Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo od naših pristalica da tražim da povodom one kokoške u Pančevu, da ne bacaju kokoške na naše političke protivnike, jer ne treba da ličimo na njih.

Dakle, čovek postaje pristojan kada se prema takvim osobama ponaša na pristojan način. Bez obzira što je gospođa podržala moje prebijanje na stepeništu Narodne skupštine, što je izmislila da sam tom prilikom imao nož u ruci, ja ponovo apelujem na naše političke pristalice da to ne čine, da ne bi ličili na njih. Mi smo operisani od takvog načina ophođenja prema političkim protivnicima. I sam Isus je rekao: „Volite neprijatelje svoje“, i mi kao hrišćani, posebno ja, apelujem da se tako ponašamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2012. godine, kada je došlo do političkih promena, zatekli smo potpuno razvaljenu, politički oobezglavljenu državu, ekonomski devastiranu, vojno nemoćnu, socijalno neodrživu.

Posle one čuvene privatizacije grabljive, ostalo nam je 400.000 otpuštenih ljudi, a svi ostali su bili slabo plaćeni ili plate nisu dobijali.

U toj situaciji, tih 400.000 ljudi koji su otpušteni ili oni slabo plaćeni su lišeni svakog dostojanstva, lišeni ličnih dohodaka, i na određeni način sa prihodovne strane, gde su bili prihod državi, postali su rashodovna strana. Dakle, postali su socijalni slučajevi kojima je trebalo isplatiti socijalna davanja, a sve dok nisu izgubili posao su bili prihod države, dakle iz njihovih poreza i doprinosa je država imala neka primanja.

Nisu siromaštvo napravili siromašni već bogati. Siromašni ne treba da se stide svog siromaštva, posebno ne u tom trenutku, jer su do njega došli uglavnom napornim svojim radom. Bogati iz tog perioda treba da se stide svog bogatstva koje je stečeno radom, ali ovih siromašnih, otpuštenih i slabo plaćenih, koji su takvi tumarali po predgrađima bez posla, praznih džepova i praznih stomaka.

Dučić je rekao: „Najgore je biti star, bolestan i siromašan.“ Upravo to je zadesilo srpsko selo. Najveće siromaštvo je danas na selu. Najveća nepravda je što na selu čak ima i gladnih ljudi koji dovoljno kvalitetno i ne jedu, iako su proizveli stotine tona hrane u svom životu, stotine, pa i hiljade tona.

Danas imate stare, bolesne i siromašne u svakom selu. Statistika pokazuje da su oni najsiromašniji. Danas ko ima socijalnu pomoć na selu je sretniji od seljaka penzionera, zato što su socijalne pomoći često čak i veće nego seljačke penzije.

Do seljačkih penzija treba doći u šezdeset i petoj godini i morate da uplatite 15 godina seljačkog radnog staža da bi do njih došli.

Za socijalnu pomoć, za socijalna davanja to ne morate imati, ali uslov da nemate ni dva hektara, ni hektar zemlje i onda seljaci koji ne mogu sa dva hektara da ostvare određene prihode pribegavaju prodaji poljoprivrednog zemljišta. Onda se taj novac stavi u banku i onda mi ne znamo ko je stvarno siromašan.

Zato imamo ljude koji imaju nekoliko desetina hiljada evra u banci, prodali su određeno imanje poljoprivredno zemljište i tako dalje, i spadaju u kategoriju socijalnih slučajev. I onda, onaj seljak koji 15 godina strpljivo radi, uplaćivao je penzijsko i invalidsko osiguranje, kad navrši 65 godina, tek onda ima pravo na tu malu penziju od 11.000,00 dinara.

Onda mnogi pribegavaju – zašto bi ja čekao 65 godina, kada pravo na socijalnu pomoć mogu da ostvarim daleko ranije i to je ona nepravda, koja verujem da će onim socijalnim kartama biti ispravljena zato što će čak i prevođenje zemljišta na neka povezana lica, srodnike i tako dalje, biti uvedeno u tu socijalnu kartu i znaće se ko stvarno treba da dobija socijalnu pomoć, a ko ne.

Mi imamo slučaj sezonskih radnika, da socijalni slučajevi izbegavaju da budu prijavljeni, ono, na dan, zato što se boje da će da ostanu bez socijalnih davanja i pri tome, država opet gubi penzijske i invalidske fondove, i zdravstveni fondovi gube određenu sumu. Socijalni slučajevi imaju pravo na zdravstveno osiguranje, a recimo, zaposleni kome poslodavac nije uplatio doprinose on ta prava nema. Znači, ima mnogo nepravdi i ja verujem da ćemo kroz ove socijalne karte to ispuniti. Apelujem posebno da se pažnja posveti tim slabije plaćenim ljudima.

Moram reći da smo, za razliku od vladavine stranke bivšeg režima, mnogo toga ispravili. Više smo bili naklonjeni slabije plaćenim ljudima, pa je, recimo, minimalac sa 15 ili 17 hiljada dinara, uz isti kurs evra, porastao na 32 hiljade, što nije puno ali je 60 ili 70% više nego što su imali 2012. godine. Takođe, prosečna plata je sa 328 evra povećana na 520 evra, što je opet povećanje od 60%, ali ja apelujem da i dalje ravnopravnije delimo novac, više u korist tih slabije plaćenih. Zašto?

Za razliku od bogatih, koje krivim zato što su ovi ljudi slabije plaćeni i zato što su siromašniji, ti ljudi novac ne štekuju napolju nego ga troše unutra i država na takav način dobija PDV, na takav način puni državnu kasu i na takav način može i one koji su ostali bez posla, koji primaju socijalnu pomoć, na takav način mogu da doprinesu da i njihova socijalna pomoć bude velika.

Mislim da svako, a ljudi su po Deklaraciji o pravu čoveka rođeni jednaki, ima pravo na posao, na pristojnu zaradu, na čestit dom, na dostupnost školstva i zdravstva, da lečimo koje neće, da školujemo one koji hoće i da svako ima pravo na dostojanstvenu starost i da to treba obezbediti, s obzirom da ja živim na selu, pre svega seoskom stanovništvu.

Na kraju, da završim - mudri ljudi su bogati kad su veoma siromašni – to je rekao Ciceron. Mi moramo za razliku od stranke bivšeg režima da budemo mudri, ali vredni i posvećeni, jer lenjost toliko sporo korača da nas siromaštvo može brzo stići. Hvala.

Zahvaljujem.
Ima reč Vesna Nedović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, gosti, dame i gospodo narodni poslanici, socijalnu kartu treba da imaju svi građani Srbije. Podaci o građanima iz državnih baza biće prikupljeni u Centralni registar. Svako od nas ima svoja prava i obaveze. Neki mogu da koriste privilegije koje daje država ili na to neće imati pravo.

Razvijene zemlje imaju registar stanovništva i registar svih prihoda. Ukrštanjem tih prihoda dobija se slika o socijalnoj strukturi stanovništva.

Uvođenjem ovog sistema biće omogućeno da će građani koji su u najtežem ekonomskom položaju biti vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno i efikasno ostvarili svoja prava. Sva lica koja imaju pravo na socijalnu pomoć moći će na jednom mestu da prikupe dokumenta.

Podaci se štite na tri načina. Prvi – autorizacija, kontrola prava pristupa registru; drugi – autentifikacija, korišćenje korisničkog imena i lozinke i pod tri – beleženje pristupa registru, automatsko evidentiranje osobe koja vrši izmene, koje su to izmene i ko je i kada koristio bazu.

Ovaj zakon sprovešće se u dve faze. Pod jedan – registar povezanih svih podataka iz Ministarstva rada i povezivanje sa podacima iz drugih evidencija.

Socijalna karta čuvaće i posebne podatke o pojedincima, i to onih o ostvarenim pravima od socijalne zaštite, isplatama, drugim novčanim nadoknadama, odbijenim zahtevima, subvencijama, ali i informacije kakav je zdravstveni status, da li se radi o osobama sa invaliditetom i da li se radi o samohranim roditeljima.

Sem ovih pomenutih podataka, u njoj će biti i osnovni podaci, poput imena, prezimena, datuma rođenja, mesta boravka, zanimanja, podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini, o procenjenoj vrednosti iste, podaci o prihodima na koje se plaćaju porezi, o isplaćenim penzijama.

Primena zakona očekuje se 1. marta 2022. godine. Cilj uvođenja socijalne karte je borba protiv siromaštva, kao i kako iskoreniti zloupotrebu socijalne pomoći i kako obezbediti kvalitetniji život korisnika socijalnih davanja.

Očekivanja su da će se za istu količinu novca obezbediti kvalitetniji život korisnika socijalne pomoći i obezbediti mnogo bolje targetirana socijalna pomoć. Planiran i definisan budžet socijalnih davanja biće racionalnije iskorišćen.

U Evropi, kao i u celom svetu, vodi se jedna nepoštena borba, jedan nehuman i brutalan rad za nabavku vakcina protiv Kovida 19. Veliki gaze male.

Naš predsednik Aleksandar Vučić vratio je ugled našoj zemlji, a njegova mudra i odgovorna briga za zdravlje naših građana iznenadila je ceo svet. Jedna mala zemlja u Evropi u vrhu je imunizacije svojih građana, ali tako da mi možemo da biramo. Tri vrste vakcina nabavljene su za naše građane i revakcinaciju takođe.

Priznanja dobijamo iz celog sveta, ali pojedinci kod nas i dalje truju mržnjom. Sad su jako zabrinuti koliko smo se zadužili za nabavku istih i koliko će nas koštati izgradnja metroa, čiju su izgradnju i sami najavljivali.

Gospodo, ne brinite o budžetu, jer vi samo znate da ga praznite. Ne morate da ovu borbu i veličanstvenu pobedu hvalite, pozdravljate, jer ako ne znate kako da toj borbi date svoj doprinos uspešnijoj nabavci vakcina, valjda imate moćne prijatelje, a vi onda gledajte uspešnije, možda nešto i naučite.

Jedna Nemačka, po ugledu na Srbiju, nabavlja kinesku i rusku vakcinu. Angela Merkel pozdravlja i hvali našeg predsednika zbog mudrih predviđanja i odličnih poteza. Ambasador EU Sem Fabrici pohvalio je borbu i nabavku vakcina, sa izjavom da Evropa treba da se ugleda na Srbiju. Predsednik Makron je naš iskren prijatelj, koji i te kako pokazuje poštovanje prema našoj zemlji, ali to zbog prijateljskih odnosa i uvažavanja prema našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Izjava Vuka Jeremića da je poseta Francuskoj dobra za Vučića a ne za Srbiju je krajnje maliciozna. Kako neko ko je bio dobro pozicioniran u svetskim institucijama ili ima iskrivljenu sliku o poziciji današnje Srbije ili zbog lične ambicije i ne zna šta je dobro za Srbiju. Dragan Đilas optužio je predsednika Makrona da sa ovom posetom sklapa neke sumnjive poslove i time ga direktno optužuje za korupciju. On je optužio Evropu i Ameriku da podržavaju nekakav fašistički režim u Srbiji.

Ove i ovakve izjave lidera kupljenih stranaka govore da je mržnja jedini program i politika njihovih stranaka. Zamislite, gospodo, da naš Torlak sada može da proizvede vakcine protiv Kovida 19, ali ne može. Uništili ste ga vašom nebrigom, ali mi ćemo to popraviti budžetom koji se racionalnije troši, a ne da se sliva u džepove pojedinaca. Torlak će uspešnom saradnjom sa Rusijom proizvoditi vakcine protiv surove bolesti, kako za građane Srbije, tako i za izvoz.

U danu za glasanje podržaću predlog zakona, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o socijalnoj politici i o ovoj temi socijalnih karata ne možemo da govorimo ako se ne vratimo bar 15 -20 godina u prošlost i ne govorimo o tome šta je uzrok, u stvari, zbog čega mi danas moramo da raspravljamo uopšte o Predlogu zakona o socijalnim kartama, a to jeste jedno nedomaćinsko rukovođenje državom, jedno nedomaćinsko rukovođenje ekonomijom i privrednim razvojem koje se događalo posebno u periodu između 2000. i 2012. godine.

Ono što je jako bitno za građane Republike Srbije to je činjenica da prvi put u proteklih nekoliko godina imamo mnogo više firmi koje su otvorene tokom jedne godine u Republici Srbiji, nego onih koje su zatvorene.

Gotovo je bila tradicija, postala je tradicija da u periodu od 2000. do 2012. godine imamo mnogo veći broj zatvorenih preduzeća nego novih kompanija, novih firmi, novih preduzetničkih inicijativa, novih stranih i domaćih investicija, što u stvari predstavlja preduslov za razvoj jedne zemlje, opšti društveni razvoj i ekonomski razvoj koji jeste preduslov za jednu kvalitetnu, dobru i pravednu socijalnu politiku i socijalnu zaštitu.

Dakle, SNS jeste stranka desnog centra, jeste stranka koja baštini konzervativne vrednosti, liberalnu tržišnu privredu koja jeste jedna stranka koja baštini i promociju nacionalnih osećaja i patriotizma, ali jeste stranka koja je pokazala da, kao stranka desnog centra, može da vodi jednu dobru i kvalitetnu socijalnu politiku koja je zasnovana na konkretnim temeljima i konkretnim rezultatima.

Mislim da je predsednik Vučić upravo otvorio jednu novu eru u političkim odnosima i u politici u Republici Srbiji zbog jedne veoma važne stvari za naše građane i za našu državu, a to je iskrenost i otvorenost prema građanima. Ako želimo da budemo iskreni i otvoreni prema građanima, moramo da kažemo i to da nema socijalne politike, nema dobre i kvalitetne socijalne zaštite, nema dobre i kvalitetne zaštite ugroženih socijalnih i društvenih grupa ako nema snažne ekonomije, ako nema snažne privrede, ako nema dinamičnog razvoja, ako nema investicije, ako nema novog zapošljavanja.

Ko god govori o tome i za govornicom ovde u Narodnoj Skupštini i u svim medijima koji su mu dostupni, ko god govori o nekoj socijalnoj politici koja nije utemeljena na ekonomskom razvoju i na investicijama taj ne govori istinu, laže ovaj narod, laže ove građane i takva vrsta demagogije i takva vrsta populizma više ne prolazi kod naših građana i našeg naroda, nego prolazi ono što je predsednik Vučić utvrdio kao ključ, kao conditio sine qua non politike SNS i naše države još 2014. godine.

To je semafor, to je meritornost, to su rezultati koji mogu da se vide, koji mogu da se izmere, i koji mogu da se izračunaju time koliko ćemo kilometara autoputeva izgraditi, koliko ćemo komunalne i svake druge infrastrukture sagraditi i napraviti i uraditi, koliko ćemo otvoriti novih radnih mesta, koliko ćemo privući stranih investicija, ali i koliko ćemo podstaknuti domaće stanovništvo da pokrene sopstvene privatne i preduzetničke inicijative, da pokrene svoje poslove i da, kako je on to govorio još 2014. i 2015. godine, pokušamo da promenimo, da vidimo problem i u sebi, pokušamo da promenimo mind set, dakle, način razmišljanja i da shvatimo da samo privatna inicijativa, razvoj preduzetništva, razvoj preduzetničkog duha, privatni poslovi, razvoj konkurencije, ali konkurencije koja će biti bazirana na društvu jednakih šansi, na društvu koje smo mi uspeli, zahvaljujući predsedniku Vučiću, za ovih pet, šest godina da napravimo, a to je da napravimo takav ambijent da se građani Republike Srbije takmiče sa svojim kvalifikacijama, svojim obrazovanjem, da se takmiče na taj način i da putem svog obrazovanja i kvalifikacija budu bolji od drugih i da na taj način budemo bolji mi ovde u Srbiji od svoje konkurencije u regionu i u Evropi i u celom svetu.

To je ono što je suštinski važno, i to je razlog zašto danas Srbija može da vodi jednu odgovornu socijalnu politiku, zašto može da se brine i da vodi računa o onim društvenim grupama koje su najugroženije i koje, nažalost, i to treba istaći, ne mogu na slobodnom tržištu, u jednom regularnom poslovnom ambijentu da ostvare i da se izbore za svoju egzistenciju.

Moje kolege, apostrofiraću i govor kolege Mirkovića i Jovanova, govorile su o tome da smo do sada imali situaciju da se socijalna pomoć neselektivno deli. To je istina. Mi ne možemo više da dozvolimo da se novac građana Republike Srbije, da se budžetski novac, onaj novac koji zaradi privreda, koji zarade građani naše zemlje rasipa i daje onim ljudima koji apsolutno ne spadaju u kategorije socijalno i društveno ugroženih grupa, nego upravo usvajanjem ovog zakona i primenom ovog zakona hoćemo da promenimo i u socijalnoj politici ono što smo promenili u oblasti obrazovanja, ono što smo promenili u oblasti izgradnje, u oblasti infrastrukture, u oblasti biznisa, ekonomije, spoljne politike. Dakle, u oblastima koje podrazumevaju društveni i politički i ekonomski život jedne zemlje.

Ono što nas odvaja i što odvaja politiku Aleksandra Vučića i SNS od onih koji su vodili politiku i imali tu priliku do 2012. godine je to što Aleksandar Vučić i SNS imaju jasne rezultate, što je Republika Srbija u 2019. godine imala pet milijardi evra stranih direktnih investicija, što u 2020. godini ni jedan investitor i pored ovog izazova koji imamo, borbom sa korona virusom, nije odustao od ulaganja u Republiku Srbiju. Šta su uradili ti naši prethodnici? Moramo to da pomenemo kroz špekulantski uvoz špekulantskog kapitala, kroz pljačkaške privatizacije i kroz vođenje računa samo o sopstvenim džepovima bez bilo kakvog razmišljanja o tome kako će običan radnik, običan normalan građanin Republike Srbije da živi i da li je moguće da pristojno i dostojanstveno živi od svog rada. Ne, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, ti ljudi se nisu brinuli o tome, ti ljudi se nisu brinuli o ovoj državi, ti ljudi se nisu brinuli o građanima, o radnicima, a da ne govorim o njihovoj brizi za najugroženije društvene i socijalne grupe.

Kada je postao predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić je započeo velike ekonomske reforme, sproveo je fiskalnu konsolidaciju i doveo je do toga da danas Republika Srbija može i pored izazova koje imamo, izazvanih ovim virusom Kovid-19, spoljnopolitičkih izazova koje imamo, posebno vezanim za našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku i položaj i poziciju Srba u regionu, da možemo da vodimo jednu politiku u kojoj će svi građani Republike Srbije imati priliku da vode jedan normalan i dostojanstven život.

Jedan od glavnih primera i najboljih primera za to i opet tu potenciram taj semafor, to što može da se vidi kao rezultat je i ono što se radi u gradu Beogradu, a u procesu vođenja socijalne politike. Pogledajte, dame i gospodo narodni poslanici, ove podatke: lični pratioci sa decom sa smetnjama u razvoju, kojih je 2014. godine bilo 44, sada ih ima preko 500, uspostavljena je usluga personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom koja pre toga nikada nije postojala u Beogradu i sada radi 70 asistenata, izgrađena su tri nova dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju, obezbeđen je najsavremeniji objekat za decu koja su žrtve zanemarivanja, a to je ustanova, prihvatilište za decu koje je sada u objektu od 1.700 kvadratnih metara, a pre toga je 20 godina bila u objektu od 200 kvadratnih metara.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, tako se vodi socijalna politika. Tako se vodi briga o najugroženijim društvenim grupama. Tako se vodi briga o osobama sa invaliditetom. Tako se vodi briga sa zanemarenom decom i mlađim uzrastima koji nemaju priliku kao njihovi vršnjaci da odrastaju u porodicama i da imaju svu brigu svojih roditelja, svojih baka, svojih deka. Ono što jeste pozicija i ono što jeste obaveza svake ozbiljne države je da ozbiljna država preuzme brigu o njima, da preuzme takvu brigu što će ih štititi dok ne stasaju, što će im obezbediti da završe kvalitetnu i dobru srednju školu, da završe zanat, a oni koji imaju afinitete, koji imaju kvalitete, koji imaju volju i želju da završe strukovne škole, da završe fakultete, da završe univerzitete i da se školuju do onih nivoa do kojih oni žele. I to je jedna ozbiljna država koja na jedan pravi i kvalitetan način, pored ekonomije, pored investicija, razvija i obrazovanje.

Moj kolega Milenko je govorio i mislim da je to jedna od vrlo značajnih tema kako bi se vodila dobra i kvalitetna socijalna politika, a to je dualno obrazovanje. Pored dualnog srednjeg obrazovanja, mi smo prošle godine uveli dualno visoko obrazovanje. Mi želimo da imamo fleksibilno tržište radne snage, mi želimo da imamo ambijent i državu u kojoj svi mogu da nađu posao koji to žele, u kojoj svi mogu da napreduju u svojim karijerama i u kojoj svi mogu da unovče svoje znanje, praktično, teorijsko i da kvalitetno i dostojanstvo žive od tog rada.

To je Srbija danas. To je Srbija koja i pored ove krize izazvane Kovidom – 19 ima 7% nezaposlenih ljudi, za razliku od 2012. godine kada smo nasledili ovu državu sa skoro 25% nezaposlenih ljudi. Jedna četvrtina građana Republike Srbije, 25% nije radila i što je najgore, nije imala priliku da se zaposli u domaćoj firmi u stranoj firmi. Danas imate Vučića koji dovodi kompanije iz Japana, koji dovodi kompanije sa Bliskog istoka iz EU, Narodne Republike Kine, SAD. Srbija je danas najpovoljnija i najbolja destinacija za investicije u ovom delu Evrope.

U Srbiji danas nemate problem, mlad čovek nema problem da se zaposli. On to može. Ako želi može da radi, može da napreduje, može da uči i to je ona Srbija koju mi želimo da ostavimo i za koju se borimo i želimo da ostavimo našim mlađim pokoljenjima i našoj deci, Srbija mogućnosti, Srbija u kojoj će svako dete moći da bira, da li će da ide na zanat, da li će da se školuje preko fakulteta, mastera, do doktorata, da predaje na univerzitetu i gde će biti puno, puno takvih izbora.

I to je ona država koju smo uspeli, evo za šest godina, i da napravimo, država u kojoj upravo ti mladi ljudi imaju mogućnosti za sve ono i da imaju sve ono što im je potrebno i gde nema razloga da razmišljaju o odlasku iz ove zemlje. To ide u prilog onome o čemu, ja sigurno znam, da predsednik Vučić najviše razmišlja i najviše brine, a to je demografija Srbije.

To je problem koji nije problem samo naše zemlje, nego problem celog regiona, cele Evrope i postavlja se glavno i strateško pitanje - kako da nas bude više? Biće nas više i bićemo mnogoljudniji i mnogobrojniji, bićemo ekonomski snažniji i politički jači samo ako budemo razvijali svoju ekonomiju i samo ako budemo stvarali ovakvu vrstu ambijenta koji je SNS uspela da stvori za samo nekoliko godina obavljajući funkciju i imajući mogućnost da vodi ovu državu i Vladu Republike Srbije i ovu većinu u parlamentu.

Naravno, moram da se osvrnem na kraju na ono što jeste, nažalost, pored svih ovih dobrih rezultata, pored ekonomskih rezultata, pored investicija, pored svih tih uspeha, nažalost naši građani i svi mi ovde smo mogli da vidimo da u ovoj državi je sasvim realna bila, bar do pre nekoliko dana, mogućnost da u njoj funkcionišu najstrašniji, najjeziviji mogući kriminalni klanovi i da se čak u sprezi sa raznim centrima, domaćim i stranim, moći, verovatno su radili na tome i da ugroze bezbednost, odnosno da se izrazim eksplicitno, ako nisu imali drugu mogućnost, ako nisu mogli to kroz demokratske izbore i druge demokratske instrumente, da izvrše atentat, odnosno ubiju predsednika Republike Srbije.

Referisaću se na reči direktora policije, gospodina Rebića, i neću biti indirektan. Neću govoriti o tome kako treba podržati kolokvijalno borbu protiv organizovanog kriminala. Znate, sve je lepo, mi ćemo to da podržimo, državni organi, nadležni organi neka rade svoj posao. Direktor policije, Rebić, je rekao 30-40 godina za ove ljude koji su vršili najstrašnije zločine u našoj zemlji u prethodnih nekoliko godina i koji su pomislili da ugroze nešto što se najbolje i najkvalitetnije i najznačajnije desilo Srbiji u proteklih 200 godina, a to su one reforme koje je sproveo Aleksandar Vučić.

Ti koji su se drznuli to da urade, na čelu sa šefom klana, očigledno izvođačem radova, videćemo dalje ko su inspiratori svega toga, da li ima političkih, da li ima onih koji su u tome učestvovali, a iz drugih su država, drugih zemalja, a i oni koji su ovde, koji su im saveznici u tom poslu, pod hitno i urgentno treba da budu procesuirani i osuđeni.

Ja kao i uvek sa ove govornice ohrabrujem, mislim da policija tu nema nikakav problem, oni su uradili maestralno svoj posao, ali pošto ne mogu ništa drugo, mogu samo da ohrabrim i ohrabrujem tužioce i tužilaštvo da taj posao završe u najkraćem mogućem roku radi građana i radi budućnosti naše dece.

Što se tiče ove naše, ja slobodno mogu da kažem, „kompradorske opozicije“, pokušaću kratko da objasnim građanima i vama ko su to „kompradori“. „Kompradori“ su ljudi koji su za vreme 19. veka, polovinom 19. veka pomagali Britancima da prodaju opijum kineskim građanima u Kini. Dakle, pomagali onima koji su faktički ugrožavali bezbednost njihovog naroda, tako da ti ljudi koji su spremni na sve zarad dolaska na vlast, koji su spremni da naprave pakt i sa crnim đavolom kako bi srušili Aleksandra Vučića, poruka je odavde, sa ove govornice, iz ovog parlamenta, iz ovog mesta gde mi predstavljamo volju naroda i građana Republike Srbije, da im to nikada neće proći, da građani Srbije nikada više neće dozvoliti da ovom zemljom neko vlada, nego će dozvoliti da upravlja neko ko je lider, ko ima viziju, ko brine o svima, da li bio bogat, da li bio siromašan, ko ima podjednak stav i podjednak pristup svakom građaninu Republike Srbije.

To je dalo rezultate i siguran sam da će SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, dobiti još puno mandata da na ovakav domaćinski, dobar i kvalitetan način vodi ovu zemlju i obezbedi budućnost našoj deci. Hvala.

Zahvaljujem, gospodinu Marinkoviću.

Sledeća je koleginica Biljana Jakovljević.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, uvaženi predstavnici ministarstva, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o socijalnoj karti, koji je podnela Vlada Republike Srbije i ovo je jedna od prioritetnih reformi u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja, o čemu je i govorila premijerka u svom Ekspozeu.

Upravo ovim zakonom unapredićemo sistem socijalne zaštite i omogućićemo našim građanima brže i dostupnije ostvarivanje svojih prava iz domena socijalne zaštite.

Socijalna karta predstavlja objedinjeni uvid u podatke o trenutnim i potencijalnim korisnicima usluga socijalne zaštite. Na ovaj način se omogućava da građani koji su najteži, odnosno koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljivi u sistemu kako bi blagovremeno i efikasno ostvarili pravo na svoju potrebu.

Kreiranjem registra socijalnih osiguranika i socijalnih karata država će imati uvid u ekonomski položaj svakog pojedinca, ali i mogućnost da finansijsku pomoć pravednije raspoređuje onima koji na to pravo imaju.

Za građane bi to značilo da svaka promena u njihovom socijalnom, finansijskom i imovinskom statusu automatski se registruje i da više neće morati da obilaze 15 šaltera kako bi ostvarili neko pravo iz domena socijalne zaštite. Drugim rečima, funkcija ovog zakona jeste da spreči zloupotrebu i da država urgentno pruži pomoć tamo gde je potrebna.

Inače, Zakon o socijalnim kartama biće i zeleno svetlo za ukrštanje baza podataka ministarstva i drugih institucija što će omogućiti olakšan i tačan protok informacija za zaposlene, a za građane brže ostvarenje svojih prava.

Dobro vođena socijalna politika i socijalna zaštita podrazumeva da svi oni koji se nađu u stanju socijalne potrebe država treba da odgovori merama, odnosno pravima. Obaveza države je da omogući socijalnu pomoć i zaštitu onima kojima je to potrebno, a to su osetljive grupe, to su stari ljudi, osobe sa invaliditetom, osobe sa posebnim potrebama. Međutim, kada govorimo o radno sposobnim kategorijama ljudi država radi na tome da omogući zaposlenje. Trenutno je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u pripremi strategija zapošljavanje za period od 2021. do 2025. godine, strategija u kojoj su upravo sve ove osetljive grupe u prioritetu pri zapošljavanju, dakle osobe sa invaliditetom, Romi, korisnici prava socijalne pomoći, kao i mladi do 30 godina.

Kada smo kod mera za zapošljavanje, odnosno zahtev i mera za zapošljavanje i ove godine izdvojila Republika Srbija novac u iznosu od 5,5 milijardi dinara i 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom.

Ako uzmemo samo jedan primer, videćemo koliko je urađeno u proteklom periodu. Mi smo 2012. godine imali stopu nezaposlenosti 27%. Danas je taj procenat 9%. Upravo to je pokazatelj koliko je našoj zemlji prioritet zaposlenje. Ovog trenutka naša država izdvaja za sva socijalna davanja 106 milijardi dinara i ovim zakonom namera je da se postigne pravedna raspodela novca za sve građane.

Nakon usvajanja ovog zakona slede faze usvajanja podzakonskih akata, zatim sprovođenje kompletne tehničke dokumentacije, umrežavanje sistema i spajanje sa svim relevantnim institucijama, sa ministarstvom i prema informacijama nadležnih iz ministarstva očekuje se 1. marta 2022. godine kompletna primena ovog zakona. Tada ćemo znati tačan broj koliko se građana nalazi u bazi i to će biti isključivo građani koji trenutno ostvaruju svoje pravo iz domena socijalne politike i svi građani koji su aplicirali ili su aplicirali po službenoj dužnosti. Kroz ove izveštaje imaćemo tačnu sliku na osnovu koje ćemo moći da radimo na unapređenju socijalne politike.

Takođe, ovo će biti jedna moderna elektronska uprava koja će biti efektnija i kvalitetnija. Upravo ovo je stepen koji će zaokružiti digitalizaciju javne uprave i administracije. Imali smo priliku da vidimo dobar primer u praksi, digitalizacija sistema prilikom prijavljivanja za vakcinaciju brže, jednostavnije i efikasniji i dostupniji za sve građane, ali i naravno za ceo sistem.

Usvajanjem ovog zakona o socijalnoj karti mi nastavljamo brigu o najugroženijim građanima, ali takođe i borbu protiv siromaštva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, na početku svog izlaganja želeo bih da pohvalim Vladu Republike Srbije kao ovlašćenog predlagača Predloga zakona o socijalnoj karti, a pre svega iz razloga zato što na ovaj zakon čekamo skoro 30 godina.

Trideset godina su nas mnoge vlasti, sve do dolaska SNS, uveravale da će pristupiti izradi zakona o socijalnoj karti, kao i da će se on naći u skupštinskoj proceduri za vreme njihovog mandata. Ali, sve ovo nažalost ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Kao i u mnogim drugim oblastima rešenja koja su od suštinskog značaja za građane Republike Srbije i njihov položaj su odlagana za neka bolja vremena i veoma mi je drago što su ta bolja vremena došla sa dolaskom SNS, jer upravo i ovim zakonom pokazujemo da radimo i da se borimo isključivo za građane za njihov položaj i njihova osnovna prava.

Moram da vas podsetim da je SNS, odnosno lista Aleksandar Vučić – Za našu decu u junu mesecu 2020. godine na parlamentarnim izborima osvojila preko dva miliona glasova svih izašlih birača. Upravo taj respektabilan rezultat nam je pokazao u tom trenutku da većina građana Republike Srbije podržava politiku Aleksandra Vučića, a istovremeno stvorilo je još jednu veću obavezu da se na isti način borimo za sve građane i njihova prava. Kada kažem – za sve, pre svega mislim na prava naših najmlađih, prava žena, prava omladine i prava naših najstarijih sugrađana.

Polazeći od Ustava Republike Srbije kao najvišeg pravnog akta koji u sebi inkorporira osnovni korpus ljudskih prava, a tu pre svega mislim na pravo na slobodu, pravo na rad, pravo na penziju takođe predviđa i pravo na ostvarivanje socijalne zaštite u članu 69.

Da bismo omogućili svim građanima da ostvare svoja osnovna prava, uključujući i pravo na socijalnu zaštitu, jedan od načina jeste donošenje Zakona o socijalnoj karti. Svi ćemo se verovatno zapitati zašto je taj zakon važan. Važan je pre svega zato što njegovim potvrđivanjem u Domu Narodne skupštine iskazujemo puno poštovanje za socijalne potrebe svih naših građana i za njihovo lakše ostvarivanje pred nadležnim organima na mnogo brži, racionalniji i efikasniji način i verovatno ćemo se takođe zapitati šta to predstavlja socijalna karta? Socijalna karta predstavlja jedan jedinstveni centralizovani registar podataka u elektronskom obliku koji sadrži tačne i ažurne podatke o svim korisnicima socijalnoekonomske zaštite i njima povezanih lica, a ti podaci su pre svega neophodni kako bi sva lica mogla da ostvare svoja prava iz oblasti socijalne zaštite i to na mnogo, kao što sam rekao, brži, racionalniji i efikasniji način.

Podrobnim čitanjem ovog Predloga zakona došao sam do zaključka da je ostvaren jedan takođe važan cilj, a to je transparentnost i to na koji način? Transparentnost je pre svega ostvarena zato što će u budućoj socijalnoj karti biti sadržani podaci Poreske uprave, MUP-a, Katastra nepokretnosti. Upravo ćemo na osnovu tih podataka jasno moći da utvrdimo da li je određeno lice obveznik poreza, da li nosilac prava svojine na određenoj pokretnoj ili nepokretnoj stvari, da li je korisnik penzije jer sa jedne strane cilj jeste da imamo jedinstvenu bazu podataka radi lakšeg ostvarivanja prava sa jedne strane, a sa druge da onima kojima je ta pomoć najpotrebnija i prvi je ostvare.

Dalje, zakonom se omogućava da lica koja se nalaze u najtežem ekonomskom položaju budu još vidljivija za sistem i da na najbrži mogući način ostvare neophodnu podršku kako institucija tako i države. Takođe, ovim Predlogom zakona omogućavamo da se ostvari određena ušteda u pogledu prikupljanja dokumentacija koja je licima neophodna radi dokazivanja svog socijalnog statusa. Tu pre svega mislim na pribavljanje uverenja o poreskim obavezama, listu nepokretnosti itd, ali istovremeno sa smanjivanjem troškova doprinećemo i uštedi vremena koje je potrebno za prikupljanje te dokumentacije.

Izuzetno mi je drago što smo već nakon 100 dana od formiranja Vlade pristupili raspravljanju o ovom Predlogu zakona koji je posebno istican u programu Vlade premijerke Brnabić. To nam pokazuje da mi zastupamo politiku onih obećanja koja će se ispuniti u najkraćem mogućem roku. Dokaz da će ovaj zakon ugledati svetlost dana pokazuje i realizacija prve faze koja se odnosi na pribavljanje softverskog programa koji će doprineti objedinjavanju u popunjavanju svih podataka koji se nalaze u podsistemu nadležnog ministarstva, jer upravo objedinjavanje i dostupnost svih podataka pokazuje jasnu nameru nadležnog ministarstva da prava građana budu prioritet i da ona budu ostvare u najbržem mogućem roku bez obzira na pol, godine ili materijalno stanje.

Jer, ono što je prioritet svih prioriteta jeste ostvarivanje jednakosti. Isto tako, ne mogu a da se ne osvrnem na određene negativne i pozitivne stvari koje su nam se dešavale u ranijim godinama iz oblasti socijalne zaštite.

Moram sve građane Republike Srbije da podsetim na aferu „Heterlend“ koja se desila na teritoriji Vojvodine 2011. godine. Tada, pod izgovorom adaptacije i rekonstrukcije dvorca „Heterlend“, a za potrebe dece ometene u razvoju i njihovih roditelja, sprovedena je jedna od najvećih zloupotreba položaja od strane čelnika grada Novog Bečeja, a tadašnjih visokih funkcionera DS u Vojvodini.

Tadašnji Fond za kapitalna ulaganja, a čiji je predsednik Upravnog odbora bio nekadašnji premijer Vojvodine Bojan Pajtić odobrava skoro milion evra za rekonstrukciju i adaptaciju dvorca „Heterlend“. Naravno, taj novac je uplaćen na račun firme koja je u tom trenutku bila nosilac radova. Rok za završetak tih istih radova iznosio je 310 dana, a do dan danas taj objekat nije završen.

Novac je, kako sam rekao, uplaćen nosiocu radova, a taj isti nosilac radova je prikazivao lažne dnevnike u kojima je prikazivao da su radovi izvršeni. Iako ti radovi nisu izvršeni, tadašnji čelnici Grada Novog Bečeja i Fonda za kapitalna ulaganja su mogli i morali da aktiviraju menice kao sredstvo obezbeđenja i da spreče štetu koja je nastala za Fond za kapitalna ulaganja, kao i za sve građane Republike Srbije u iznosu od 67 miliona dinara.

Takođe, pošto to nisu sprečili, građani Vojvodine su ostali bez rekonstruisanog objekta. Korisnici socijalne zaštite su ostali bez rekonstruisane ustanove, a građani Republike Srbije su ostali bez novca. I sve ovo pričam na osnovu podataka koji su sadržani u drugostepenoj sudskoj odluci kojom je tadašnji gradonačelnik Novog Bečeja pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora. Ali, dok o njima govore sudske presude, o nama govore podaci koje je moguće lako naći.

Izvinio bih se građanima Republike Srbije zato što ću ove podatke sada pročitati, jer ih ima izuzetno mnogo. Za početak moram istaći da su socijalna davanja u 2020. godini iznosila 420 miliona dinara, a u 2021. godini 430 miliona, iako je iza nas godina kada se pojavio virus Kovid i kada smo preduzeli mere da pomognemo svim kategorijama stanovništva, pa čak i privredi. Godine 2012. moram da podsetim, trudnicama i porodiljama se dugovalo 396 miliona dinara, a pomoć deci koja se isplaćuje preko Gradskog centra za socijalni rad u iznosu od 11,4 miliona dinara, dok 2020. godine po tim osnovima nema dugovanja ni jednog jedinog dinara.

Moram takođe da vas podsetim da su ukupna dugovanja za korisnike socijalne pomoći 2013. godine iznosila neverovatnih 5,3 milijarde dinara. Godine 2012. prava iz ove oblasti ostvarivalo je 3.500 trudnica, dok danas taj broj iznosi 17.500. Takođe, sa istim entuzijazmom i željom smo radili na unapređenju infrastrukture za naše najstarije sugrađane. Otvoreno je 13 novih klubova za penzionere i to po četiri na kojima nikad nismo imali klubove, a to su: Barajevo, Zemun, Zvezdara, Rakovica, a na drugim opštinama, među kojima je i Savski Venac, odakle ja dolazim, su rekonstruisane.

Sve ovo pokazuje razliku u pristupanju rešavanja svakodnevnih problema naših sugrađana, razlika koja ne sme da postoji ukoliko želimo da se naša Srbija i naši gradovi razvijaju uz poštovanje svih potreba naših sugrađana. Ali, očigledno je da kategoriju građana bivša vlast i mi ne doživljavamo na isti način. Ne doživljavamo, jer mi radimo, gradimo i borimo se da naša budućnost još bolja i sigurnija, jer za nas postoji, dragi građani Republike Srbije, samo jedna Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Nevena Vujadinović. Izvolite.