Poštovane koleginice i kolege, na današnji dan, čini mi se pre 60 godina, čuveni naš pisac, književnik, Ivo Andrić je dobio nobelovu nagradu. Ja sam imao tu čast i zadovoljstvo da pročitam dosta njegovih dela, ali nekako mi je uvek u glavi bila jedna njegova izreka gde on kaže – u svim državama ima budala, ali izgleda da je kod nas centrala.

Kada čujem da pojedinci ili grupe na društvenim mrežama, preko medija, u javnosti, izgovore takve gadosti koje se odnose na nečiju familiju, na nečiji život, na nečiju decu, to je zbilja dno dna. I što bi rekao Andrić, pa da ne ponovim baš tu reč, reći ću narodnim jezikom – to mogu samo ljudi koji nisu u vinklu. Nadam se da će Srbija imati snage da se sa takvim ljudima razračuna i da ih dovede na mesto gde bi trebali da se nađu.

U ovim teškim vremenima koja zovemo krizna vremena, moramo da imamo tzv. krizni menadžment, jer to ta krizna vremena i zahtevaju. Moramo da imamo stručne, jake i odvažne ljude koji znaju da uoče i reše nadolazeće probleme. Kreiranje i realizacija budžeta je veoma važna obaveza kriznog menadžmenta, jer je njihov zadatak u ovim vremenima kako obezbediti i kako trošiti sredstva, finansijska, normalno, a da sistem odnosno zemlja funkcioniše u skladu sa postavljenim ciljevima.

Kod nas je tu ulogu preuzela Vlada i sad taj naš krizni menadžment je u stvari Vlada Republike Srbije. Po meni, pred Vladom su mnogi izazovi i mnoga teška vremena i teške odluke, ali mislim da posebno Vlada treba da obrati pažnju na četiri oblasti njenog delovanja. Prva, i po meni najvažnija, je vaspitanje i obrazovanje. Druga – zdravstvo. Treća – kultura. Na kraju – zaštita čovekove okoline. Neki to zovu ekologija ili tako nešto slično, ja ću se truditi da govorim srpskim jezikom.

Neću nadugačko da pričam, ali ću samo da kažem da mi je krivo što nisu tu nadležni ministri, da mogu malo sa njima da razmenim po neku reč.

Vaspitanje smo odavno izbacili iz našeg obrazovnog sistema. Pod hitno moramo da vratimo vaspitanje u sve sfere ljudskog života, od porodice pa do staračkih domova. Decu od malih nogu moramo da vaspitavamo da budu čestita, poštena, da vole, cene i poštuju svoju zemlju.

Da bi to postigli moramo, ali ovo je veoma važno, Zavod za udžbenike da nateramo da radi posao za koji je stvoren. Odnosno, ne smemo da dozvolimo da nam udžbenike sa kojima naša deca u školi uče i obrazuju se stvaraju neki drugi, neću da navodim imena tih firmi, da to bude posao gde će korupcija da odlučuje šta će naša deca da uče. Pod hitno Zavod za udžbenike mora taj posao da ponovo vrati u svoje okrilje i da se ponaša onako kako je to bilo ranije.

U ovim vremenima mislim da bi bilo pametno za Ministarstvo prosvete da već jedanput reši problem starih studenata. To mislim da može prosto i jednostavno da se reši, da se omogući toj deci i ljudima da završavaju fakultet dokle god hoće, neka studiraju i 200 godina, da nemamo stalno pritisak od njih. Evo, i ovo leta, ove jeseni je bilo puno tih Bolonjaca koji su se obraćali i meni, a verujem i drugim kolegama, gde traže da im se dozvoli još ovoliko, još onoliko vremena, itd.

Još jedna veoma važna stvar u oblasti obrazovanja je – moramo da omogućimo svim našim građanima da im bude dostupno svo moguće raspoloživo obrazovanje. Ne smemo da se povedemo za Bolonjom i za težnjom globalizma, gde bi mi bili ljudi nižeg reda i gde bi nama bilo samo neko najobičnije obrazovanje dostupno, da budemo samo radna snaga.

Što se tiče zdravstvenog sistema, ova korona nam je pokazala koliko je važan taj sistem i zbilja je država mnogo učinila i mnogo finansijskih sredstava je odvojila i odvaja za poboljšanje i uslova rada i za životni standard tih ljudi. Ja neću mnogo o tome da govorim, prvo nisam stručan za to, a druga stvar, hoću samo da se zahvalim tim ljudima i još jedanput u ime svih građana Srbije da im kažem jedno veliko – hvala.

Što se tiče kulture, kultura je ogledalo svake zemlje, pa i naše. Ona je svedočanstvo o tome ko smo bili nekada, kako smo sada i ko ćemo biti sutra. Zemlje koje se odreknu svoje kulture su zemlje koje nestaju, kojih nema. Mi smo zemlja koja ima veoma značajne velikane u svojoj istoriji. Dovoljno je samo spomenuti Teslu, Pupina, Milankovića, cara Dušana, da ne nabrajam dalje. Mi smo stali na put Osmanskoj imperiji na pohodu ka Evropi. I to moramo sa ponosom da ističemo i nikada ne smemo to da zaboravimo.

Što se tiče očuvanja životne okoline, zbilja ne mogu da kažem drugačije nego da treba da nas bude sramota. Mnogo smo se ogrešili o prirodu koja nam daje vodu, koja nam daje vazduh, koja nam daje hranu, koja nam daje mogućnost da uživamo u svim lepotama koje Srbija ima i koje nam pruža.

Naša obaveza prema naraštajima koji dolaze i dug prema precima koji su nam podarili tu prirodu na upravljanje je da vodimo računa o njoj onako kako je govorio poznati indijanski poglavica Sijetl, koji nije imao ni fakultet, nije ni bio školovan, ali je bio mudar čovek, koji je rekao – I kamen i riba i voda i šume i sve redom oko nas to su naša braća i naše sestre, mi moramo da živimo zajedno i da jedni druge čuvamo.

Nadam se da ćemo u budućim vremenima učiniti mnogo, mnogo toga da zbilja ta naša životna okolina bude mnogo bolja, da bude zdrava i da nam omogući da živimo onako kako je Bog zacrtao.

Ako je Danska mogla silne te kune da uništi zato što su zaražene ovim virusom, a da naknadno posle iskopa tek sahranjene životinje da ne bi zagađivale zemljište i vode, danas-sutra hranu, moramo da se učimo na takvim primerima i tako i mi da se ponašamo.

Ja se uvek trudim da govorim kratko i jasno da nikad nikog ne uvredim, da nikog ne povredim i imam na umu nekoliko tih narednih izreka. Jedna od njih kaže – Ispeci pa reci, druga kaže – Tri puta meri, jedanput seci, a ima ona parafrazirana koju ja uvek pamtim pre nego što se javim da govorim, koja kaže – Što je dozvoljeno volu, nije narodnom poslaniku.

Zato se trudim da nikog ne povredim jer neću da se stidim danas-sutra pred naraštajima koji dolaze, jer sve ovo što mi danas govorimo, ove fine žene, devojke zapisuju i to ostaje u arhivama, neko će doći za 10-20 godina to da pročita i ne bi mi bilo drago da se stidim zbog toga što sam rekao, a još manje bi mi bilo drago da se neko drugi stidi da mora u moje ime da se izvinjava.

Jedno od veoma važnih stvari na koje moramo da obratimo pažnju su kadrovi. Ničega nema bez ljudi. Neko se trudi da stvori robote, da stvori automatske mašine koje će da zamene čoveka itd, neće to moći, jer nikada ništa neće moći da urade bez čoveka i taj čovek mora da da zapovest robotu da uključi tu mašinu tako da moramo da vodimo računa i o kadrovima. Ako vodimo o kadrovima računa, imaće ko da nas nasledi, imaće ko danas-sutra da vodi ovu zemlju.

Ja sam, recimo, ovde u Skupštini primetio u dva navrata jedan veliki problem gde su ljudi smenjivani, čini mi se, bez razloga. Ne mogu sada da garantujem, ali neki Dragoje Pavlović je bio ovde zadužen za finansije, izuzetan finansijski stručnjak, smenjen je ne znam iz kog razloga.

Nešto slično se dešava sa ovom koleginicom Darom Kupusinac. Mislim da ne smemo to tako da radimo, barem da pripremimo ljude, jer vidim da u tom sektoru nema ljudi koji su spremni da rade taj njen posao.

Sa druge strane, vrhovni, odnosno top menadžment naše zemlje u ovom trenutku predstavlja predsednik države. Pred Srbijom i pred njim su teška i zla vremena koja nisu ni prva ni poslednja. Srbija je zemlja hrabrih, mudrih i čestitih ljudi i ona nikome ništa ne duguje. Sve je stvorila pameću, trudom, znojem i krvlju svojih najboljih kćeri i sinova.

Predsedniku bih poručio da se okruži takvim ljudima koji su hrabri, pametni i pošteni, ljudima koji će čuvati i predsednika i Srbiju u vremenima koja dolaze. Čuvajte se laskavaca i ulizica, jer kako kaže Meša Selimović – ulizice to su za mene najgori ljudi na svetu, najštetniji, najpokvareniji, oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni seju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi verni svakoj državi, kao kurve neverni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi, dok njih bude nema sreće na svetu, jer će uništiti sve što je istinska, ljudska vrednost.

Nadam se da će iz ovih kriznih i teških vremena koja dolaze Srbija smoći snage da izađe kao pobednik i u to me uverava i još jedna izreka vezana za našeg velikog predsednika srpske Vlade Nikolu Pašića, čuvenog Baju, koji je rekao – spasa nam nema, propasti nećemo. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2020. godinu, s obzirom na okolnosti u kojima je danas država i ostatak sveta, mogu da kažem da je jedan od boljih u Evropi, a možda i šire. Mogu da kažem da je budžet izbalansiran, da ima razvodnu komponentu, da omogući dalji rast naše privrede, da ima komponentu podrške našem zdravstvenom sistemu kojim treba da nastavi da se bori protiv pandemije u 2021. godini, da ima komponentu podrške privrede, koja takođe treba da preživi i da se održi do završetka ekonomske krize koja je izazvana pandemijom kovida i da ima deficit koji garantuje stabilnost javnih finansija Republike Srbije.

Takođe, naš budžet ima i onu socijalnu komponentu, a to je povećanje penzija za naše penzionere, to je povećanje plata pre svega zdravstvenim radnicima, pripadnicima policije, pripadnicima Ministarstva odbrane, ali i zaposlenima u javnoj upravi. Čini mi se da baš oko tog dela postoje najveća sporenja da li je to trebalo učiniti, da li se to čini i u ovakvim vremenima i stalno pokušavaju da nas porede sa nekim zemljama koje nisu imale na vlasti bivši režim predvođen Draganom Đilasom. Naravno da ti građani imaju zbog toga i značajno veći životni standard, pa mogu mnogo laške ovakvu krizu da prebrode nego što mogu građani Republike Srbije.

Najveće kritike Fiskalnog saveta bile su usmerene baš u tom pravcu. Ja ne mogu sa se ne složim sa njima da kada kažu da je najbolje ulagati u javne radove i da će na taj način podsticaćemo rast BDP-a, pa u nekoj poslednjoj komponenti i rast životnog standarda, ali ja moram da postavim pitanje –kako će naši građani, dok ta poslednja komponenta ne počne da se dešava, a to je po pravilu na dugom štapu i traje nekoliko godina, kako će i od čega će oni da žive?

Čini mi se da Fiskalni savet nikako ne želi da prihvati te okolnosti i da jednostavno se ponaša na određen način i kao bivši režim i pokazuje da im uopšte nije stalo do građana Srbije, već do nekih brojeva, a pri tom zaboravljaju da iza svakog tog broja stoje na desetine hiljada života i sudbina građana Srbije. Tome se suprotstavljaju. Po njima ne treba ulagati u Ministarstvo unutrašnjih poslova, da smanjimo bezbednost naših građana, borbu protiv organizovanog kriminala, opšteg kriminala, pljačke, razbojništva, silovanja. To po Fiskalnom savetu ne treba da bude problem u državi, neka se građani snalaze sami kako znaju i umeju.

Ne trebamo ni da ulažemo u Ministarstvo odbrane, čuvamo svoju ne samo nepovredivost granica, nego svoju slobodu, jer čini mi se da su oni koji su prodali dušu đavolu slobodu odavno izgubili i ne znaju ni da je cene, a između ostalog i zato je bio napadan ovaj budžet i naravno ništa ne treba da iznenadi kada to ide iz kuhinje bivšeg viceguvernera Narodne banke, mog prezimenjaka, gospodina Milojka Arsića koji je jako blizak saradnik Dragana Đilas.

Ova diskusija koja je u mnogo čemu slična onoj diskusiji u načelu o budžetu Republike Srbije dala je neke određene reakcije kod Đilasovih portala. Nemam ništa protiv, neka oni pišu, neka napadaju, neka rade šta god žele, ali moram radi građana Srbije da kažem i šta su napisali – da li će naprednjaci za svakoga ko se ne slaže sa njima tražiti ostavku, nije tačno, ako neko ne radi svoj posao kako treba, neka podnese ostavku – i dokle će Skupština Srbije biti mesto odakle će se svakodnevno napadati svi neistomišljenici Aleksandra Vučića i SNS, jel zato plaćamo narodne poslanike?

Gde treba da iznosim svoj politički stav ili ocenu? Da li na ulici kao što su ovi oko Ivandana to radili, pokušavali da zapale Skupštinu? Da li u ringu? Da li treba da ćutim o kriminalu bivšeg režima i Draganu Đilasu i svemu onome što je radio? Tada bi bio dobar Đilasovim portalima i ne daj Bože da se neko drzne da kaže nešto loše, odmah će da ga napadnu pa su svi u strahu i sudije i tužioci. Niko ne sme ništa Draganu Đilasu. Malo se prevario. Mi ćemo u Narodnoj skupštini da pričamo kolika je lopuža i kakva je njegova ideologija i kojim se on bogovima klanja i šta je to u njegovoj osnovi.

Nisam se plašio Dragana Đilasa kada je bio na vlasti. Nisam se plašio Dragana Đilasa i bivšeg režima kada su me napali na Trgu oslobođenja u centru Požarevca na konferenciji za štampu koju sam držao. Snimilo je pet kamera, niko nije smeo da objavi. Jel to diktatura? Zamislite da li je to danas moguće? Nije, a zato što nemaju podršku u narodu oni hoće da predstave neku diktaturu. Hoće i nas poslanike da ućutkaju. Nazivaju nas – skupštinskom deponijom da bi nas ućutkali. Valjda se kamermani, snimatelji, kako li se već zovu, urednici RTS boje, ljudi koji učestvuju u prenosu Dragana Đilasa kada neki poslanik pokazuje dokument koji tereti Dragana Đilasa i dokazuje njegovu krivicu da se to uveliča i vidi na ekranu i onda pričaju o nekoj diktaturu oni, pa još nas pitaju – jel zato plaćamo narodne poslanike? Da, zato plaćamo narodne poslanike, da iznose svoje političke ocene, svoje političke stavove, da brane građane Srbije od tajkuna i lopuža kakav je Đilas. I jeste, tačno je zloupotrebio je položaj – iz Srbije je nestalo nekoliko miliona evra, otišlo u Grčku, verovatno u Đilasov džep za, pazite, konsultantske usluge prilikom izgradnje mosta na Adi. O tome ne sme više da se priča, osim naravno ovde u Narodnoj skupštini.

E, pa pričaćemo i može da tužaka koliko god hoće, ne bojimo ga se i pored toga što nas naziva skupštinskom deponijom i kada vidite kad neki njegov bot nešto napiše vidite kakva ideologija. Tačno je, svako pametan i školovan radi za Dragana Đilasa. Znači, mi smo glupi, nepismeni, nepošteni, nepodobni.

Već duže vreme u našem društvu, kao potpuno legitiman cilj političke borbe, a to vidim da radi samo Dragan Đilas i ekipa oko njega i možda čak i onaj nesretni Boško Obradović, provlači se jedna priča da kulturna elita treba da vlada u Srbiji i da su oni predstavnici kulturne elite, da su svi drugi građani drugog reda, niža rasa, manje vredni, pa to radi i onaj akademik Teodorović. To stalno pokušavaju da prikažu jednog, bilo kog Đilasovog protivnika, kao, recimo, muškarca koji nema zube, koji je neobrijan, koji je prljav, koji je pocepan, pa time se bavi Đorđe Vukadinović. Čitali smo ovde njegove članke, a da su oni školovani i pametni, umiveni, obrazovani i da više vrede. Svaki čovek isto vredi, bez obzira na njegovu stručnu spremu. Njegov život je potpuno isto vredan, njegova sudbina potpuno je isto vredna i to što možda neko nema novca ne znači da je nesposoban i to što neko ima novca ne znači da je sposoban, jer Dragan Đilas nije sposoban, nego je lopuža, ništa drugo.

Vidite kakvu ideologiju kod nas u Srbiju pokušavaju da dovedu, spaljivali su knjige, ne može niko da kaže da nisu. Jesu. Jel su pokušavali oko Ivandana da uđu u Narodnu skupštinu, ne da je zauzmu, nego da je spale? Jesu. Jer pokušavaju da vladaju Srbijom bez podrške građana? Pokušavaju. Jer su svi drugi građani koji nisu sa njim ili ne misle isto kao oni građani drugog reda po njima? Jesu. Pa, čija je to ideologija?

Nacisti su došli na vlast bez izbora, ukinuli parlament, nazvali sve druge građanima drugog reda, sprečavali slobodu govora, slobodu mišljenja, slobodu okupljanja, palili su knjige, političke neistomišljenike zatvarali u koncentracione logore. Pa, jel to Srbija kakvu nudi Dragan Đilas? Ako ne može da pobedi na izborima, to je Srbija kakvu on nama nudi.

Da poručim još jednom ne bojimo ih se. Nismo ih se bojali dok su bili na vlasti, nećemo ni sad, ne samo zato što smo hrabri, nego zato što radimo u interesu građana Republike Srbije i ovaj budžet koji ćemo izglasati za nekih sat ili dva takođe je u interesu građana Republike Srbije, a nikako u interesu hohštaplera, tajkuna i lopuža kakav je Đilas.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Andrijana Pupovac.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, članovi predsedništva, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici i na prvom mestu, cenjeni građani, čast mi je i zadovoljstvo da vas na početku svog izlaganja pozdravim u ime stanovnika Borskog upravnog okruga, u svoje lično ime i imajući u vidu da sam rođena u Boru, kako u ime Borana, tako i Borčana.

Znajući da je za građane Republike Srbije od najveće važnosti upravo Zakon o budžetskom sistemu, javljam se po amandmanu Vlade Republike Srbije na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu. Moram izneti zadovoljstvo da je upravo pronalaženjem strateškog partnera i rešavanjem problema naše vodeće kompanije RTB Bor u budžetu Republike Srbije ostalo više sredstava koja će se u 2021. godine preliti na ono što je našim građanima najpotrebnije. Na ovaj način zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću spašena je kompanija i ostvarene su značajne uštede u budžetu.

Značaj kompanije se ogleda u tome što od nje direktno i indirektno zavisi egzistencija verovali ili ne, između 50 i 100 hiljada građana Republike Srbije, sa kooperantima kompanije u vidu nabavke repromaterijala, skladištenja, usluge transporta.

Pojedinci ne mogavši ili ne želevši da shvate značaj rada kompanije i ne misleći na radnike istih onih koji su zaposleni u istoj, drznuli su se da na maliciozan način ospore rad i trud našeg predsednika. E pa, gospodo, a zahvaljujući njihovim komentarima, gospodo, moram staviti pod navodnike ne damo vam da uništite ono što su naše generacije godinama čuvale.

Moram vas podsetiti na to da su u doba demokrata, videvši u kakvom ste stanju RTB Bor još tada nalazio, isti ti koji sada zagovaraju pravdu, žele da zatvore kompaniju. Kada su ih radnici RTB Bor pitali čime da se bave i kako da izdržavaju svoje porodice, oni su im govorili da sade kikiriki i da prave nogare za stolove.

Od 2002. godine pratim reči i dela Aleksandra Vučića. Uvek je bio korak ispred svih i upravo ta njegova realnost, dobra strategija i odlična vizija su pokazale da su njegove odluke na kraju dobre za građane Republike Srbije. A vi, koji ste u manjini i koji drugačije mislite, zaista izvinite.

Izvinite što nije dozvolio obesmišljavanje i ismevanje vlastite proizvodnje, podrivanje nacionalnog i ekonomskog interesa, ponižavanje radnika, zatvaranje rudnika, što je pronašao najboljeg strateškog partnera.

Republika Srbija je zadržala kontrolni paket i u budućem periodu staviće veći akcenat na rešavanje ekoloških problema u Boru, koji su deo kako ekoloških projekata, tako i regionalnog projekta „Zelena ekonomija“. Čak, i usled pandemije Kovid 19, a na osnovu analize međunarodne organizacije rada, kada je u svetu bez posla naprasno ostalo 22 miliona ljudi, dok je 1,6 miliona radnika u opasnosti da izgubi posao, u RTB Bor radnici su zaštićeni. Zadržana su radna mesta sa konstantnom tendencijom povećanja broja zaposlenih.

Upravo, zahvaljujući predsedniku, istom tom Aleksandru Vučiću koga spominjete, jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi i dalje radi. Ne samo to, činjenica je da se relativno mali broj zemalja pored Srbije može pohvaliti pozitivnim kretanjem na tržištu tokom krize.

Kada govorim o budžetu, ne mogu a da ne iznesem zbog naših građana podatak da je pored MMF, Svetske banke, Evropske komisije, čak i Fiskalni savet pohvalio i apostrofirao činjenicu da je poređenja radi Republika Srbija za očuvanje radnih mesta izdvojila oko 2,5% BDP, dok su zemlje CIA za ovu namenu u proseku izdvojile samo 1,6% BDP.

Osim mera privrede, u Borskom upravnom okrugu su zastupljeni različiti oblici turizma. Pored Borskog jezera, u budućem periodu potrebno je staviti akcenat i na Lazarev kanjon, zaštićeno prirodno dobro prve kategorije u okviru koga se nalaze brojni speleološki objekti, jedna od najlepših pećina, Zlotska pećina, kao i sistem manjih kanjona. Neophodno je u okolnim selima razviti eriju ruralnog turizma, posebno u selu Gornjane koje po svojoj lepoti mnogi posetioci nazivaju malom Švajcarskom. Zatim, Pivnice, skijalište Crni vrh u koje treba investirati, ako i u ostale antropogene turističke vrednosti, poput kafića u jami koji se nalazi u utrobi zemlje na dubini od 400 metara.

Izdvajanjem određenih sredstava iz budžeta, ali i pružanjem logističke podrške omogućiće se objedinjavanje kako industrijskog turizma tako i ostalih oblika turizma. Razbiće se saobraćajna infrastruktura, jer za potrebe avio saobraćaja u regionu postoji potencijal i u borskom aerodromu koji može biti iskorišćen za turizam, sportske rekreativne potrebe, kao i za održavanje malih vazduhoplova i školskih aktivnosti.

U 2021. godini pored subvencija za preduzeća u nadležnosti vazdušnog saobraćaja planira se i početak investiranja u ostale male aerodrome na teritoriji Republike Srbije. Bitno je pomenuti i to da se u Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu nalazi realizacija projekta digitalizacije turističke ponude Srbije koji će se finansirati u tri godine.

Ono što je bitno za istočnu Srbiju to je da će se već u pravoj fazi realizacije projekta, znači već u 2021. godini naći kulturno turistička ruda tvrđave na Dunavu, kao i antropogeni turistički resurs Borskog okruga arheološko nalazište Lepenski Vir.

Ideja predsednika Aleksandra Vučića o izgradnji novog autoputa „Vožd Karađorđe“ takođe će omogućiti ubrzani razvoj turizma kako Šumadije tako i istočne Srbije.

U cilju intenziviranja korišćenja postojeće turističke ponude u Republici Srbiji i u 2021. godini planirana su sredstva za realizaciju projekta vaučeri u iznosu od 500 miliona dinara. Moram priznati da sam osoba koja više veruje u dela nego u reči. I sve ovo o čemu sam govorila su dela prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića zasnovana na činjenicama koje su lako proverljive, kao i to da je vreme poslaničke grupe Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije, za našu decu i dalje nedovoljno kako bismo izneli sve odluke, predloge, odredbe koje pozitivno utiču na život naših građana. Zato se ponekad i zapitam zašto ljudi imaju potrebu da prazan prostor i neinformisanost o nekome ili o nečemu popunjavaju raznim teorijama zavere, destruktivnim komentarima na društvenim mrežama, raznim insinuacijama, ali sam i srećna što smo na izborima pokazali da je takvih ljudi zaista malo.

Na kraju, poštovani građani, zamolila bih vas da razmislite o izreci poznatog Vilijama Djurenta koja glasi – budućnost se nikada ne događa nju ipak neko stvara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima Nadije Bećiri.

Poštovani građani, poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, s obzirom na to da je danas na dnevnom redu i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu jedan od najvažnijih zakona.

Prvo što bih zamolila Vladu, sve građane koji žive u Srbiji, da se upoznaju sa trenutnom situacijom u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Tri nerazvijene opštine. Naš stav je jasan, da Vlada treba da promeni politiku prema albanskoj manjini.

Na prethodnim sednicama i u ekspozeu predsednice Vlade jasno je definisano da ova Vlada ne postoji zbog političkih partija koji su deo vladajuće koalicije ili zbog političkog marketinga.

Rekli ste da Vlada postoji zbog građana Srbije, pa tako i zbog albanske manjine i drugih građana koji žive u ove tri opštine. Zato bih zamolila premijerku, ministre da se ne razlikujemo u konkretnim rezultatima i da deo sredstava odstrani direktnim investicijama usmerite ka građanima ove tri nerazvijene opštine, jer su nam potrebne nove fabrike i nova radna mesta.

Neophodna je rekonstrukcija škole, koja je stara više od 40 godina i više liči na izbeglički kamp nego na obrazovnu ustanovu. U pitanju je osnovna škola "Sami Frašeri" u Lučanima, opština Bujanovac.

Takođe je neophodno, s obzirom na situaciju sa pandemijom korona virusa, da se adaptira dom zdravlja u Bujanovcu, naročito odeljenje hitne pomoći koja nema osnovne uslove za rad. Ne postoji nikakva oprema što je u ovakvoj situaciji kada se borimo za život svakog građanina je nedopustljivo.

Koristim ovu priliku, na ovoj važnoj sednici, kao poslanica koja zastupa građane opštine Bujanovac, koja je decenijama nerazvijena opština i to sa mešovitim stanovništvom. Da vas podsetim da transferi lokalne samouprave nisu povećani godinama, a u 2020. godini transferi su bili 392 miliona dinara, a ja bih vas ministre zamolila da taj iznos bude povećan za 20% u budžetu za 2021. godinu.

Primera radi, plate su povećane, a samo putni troškovi za srednje i osnovno obrazovanje i drugih zaposlenih u tim opštinama u Bujanovcu, na godišnjem nivou iznosi 60 miliona dinara. Takođe bi zamolila ministra da se iz budžeta izdvoji sredstva za stručnu praksu, za personalne asistente, jer je to pitanje budućnosti naše dece. Posledica ovog nedostatka je masovni odlazak mladih ljudi iz naših opština. Najvažnije pitanje je nezaposlenost zbog dugogodišnjeg problema oko nepriznavanja diploma, čime je onemogućeno ljudima da doprinose u društvu u kome žive i da sami imaju korist od njega.

Nadam se, ministre, da ćete nam pomoći da rešimo ovaj dugogodišnji problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, takođe ispred predlagača, reč ima gospođa Selma Kučević.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, poštovani ministre, naime imajući u vidu da se danas pred nama nalazi jedan, za ovu državu, veoma važan Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, predlog zakona koji bi trebalo u ovom kriznom vremenu za svetsku ekonomiju i zdravstveni sistem barem na neki način ublaži katastrofalne posledice pandemije. Takođe, ovaj predlog zakona bi trebao, kako je već najavljeno, da bude i razvojni, zatim da sadrži niz kapitalnih investicija.

Međutim, sagledajući i ovaj predlog zakona sa aspekta bošnjačkog i albanskog naroda, mi nažalost to nismo mogli uočiti. Dakle, kao što vam je poznato, mi smo već nekoliko puta predlagali da sva ministarstva u okviru svojih nadležnosti i delokruga razmatraju posledice pandemije korona virusa, te da u skladu sa tim predlažu mere za efikasnim otklanjanjem istih.

Takođe, predlagali smo da se izdvoje značajna sredstva za opštine i gradove koji su takođe podneli katastrofalne posledice ove pošasti, ali kao što možemo iz unapred navedenog uočiti jeste da odgovori za krizu u Sandžaku se nisu našli u ovom Predlogu zakona o budžetu.

Dakle, ako govorimo o zdravstvenoj situaciji u ovoj zemlji, ja zaista moram spomenuti i to da se u Opštoj bolnici u Novom Pazaru trenutno leče ne samo građani Novog Pazara, već i građani iz susednih opština Tutina, Raške, Sjenice, Ivanjice, Kraljeva, Leposavića i ostalih.

Smatram da je zaista poražavajuća činjenica to da se u ovom predlogu zakona nije našlo mesta za projekat izgradnje KC u Novom Pazaru. Naime, vaši koalicioni partneri su već naveli da su, zapravo, sredstva za ovaj KC opredeljena, međutim, proučavajući ovaj predlog zakona mi to nismo mogli pronaći, pa od vas tražim da mi kažete da li su stvarno ta sredstva opredeljena i gde se to nalazi jer, kao što rekoh, mi to nismo mogli da pronađemo u istom.

Dame i gospodo, dakle, unapređenje zdravstvenog sistema u celoj zemlji je nešto oko čega se mi ovde danas definitivno svi moramo složiti. U tom pogledu mi smo pokušali, dakle, da kroz ovaj amandman ispravimo te nedostatke u ovom predlogu zakona i zato pozivam sve prisutne poslanike da podrže ovaj naš amandman zato što u ovim uslovima zaista nema mesta ni za kakve razlike i ni za kakve podele.

Mi smo ovde danas i moramo podržati ono što je neophodno građanima ove zemlje, te učiniti svima njima dostupan, dakle, taj kvalitetan zdravstveni sistem.

Naime, kao poslanička grupa koja dolazi iz reda bošnjačkog i albanskog naroda, mi smo, dakle, podneli amandman kako bismo pokušali da zaustavimo te tendencije vladajuće većine da se najveći organi manjinskih naroda svedu na nivou nevladinih organizacija, kako zapravo stoji i u budžetskoj liniji, samom nazivu budžetske linije.

Dakle, dame i gospodo, ovde se ne radi ni o kakvim nevladinim organizacijama, već po Ustavu i zakonu najvećim političkim i predstavničkim telima manjinskih naroda. Ova tela su, dakle, u proteklom periodu značajan deo sredstava izdvajala upravo za pomoć zdravstvenom sistemu, te su samim tim izašla iz svojih delokruga, a čime su, naravno, njihove osnovne delatnosti ugrožene. Dodatne troškove ovim telima, zapravo, iziskivala je organizacija kao i praćenje nastave na daljinu, te pomoći kulturnim, medijskim institucijama, ali takođe i obezbeđenje zaštitnih sredstava, kao i same borbe protiv ovog virusa.

Dakle, uzimajući u obzir sve ovo navedeno, koordinacija svih nacionalnih saveta je usvojila zajednički stav, a to je da se ovim telima treba povećati budžet za 100%, što bi bilo u skladu ne samo sa rastom broja nacionalnih saveta, već sa rastom i cena, kao i zadataka ovih tela.

Mi smo, dakle, ovim amandmanima predvideli da se ekonomska klasifikacija 481 – dotacija nevladinim organizacijama – najpre preimenuje i doda – dotacija nacionalnim savetima i nevladinim organizacijama, te poveća budžet sa 267 miliona na 534 miliona, kao i to da se Koordinacionom telu za Preševo, Medveđu, Bujanovac uveća budžet sa 358 miliona na iznos od 465 miliona, što iznosi 30% zbog potreba koje postoje u ovoj opštini, kao i dovršetka započetih projekata.

Nadam se, dakle, da će ovaj parlament imati razumevanja za ovo o čemu sam govorila, jer ovo zaista nije nikakav luksuz, jer se isključivo radi o realnim potrebama stanovnika ove države u 21. veku.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.