Zahvaljujem. Vreme za repliku je dva minuta.
Ne želim da ulazim u polemiku zbog spominjanja liste ili poslaničke grupe, daću reč još Đorđu Komlenskom za repliku, ali samo da kažem da sam spominjala bojkot, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine se trudim da ugled ove institucije podignem i nije u redu napadati one poslanike koji sede ovde, legitimno izabrane, da nije legitimna Skupština jer imate razno-razne komentare i da postoji samo jedan predstavnik opozicije svevećinskog naroda, nekoliko predstavnika opozicije. Znači, nije do nas, već do onih koji ili nisu učestvovali na izborima ili nisu mogli da preskoče cenzus od 3%.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem.

Ne postoji idealan izborni sistem na svetu koji kroz uporedno zakonodavstvo može da se pronađe i koji bi obezbedio apsolutnu zastupljenost volje naroda na način kako bi to bilo stoprocentno dobro.

Svako ko smatra, a poslanik je u Skupštini Republike Srbije, bez obzira kojoj grupaciji pripada, političkoj stranci i ostalo, ima mogućnost da uloži napor, sedne, napiše predlog za izmene i dopune izbornog zakona ili napiše predlog novog izbornog zakona, pa da onda Skupština dobije priliku da o tome raspravlja.

Sama kritika, bez konkretnog predloga od ljudi koji su inače po vokaciji stručni da ovako nešto mogu da učine, jednostavno nam pokazuje samo da tu negde ne postoji volja za nekom ozbiljnom promenom, već isključivo samo za pribiranjem sitnih političkih poena, a da se energija ne potroši na dobrobit građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok je izlagao jedan poslanik pomislio sam da sam u američkom kongresu. Moja poruka, bez obzira što sam ja simpatisao Trampa, što mislim da su tamo mnoga prava povređena, pre svega birača u SAD, moja preporuka je da mi brinemo svoju brigu, da rešavamo svoje probleme i da češemo svoj svrab, a Amerika je valjda sposobna da rešava to na svoj način.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne slažem da je izborni sistem loš. Izborni sistem gotovo idealno oslikava političku volju građana Republike Srbije. Nismo mi krivi što je iz jedne stranke od 2004. godine proisteklo 10 stranaka. Oni koji nas pozivaju na dijalog međusobno ne govore. Kako je ko dobijao stranku kod njih, to je značilo da je u tom momentu bio nosilac najviše funkcije. Pa je, recimo, to bio Tadić, pa je to bio Đilas, pa kad je pao Đilas onda je bio Pajtić. Ko je imao novčanik u javnom sektoru, taj im je bio predsednik stranke. Oni koji su gubili izbore u svojim strankama su osnivali druge političke stranke. Tako je jedna stranka iznedrila devet političkih stranaka i sada sama u okviru te jedne male patuljaste političke stranke ima dve frakcije ili dve političke stranke ili dva predsednika itd.

Politička volja građana je iskazana. Tridesetak posto građana je opoziciono opredeljeno. To što su oni svojim nejedinstvom, to što su oni svojom svađom podelili između sebe biračko opoziciono telo, to što nisu mogli sami sa sobom, a hteli bi sa nama da vode dijalog, nije krivica do vlasti ni do izbornog sistema.

Izborni sistem kada uzmete, pogledajte ankete od 2000. godine, bez obzira ko je bio na vlasti, uvek su izbori oslikavali političku volju građana. E sad, cenzus je bio taj koji je sprečavao da neke političke stranke, pre ovih poslednjih izbora, ne artikulišu. Recimo, da je to tako bilo, danas bi bila DSS verovatno prisutna u ovom parlamentu, da je cenzus bio 3%. Da je prirodni cenzus, kao što je u nekim zemljama, čini mi se u Holandiji, onda bi idealno Narodna skupština oslikavala volju građana.

Ja sam sklon tome, ako već želimo da im činimo mnoge ustupke, a već smo učinili, da učinimo i taj, pa da za njih važi prirodni cenzus, pa da se ova Skupština popuni opozicionim političarima. Krivica nije do građana, oni su opoziciono raspoloženi, ali nemaju izbor zato što su ovi razjedinjeni, jedni preporučuju bojkot, drugi se dele, treći se svađaju, četvrti tuku. Mislim da nije kriv izborni sistem, krivi su ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je pravosuđe na dnevnom redu i sudije, pitam ove sudije koji će biti izabrani da li će poštovati Ustav Republike Srbije? Da li je to obaveza? Da li zakletvu koju mi polažemo na Ustav Republike Srbije polažu i sudije? Ukoliko je to tačno, a mislim da jeste, pitam sve, posebno zbog opozicionih političara, zašto se meni već četvrti put pokušava suditi za reči izgovorene za govornicom?

Ustav Republike Srbije i Zakon o Narodnoj skupštini kažu – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost, ne može biti pozvan, ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ako me neko već četvrti put poziva, taj krši Ustav. Kršenje Ustava i Zakona o Narodnoj skupštini je razlog za opoziv politički sudije.

Ja ovde ne branim sebe. To je u Ustav uneto da štiti opozicione političare, da vlast ne bi eventualno pritiskom na sud mogla da dovede opozicione političare da odgovaraju za reči koje su izgovorili ovde ili zbog glasanja koje su izvršili ovde u ovoj sali prilikom vršenja svoje funkcije. Ako nisam u sali Narodne skupštine narodni poslanik, ne znam onda na kom sam mestu narodni poslanik.

Dakle, ako neko priloži snimak kao dokaz govora iz Narodne skupštine ili stenogram, kao Radulović u prethodnom postupku, sada čujem da je to Nikola Kojo, slavni glumac, ako neko priloži snimak i stenogram kao dokaz, očigledno je da sudija krši zakon samim pozivanjem. Da zlo bude još veće, poslali su i policiju da me privedu, ali se to nije desilo jer sam bio u bolnici, 21 dan sam bolovao od korone.

Toliko o zakletvama koje smo dali ovde. Ja sam dao zakletvu na taj Ustav, a zakletvu su dale i sudije. Očigledno da sudije koje bi trebale da budu prve u poštovanju Ustava i zakona nisu među prvima. Zakon je za svakoga zakon, pa i za mene. Svi građani su jednaki pred sudom, pa i ja. Ali, ne može sudija da krši Ustav i zakon prilikom vršenja svoje funkcije.

Dame i gospodo, ja imam svetu obavezu da branim žrtve. Nadam se da sudije, pre svega u Ivanjici, da sudije koje su i u Upravnom sudu, a to je veoma bitno u Upravnom sudu zbog izbora o kojima smo govorili, jer to je konačna instanca koja u slučaju konflikta između političkih stranaka, izbornih lista i Izborne komisije donosi odluku da li je nešto kredibilno ili nije, oni donose konačnu odluku i ja verujem da će oni posle svakih izbora donositi na eventualne žalbe pravednu odluku.

Te sudije pitam, a i želeo bih da se nikad ovo ne ponovi, i govoriću o zločinu koji je izvršen, o ubistvu 80 uglavnom Srba, nealbanskog stanovništva u tzv. Gnjilanskoj grupi. Moja sveta obaveza je da branim žrtve i stoga ću ponovo, po drugi ili treći put, uz rizik da opet budem kritikovan sa onih televizija koje u Srbiji nisu registrovane, koje ne mogu da budu tužene i koje ovde nemaju PIB, da pitam – šta će biti preduzeto prema sudiji Majiću, koji je doneo oslobađajuću presudu protiv, čini mi se, 11 albanskih terorista koji su bili osuđeni, pa odlukom Apelacionog suda pušteni na slobodu? Ja mislim da je to bila jedna klasična pravosudna nameštaljka. Preporučujem ovim sudijama da nikada to ne rade.

Mislim da je to urađeno u trouglu – republički tužilac, Vrhovni kasacioni sud i Apelacioni sud, uz podršku Visokog saveta sudstva koji se pravio mrtav. Naime, sud je presudio sa 116 godina zatvora na osnovu svedočenja dve silovane Srpkinje i na osnovu svedočenja Albanca koji je učestvovao u zločinu koji se proglasio „Božurom 50“, svedokom saradnikom. On je potvrdio da su ubili 80 Srba, da je nestalo 34, a da su mučili 153 zatvorenika, posle dolaska KFOR-a, odnosno američkih snaga, uz uvođenje UČK u Gnjilanu.

Dakle, to je rađeno u podrumu internata, pri tome su primenjivali metod laganog uzimanja duže. Znači, mučenje, dok onaj koji je mučen ne izdahne. Pri tome su ženama, ne samo silovali ih, sekli dojke i pekli na vrućoj podlozi, sitnili tela, ubacivali u kese, urinirali po zatvorenicima i po mučenicima i sve to nije bilo dovoljno, jer je Apelacioni sud presudio da s obzirom da se to desilo posle Kumanovskog sporazuma da to ne treba da bude kažnjivo. Za mene je to vrhunac nepravde i razlog da sudije koje su donele takvu sramnu presudu budu kažnjene.

Tužilac republički je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti. Vrhovni kasacioni sud je presudu proglasio nezakonitom. Da li sam u pravu? Ali, suđenje se ne ponavlja, jer se radi o slučaju kada su oštećeni tom presudom pomilovani na određen način i tada se ne ponavlja suđenje. Samo kad su oštećeni oštećeni nekom presudom suđenje se ponavlja, a u ovom slučaju se ne ponavlja, jer nije bilo štete kod oštećenih, nego je bilo štete kod žrtava. Tada se po zakonu ne ponavlja.

Mislim da je to bilo dogovoreno i mislim da je bilo naštelovano u trouglu – Tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud i Apelacioni sud. Radi se o sudiji Majiću. Taj sudija, svaki sudija mora da ima dozvolu, a preporučujem ovima da uvek traže dozvolu starešine suda kad nastupaju u medijima. To je obaveza.

Neko je ovde jednom rekao, mislim da je to predsednik Vrhovnog kasacionog suda, da je to prevaziđeno pravilo. Ja u pravosuđu ne znam za prevaziđeno pravilo. Ili pravilo važi ili ne važi, ali ne može da bude prevaziđeno ako još uvek nije ukinuto. On je nekoliko puta odlazio u klasične političke misije i na politički način tumačio govore narodnih poslanika koji su ga kritikovali zbog ove i još jedne presude. Time se on izdigao iznad parlamenta i dokazao da naše pravosuđe, s obzirom da još on važi kao za nekog eksperta sudijskog itd, tako se nameće, time je dokazao da naše pravosuđe nije zrelo da bude nezavisno od parlamenta, odnosno da bude u potpunosti nezavisno, jer u ovom trenutku je ono nezavisno od ove vlasti, ali nije od bivše. On je gostovao u više političkih emisija, politički nastupao i time je, po meni, pljunuo na nezavisnost pravosuđa, jer sudija koji nastupa u političkim emisijama za mene nije nezavisan sudija, on je dokaz da sudstvo nije nezavisno.

Idemo dalje, da li je pedofil pedofil? Imamo li pravilo da su svi ljudi jednaki pred zakonom? Da li je zabranjena segregacija? Ovim sudijama preporučujem da ni slučajno ne vrše diskriminaciju pojedinih manjinskih grupa, nacija itd. Ni slučajno! Ali je to ovaj sudija uradio. Ja pitam – da li je pedofil pedofil? Ako jeste, ako je zakon jednak za sve, imamo novu povredu zakona od strane tog sudije. On je oslobodio pedofila u žalbenom postupku govoreći, a preporučujem ovim sudijama da to ne rade, da se radi o Romima, pa samim tim to nije kažnjivo. Znači, žrtva je žrtva. Onaj ko je izvršio pedofiliju nije kažnjen, znači zaštitili ste krivca, kaznili ste u stvari žrtvu, on je to kao – radi se o Romima. Time je izvršio neku segregaciju, diskriminaciju Roma, jer zakon je u ovoj državi zakon za sve. „Zakon je zakon, ma koliko opor bio“, to je rekao Valtazar Bogišić. To je drugo kršenje, a to preporučujem ovim sudijama da ne rade, drugo kršenje zakona od strane sudije.

Sada pitam Visoki savet sudstva, koji je jedini ovlašćen, da u situacijama kada dođe do kršenja zakona od strane sudije razreši takvog sudiju. Zašto su statirali u kukuruzu, zašto su se pravili mrtvi, zašto nisu kaznili ovako nezakonito ponašanje? Neću reći da je za to kriv Američki kongres, mada se možda taj sudija tamo udvarao, ali vi ste morali da štitite žrtve i u slučaju Gnjilanske grupe i sveta je obaveza svih nas da štitimo sve žrtve. Ovog puta se radi o žrtvama nealbanskog porekla, radi se većinom o Srbima, radi se o 80 ubijenih, radi se o 34 nestala i o 153 mučena. To je tako veliki zločin.

Onda se mi čudimo odlukama Haškog tribunala. Mi na ovakav način, sa ponašanjem naših sudija, nemamo moralno pravo da tumačimo odluke Haškog tribunala, s obzirom na to da kod nas u Beogradu nismo mogli da kaznimo zločince i da na neki način ispravimo pravdu prema žrtvama koje su bile žrtve surovih zločina, najsurovijih.

Ovaj svedok kaže: „Vezivali smo žrtve visoko za ruke da vise i samo ih bacali na pod kada dođu na red. Ženama smo sekli dojke, a iz zabave to posle pekli. Prostorija je jako smrdela jer su tu obavljali posao, a bila je velika kanalizacija gde smo bacali otpatke. Bilo je toliko krvi da smo i sami morali da se skinemo goli dok ih mučimo i čistimo posle. Svima bismo odsecali glave, rasporili stomake i komadali ih, pa u džakovima iznosili. Ljudi su vrištali dok mučimo nekoga, ispred njih smo bacali glave njihovih rođaka. Silovali smo kad god smo mogli. Omiljeni način mučenja nam je bio da nekog opaljačimo, to znači razbijemo glavu, a onda mu zakucamo čekićem upaljač na to mesto“. To je izjava Albanca, „Božur 50“.

Ko nama daje pravo kao parlamentu da o tome ćutimo? A ko daje pravo Visokom savetu sudstva da ne razreši sudije koje su oslobodile ovakve zločince, a pri tome je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je presuda nezakonita?

Dame i gospodo, ovim sudijama takođe predlažem da ne uvode cenzuru. Vi svakako znate da je nedavno, gle čuda, Viši sud, a taj viši sud tamo u Timočkoj, kada se ja žalim da tužim novinare onda dobijem 40.000 dinara, nebitno, posle šest godina.

Kad tuži Đilas to se reši za šest meseci. Čudno. Verovatno je njegov advokat brži u podnošenju. Nisam siguran. Verovatno je te 2008, 2009. godine umesto reforme izvršena deforma sudstva. To jeste još jedan dokaz da je sud nezavistan od ove vlasti. Tu nezavisnost čak zloupotrebljava, a da je zavistan od bivše. To je još jedan dokaz. Taj sud je doneo odluku, recimo taj Đilas je bio gradonačelnik Beograda. Taj Beograd je imao ugovor, znači vršio je javnu funkciju, uglavnom u korist svojih privatnih biznisa, a pri tome 400.000 ljudi ostalo je bez posla. Ali, je za njega bilo posla, hleba, para itd. Upao čovek u med, dobro.

Pri tome konsultantski ugovor koji je bio na štetu građana Republike Srbije, a i Beograđana, most na Adi konsultantski ugovor. Sud, nečuvena odluka – da se ne sme pisati u medijima i izveštavati i vezivati taj slučaj za Dragana Đilasa bez obzira što je on bio u javnom sektoru glavnokomandujući u gradu Beogradu, gde je tako milionski ugovor sklopljen poprilično na nezakonit način.

Sudijama ovim predlažem da nikako ne donose takve odluke, jel tom odlukom da se ne sme pisati i izveštavati o tome i vezivati to za Dragana Đilasa, koji je bio javni funkcioner, nije on radio samo u nekom privatnom biznisu, jer će se tako narušiti pretpostavka nevinosti. Zakon je zakon. Zakon je jednak za sve. Svi moramo biti jednaki pred pravosuđem.

Sada ja vas pitam, i u poslednje vreme ta pretpostavka nevinosti masovno se krši. O svojim primerima neću ni da govorim. Ja kada ukucam u Gugl, kada ukucam moje ime i prezime ja mislim da sam Osama Bin Laden. O sebi neću da govorim, ali govorim u svetlu sada poslednjih događaja. Da li sada važi pretpostavka nevinosti? Za nekoga ta pretpostavka nevinosti važi, ali za nekoga ne. Gotovo je nečuveno da neko na sudu zamisli da će eto baš Đilas biti oštećen izveštavanjem u medijima i unapred zabrani da se tekstovi o tome pišu i emituju vesti. To je za mene klasična cenzura. Onda se mi čudimo zašto je neko cenzurisao američkog predsednika? Pa, naš sud dođe i kaže medijima da ne mogu da izveštavaju o Draganu Đilasu zato što će mu narušiti pretpostavku nevinosti.

Sada se ja pitam – zašto mediji koji su njemu naklonjeni nisu o toj cenzuri uopšte pisali ni pričali? Da je nekim slučajem neko iz vlasti rekao, dobio takvu presudu i da je zaključeno da o nama ne sme da se piše zbog pretpostavke nevinosti, iako vršimo javne poslove. Recimo predsednici opština smo, ministri u vladi itd. Ja mislim da bi na tim luksemburškim medijima izbila revolucija.

Konačno – zašto ti luksemburški mediji, koji nisu registrovani u Srbiji, zašto ne mogu da budu tuženi? Vi kada tužite taj mediji, oni vam samo pošalju dopis, da oni neće da učestvuju u postupku jer nisu registrovani kao pružalac medijskih usluga u Republici Srbiji i prema tome ne mogu da budu tužena strana. Kada će jednom pravosuđe i tužilac, nemamo sada tužioce ovde, ali sudije kada budu razmatrali, to da razmatraju na takav način, kada će se jednom povesti postupak i videti da li tu ima krivičnog dela pranja para? Zato što te prekogranične televizije SBB plaća. Novac ispumpava za navodnu uslugu reemitovanja, reemitovanja nema. Zašto nema reemitovanja? Zato što luksemburški regulator tvrdi da su tamo registrovani, ali tamo ne emituju program, a reemitovanje je preuzimanje emitovanog programa istovremeno bez izmena itd.

Da li će neko da pokuša da sudi „Junajted mediji“? Da li će neko pokušati da te medije privede pravdi? Da li će neko zbog kršenja poreskog postupka i poreske administracije reći – pa ljudi zašto N1 nema PIB? Zašto N1 koristi PIB druge firme, recimo „Adrija njuz“ doo Beograd? Kada „Adrija njuz“ doo Beograd niti je osnivač, a i da jeste osnivač, ako osnujete novu firmu, to svi znamo, ta nova firma mora da ima PIB. Verovali ili ne N1 televizija nema BIP. Nema ništa. Radi na divlje. I oni se stalno žale na slobodu medija, stalno, a toliko su slobodni da se u Republici Srbiji nisu ni registrovali, nego bestidno lažu kako emituju program iz Luksemburga i kako se ovde samo reemituje. To naprosto nije istina.

Kada će neko od sudija, kada će neko od tužilaca reći – stanite ljudi, pa po nekoliko miliona evra plaćaju prekogranične kanale, plaćaju za reemitovanje, a reemitovanja nema. Znači plaćaš uslugu koje nije bilo, ispumpavaš dobit, vršiš pranje para, ispumpavaš dobit. Time si utajio porez. Ima više krivičnih dela koje oni rade. Niko u pravosuđu nema snage da to pokuša da kazni. Ne mislite valjda da im mi sudimo. Tek onda bi bilo da mi vršimo cenzuru, pritiskamo slobodne medije itd.

Vi ste ti koji u tom konfliktu treba da odlučite, krše li oni zakon ili ne. Očigledno da u pravosuđu ima prijatelja tih luksemburških medija, jer, gle čuda, upravo onaj sudija koji je doneo onako sramne zakonite presude, je rado viđen gost u tim medijima i obično kada mi komentarišemo sad će se opet neko pojaviti tamo i reći – e, oni komentarišu poslanici presude i tako dalje. Presude se ne mogu komentarisati dok su u fazi postupka, po meni, a inače onda ne možemo da komentarišemo ni presudu Dragoljubu Mićunoviću iz 1968. godine. Onda ne možemo da komentarišemo presudu Draži Mihajloviću posle rata, ako se generalno presude ne daju komentarisati.

Ja mislim da se ove presude daju komentarisati. Mislim da zbog svih žrtava i onih koji su pretrpeli štetu, mi moramo o tome da govorimo, a prava je šteta, a mislim da još nije kasno da Visoki savet sudstva razreši nekoliko sudija i time im pokaže da moraju da dele pravdu, a ne da dele nepravdu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima Danijela Veljović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, ni ovoga puta, kao što je to bio slučaj i u prošlom izlaganju kada je tema bila izbor sudija neću govoriti o predloženim kandidatima smatrajući da su oni zapravo, izbor njihovih kolega koji poznaju njihov rad i njihovu stručnost. Ono o čemu bih govorila jeste nastavak teme koja se tiče nezavisnosti sudstva, a u okviru toga glavna pitanja kojima se treba posvetiti jeste rešenje probleme mreže i nadležnosti sudova, neujednačenost sudskih odluka, sporost pri rešavanju sporova, nejednak pristup građana pravdi.

Prioritetan zahtev za koji se zalaže i SDPS jeste da sudije postupaju sa integritetom i savesno u skladu sa pravnim poretkom Srbije. Smatram da je to jedina i prava definicija nezavisnosti sudstva. Dakle, nezavisnost sudstva jeste garancija vladavine prava u demokratski uređenom društvu, ali nije garancija za neodgovorno ponašanje sudija i za nerad koji se prikriva gomilom nerešenih sporova. Svaki sudija je odgovoran za promovisanje i zaštitu sudijske nezavisnosti poštovanjem profesionalne etike.

Nije Republika Srbija izolovano ostrvo na kojem vlada klima ne organizacije sudstva. Naprotiv, i na evropskom nivou i te kako su prisutne borbe i veliki napori da se održi, uspostavi vladavina prava i sudijske nezavisnosti. Mislim da je jako važno uspostaviti balans između svih aspekata prava građana na suđenje u razumnom roku i prava na obrazloženu sudsku odluku. Sudija mora da bude stručan, da stalno unapređuje svoje znanje, poštuje stručnost, važna je odbrana nezavisnosti. Verujem da su to bili glavni kriterijumi pri izboru članova sudova. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljen je, magistar Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Viskog saveta sudstva, dame gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izbor sudija koji se danas po prvi put biraju na ovu visoku funkciju i naravno poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve ove predloge koji su danas pred nama.

Na samom početku želim da kažem da JS maksimalno podržava ojačavanje nezavisnosti sudstva, jačanje samostalnosti tužilaštva, kao osnov vladavine prava.

Sa druge strane, ono što je veoma važno, što ja želim ovde da istaknem, to ne znači da maksimalno ojačavanje sudstva predstavlja otuđenje od naroda, već sasvim suprotno, otuđivanje od neprimerenih uticaja na sudije. Nezavisni sudija sa druge strane je garant da se zakoni primenjuju jednako, nepristrasno i da nema privilegovanih uticaja što se tiče suđenja.

Sada, sa druge strane želim da, da kažem, bacim akcenat na nešto što je veoma važno, pogotovo što ja dolazim iz Kragujevca. Zašto to kažem i šta je to važno, jeste ulaganje u pravosudnu infrastrukturu, izgradnju značajnih objekata što se tiče pravosuđa. Kažem, ja dolazim iz Kragujevca, a u Kragujevcu se danas gradi jedna savremena Palata pravde. Dakle, čini mi se da je ovo najznačajniji pravosudni infrastrukturni objekat u poslednjih nekoliko decenija koji je izgrađen u Srbiji.

Kada kažem u poslednjih nekoliko decenija, kada pomenem Kragujevac, to je svakako veoma značajna stvar za Kragujevac, ali i za čitav region, kada kažem da je Kragujevac prepoznat kao glavni grad što se tiče tog regiona.

Sredstva za izgradnju jednog ovako značajnog infrastrukturnog objekta obezbedila je Vlada Republike Srbije. Zašto to kažem? Zato što, i to je još jedan pokazatelj da Srbija ide krupnim koracima napred, da je prepoznat značaj ovog segmenta kada govorimo o suđenju. Grad Kragujevac je obezbedio zemljište, negde dva hektara zemljišta, sa druge strane obezbeđena je putna i svaka druga infrastruktura oko Palate pravde.

Ovde ću isto tako reći nešto što je veoma značajno, nešto što je bio problem u Kragujevcu u vremenu iza nas. Svi sudovi u Kragujevcu su bili smešteni u više zgrada, što je svakako uticalo na kvalitet suđenja. Danas biramo sudiju Privrednog suda, pogotovo smo imali problem u Kragujevcu sa Privrednim i Prekršajnim sudom. Sada, izgradnjom ove savremene Palate pravde kakve je, da kažem, najsavremenija u Srbiji, više nećemo imati tih problema, pogotovo što je ona od nule, od temelja građena samo za potrebe pravosuđa, a mi takav objekat do sada nismo praktično imali kod nas. Ovaj objekat odgovora značaju svakako, koji pravosuđe ima za grad Kragujevac i naravno odraziće se na kvalitet suđenja u Kragujevcu.

Kada govorim o ovoj Palati pravde, ona će imati 11 pravosudnih organa, tu će biti i tužilaštvo. Kada to kažem, dakle privredni sudovi, sudovi redovne nadležnosti, upravni sud, prekršajni sudovi, prateća tužilaštva, dakle negde oko 800 zaposlenih. Na površini ovaj velelepni objekat imaće 25 hiljada metara kvadratnih, dakle 24 sudnice, 74 kabineta.

Na samom kraju da kažem, ovo sve govori o tome koliko Srbija misli o svakom segmentu, o značaju jednog ovakvog objekta, ne samo za Kragujevac, nego za čitav region. Svakako sve to, svih ovih 11 pravosudnih organa koji će biti smešteni u ovom objektu uticaće na kvalitet i brzinu suđenja i na još veću dostupnost što se tiče pravde, što se tiče građana Kragujevca.

Opet na samom kraju da kažem, čestitao bih svim sudijama koji će danas biti izabrani na ovu visoku funkciju i naravno poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge koji su danas pred nama. Hvala vam puno.

Hvala.

Reč ima Dubravka Kralj.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, molim vas ne zamerite mi što ću svoje izlaganje početi sa samo par rečenica o vakcini protiv korone zato što smatram da je to izuzetno važna stvar i ogroman uspeh, pre svega predsednika Republike Srbije i rezultat čvrstih diplomatskih temelja u čijoj je izgradnji učestvovao i sada naš predsednik Skupštine, gospodin Ivica Dačić, na šta smo ponosni.

Prošle nedelje se vakcinisala moja baka. Juče se vakcinisala moja mama, koja inače radi u školi i jako se radujemo što će moći bezbedno da se druži sa svojim đacima. Verujem da nam je to negde svima i najvažnije, da naši najmiliji budu bezbedni, zaštićeni i zdravi. Ja ću se isto vakcinisati, ne samo zbog ove dve žene koje sam pomenula i kojima je moje zdravlje najvažnije, već i zato što kao neko ko je koronu preležao znam koliko je ta vakcina važna.

Na žalost, to mnogo bolje od mene znaju oni koje je korona zauvek rastavila od njima dragih ljudi. Zbog toga je vakcina nužnost i ogromna je stvar što imamo vakcinu protiv korone.

Pitam vas, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, da li postoji vakcina protiv silovatelja, manijaka, pedofila, ubica, narko-dilera, kriminalaca, korumpiranih političara, korumpiranih službenika, tajkuna, klanova, bahatih vozača, prevaranata, lopova, izrabljivača radnika i sličnih virusa? Mislim da postoji i da je to efikasno i nezavisno pravosuđe.

Mi ovde u Narodnoj skupštini donosimo zakone, ali možemo li zakonima vakcinisati društvene odnose i učiniti ih imunim na povredi ugrožavanja? Mislim da ne, ne bez njihove dosledne primene i bez sankcionisanja svake njihove povrede.

Sud je taj koji primenom zakona sve sporove, sve poremećaje u društvenim odnosima, sve nepravde treba da otkloni kao vakcina virus i to virus koji ugrožava našu privredu, našu ekonomiju, našu socijalnu sigurnost, stabilnost i slogu.

Zato smatram da je u toj podeli državne vlasti, o kojoj su danas drugi poslanici govorili, sudovima dodeljena najteža, najkomplikovanija, najosetljivija uloga, jer sudovi su ti od kojih se očekuje da uspostave ravnotežu u nekada tako duboko poremećenim odnosima. Sudije su te koje su u prilici da u konkretnim slučajevima odlučuju da li će neko biti slobodan ili neće, da li će roditelj viđati svoje dete i koliko često. Sudovi su ti koji odlučuju ko je u pravu, a ko je lažov.

Nekada se to pitanje koje se pred sud postavi svede na to da li će neko živeti nakon sudske odluke kao srećan ili kao nesrećan čovek. Zato sudije moraju imati dovoljno sudijske hrabrosti i odvažnosti da donose pravedne odluke koje se uvek nekome neće dopadati. Zato sudije ni ne treba da teže da budu voljene, nego samo poštovane, a da bi to bile moraju biti stručne, moraju posedovati znanja i moraju raditi savesno i posvećeno u svakom slučaju, a ne samo u onim slučajevima koji postanu predmet interesovanja javnosti. Zato što nemaju svi jednaku mogućnost da njihova trauma postane vest. Nemaju svi ni jednaku hrabrost da svoju traumu podele i tako dobiju podršku i navijanje nacije, što ne sme da znači da neće dobiti podršku sudova i drugih nadležnih organa, jer svi moraju imati pravo na jednaku pravnu zaštitu. I glumica i čistačica, i političar i poljoprivrednik, i profesor i učenik, i bogati otac i siromašni otac.

Zato sudije moraju biti otporne na sve vrste uticaja, političke, stranačke, medijske i interesne, jer kod sudije ne sme da se lobira. Sudijama je već Ustavnom i zakonom dato ogromno poverenje kroz garanciju nezavisnosti i kroz načelo o slobodnom sudijskom uverenju.

Predloženi kandidati danas će dobiti i poverenje SPS, jer kao što je gospodin Fila već rekao, verujemo da je Visoki savet sudstva na adekvatan način ocenio stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata i da mišljenja sudija, sa kojima su kandidati radili, predstavljaju iskrenu preporuku.

Moram da kažem da smatram da je pri izradi predloga i pri sastavu biografija učinjen propust zato što nije navedena prosečna ocena sa kojom su kandidati diplomirali, kao ni podatak o tome koliko dugo su studirali. O čemu bi se, doduše, moglo zaključiti na osnovu godine rođenja i godine diplomiranja, pri čemu taj zaključak ne mora da bude tačan.

Kada smo birali predsednike sudova taj podatak smo imali. Smatram da je to zbog transparentnosti važno. Ja sam iz Zrenjanina, predložene kandidate ne poznajem i biografija je jedini način da ja o njima sudim. Mislim da ti podaci predstavljaju značajne indicije koje ovde ne vidimo.

Ono što vidimo jeste da kandidati imaju i više radnog iskustva nego što je potrebno. Tu pre svega mislim na one koji se biraju za osnovne sudove.

U tom kontekstu bih rekla da bi u sferi pravosuđa mladim pravnicima koji su ambiciozni, koji imaju znanje trebalo omogućiti da dođu do izražaja, da lakše napreduju zato što upravo u toj sporoj prohodnosti u sudovima i tužilaštvima vidim glavni razlog zašto se mladi sve češće odlučuju za advokaturu. Razlog je, sigurno, i ta materijalna komponenta i zato smatram da bi rad sudija koji imaju najvažniju ulogu u izgradnji pravne države trebalo da bude adekvatnije vrednovan i stimulisan, isto kao što smatram da čim situacija to dozvoli treba raditi na unapređenju prostornih i tehničkih uslova u kojima sudije obavljaju svoju delatnost.

U svakom slučaju, kao što sam rekla, poslanička grupa SPS će podržati današnje kandidate. Želim im puno uspeha u radu, da nakon tri godine od strane Visokog saveta sudstva budu izabrani na stalnu sudijsku funkciju i da tada svakoga dana prvo donesu jedan sud sami o sebi na temu da li su bolji nego što su bili juče i da stalno usavršavaju. Socijalistička partija Srbije od njih očekuje samo hrabrost i odvažnost za pravedne odluke.

Hvala vam.