Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 150 narodnih poslanika, što znači da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Kao što znate, utorkom i četvrtkom je vreme za traženje obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje? (Da)
Reč ima Šaip Kamberi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas je 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava, dan kada su UN 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, čime je po prvi put u istoriji priznato pravo svih ljudi za život, slobodu i sigurnost, bez ikakvih razlika, dan koji svet obeležava kao podsetnik kako se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

Kao i svake godine, ovaj dan je prilika da se osvrnemo i na situaciju u vlastitoj zemlji.

Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti rezultatima koji bi bili u skladu sa očekivanjima svih njenih građana.

Danas vlast karakteriše, između ostalog i urušavanje ostvarenih prava, odsustvo javnog dijaloga, tolerancije, slobode izražava i prihvatanja kritičkog mišljenja. Dok nam je država partija partikularna, univerzalnost nam je zajednička. Kao ljudi, imamo čoveka sa njegovim slobodama i pravima.

Poštovanje ljudskih prava se nikada nije nalazilo visoko na lestvici prioriteta države i zbog toga što se ljudska prava percipiraju kao imperijalni koncept zapada na kojem insistiraju nevladine organizacije zbog novca koji dobijaju.

Srbija nakon raspada Jugoslavije stvara etnonacionalnu homogenu državu, što isključuje kompromis sa manjinama. Balans sa manjinama je neophodan, kako bi se podržali kulturna i etnička različitost.

Politički i ekonomski pritisak, cenzura, doveli su gotovo do potpune deprofesionalizacije medija. Veliki broj njih je sveden na propagandno sredstvo vlasti. Pritisak, cenzura, širenje neistina i poluistina, kreiranje paralelne stvarnosti, izmišljanje i vređanje stvarnih i navodnih protivnika režima staljinističkim metodama, vulgarizaciji, javno napisane i izgovorene reči, negiranje ratnih zločina i diskriminacija ranjivih grupa su svakodnevnost današnje Srbije.

Izveštaj Komisije iz Saveta Evrope konstatuje da je uključenost građana i civilnog društva u procesu donošenja odluka u Srbiji veoma nizak, što predstavlja još jedan veliki problem i prepreku za punu primenu standarda ljudskih prava na domaćem nivou.

Neshvatljivo odsustvo napretka u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija čine 2020. godinu kao godinu bez ijednog otvorenog poglavlja u pregovorima sa EU.

Posebno su na udaru oni koji se kritički izjašnjavaju o Vladi, kao i oni koji se bave suočavanjem sa prošlošću i korupcijom. Na udaru je i mali broj kritički orijentisanih medija. Odsustvo vladavine prava onemogućava se, uprkos pritiscima iz društva, funkcionisanje institucija, posebno sudstva.

Urušavanje ideje profesionalizacije institucija traje i dalje, poprimajući pogubne dimenzije. Voluntarizam i partizacija pretvorili su državne institucije u bastion naprednjaka. Kampanje protiv onog dela civilnog sektora koji zastupa evropske vrednosti kao što su vladavina prava, tržište, ljudska prava, nekažnjivost, traju u kontinuitetu i po sadržaju ne predstavljaju novost.

Tokom ove godine, Vlada Republike Srbije nije preduzela gotovo ništa da poboljša ljudska i manjinska prava. Na adekvatno predstavljanje manjina u javnom sektoru zakonom zabranjena i javno korišćenje nacionalnih simbola, posebno za Albance, nepriznavanje diploma sa Kosova u Srbiji, pored obaveze koje je predsednik Vučić preuzeo Vašingtonskim sporazumom, neustavna izmena etničke strukture stanovništva u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, koje se vrši u ime zakona na osnovu pasivizacije adresa, predstavljaju samo neke od konkretnih slučajeva kršenja ljudskih i manjinskih prava.

Poštovani građani, 30 godina od pada jednopartijskog sistema i 20 godina od 5. oktobra Srbija je daleko od izgradnje moderne, građanske i demokratske Republike. Daleko od toga da je ona Republika ravnopravnih građana. Daleko od toga da bude Republika koja se bori protiv diskriminacije drugog, bez obzira što taj drugi može biti žena, opozicionar, Albanac, Rom, Musliman, agnostik i drugo. Daleko je od Republike koja uspostavlja jednak tretman prema radniku, nezaposlenom, siromašnom, neobrazovanom, bolesnom, penzioneru, kao što ga ima prema svemogućem bogatašu.

Na kraju, ekstremni nacionalizam koji je dominirao tokom devedesetih godina prošlog veka u suštini je promenio samo formu. Nacionalistički koncept države ne podrazumeva uspostavljanje stabilne i efikasne države, niti modernog društva.

Zato je Srbija nedovršena država, jer još uvek nije razrešeno pitanje njene budućnosti. Zbog teritorijalnih aspiracija koje su još uvek jake, Srbija nije u stanju da izvrši unutrašnju integraciju.

Danas, drugačije od vlasti, mi politički opozicionari i građani u ovom danu kada treba da se podsetimo reči Nelsona Mendele: „Biti slobodan ne podrazumeva samo skidanje lanaca. Biti slobodan podrazumeva, pre svega, i način mišljenja kojim se poštuje i uveličava sloboda drugih“. Za ovo nije potrebna samo drugačija vlast, već i drugačija republika.

Zbog svih ovih pojava koje stoje na putu napretka zemlje prema članstvu EU, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je koje će mere preduzeti u otklanjanju svih ovih prepreka koje sprečavaju dalji i brži progres prema punopravnom članstvu u EU? Hvala.

Zahvaljujem.
Da na kraju nisam čuo ovu rečenicu, pretpostavio bih da ste iskoristili ovo vreme za diskusiju, ali u redu je. Samo vas molim da se pridržavate Poslovnika.
Reč ima Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jeste danas dan, Međunarodni dan ljudskih prava i ja želim da čestitam i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije na poštovanju ljudskih prava u Srbiji, na tome što Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše apsolutno ni jednu nacionalnu manjinu u Srbiji.

To što predstavnici pojedinih nacionalnih manjina u Srbiji imaju osećaj manje vrednosti i što se bave politikanstvom to je njihov lični problem, ali ne smeju ni oni da diskriminišu predstavnike svoje nacionalne manjine, jer da li bi neki Srbin mogao da priča na bilo kojoj teritoriji ili u bilo kojem parlamentu onako kako danas Šaip Kamberi priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Naravno da ne bi. To je poštovanje nacionalnih manjina, to je poštovanje razlika Srbije u odnosu na druge teritorije, u odnosu na druge države.

Poštovani predsedniče, ovih dana prisutni su brojni napadi i širenje lažnih vesti i provokativnih izjava koje plasiraju pre svega promoteri kosovske nezavisnosti i albanski lobisti. Nova američka administracija, takođe najavljuje novi kurs u pogledu vođenja politike na Balkanu i promovisanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Neke od preporuka Komiteta za spoljne poslove, Predstavničkog dela Kongresa su blokiranju ulaska Srbije u EU dok ne prizna Kosovo, upotreba diplomatskih i ekonomskih instrumenata, uključujući sankcije za ostvarivanja američkih ciljeva na Zapadnom Balkanu i udaljiti Beograd od uticaja Moskve i Pekinga.

Osim predrasuda, mržnje i laži od njih ništa drugo i ne može da se očekuje. Dakle, ista retorika istih ljudi, istih albanskih lobista tj. lobista za kosovsku nezavisnost koju smo mogli čuti i pre 10, 20 godina. Ništa se tu nije promenilo. Takozvano Kosovo i ojačana Srbija danas nikako nisu jednake. Srbija je geopolitički mnogo značajnija za SAD i to je ono što brine sve protagoniste kosovske nezavisnosti.

Srbija je danas i vojno i na političkom planu najrazvijenija u odnosu na zemlje u regionu. Ojačala je svoju politiku vojne neutralnosti, nezavisnosti i kao takva ne sme da bude zanemarena u američkoj politici.

Pored brojnih izjava američke administracije, lobista kosovske nezavisnosti imamo i maliciozne reakcije i komentare iz Prištine koje potvrđuju po ko zna koji put da tamo ne postoji politička volja za neophodan napredak u procesu dijaloga, pa tokom jučerašnjeg dana neko ko sebe naziva vršiocem dužnosti predsednika tzv. Kosova, Vjosa Osmani svojim zapaljivim po ko zna koji put bahatim, provokativnim izjavama samo potvrđuje da Priština je spremna da sahrani bilo kakvu šansu za dijalogom, poštovanje bilo kakvih sporazuma, iako se Srbija trudi da iznađe pravedno i kompromisno rešenje.

Reakcije iz Prištine po ko zna koji put govore da tamo i dalje ne postoji politička volja neophodna za suštinski napredak u procesu dijaloga. Vreme - veoma je loše da se danas govori o tzv. našim i njihovim žrtvama. Žrtve su žrtve. I svaka žrtva zaslužuje pravdu i svaki zločin mora biti kažnjen, ali to naravno mora apsolutno da važi za sve.

Dugo godina unazad Srbija ukazuje na zločine koji su počinili pripadnici OVK nad Srbima, Romima i svim Albancima na Kosovu i Metohiji. Istovremeno slušamo od Prištine samo priče o albanskim žrtvama i stradanju nevinih civila u tzv. neokaljanoj i čestitoj borbi OVK.

Vrhunac takve bahatosti će biti i negiranje verovatno u narednom periodu da su Srbi ikada živeli na prostoru Kosova i Metohije. Jasan je stav i predsednika Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto su, predsedniče, i vas pomenuli tokom jučerašnjeg dana - ne treba se vraćati u prošlost, već treba graditi most ka mirnoj budućnosti. Ovakva huškačka retorika kojom se napadaju i predsednik države i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali i Vlada Republike Srbije pa i sam narod Republike Srbije siguran sam neće proći.

Najavljen je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu. Najvažnija pitanja kojima će Beograd insistirati je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, rešenje imovinskih pitanja i finansijska potraživanja. Srbija je dakle spremna da poštuje i Briselski i Vašingtonski sporazum, jer se ne vraćamo u prošlost, već gledamo u bolju budućnost.

Konkretno pitanje predsednici Vlade, ministarki za Evropske integracije, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju – da li aktuelna dešavanja mogu uticati na započeti proces dijaloga Beograda i Prištine i da li bi Evropska unija trebalo konačno da vodi uravnoteženu politiku vršeći pritisak da dođe do usklađivanja sa postignutim sporazumima u prethodnom vremenskom periodu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslenik Nebojša Bakarec.

Poštovani kolege poslanici, poštovani građani, znači sedeću ovaj put zbog toga što ću čitati izjave svedoka u jednom koruptivnom slučaju.

Znači, prosto tražim obaveštenje od MUP-a i Tužilaštva za organizovani kriminal vezano za sumnju, a grad Beograd će podneti krivičnu prijavu protiv n. n. lica ove nedelje, vezano za sumnju da su n. n. lica oštetila grad Beograd za osam miliona evra koji su isplaćeni grčkoj kompaniji „Sil“ za fiktivne konsultantske usluge vezano za gradnju mosta preko Ade.

Znači, ove podatke koje ću čitati je dao zaštićeni svedok koji je poznat našim istražnim organima i jednom mediju kome je dao izjavu, koji svedoči da lično učestvovao u razgovorima sa ljudima bliskim Đilasu, koji su otvoreno tražili reket za izgradnju mosta preko Ade i da je Đilasovim ljudima isplaćeno oko osam miliona evra za ove fiktivne konsultantske usluge.

Svedok opisuje, ovo je jako zanimljivo, proces korupcije. Most je gradio konzorcijum sastavljen od tri kompanije. Dve kompanije su na osnovu ugovora sa „Por-om“ uplaćivale „Poru-u“ novac za konsultantske usluge, a „Por“ je potom taj novac prebacivao na račun grčke kompanije „Sil“, čiji je vlasnik Rajan Rajačić, srpski državljanin, koji je u kontaktima sa Đilasovim kumom Ješićem.

Novac koji su slovenačka i nemačka kompanija morale da prebace po osnovu ovih usluga zapravo su bili usmereni nalozi Đilasa, s obzirom na to da je konzorcijumu dodeljen posao izgradnje mosta kako je stajalo u ugovoru u „Sil-u“.

Ovaj svedok je dostavio medijima i fakture, ugovore, izvode iz knjigovodstva kojima dokazuje da je na ime ovih fiktivnih usluga grčkoj kompaniji isplaćeno 2,5 miliona evra kao prvi deo tranše od osam.

Svedok kaže i ovo – gradski funkcioner Zoran Jubrinoni, koji je bio inače funkcioner i DS, se lično sastajao sa nama i prenosio usmene Đilasove naloge da se sredstva za navodni konstalting tokom izgradnje mosta uplate grčkoj kompaniji „Sil“.

Gospodin Rajčić, vlasnik „Sil-a“ je bio u veoma intenzivnoj komunikaciji sa Draganom Ješićem, Đilasovim kumom. Ukoliko povežemo činjenicu da je Đilas bio šef Jubrinoniju, a da je njegov kum Ješić intenzivno sarađivao sa Rajačićem jasni su tokovi novca koji je uzet od našeg konzorcijuma, kaže zaštićeni svedok.

Tri lica su neoprezno tokom prošle nedelje dali izjave koje će sigurno biti predmet istrage. Đilas je pre nedelju dana, 4.12. rekao da je ugovor za most potpisan u aprilu 2008. godine i da on nije učestvovao uopšte u ovom procesu oko ovih konsultantskih usluga, ni uopšte u procesu oko mosta zbog toga što je gradonačelnik postao četiri meseca kasnije. Međutim, time je Đilas izrekao neistinu koja je lako proverljiva, koja naravno će biti predmet istrage. Đilas je kao ministar za NIP prisustvovao potpisivanju ugovora za most i kao ministar za NIP se direktno dve godine bavio svim poslovima vezanim za most, s obzirom da mu je to bilo u opisu posla, pa je čudno zbog čega to krije.

Da je bio umešan u svet to svedoči i saopštenje grada Beograda od 9.4.2008. godine u kome lepo stoji šta je sve gospodin Dragan Đilas rekao prilikom potpisivanja ugovora o mostu. Tako da on sve zna. Uz to, u indikativnom tužilaštvu će biti da u svojoj izjavi od 4, pre nedelju dana, Đilas nije negirao postojanje ovih koruptivnih konsultantskih usluga, već je rekao da nije bio umešan u to, što je vrlo indikativno. Nije uopšte trebao, da je iole mudar, ovim da se bavi.

Imamo izjavu bivšeg direktora Direkcije Borisa Rankovića – Đilasove i Tadićeve ruke tokom osam godina, koji je izjavio dva dana posle Đilasa, da je on kao direktor znao samo za jedan konsultantski ugovor iz 2006. godine i da za sve drugo nema saznanja i da novac za taj konsultantski ugovor za „Sil“ nije mogao biti plaćen iz budžetskih ili kreditnih sredstava grada.

Javio se i Zoran Jubrinoni, dan posle Đilasa, koji je potvrdio da poznaje Rajačića, kao i Ranković, i rekao je – jednom nedeljno sam se viđao sa ljudima iz konzorcijuma, ne mogu da kažem da ne poznajem Rajana Rajačića, kaže – a ne sećam se kakve je prirode bilo moje poznanstvo sa njim. Naravno da sam se viđao sa Đilasom, ali uglavnom je komunikacija išla preko direktora Direkcije.

Predmet buduće istrage moraju da budu ova četvorica bivših funkcionera i Alimpić koji je potpisao takođe ugovor. Mora da bude direktor grčke firme „Sil“, naš državljanin, Rajan Rajačić i Dragan Ješić, Đilasov kum i poslovni saradnik, veza sa Rajačićem.

Završavam. Savetujem nadležnima da odrede pritvor ovoj šestorici da ne bi uticali na svedoke i da ne bi eventualno pobegli iz zemlje i podsećam vas još jednom da uparite podatke iz ovoga sa onim podacima koje sam vam dao o onoj ozakonjenoj pljački Direkcije tokom sedam godina kojom je Beograd oštećen za 290 miliona evra. To je mafija. Uhapsite mafiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Dragan M. Marković.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima.
Samo da uđu predstavnici Vlade, naravno, tu je ministar Siniša Mali, kome treba da odamo priznanje zbog ovolikog prisustva u Narodnoj skupštini i njegovi saradnici Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Darko Komnenić, pomoćnik ministra, Ana Jović, savetnik ministra, Milesa Marjanović, načelnik odeljenja, Olivera Ružić Poparić, viši savetnik i Dragana Nešić, Ela Ki Simić i Mirjana Lukić, samostalni savetnici u Ministarstvu finansija.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadija Bećiri, Mirsad Hodžić, Arđen Barjami, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Vlada. Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstva, prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč ovim povodom?
Aleksandra, pretpostavljam da je u ime Odbora.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo juče na Odboru imali prilike da prihvatimo u stvari amandmane Vlade koji se odnose na preraspodelu sredstava kada je u pitanju Kancelarija za Kosovo i Metohiju i za određeni deo sredstava kojim je ministar za kulturu i informisanje, gospođa Gojković objasnila ovde u načelnoj raspravi, koja se odnose na definisana sredstva i prelazak sa indirektnih korisnika na direktne, a po posebnoj odluci Vlade, oko 700 miliona dinara za filmsku industriju i taj zbirni, u stvari, deo je koji se odnosi na član 1.

Član 8. je u stvari ona tabela koja nas sve zanima, pošto je došlo do promene u tim tabelama po članu 8. detaljnim, onda je logično i da dođe u toj zbirnoj tabeli po članu 1. tako da smo sa zadovoljstvom prihvatili ovaj amandman, s obzirom da smo u načelnoj raspravi imali dobro obrazloženje zbog čega ovo radimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Janko Langura. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o budžetu, ja zaista ne znam šta bih dodao da moje kolege već nisu govorile osim, naravno, reči hvale na račun Vlade Republike Srbije, ministra gospodina Sinišu Malog i naravno, premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića.

Svedoci smo da u ovom teškom vremenu za ceo svet, a usled najgore ekonomske krize koja nas je pogodila kao posledica pandemije korona virusa, Srbija nastavlja da napreduje. Mi smo sada imali jedan primer, kada najtiražniji nemački časopis „Bild“ Srbiju svrstava u jednu zemlju koja je najbolje prevazišla krizu izazvanom koronom i koja je donela prave mere.

To su stvari koje i te kako mogu da raduju sve građane naše zemlje, jer znate kad jedna Nemačka se suočava sa padom BDP od 5,5%, Srbija ostaje na minimalnom padu i ostaje najbolja u Evropi, što je za svaku pohvalu.

Sa ovog mesta želim da čestitam Vladi Republike Srbije, kao i predsedniku Aleksandru Vučiću na izvanrednim rezultatima. Ti parametri nisu rezultat nekog jednokratnog rada, ne, to je isključivo rezultat jednog kontinuiranog dobrog rada i vođenja odgovorne ekonomske politike, a ta odgovorna ekonomska politika o kojoj govorim i koju je vodio predsednik Aleksandar Vučić je dovela do toga da je naš ekonomski sistem jako stabilan, a samim tim da smo i mogli da donesemo prave mere, kao borbu protiv krize izazvane korona virusom.

Podsetiću vas samo na neke od mera koje smo doneli, podsetiću vas da smo pored velike pomoći privredi, da je svaki zaposleni dobio iznos od preko 1100 evra pomoći od naše države. Pomagali smo penzionerima, dodatna pomoć svim građanima u iznosu od 100 evra, davanjem tzv. helikopter novca smo i te kako podstakli potrošnju i direktno smo pomagali našoj privredi na taj način, a svi se vrlo dobro sećamo da su pojedinci hteli tu našu meru i te kako da iskoriste za sticanje jeftinih političkih poena, što im naravno nije uspelo, jer su rezultati takve jedne mere i te kako očigledni.

Predsednik Vučić je pored svih ovih mera rekao da se Srbija tu neće zaustaviti. Imali smo sada najavljenu još jednu pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, sada 17. i 18. decembra pred Sv. Nikolu. Nastavićemo sa povećanjem plata zdravstvenim radnicima, biće još povećanja plata u vojsci, biće još povećanja plata u javnom sektoru, kao što nas i očekuju još bolje i više dodatnih mera za pomoć privredi.

Morao bih zaista da pohvalim izgradnju dve kovid bolnice u Kruševcu i u Batajnici, jer znate, mi sada možemo videti da izgradnja te dve kovid bolnice može biti spasonosna za našu zemlju u ovom trenutku.

Srbija je pored Rusije i Kine, moram da naglasim, jedina zemlja koja je uspela da sagradi dve sasvim nove kovid bolnice i to u jednom rekordnom roku. Time je predsednik Aleksandar Vučić pokazao da mu je zdravlje građana na prvom mestu i da mu je borba za očuvanje svakog života i borba da spasi svaki život svakog građanina na prvom mestu.

Mi smo sada svedoci da je izvesna gospođa Marinika Tepić, ko ne može da se seti, ponoviću, to je ona gospođa kojoj se pričinjavala droga na farmi koka nosilja u Moraviću. To je ona ista koja svakodnevno iznosi najgnusnije laži na račun predsednika Aleksandra Vučića, kao i na račun njegove porodice.

Naime, danas smo na tviteru mogli da vidimo jedan zaista brutalan napad na decu predsednika Aleksandra Vučića, jedan brutalan napad koji je još jedan u nizu kontinuiranih napada na predsednika Aleksandra Vučića kao i na njegovu porodicu.

Ja ću vam sada pokazati tu fotografiju i taj tvit, molim vas da uveličate ovo da bi građani Srbije mogli da vide ovu sramotu i čime se opozicija danas služi. Naime, izvesni Jakša je postavio na tviteru fotografiju magarca i napisao – kako se zove mladunče magarca? Time je naravno priliku dotičnom gospodinu Rašku da on odgovori da je tu reč o Danilu ili Vukanu. Podsetiću vas da Vukan ima samo tri i po godine. Ovo je samo još jedan u nizu brutalnih napada na porodicu predsednika države.

Vukan, Milica i Danilo jedina njihova krivica je ta što su deca predsednika Aleksandra Vučića. Oni su neretko optuživani za sve i svašta, a neretko su pristalice opozicije pozivale na njihovu likvidaciju i tome je vreme više da se stane na put. Taj bezobrazluk više ne može da se trpi.

Pominjao sam već izvesnu gospođu Mariniku Tepić. Ta gospođa je pre neki dan dala sebi za pravo da kritikuje bolnicu, Kovid bolnicu u Batajnici.

U poslednja dva dana sam više razgovora obavio sa dr Marijom, koja je zaposlena u toj Kovid bolnici, koja mi je rekla da su uslovi za rad u toj Kovid bolnici na najvišem mogućem nivou, da je ta bolnica što se tiče uslova, jedna od najboljih u Evropi, kao i da su naravno svim doktorima uslovi za rad neopisivo lakši i da im je lakše da leče svoje pacijente u takvim uslovima.

Iskoristio bih priliku da poručim gospođi Tepić da nekad pomisli koju štetu čini građanima Srbije iznoseći sve ove najgnusnije laži svakodnevno i pitao bih je da li je nekada pomislila na koji način istim građanima može da pomogne. Naravno da nije, jer ona gleda jedino da zaštiti svoje interese i interese bratije Đilas.

Ja razumem da morate svakodnevno da iznosite laži, jer ste za vreme vaše bahate vladavine dokazali da ste nesposobni jednu seosku ambulantu da napravite. Da ne govorim o domovima zdravlja, o bolnicama, o kliničkim centrima to je za vas misaona imenica gospodo.

Ja bih voleo i da pitam gospodina Dragana Đilasa, zašto on sada od novca koji je oteo našim građanima iz svog dubokog džepa ne izvadi novac i ne napravi jednu bolnicu? Pa, naravno da neće, jer on da se vodio takvom politikom, bratija Đilas danas ne bi imala hektare stanova.

Naravno, pored svih ovih činjenica koje sam naveo i kada se doktori svakodnevno bore da sačuvaju svaki život, svakog građanina na ovoj zemlji, opozicija je, svi mi vrlo dobro znamo, jedan lep gest, jedan human gest naših građana kada su svako veče u osam sati aplaudirali našim lekarima, uspela i to da pokvari. Hteli su to da iskoriste, uspeli su i taj aplauz da pokvare. Naravno njih to ne sprečava da i pored svih ovih činjenica svakodnevno napadaju krizni štab. Njih to ne sprečava da svakodnevno iznose najgnusnije uvrede na račun gospodina Kona, na račun gospođe Darije Kisić Tepavčević, na račun dr Stevanovića i ostalih.

O kakvom se licemerju tu zaista radi govori i činjenica da je taj isti gospodin Dragan Đilas danima napadao našeg kolegu gospodina Marka Atlagića zbog istine koju je izneo. Odmah su se tu, posle govora gospodina Marka, našle velike patriote, našle su se uvređene, našle su se pametne da iznose na račun gospodina Atlagića još više raznoraznih uvreda.

Ja ću vas samo prisetiti na neke situacije. Svi se mi vrlo dobro sećamo kada je gospodin Nemanja Matić, jedan proslavljeni srpski fudbaler, pohvalio izgradnju autoputa „Miloš Veliki“. Tada su Đilasovi poslušnici i Đilasovi i Šolakovi mediji na najgore moguće načine pokrenuli hajku protiv tog istog gospodina Nemanje Matića, protiv čoveka koji je krvario u dresu reprezentacije Srbije, protiv čoveka koji zna šta znači boriti se i predstavljati Srbiju u pravom svetlu, a to je gospodo ono što vi nikada nećete znati.

Svi se mi vrlo dobro sećamo i kada ste napadali gospodina Nenada Lalatovića, jednog od najboljih srpskih trenera. Zbog čega? Zato što je izjavio da gospodin Aleksandar Vučić na jedan fenomenalan način vodi ovu državu. Pokrenuli ste hajku protiv njega da je građanima bilo muka da čitaju te vaše komentare i da gledaju te vaše portale.

Nećemo naravno zaboraviti ni kada ste na najgnusnije načine napadali gospodina Jezdića nakon otvaranja tog istog autoputa „Miloš Veliki“ koje za dobrobit svih naših građana, a sada ste se našli uvređeni što vam je gospodin Atlagić rekao istinu u lice.

Osvrnuo bih se samo na još jednu stvar koja je jako maliciozna i jako opasna za naše društvo. Ti super heroji, njihove lažne, samoprozvane elite kako ih Dragan Đilas naziva, koji svake sedmice sa Đilasovih i Šolakovih medija iznose najgnusnije laži i uvrede na račun predsednika Aleksandra Vučića su uspeli da u poslednjih nekoliko dana pokažu sve ono što smo mi gospodo odavno i znali.

Sada ću vam pokazati jednu fotografiju na kojoj je jedan tako reći zabavljač, isključivo zabavljač Dragana Đilasa, po mom mišljenju jedan jako loš političar, na jedan jako mizogin način podstakao nasilje nad ženama.

Naime, ovo je tvit gospodina Ivana Ivanovića, ja vas molim samo da prikažete građanima Srbije, da građani Srbije ovo vide. Ovaj tvit gde gospodin Ivan Ivanović odgovara našoj koleginici Pilji na njen govor srednjim prstom. Ispod tog njegovog tvita su se ređali najgnusniji komentari, užasni komentari Đilasovih sledbenika.

Da li ste negde videli da je neko sa tih tajkunskih medija osudio ovakvo ponašanje gospodina Ivanovića? Niste gospodo i nikada nećete videti.

Ja bih voleo da pitam gospodina Ivanovića, da li je ovakvo ponašanje njegovo taj patriotizam o kom gospodin Ivanović govori? Da li je ovakvo ponašanje u redu za jednu javnu ličnost? Da li je ovakvo ponašanje normalno da odgovorite nekome sa čijim se mišljenjem ne slažete?

Pitao bih, pošto je gospodin Ivanović takođe u njegovoj, slobodno mogu reći političkoj emisiji, izneo još više uvreda na račun koleginice Pilje i govorio o nekom patriotizmu koji on ne poznaje i ne zna šta je patriotizam.

Da li je taj patriotizam kada on u svom luksuznom apartmanu u Rovinju zajedno sa Hrvatima proslavlja godišnjicu Oluje? Da li je taj patriotizam kada taj isti gospodin Ivanović u svoju političku emisiju pozove čoveka koji je govorio da će Srbija plivati u krvi, i tom istom čoveku pokloni, ni manje ni više, nego traktor?

Da li je taj patriotizam kada televizija na kojoj gospodin Ivanović radi, prikaže mapu Republike Srbije bez njenog sastavnog dela, bez teritoriji Kosova i Metohije? Da li je taj patriotizam kada ista Marinika Tepić, kojoj se gospodin Ivanović divi, potpiše i zahteva da Srbija prizna da se desio nekakav genocid u Srebrenici?

Ja bih, gospodine Ivanoviću, za kraj želeo da vam poručim da ste vi i te kako svesni da je današnjoj deci internet dostupan svakodnevno i u svakom trenutku. I, gospodine Ivanoviću, ni jedno dete na svetu ne sme da gleda kako mu jedna javna ličnost vređa i ponižava majku, kao što ste vi to uradili našoj koleginici Pilji.

Morate da znate da heroji, super heroji kako vas naziva Dragan Đilas, poseduju bar jednu vrlinu, bar jednu dobru osobinu, a ja gospodine Ivanoviću kod vas ne mogu da pronađem ni jednu. Da za sramotu znate, postideli bi se.

Hvala vam, živela pristojna Srbija.