijardi dinara u proteklom periodu.

Prema podacima Ministarstva finansija, fiskalni deficit će na kraju godine iznositi oko 8,9% BDP, ali je prema našem mišljenju, mišljenju poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, takav jednokratni deficit u potpunosti opravdan jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privredi bi u narednoj godini bio znatno sporiji.

Ovo je bilo bitno reći zbog toga, jer uvek kada govorimo o ekonomiji treba da uporedimo prošlost, sadašnjost i budućnost. Treba jasno i glasno da kažemo da će privredni rast u 2020. godini iznositi minus 1%, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP u 2020. godini bio bi veći i iznosio bi oko 5% BDP. U evro zoni se očekuje pad BDP čak do 8%.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog budžeta Republike Srbije za 2021. godinu zbog više razloga. Najznačajniji razlog je to što predloženi budžet u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru, odnosno ugovoru EU. To u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja BDP od 6% deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države 58,70%. Inflacija u sledećoj godini je planirana na vrlo niskom i stabilnom nivou od 2%, pored očuvanja stabilnosti deviznog kursa.

Kao što je i gospodin ministar rekao, predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.336 milijardi dinara, što je za 44 milijardi više u odnosu na iznose predviđene budžetom za 2020. godinu, a ukupni budžetski rashodi predviđeni su u iznosu od 1.483 milijardi dinara, što je za 245 milijardi manje u odnosu na iznose predviđene budžetom za 2020. godinu.

Ukupan fiskalni deficit iznosi 178,50 milijardi dinara. Stopa realnog rasta BDP u 2021. godini projektovana je na nivou od 6%. Najznačajniji izvor rasta sa rashodne strane biće lična potrošnja, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti na tržištu radne snage i očuvanom realnom povećanju zarada, uz oporavak potrošnje u segmentu usluga i povoljnim uslovima zaduživanja.

U 2021. godini investicije će biti druga po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rasta BDP, što je veoma važno sa stanovišta njegove održivosti. Međugodišnje povećanje će iznositi oko 13,3%. Očekuje se nastavak realizacije infrastrukturnih projekata za koje se u 2021. godini procenjuje rekordno učešće u BDP od 5,5%. Jako je važno da se u zavisnosti od finansijske mogućnosti pomogne penzionerima koji su pored medicinskih radnika najugroženiji u pandemiji. Zbog toga pozdravljamo odluku Vlade da se u septembru penzionerima isplati 5.000 dinara i da se povećaju penzije za 5,9% primenom tzv. švajcarske formule.

Slažemo se da je izuzetno važno dati po jednu minimalnu zaradu radnicima u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rentakar agencijama. Podržavamo povećanje minimalne zarade za 6,6%, plata u zdravstvu za 5%, a u javnom sektoru za 3,5%, uz dodatno povećanje zarada od 1,5%.

U ekspozeu tada kandidata za predsednika Vlade, a sada predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić, završetak projekata adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici je uvršten u prioritet Vlade i završetak radova se očekuje tokom kraja 2021. godine, što je predsednica Vlade istakla i prilikom posete u Subotici i obilaska radova na zgradi pozorišta, početkom juna ove godine.

Za očekivani završetak radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici u budžetu za 2021. godinu nisu planirana sredstva. Razlog je racionalan. Naime, početkom novembra rebalansom je opredeljeno 218.600.000, koja još uvek nisu utrošena. Naime krajem decembra 2019. godine ušlo se u realizaciju tzv. 8/1 faze radova koji podrazumevaju građevinske i arhitektonske radove, kao i opremanje pozorišne dvorane scenskom tehnikom.

Međutim, zbog pandemije uzrokovane zaraznom bolešću Kovid 19, usporavanje radova, ponavljanja javnih nabavki, postupaka javnih nabavki u prethodnim godinama deo sredstava je ostao neutrošen, pa se očekuje da se tokom 2021. godine privrede kraju cela osma faza rekonstrukcije Narodnog pozorišta, čime će u ovaj projekat biti investirano oko 18,5 miliona eura.

Za poljoprivrednike važan segment infrastrukturnog i proizvodnog ciklusa je izgradnja dva nadvožnjaka na Pačirskom i Kelebijskom-Ejkutskom putu na Ipsilon kraku, kako bi im se obezbedio siguran prilaz njivama.

U Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu za Ipsilon krak je opredeljeno 250 miliona dinara, ali je, kao i u slučaju Narodnog pozorišta, deo sredstava iz prethodnog ciklusa zbog pandemije ostao neutrošen. Na Ipsilon kraku se radi, pa je tako 20. i 21. novembra zbog radova na Mejkutskom putu promenjen režim teretnog saobraćaja kroz Suboticu.

U svetlu globalne pandemije i fokusiranja na domaći turizam, sigurni smo da će se planirati značajna sredstva za infrastrukturno opremanje banja, a mi smo posebno zainteresovani za unapređenje banjskog turizma u Vojvodini, kako bi se tokom

15/3 MV/CG

cele godine u našim banjama u Pačiru, u Kanjiži, na Paliću, u Apatinu, u Banji Rusandi osigurala kontinuirana ponuda i unapredilo povezivanje zdravstvenog i ekološkog turizma lokalnih privrednih i kulturnih aktivnosti i usluga i time stvorili preduslovi da banjski turizam postane faktor ne samo lokalnog, već i šireg regionalnog razvoja.

U tom smislu do sredine 2021. godine očekuje se završetak radova na kompleksu akva parka i velnes centar na Paliću. Kamen temeljac je postavljen 15. decembra 2018. godine. Vrednost investicije iznosi oko 1,1 milijardu dinara koju zajednički finansiraju Vlada Republike Srbije, pokrajinska Vlada i grad Subotica. Kompleks će se prostirati na oko 3.000 metara kvadratnih, raspolagaće se sa pet unutrašnjih i pet spoljnih bazena. U objektu će moći da boravi do 2.500 korisnika i predstavljaće važan doprinos razvoju banjskog turizma u Vojvodini u Srbiji.

Posebnu pažnju Savez vojvođanskih Mađara poklanja agrarnoj politici, jer u Srbiji više od milion i po ljudi žive od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju i u vremenu pandemije.

Jedna od mera su direktne subvencije i krediti za likvidnost uz povoljne kamatne stope. Rebalansom republičkog budžeta su znatna sredstva izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa ciljem prevencije i ublažavanja posledica kovida.

Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju su fiskalne olakšice i bespovratna novčana pomoć države. U Predlogu budžeta za 2021. godinu u delu podsticaju u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je opredeljeno 38,3 milijardi dinara. To je dobra vesti i za Vojvodinu gde oko 500.000 ljudi žive od poljoprivrede, gde svaki peti zaposleni radi u nekom delu prehrambenog lanca.

Za ekonomsku i razvojnu politiku Predlogom budžeta opredeljeno je 66,6 milijardi dinara, a oko dve trećine ukupnog iznosa čine kapitalni izdaci u iznosu od 22,8 milijarde dinara i subvencije u iznosu od 21,7 milijardi dinara.

Za program privlačenja investicija koji obuhvata poslove koji se odnose na predlaganje i sprovođenja mera podsticaja investicija, povezivanje privrednih društava sa strateškim partnerima, rast slobodnih zona i slično planirano je 29,6 milijardi dinara.

Za program podsticaj i razvoj konkurentnosti privrede koji obuhvata aktivnosti u vezi sa isplatom subvencija najviše preko Fonda za razvoj i pružanje tehniče pomoći malim i srednjim preduzećima planirano je gotovo 5,5 milijardi dinara.

Za program regionalni razvoj putem kojeg se dalje finansira podrška lokalnim samoupravama za razvoj infrastrukture planirano je 4,15 milijardi dinara.

Pored prioritetnih projekata, kao što je međudržavni projekata izgradnje i modernizacije železničke pruge Beograd – Budimpešta, Savez vojvođanskih Mađara posebnu pažnju posvećuje izgradnji lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama, kao i pojačanom održavanju i rekonstrukciji državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji AP Vojvodine.

Možemo postaviti pitanje – zašto je važna izgradnja šest kilometara puta između Oroma i Čantavira? Put je značajan zbog toga jer će olakšati komunikaciju na širem području koje predstavlja granično područje grada Subotice, opštine Kanjiža. Takođe, izgradnjom puta će se obezbediti efikasniji, bezbedniji dovoz komunalnog otpada iz opština Čoka, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta na regionalnu deponiju koja je u neposrednoj blizini ovog putnog pravca.

Kada pričamo o železnici, za sve građane Srbije i Vojvodine je od posebnog značaj završetak rekonstrukcije regionalnih pruga na teritoriji AP Vojvodine, rekonstrukcija pruge Subotica – Segedin, kao i izgradnja, odnosno rekonstrukcija deonice pruge Subotica – Baja.

Moram ovde napomenuti još jednu važnu investiciju koja je takođe važan projekat za naše sugrađane, a to je rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš – Reske.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati budžet, jer u sebi sadrži izgradnju važnih infrastrukturnih i vodnih projekata, kao što su, na primer, izgradnja autoputa između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, prečišćavanje vode za piće u Kikindi i unapređenje uslova za provođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, na kraju bih želeo da ponovim ono što sam rekao i kod rebalansa u vezi finansiranja deficita. Naime, u članu 2. Zakona o budžetu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija, inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor, sa minimalnim troškovima i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug države.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i sadašnja pandemija.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatnu stopu i kamatu našim građanima koji veruju u državu i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim špekulantima.

Glasaćemo za budžet, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi, ulaže napore za očuvanje životnog standarda i likvidnost stanovništva i posebnu pažnju posvećuje na kapitalna ulaganja.

Hvala na pažnji.