Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih tela, gospođo Janković, zahvalni smo vam na iscrpnom izlaganju, ali dobro nam je poznato. Da nam nije dobro poznato, ne bi svakako dobili podršku za reizbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nadam se da predsednik neće mene opomenuti za vreme, jer nekako kad god dođe do mene, onda nekako skraćujemo vreme. Sada imam tih 20 minuta pa ću…

Razmišljao sam o tome, ali ajde sad.

Dakle, zadovoljstvo je razgovarati sa predstavnicima nezavisnih tela, naročito nakon razgovora koji smo imali pre izvesnog vremenskog perioda, a, evo, reći ću i zašto.

Dakle, imali smo prilike ovde u Skupštini da razgovaramo konkretno sa predstavnicima Fiskalnog saveta, a onda je krenula jedna negativna kampanja na Narodnu skupštinu Republike Srbije, na poslanike, kako poslanici vrše pritisak na nezavisna tela, kako su poslanici protiv Fiskalnog saveta kako bi u najnegativnijem kontekstu predstavili rad ovog parlamenta. To je samo jedan u niz kontinuiranih pokušaja da se minimizira i umanji rad parlamenta i da se na najnegativniji način medijski predstavi rad parlamenta.

Ne, mi smo vodili jedan otvoren dijalog, otvorenu raspravu, postojala su određena neslaganja, ali tokom te rasprave smo rekli da takva vrsta rasprave može biti veoma korisna.

Naravno, istakli smo da mi nijednog trenutka ne želimo da vršimo pritisak ni na jedno nezavisno telo. Naprotiv, mi znamo šta je uloga poslanika, da ojačamo i da osnažimo rad nezavisnih tela da poštuju zakon, ali moramo znati šta je čija odgovornost, šta je odgovornost nezavisnih tela, šta je odgovornost nas poslanika. Morate priznati, naša odgovornost je nešto veća, uz dužno poštovanje, jer nas su birali građani i mi odgovaramo građanima.

Dešava se vrlo često da nezavisna tela imaju suprotna mišljenja od stavova poslanika, od stavova vladajuće koalicije i to apsolutno nije sporno, mi to ne dovodimo u pitanje. Kažem, ne vršimo apsolutno nikakav pritisak, ali želimo o tome da diskutujemo, želimo o tome da razgovaramo, jer ako bi bilo drugačije, ako bi nezavisna tela uvek imala identičan stav sa predstavnicima vladajuće koalicije ili sa Vladom Republike Srbije, onda bi moglo, recimo, da se postavi i pitanje čemu onda postojanje nezavisnih tela?

Dakle, mislim da je ovakva rasprava, da je ovakav razgovor veoma koristan. Koristan je i vama kao predstavnicima nezavisnih tela, koristan je i nama poslanicima koji možemo da postavimo pitanja, a koristan je i za građane Srbije, jer građani Srbije treba da budu upoznati sa onim šta nezavisna tela rade.

Tokom današnje rasprave, konkretno, govorio je gospodin Marković, kao čovek koji već duži vremenski period vodi jednu uspešnu lokalnu samoupravu i postavio vrlo praktična pitanja i zahtevao odgovor od predstavnika Državne revizorske institucije. Dobio je odgovor i mislim da tu nema ništa loše.

S druge strane, postavio je i pitanje Zaštitniku građana. Meni je zadovoljstvo što mi imamo Zaštitnika građana koji se ne bavi politikanstvom, već poštuje Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer ako bi se vratili u period iza nas, imali smo Zaštitnika građana, iako smo sve vreme ukazivali da su izjave političke, koji je najmanje poštovao Narodnu skupštinu i koji je najmanje poštovao poslanike Narodne skupštine. Nije ih poštovao ni toliko da dođe na sednicu Odbora i da odgovara na pitanja narodnih poslanika, a kamoli da podnosi izveštaj.

Da li znate kada se pojavio u Narodnoj skupštini? Kada je krenula predsednička izborna kampanja i kada je održao konferenciju za štampu u holu Narodne skupštine kao predsednički kandidat.

Dakle, nemamo mi ništa protiv, mi smo to rekli i predstavnicima Fiskalnog saveta. Ako su oni rešeni da se bave politikom, samo neka napuste udobne fotelje i neka izađu sa političkim programom i neka učestvuju na izborima i onda smo mi potpuno ravnopravni. Dakle, sva ostala vrsta rasprave naravno da dolazi u obzir.

Zahvalni smo što ste danas ovde. Naravno da ćemo podržati kao poslanički klub Socijalističke partije Srbije vaše izveštaje i to je potvrda da mi poštujemo rad nezavisnih tela. Imamo određene sugestije na koje ću tokom rasprave ukazati.

Naravno, danas imamo četiri nezavisna tela – Državnu revizorsku instituciju, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenica za ravnopravnost.

Dakle, da podsetimo, nezavisni državni organi i regulatorna tela predstavljaju jedan oblik izmeštanja ranijih nadležnosti pojedinih državnih organa, odnosno ministarstava na nezavisne organe i regulatorna tela, što je evropski model smanjenja nadležnosti pre svega u stubu izvršne vlasti, koja je bila preregulisana i preopterećena brojnim nadležnostima.

Ja ne mogu da se složim da su nezavisna tela četvrta grana vlasti. U Srbiji postoje tri grane vlasti, a nezavisna tela imaju svoju odgovornost i svako u tom smislu treba da radi svoj posao i Vlada i mi koji smo narodni poslanici i nezavisna tela.

Danas možemo reći da imamo značajno iskustvo u radu nezavisnih državnih organa i tela, posebno u radu regulatora. O jednom broju regulatornih tela, kao što sam rekao imali smo prilike da razgovaramo, uputili određene sugestije i predloge vrlo dobronamerno, nekritički, vrlo konstruktivno, vrlo demokratska rasprava, demokratsko sučeljavanje mišljenja. Nismo se u nekim stvarima složili, ali to ne menja ništa. Tu smo da razgovaramo, u interesu pre svega građana, u javnom interesu.

Ono što je za njih jedinstveno jeste da sve bira Narodna skupština i da za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Najneposredniji oblik kontrole njihovog rada Narodna skupština ostvaruje kroz razmatranje godišnjih izveštaja o njihovom radu. Zato danas i razmatramo izveštaje navedenih nezavisnih tela za 2019. godinu. Najpre veoma kratko o Državnoj revizorskoj instituciji kao nezavisnoj vrhovnoj revizorskoj instituciji koja se stara o svrsishodnom i zakonitom upravljanju finansijama od strane svih direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.

Državna revizorska institucija pomaže Republici Srbiji da mudro upravlja i adekvatno koristi sve svoje resurse, pre svega finansijske resurse.

Državna revizorska institucija je za 15 godina svog postojanja i rada razvila i unapredila, moram priznati, svoju ulogu revizora, što pokazuje očigledan napredak u načinu trošenja budžeta na svim nivoima vlasti i kod najvećeg broja neposrednih i posrednih korisnika javnih sredstava.

Danas svi korisnici znaju da će njihovo upravljanje javnim sredstvima Državna revizorska institucija kontrolisati, bilo da se radi o budžetima ministarstava, javnih preduzeća na republičkom nivou ili javnih preduzeća na lokalnom nivou.

Istovremeno, pored kontrolne funkcije, Državna revizorska institucija ima i svoju misiju, a to je razvijanje svesti o potrebi transparentnog upravljanja javnim sredstvima, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Državna revizorska institucija ima i svojevrsnu preventivnu ulogu, jer korisnicima javnih sredstava daje i prethodne instrukcije o načinu upravljanja javnim sredstvima i ukazuje na propuste.

Naravno, prilikom revizije trošenja sredstava drastičnim slučajevima kršenja zakona DRI je dužan da preduzima zakonske mere prema neodgovornim korisnicima budžeta.

Danas raspravljamo o Izveštaju DRI za 2019. godinu. Možemo biti zadovoljni učinkom, govorim u ime Poslaničke grupe SPS, kada je reč o radu ove nezavisne institucije, čiji je rad odgovoran i dinamičan, što potvrđuju podaci izneti u ovom godišnjem izveštaju.

Izveštaj obuhvata četiri dela – revizija finansijskih izveštaja, revizija pravilnosti poslovanja, revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja i revizija svrsishodnosti poslovanja korisnika javnih sredstava.

Neću govoriti o podacima, uvažavajući da i ostale kolege treba da govore. Evo, to je moja ušteda vremena kao predsednika poslaničke grupe, uvaženi predsedniče. Govoriće o tome kolege u nastavku, vi ste govorili u uvodnom izlaganju, nema potrebe da ponavljam, o rezultatima koje ste postigli, u potpunosti ih podržavamo.

Dakle, da se ne bavimo brojkama, zaključak koji se nameće jeste da DRI odgovorno radi svoj posao, kojim štiti zakonitost trošenja javnih sredstava kod svih korisnika, a moglo bi se reći i da je DRI svojevrsni čuvar zakonitog upravljanja budžetskim sredstvima, jer svojim radom doprinosi i transparentnom i odgovornom ponašanju javnog sektora i osnaživanju njihovih službi interne revizije.

Iz tih razloga, Izveštaj DRI za prethodnu godinu treba pohvaliti i želimo javno da ga pohvalimo, prihvatiti i dati im zeleno svetlo da i dalje odgovorno kontrolišu sve korisnike javnih sredstava, bez izuzetaka. Dakle, nema izuzetaka o bilo kojem korisniku javnih sredstava da se radi.

Kada je reč o Zaštitniku građana, Zaštitnik građana je nezavisna kontrolna institucija, odnosno nezavistan organ koji u pravnom poretku Srbije postoji od 2005. godine, kada je donet Zakon o Zaštitniku građana. Donošenjem Ustava 2006. godine postaje i ustavna kategorija, tako da ima garantovanu ustavnu nezavisnost i ne pripada ni jednoj od tri grane vlasti. Ponavljam, ni jednoj od tri grane vlasti, zato nemojmo da formiramo četvrtu, pa makar i teorijsku, granu vlasti. U potpunosti se sa tim ne slažemo. Često Zaštitnika građana, kao i ostale nezavisne organe, nazivamo upravo tom četvrtom granom vlasti.

Zaštitnik građana štiti građane od nezakonitog, nepravilnog i neefikasnog postupanja uprave i ostalih delova javne vlasti koje imaju upravna ovlašćenja i pred kojim građani ostvaruju svoja prava.

Upravo smo prethodnih dana u Narodnoj skupštini govorili o sektoru javne uprave, o značaju njenog unapređenja, profesionalizaciji, govorili smo o modernizaciji, govorili smo o efikasnosti javne uprave. Kada budemo potpuno izgradili takav upravni sistem, verovatno će za Zaštitnika građana biti i samim tim manje posla. Ali, za građane ni jedan vakuum ne sme biti prepreka u ostvarivanju prava.

Svedoci smo da se na globalnom nivou od kraja prošlog veka sve više pažnje posvećuje razvoju ljudskih prava i njihovoj zaštiti, tako da je osim klasičnih državnih mehanizama, koji su često kruti i birokratizovani, u velikom broju zemalja uspostavljen institut Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana kao dodatnog mehanizma zaštite. U tom pogledu Srbija ide u korak sa svetom.

Govoreći o Izveštaju Zaštitnika građana za 2019. godinu, u radu ovog organa označio bih kao jednu svojevrsnu prekretnicu, jer je izborom gospodina Pašalića za Zaštitnika građana dobijen, sa sigurnošću ću reći, to je moje lično mišljenje ali i mišljenje Poslaničke grupe SPS, jedan novi kvalitet u radu ovog nezavisnog organa. Lično sam imao priliku i čast da sarađujem sa gospodinom Pašalićem, na svoje lično zadovoljstvo, nadam se i na obostrano, učestvujem u međunarodnim aktivnostima ovog organa, u pitanju je bio niz susreta sa ombudsmanima iz nekoliko zemalja i mogu reći da je njegov doprinos međunarodnom pozicioniranju srpskog zaštitnika dragocen, a međunarodni aspekt rada unapređen. To se u Izveštaju i prepoznaje.

Primena iskustava drugih zemalja važan je aspekt rada unapređenja, to se u Izveštaju prepoznaje, i primena iskustava drugih zemalja važno je iskustvo i posebno bih na tome zahvalio gospodinu Pašaliću, koji je u potpunosti posvećen oplemenjivanju i unapređivanju rada, a time i bržem i efikasnijem sprovođenju zakona koji su pravni okvir rada ovog organa koji, možemo uvek reći, radi između dve vatre – između građana sa jedne strane i između države, sa druge strane, a spektar delovanja doseže do svakog područja života.

Iz Izveštaja za 2019. godinu vidimo da se Zaštitniku građana obratilo oko 11 hiljada građana, a primljeno je više od 3.200 optužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Najviše pritužbi je bilo na kršenje ljudskih prava u ekonomsko-imovinskoj oblasti, socijalnih i kulturnih dobara i u oblasti uprave.

Dakle, možemo zaključiti da se radi o nezavisnom organu, koji deluje u veoma osetljivom i kompleksnom području društvenog života, a to su građanska, ljudska i manjinska prava, sa značajnom društvenom misijom, a to je unapređenje sektora javnih usluga u svim segmentima društva, što našim građanima treba da olakša ostvarivanje prava i vrati poverenje u prava države.

Gospodine Pašaliću, mi smo veoma zadovoljni vašim radom, ali, isto tako želim da podržim sugestiju gospodina Markovića sa početka današnjeg zasedanja, kada je rekao da na neki način Zaštitnik građana mora da odreaguje i na svakodnevne napade opozicije, ali ih ne bih nazvao opozicije, hajde da ovo ne politizujemo, pojedinaca iz tzv. opozicije na institucije sistema, na predsednika Srbije, na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je u potpunosti u pravu kada je rekao. Mi smo pre nekoliko dana razgovarali ovde u republičkom parlamentu o etičkom kodeksu. On će regulisati pravila ponašanja narodnih poslanika u plenumu i van plenuma, jer mi smo i van plenuma narodni poslanici. Ali, potreban je jedan etički kodeks, politički etički kodeks, dakle, kako i na koji način zaštititi svakodnevne napade i na predsednika države i na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i na nas narodne poslanike, jer svakodnevno smo izloženi jednoj negativnoj kampanji.

Nije suština u tome što smo mi izloženi. Mi smo odlučili da se bavimo politikom i mi kada smo ulazili u politiku, pa nismo mi pitali našu decu da li ćemo se baviti politikom ili ne. Na nas mogu da sruče sve fekalije, neka sruče kofu fekalija na nas, ali nemojte, mora da postoji jedan prag tolerancije i ne smeju da diraju porodice. Ne smeju da diraju porodice. I u tom kontekstu mora da odreaguje i Zaštitnik građana. I to je ono što mi od vas očekujemo u narednom vremenskom periodu.

Što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ja moram malo tu da budem i lokal patriota, kako neko ko je iz Valjeva može da radi loše, nemoguće je.

Dakle, ovaj samostalni državni organ, koji u našem pravnom sistemu postoji više od 15 godina, ima značajna ovlašćenja u pogledu unapređenja dostupnosti podataka od javnog značaja, kao i u oblasti zaštite podataka o ličnosti, što je pre desetak godina sastavni deo izveštaja Poverenika, a od 2018. godine, to stoji i u nazivu ovog organa. Iskustva i praksa Poverenika su veoma dragoceni za unapređenje opšte transparentnosti u radu svih državnih organa, jer je zakonom propisana obaveza organa javne vlasti da omogućavaju pristup informacijama od javnog interesa, kao i da se zakonito postupa sa podacima o ličnostima u postupcima ostvarivanja prava pojedinaca, grupa i pravnih lica.

Ovaj organ svojim radom doprinosi demokratizaciji društva, jačanju odgovornosti javne vlasti prema građanima i posebno bih istakao da se o izveštaju Poverenika do prošle godine nije raspravljalo na plenarnoj sednici Narodne skupštine, tako da je nastavak ove prakse stavljanjem izveštaja na dnevni red ove sednice dragocen i za parlament i za Poverenika, ali pre svega, i za građane, koji se na ovaj način mogu upoznati sa radom ovog nezavisnog organa i sudbinom svojih zahteva i predstavki.

Ukratko se i iz izveštaja poverenika 2019. godine mogu izvesti sledeće ocene. Institucije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti se može smatrati tekovinom otvorenosti naše države i društva da se menja stanje odgovornosti javne vlasti prema zaštiti prava građana, pravnih lica omogućavanjem pristupa informacija od javnog značaja. Sledeća stvar, same brojke, opet neću govoriti o brojkama, govore o intenzitetu aktivnosti poverenika i njegovog tima.

Ono što se iz izveštaja može videti uočeno je da se pravo na slobodan pristup informacija od javnog značaja u Srbiji i u 2019. godini koristilo u velikoj meri, ali se i dalje veoma teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika.

Korisnici ovog prava su bili najčešće građani, zatim udruženja, predstavnici medija, organi vlasti, politike, strani subjekti, stranke i njihovi članovi, advokati, privredni subjekti itd. Podnosioci zahteva su najteže dolazili do informacija u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava javnih nabavki i drugim raspolaganjima javnim sredstvima, evidencijom javne imovine. Ovo je sve sadržano u vašem izveštaju, ja samo ističem onaj segment za koji smatram da je važan.

Dakle, istini za volju, veliki broj primljenih predmeta govori o sve većem stepenu poverenja u instituciju Poverenika i očekivanjima građana i drugih podnosilaca zahteva da će rad Poverenika uticati i na odgovorniji rad nosilaca javne vlasti i javne uprave. Naravno, da će i ovaj izveštaj imati našu podršku.

Isteklo je vreme i ja ću na samom kraju…

(Predsednik: Ja znam da ste vi iz Valjeva, ali Poslovnik je Poslovnik.)

Poslovnik je Poslovnik. Slažem se u potpunosti.

Isteklo vam je vreme. Ja sam mislio da neću morati da intervenišem, da ste izvukli određene pouke.
Idemo dalje.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane kolege poslanici, naravno da smo mi pročitali sva četiri izveštaja. Oni su profesionalno sačinjeni, pregledni, jasni, logični i zbog toga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj. Pohvaliću rad i Poverenice, i Zaštitnika, i revizora, i Poverenika. Jednostavno, treba vam reći – hvala vam.

To treba takođe jasno istaći - poslanici SNS podržavaju rad nezavisnih regulatornih tela. Ove institucije niti su nepotrebne, niti su smetnja. Nezavisna nadzorna tela jesu relativno nova i zbog toga, oprostite, možda se svi nisu navikli na njihovo postojanje. Ove institucije nisu idealne, ali su nezamenljive i možda su regulatorna tela nekome dosadna, zamorna, ali su svakako neophodna.

Znači, prvo da ukažem na poštovanje predsedniku Državne revizorske institucije, generalnom državnom revizoru, gospodinu dr Dušku Pejoviću. Mi pohvaljujemo vaš izvrstan izveštaj, posebno efekte revizije koje ste tamo naveli i ostvarene finansijske efekte, i to što ste evidentirali imovinu od 510 milijardi dinara.

Gledajući pažljivo vaš detaljan izveštaj, primetio sam da u 2019. godini nisu kontrolisani Gradska uprava Šapca ili opština Stari grad, a recimo jeste stranka Zajedno za Srbiju koja je upravljala gradom Šapcom, a nema sedište u Šapcu, nego u gradu Beogradu, što je zanimljivo, ali i nebitno.

U ove dve lokalne samouprave su tokom niza prethodnih godina, najmanje od 2016. godine, primećene invazivne zloupotrebe i nezakonito trošenje sredstava, pa ću se kratko osvrnuti na to, jednu od najkrupnijih u gradu Šapcu.

To je zloupotreba državne imovine koja se tiče 72 stana i vaša institucija 2015. godine je upravo bila u kontroli u Šapcu i ustanovila je nezakonito korišćenje ova 72 stana i to u periodu od 2001. godine, pa ste onda izrekli meru, izneli ste vaš izveštaj. Međutim, gradonačelnik Zelenović nije uopšte po njemu postupio, pa je zloupotreba, 72 stana su davana besplatno stranačkim prijateljima, rođacima Petrovića i Zelenovića i dok u septembru nije promenjena vlast u Šapcu, 20 godina su zloupotrebljavana 72 stana i vi ste to konstatovali vašim izveštajem, a oni to nisu uvažili, što je vrlo zanimljivo.

Protiv Zelenovića ste upravo, po vašem drugom izveštaju iz 2015. godine, podneli krivičnu prijavu zbog neslaganja u trošenju budžetskih sredstava, odnosno vodio se sudski proces zloupotrebe službenog položaja zbog sumnje da je grad Šabac oštećen za pet miliona evra. Zvuči neverovatno, ali istinito.

Ovom prilikom ću kratko podsetiti na niz mahinacija, ne mogu na sve, samo par stvari, bivšeg predsednika opštine Stari grad Marka Bastaća, koji je bio i potpredsednik Đilasove stranke. Znači, Bastać je tamo negde od 2016. godine, ne, pre 2016. godine, 2012. godine naložio „Poslovnom prostoru“ Starog grada da ne plaća porez na ogromnu imovinu kojom je upravljao. Nastala je šteta od 18 miliona evra i tu štetu je morao grad Beograd da plati kada je preuzeo taj „Poslovni prostor“ na zakonit način. Znači, 2,2 milijarde je bio dug. To je platio grad Beograd.

Dakle, opet se budžetska inspekcija bavila opštinom. U jednoj prilici je samo konstatovano da je Sportsko-rekreativni centar „Milan Gale Muškatirović“ oštećen za milion evra, jer mu je toliki dug bio, pa su podnete krivične prijave, pa je budžetska inspekcija drugom prilikom kontrolisala samu Upravu Starog grada, pa su ustanovili da je opština oštećena za 80 miliona evra, pa su podneli još jednu krivičnu prijavu protiv Marka Bastaća.

Iskazao bih poštovanje gospodinu Milanu Marinoviću, novom Povereniku za informacije od javnog značaja, koji je lepo pokazao u ovom kratkom vremenu kako radi profesionalac, vrhunski pravnik, a prethodni poverenik, vaš kolega je bio loš političar koji je samo zloupotrebljavao funkciju Poverenika. Prethodnik je, prosto možemo reći, tako mu je došlo, niz godina zloupotrebljavao funkciju Poverenika, kidnapovao je celu, na duži niz godina, instituciju Poverenika i podredio ju je svojim političkim ljubavima, a u jednom trenutku je to bio Saša Janković, posle Đilas i tako se nastavilo. Sada je on đilasovac, kada više nije Poverenik i zbog toga je sasvim jasno da ova Skupština u tom nekom periodu nije mogla da razmatra izveštaj tzv. lažnog poverenika, odnosno pristrasnog političara.

Ovde bih pomenuo, pošto sam pažljivo pročitao vaš izveštaj, a vrlo detaljno se bavim političkom, pitanje zloupotreba prava, što je nova stvar, na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovo se posebno odnosi na korisnike koje vi pominjete, ne pominjete njihove zloupotrebe, a to su drugi najbrojniji korisnici vaših usluga – mediji.

Dakle, naš sistem još uvek ne poznaje ovu zloupotrebu, kao što naš pravni sistem nema slap zakonodavstvo. To je zakonodavstvo koje sprečava masovne tužbe koje imaju za cilj da zatruju javnu reč. Primer, Dragan Đilas je samo ove godine, pohvalio se, podneo 114 masovnih tužbi. To je u anglosaksonskom pravu nedopustivo. Kao što nemamo to, mi nemamo regulisane ove zloupotrebe, a kakve su to zloupotrebe?

Te zloupotrebe imaju za cilj da podriju odbranu zemlje, nacionalnu javnu bezbednost i ekonomiju ove zemlje. Kako? Šta su drugo silni napadi na namensku industriju ili, recimo, telekomunikacione kompanije, koji su praćeni enormnim zahtevima pojedinih medija da dobiju uvid u navodno javne informacije, čak i one najpoverljivije i podnose hiljade i hiljade zahteva… Čemu oni služe? Da bi novinari tih medija, koji su vojnici „Junajted medije“, „Junajted grupe“, SBB, zloupotrebili te informacije, jer zastupaju konkurenciju telekomunikacionim kompanijama države ili zastupaju interese bugarske namenske industrije.

O tome i u jednom delu je govorio naš poslanik na prošloj sednici, Milenko Jovanov, u delu vezano za „Telekom“.

Naravno, posebno bih iskazao poštovanje gospođi Brankici Janković, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti i u naše ime i sa našom podrškom i kao naše reči, prosto, citiraću jedan jako dobar deo vašeg izveštaja, koje su i naše reči. "Nastavljamo sa proaktivnim pristupom, uz uverenje da na taj način doprinosimo daljoj izgradnji društva na temeljima poštovanja ljudskih prava, tolerancije i uvažavanju različitosti. Verujemo da ovaj izveštaj pruža pregled kako uočenih pozitivnih pomaka, problema i izazova u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, tako i mogućih načina za njihovo prevazilaženje". Sjajno.

Posebno bih pohvalio to što ste, draga Poverenice, našli za shodno da osudite govor mržnje i diskriminacije, pa ste rekli, što sam, naravno, svako od nas je video kada je već čitao izveštaj, tako da nije potrebno da vam to prebacim. Znači: "Godinu 2019. obeležila je kulminacija različitih vrsta uvreda, od diskriminatorskih stavova, do omalovažavanja, do govora mržnje i pretnje medijima, do pretnji ženama i deci", a onda ste naveli: "A pretnje su bile upućene deci predsednika Srbije". Naveli ste, naravno, i prethodno sam rekao, ženama. Setimo se samo silnih uvreda tokom 2018. i 2019. godine, koja je na račun žena izrekao Sergej Trifunović.

Naravno, izražavam poštovanje magistru gospodinu Zoranu Pašaliću, Zaštitniku građana. Posebno ističem ovaj jedan uvodni deo odličnog izveštaja: "Ljudska prava su jezik osnovnih ljudskih potreba, te njihovo poštovanje i zaštita utiču na svakodnevni život građanki i građana, a posebno na pripadnice i pripadnike ranjivih grupa, žene, dece", onda ste ih sve naveli. To je, naravno, sjajan deo i naravno da je divno što vi pominjete tamo KiM i što ističete taj deo i što, prosto, nažalost, ali morate da konstatuje da vi i dalje nemate mogućnosti da postupate na tom delu teritorije naše zemlje, a da su Srbi na KiM, posebno oni koji žive u enklavama, da se suočavaju sa teškim kršenjima ljudskih prava.

Posebno mi je drago što se, kao Zaštitnik i vi ste i to sada danas govorili, u delu ljudska prava u medijima govorite o zaštiti dece, o kršenju dečijih prava od strane medija.

Posebno bih pohvalio činjenicu da se izveštaj i gospodina Pašalića i gospođe Brankice Janković sveobuhvatno bave zaštitom dece, borbom za prava dece, ravnopravnošću i zabranom diskriminacije dece i ovde bih prosto rekao da nije slučajno da se i naša poslanička grupa zove "Aleksandar Vučić – Za našu decu". I sve je to u tesnoj vezi sa borbom za demografski opstanak Srbije zbog čega, naravno, i postoji ministar za brigu o porodici i demografiju.

Da kažem da je sjajno što u pravoj regulativi i u izveštajima i Poverenice i Zaštitnika postoje plemeniti pojmovi koji se bave posebnim pravima u oblasti prava deteta, pravima na poštovanje najboljih interesa deteta itd. Podsećam da je Ustav u članu 64. kaže - Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebljavanja. Posebno moram da kažem, deca i maloletnici ne poseduju u većini zaštitnih i spoznajnih mehanizama zbog toga što nisu zrele i formirane ličnosti i jasno je da deca i maloletnici moraju biti zaštićeni od svakog, pa i medijskog nasilja, pornografije i poricanja tradicionalnih porodičnih vrednosti.

Porodica, roditeljstvo, potomstvo, odnosno pojmovi deca, otac, majka su tradicionalne i plemenite vrednosti koju obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacije u Srbiji.

Bitno je da zaštitimo decu i maloletnike i da im pružimo priliku da kao zreli i odrasle ličnosti procenjuju tradicionalna ili netradicionalne porodične vrednosti i koliko vidimo i Zaštitnik i Poverenica aktivno rade na ovim pitanjima.

Takođe, u svim izveštajima i to je sad jedno opšte poimanje, jedan opšti uvid, dakle, u svim izveštajima regulatornih tela unazad niz godina, dakle, u poslednjih sedam godina, vidi se konstantan pomak unapred u pogledu ljudskih prava, u pogledu smanjenja podela u društvu, u pogledu volje za dijalogom koje pokazuje naša većina, ali ne i obrnuto, u pogledu tolerancije koju pokazuje vladajuća većina prema manjini, ali ne i obrnuto i podele u društvu, to moramo da konstatujemo, su svedene na najmanju moguću meru. Predsednik Vučić, jednostavno, gradi mostove, a ne bilo kakve podele.

Nažalost, postoji određena agresivna manjina ekstremista, čiji ekstremizam apsurda raste sa rastom i napretkom Srbije. Dakle, to nije dokaz velike podele u društvu, već obrnuto. To je dokaz da su podele i napetosti u društvu svedeni na najmanju meru. Ovo moramo takođe da kažemo, ovo je jedna pojava koja je prisutna unazad sedam godina i sve je prisutnija i to je tužno.

SNS, funkcioneri, članstvo i simpatizeri su izloženi organizovanoj dehumanizaciji, satanizaciji u delu medija. Izloženi smo nekulturi, podsmeha i ponižavanja. Izloženi smo negativnim stereotipima, predrasudama, diskreditaciji gotovo svakog dana. Žrtve smo i licemerja i dvostrukih standarda, nedoslednosti, pa čak i određenog specifičnog vida rasizma.

Oni koji nas demonizuju, to je deo opozicije i medija, pokazuju primitivnu agresiju koja je oličena u neprekinutom nizu fizičkog i verbalnog nasilja protiv SNS.

Najbolji dokaz, gotovo da smo zaboravili taj primer, da su smanjene podele i napetosti, je to da je naša vlast svojim mudrim i pomirljivim ponašanjem potpuno smirila podele i tenzije u pogledu prava LGBT osoba.

Setimo se pre 10 godina. Tadićev i Đilasov režim je svojim bahatim i arogantnim ponašanjem 10. oktobra 2010. godine stvorio uslove za građanski rat na ulicama Beograda. Jednostavno rečeno, Tadićev i Đilasov režim je bio nesposoban da stvori mir u društvu. Unazad osam godina, predsednik Vučić je stvorio sve uslove za taj mir i to se naravno onda pozitivno odražava u vašim izveštajima.

Vratiću se opet na oblast rada Zaštitnika i Poverenice. Osim ovih načelnih stavova o kojima sam govorio, postaviću neka gotovo izlišna pitanja, ali hajde da ih postavimo. Da li deca predsednika Vučića imaju ljudska prava? Mislim, zvuči apsurdno, ali apsurdno je da smo došli do toga da moramo da se pitamo da li trogodišnje dete, maleni Vukan Vučić, ima ljudska prava? Zapitaću, da li i drugi bližnji predsednika Vučića imaju ljudska prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Zapitaću na kraju, da li i predsednik Vučić ima ljudska prava?

Dehumanizacija svih njih je nedopustiva, ona je stalno prisutna, nehumana je. Potpuno su zanemarena njihova ljudska prava i odlično je što gospođa Poverenica deo toga pominje u svom izveštaju.

Pazite, ljudska prava dece predsednika Republike i ostalih članova njegove porodice i njega samog ne ugrožavaju samo anonimusi sa društvenih mreža, to čine mnogobrojne javne ličnosti koje su istovremeno i političari. Recimo, Goran Marković, funkcioner PSG, čuveni režiser, svaka mu čast. Međutim, ne svaka mu čast na ovome što je rekao, kaže: "Jedino rešenje u Srbiji je apsolutna pobuna i ulica". Još kaže: "Neće Vučić predati vlast bez krvi. Dobro zna da je samo crvić koji će goreti na vatri".

Profesor Jovo Bakić, takođe političar, profesor univerziteta, profesor sociologije kaže: "Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama". Kaže prof. Jovo Bakić: "Postoji revolucionarna pravda, suspenduje se postojeće pravo, a kad je bolest uznapredovala koristi se nož". Tako su govorile, koliko se ja sećam, ustaše.

Kolumnistkinja lista "Danas", Snežana Čongradin je poručila Vučiću i SNS 2018. godine, kaže: "Sudiće vam ne nezavisni, već revolucionarni sudovi".

Ima tih primera još mnogo. Imate "dveraše" koji su, jedan veliki prijatelj i funkcioner Boška Obradovića, Dragan Spasić je objavio morbidan tekst, kaže: "Treba napraviti popis uticajnih lica SNS i posle promene vlasti migrante naseliti u njihovim kućama, stanovima, dati im njihove ćere i žene da siluju". Plus se sećamo onih poziva Đilasovaca na silovanje premijerke Ane Brnabić.

Objasniću sada kratko i mehanizam. Dehumanizacija i demonizacija su zasnovane na tome da oni koji demonizuju u Vučiću u članovima SNS, glasačima SNS, u nama oni ne vide ljude koji su kao oni, odnosno oni smatraju da mi uopšte nismo ljudi.

Demonizatori šire predrasudu da su Vučić, članovi i simpatizeri SNS, da mi samo formalno izgledamo kao ljudi, ali da nismo to po svojoj suštini. Njihova predstava o nama koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana. To im omogućuje da prema nama žrtvama imaju samo neprijateljska osećanja i to dva glavna prezir i mržnju. Prezir zbog toga što smatraju da smo bezvredni, da smo ispod minimuma ljudske vrednosti, a mržnju zbog toga što smatraju da smo iracionalna zla bića. Inače, prepoznavanje ovog mehanizma dehumanizacije jeste osnova političke i medijske pismenosti. I pri kraju izlišno je, ali ću reći zbog toga što su neki to smetnuli sa uma, da Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Kako bilo ko može da zanemari da trogodišnje dete, maleni Vukan, mora da bude zaštićen, mora dete.

Za kraj, kada pominjem dete, evo nekoliko stihova velikog nobelovca, najvećeg prijatelja Srbije Petra Hankea, „Pesma detinjstva“, sećate se iz čuvenog filma „Nebo nad Berlinom“ – Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama, želelo je da potok, reka ponornica, a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, a sve su duše bile kao jedna.

Živela Srbija. Hvala vam.

Zavaljujem.
Prelazimo na listu narodnih poslanika.
Misala Pramenković.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, pred nama je set izveštaja jako značajnih na današnjoj raspravi. Posebno to ističem iz razloga što se radi o nezavisnim regulatornim telima koja imaju veliku odgovornost u pogledu promocije i vladavine prava. Sa druge strane, velika je odgovornost na nama narodnim poslanicima koji smo direktno birani od strane građana i na neki način predstavljamo i nadzornu ulogu u pogledu rada ovih nadzornih regulatornih tela.

Izveštaji su jako obuhvatni, jako konkretni i na kraju sa jasnim preporukama što je jako, jako značajno.

Međutim, ja ću se pokušati osvrnuti detaljno na određene izveštaje. Državna revizorska institucija je nezavisno telo koje u mnogome utiče na transparentnost trošenja javnih sredstava i to je jako značajno za samu državu, ali i za građane u pogledu saznanja da li se zapravo, na koji način, u kojoj dozi transparentno troše upravo novci građana koji učestvuju u samom procesu jačanja ekonomskog zemlje.

U tom smislu ja sam imala pre današnjeg zasedanja i nekoliko nedoumica u pogledu DRI i njihovog delovanja jer uglavnom se neke stvari kreću u pravcu preporuka, u pravcu saveta i mene je zanimalo šta dalje - ukoliko imamo preporuku o DRI, da li se dalje insistira na ispunjenju te preporuke itd, tako da sam donekle i dobila odgovor od vas da ukoliko se ne ispoštuju preporuke da onda sledi krivična prijava, što je normalno dobro dovesti do okončanja određeni proces, budući da znamo da posebno u domenu javnih nabavki postoji velika zloupotreba od strane onih koji su zaduženi da na jedan transparentan način time i rukovode.

Pitanje Zaštitnika građana, Zaštitnika ili Poverenice za ravnopravnost se nekako preklapaju i polje zaštite i unapređenje ljudskih prava je jako široko polje i tu uvek ima posla. Koliko god da smo napredovali, napredujemo u tom domenu tu uvek ima stvari na kojima ponovo, iznova treba raditi i pospešivati ih.

Govorili smo i čuli danas puno o zaštiti prava deteta. To je jako, jako značajan segment i društvo, njegov uspeh i briga o deci su zapravo pokazatelji koliko smo odgovorni kao društvo.

Čuli smo posebno neke karakteristične i specifične kategorije dece, dece sa posebnim potrebama, dece koja su obolela nažalost od nekih bolesti itd, tim kategorijama, deci romske nacionalnosti posebno treba posvetiti određenu pažnju.

Međutim, ne znam da li smo se kao društvo zapitali, iako sada ne govorim primarno o izveštaju koji je za 2019. godinu, već o onom što nas je snašlo sada skoro će već godina dana kako smo u pandemiji, svojevrsnom vanrednom stanju, slobodno mogu reći, a ne znam da li smo kao društvo dovoljno svesni na koji način je upravo ovo stanje uticalo na našu decu, jer su se deca baš u ovom razdoblju susrela sa brojnim neizvesnostima, sa brojnim novinama, možda i sa brojnim strahovima. Mi svi negde govorimo donekle o ekonomiji, o socijalnom blagostanju, o krizi eventualno i o načinu kako da to prevaziđemo, a sa druge strane imamo decu koja su se odjednom našla van školskih klupa. Organizovana im je onlajn nastava. Da li smo svesni sa kojim sve izazovima i teškoćama su se ta deca susrela? Psihički pritisak koji su imala u toku same pandemije i koji još uvek imaju? Tu je i postojanje straha konstantnog od toga da će se možda neko od najbližih članova porodice razboleti itd. Tu bih želela da kao društvo porazmislimo, iznađemo mehanizme i još više pažnje posvetimo deci baš u ovom stanju nekih vanrednih okolnosti.

Sa druge strane, pitanje zaštite ravnopravnosti je pitanje i borbe protiv bilo kakve vrste diskriminacije i činjenica je nažalost da su žene u jako puno segmenata diskriminisane i po više različitih osnova – da li na poslu, da li u pogledu ostvarivanja nekih prava na socijalna primanja i to je segment kome još više treba da pridamo pažnje i snažiti ženu i negde implementacija svega onoga o čemu govorimo je nekada mnogo bolja na vrhu, počev od tog državnog aparata ona kako se vertikalno niže spušta na lokalne samouprave to upravo zna da bude drastično lošije implementirano ili u dosta manjoj meri. Tako da tom segmentu jako treba posvetiti pažnje.

Pitanje nacionalnih manjina, odnosno prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji je jako jako značajno. Tu se mnogo uradilo, ali tu takođe ima mnogo prostora za dalji rad i napredovanje. Meni se svidela ideja Zaštitnika građana koji je spomenuo da je predložio da se na neki način predstavi svo dostignuće nacionalnih manjina u izgradnji države Srbije, što je jako značajno da se na taj način razbijaju predrasude, stereotipi o drugom, drugačijem kao potencijalnoj opasnosti. Ne, mi smo svi prosto….

molim vas privodite kraju. Isteklo je vaše vreme.

… činimo pravo bogatstvo.
Samo još ako mogu jednu rečenicu, izvinjavam se, ono što smo upravo i spominjali a to je pitanje sastava državnih organa, posebno organa lokalnih samouprava u pogledu nacionalne zastupljenosti. U opštinama Sandžaka konkretno, iz kojih ja dolazim, ne smatram da je ta struktura još uvek zadovoljena. Na tome posebno treba raditi, ali bih još dodatno istakla sada i učešće žena iz samih redova nacionalnih manjina u tim organima kako na lokalnom nivou, tako i u izvršnoj vlasti. Hvala.

Zahvaljujem se prof. dr Misali Pramenković.
Meni je posebno teško što vas prekidam kada pričate o izuzetno značajnoj temi, ali moramo se pridržavati Poslovnika.
Vaša poslanička grupa ima na raspolaganju šest minuta.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo moja obaveza je da vas obavestim da smo upravo dobili obaveštenje od Javnog medijskog servisa RTS da će se sednica uživo prenositi do 17.55 časova kada moraju da prekinu prenos zbog ranije preuzetih obaveza. Ostatak sednice, verovatno i glasanje će biti prenošeno kasnije u večernjem terminu, a ne uživo.
Nastavljamo. Sledeća je koleginica Jasmina Karanac.
Izvolite.