Zahvaljujem.
Vašoj poslaničkoj grupi je preostalo vreme od četiri i po minuta.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Marija Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, predloženi Zakon o socijalnim kartama proizilazi iz razumevanja potreba osetljivih društvenih grupa i kreiranja usluga socijalne zaštite upravo u skladu sa tim potrebama i to predstavlja jedan važan i veliki korak ka jačanju pozicije ne samo osetljivih grupa, već i društva u celini. Zbog toga će Jedinstvena Srbija, kao socijalno odgovorna stranka, u Danu za glasanje podržati predloženi zakon.

Svrha zakona je da se uredi sistem socijalne i invalidske zaštite, brige o deci, kao i prikupljanja i obrade podataka o licima na koja se zakon odnosi. Želim da iskoristim ovu priliku i vaše prisustvo danas u Skupštini, gospođo ministarka, i da vam ukažem na jedan problem koji se svakako tiče socijalne zaštite, tako da neću izaći iz teme.

Inače, ja sam pre dve godine upravo u ovom domu u Skupštini postavila pitanje vašem kolegi, bivšem ministru gospodinu Đorđeviću, a odnosi se na problem sa kojim se suočavaju roditelji nekoliko hiljada dece sa invaliditetom. Inače, u 24% porodica jedan od roditelja mora da odustane od posla kako bi se brinuo o detetu, jer je deci potrebna stalna nega i pažnja, a samim tim ostaju bez jednog dela prihoda. Ti roditelji žele da se izjednače sa hraniteljskim porodicama i da steknu ista prava, jer su hranitelji plaćeni i do 50.000 dinara.

S obzirom da ste vi sada preuzeli ministarstvo i krenuli ste sa radom, želim da vas pitam da li se možda radi na nekom predlogu zakona o socijalnoj zaštiti, jer bi se njegovim usvajanjem regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodica dece sa invaliditetom?

Na kratko sam izašla iz oblasti socijalnih karti. Jedinstvena Srbija smatra da je predloženi zakon dobar, jer će smanjiti zloupotrebe, omogućiće povezivanje sistema nadležnog ministarstva i sistema drugih državnih institucija. Dobiće se bolji, potpuni uvid i jedna analitička baza koja može da pomogne da se sagleda ko može da ostvari socijalnu pomoć.

Vrlo često se među građanima može čuti pitanje i negodovanje – ko može da ostvari prava, na primer, na dečiji dodatak? Tako imate situaciju da višečlana porodica, koja ima više zemlje nego što je predviđeno Zakonom o socijalnoj zaštiti, a ta zemlja ne vredi ništa jer ne može da se obrađuje, ne zato što ti ljudi ne žele da je obrade, prosto je nepristupačna, ne mogu da je prodaju, a sa druge strane imate sliku gde ljudi u vidljivo boljoj materijalnoj situaciji imaju pravo na to.

Mislim da ćemo upravo izradom socijalnih karti stati na zloupotrebu ovih stvari. Znam da je prioritet Vlade povećanje nataliteta i podrška porodici. Za Jedinstvenu Srbiju to predstavlja osnov za jedno moderno društvo, a Srbija je upravo takvo društvo. Čuli smo i razne kritike, da se porodice ne podržavaju dovoljno, što nije istina, jer se pomoć ogleda i kroz socijalnu pomoć, kroz dečiji dodatak, pomoć nezaposlenim porodiljama. Svake godine se sredstva za socijalnu pomoć uvećavaju i to se vidi kroz budžet.

Mnoge lokalne samouprave preko centra lokalnih usluga su uspele da razviju i unaprede postojeće usluge socijalne zaštite. Jedno od takvih je i Kraljevo koje kroz lokalni centar usluga pruža sedam usluga. U planu je uvođenje i osme, odnosno boravak dece sa smetnjama u razvoju. To je neophodno Kraljevu. Time će se poboljšati kvalitet života što dece, što odraslih osoba sa smetnjama u razvoju.

S druge strane, imate grad Jogodinu koja svakog poslednjeg radnog dana u mesecu ima prijem građana, gde se direktno razgovara i pomaže socijalno ugroženim građanima. Upravo je i danas Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, govorio koliko ta pomoć znači. Neki su ismejavali to 3000, 2000 za gospođu, ali ja verujem da ste vi, gospođo ministarka, obilazeći Srbiju i u razgovoru sa građanima, videli koliko ta pomoć znači porodicama. Jer, nečije malo je nekome mnogo.

Kada sam već spomenula i centre za socijalne usluge, oni u skladu sa svojim nadležnostima odgovaraju svim potrebama. Republika kroz razna usavršavanja zaposlenih želi da podigne kvalitet, ali mislim da je za još bolje delovanje ustanove potrebno da se zaposli još radnika. Spremajući se za moje današnje izlaganje, došla sam do podatka da čak negde oko 800 radnika je potrebno zaposliti u sistemu socijalne zaštite i da neke ustanove čak nemaju ni pravnike, što ne smemo da dozvolimo, s obzirom da oni odlučuju upravo o pravima građana.

S obzirom da više nemam vremena, kao što sam i rekla na početku, Jedinstvena Srbija kao socijalno odgovorna partija, a u cilju da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, u Danu za glasanje će podržati Predlog zakona o socijalnim kartama. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministarka Kisić Tepavčević.

Vi ste otvorili čitav niz pitanja koji jesu od izuzetnog značaja za ostvarivanje socijalnih prava za određene kategorije.
Kada ste konkretno pitali u vezi sa porodicama koje imaju dete sa invaliditetom, činjenica je da mnogi od njih ne rade da bi pazili dete. Da, to jeste otvorilo različita pitanja u pogledu primanja određene vrste materijalne pomoći. Direktan odgovor na pitanje koje ste postavili, da li radimo i da li planiramo rad izmene Zakona o socijalnoj zaštiti – da, u procesu smo formiranja radne grupe. I ne samo to pitanje, nego čitav niz pitanja da bi se više uredilo ovo polje, gde zaista treba da delujemo, jer znamo da je to najosetljivije polje i treba da tu budemo aktivni.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu potpuno jedan nov zakon iz oblasti socijalne zaštite. To je Predlog zakona o socijalnoj karti kojim se uspostavlja jedinstven registar podataka o svim korisnicima prava iz oblasti socijalne zaštite, koja podrazumevaju sva prava obuhvaćena propisima iz socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite.

Ova tema je i lično značajna za moju poslaničku grupu, ali i za mene koji sam vaspitavan na principima socijalne pravde, jednakosti, ravnopravnosti i jednakih šansi za sve i solidarnosti sa onima koji nisu u mogućnosti da obezbede dovoljno sredstava za život.

Ulaskom u tranziciju i kapitalizam dosta toga se promenilo, Srbija je prošla kroz razne periode, naročito 2000. godine, kada su stotine hiljade radnika ostale bez posla zbog privatizacije. A kada propada privreda, nema ni socijalne politike koja vodi računa o svakom građaninu i porodici koja nije u mogućnosti da radi zbog bolesti ili invalidnosti i dobije potrebnu socijalnu podršku države.

Danas ova vlada i rukovodstvo Srbije vraćaju ugled Srbiji i zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici stvara se prostor za još humaniji odnos prema onima koji nemaju i koji ne mogu zbog bolesti i invalidnosti da rade i zarade za život, tako da im je neophodna podrška države, odnosno socijalna karta kojim obezbeđuju minimum egzistencije.

Predlogom zakona o socijalnoj karti uspostavlja se jedan registar koji će objediniti sve relevantne podatke od značaja za ostvarivanje prava i socijalne zaštite. Ovde se radi o ekonomsko-socijalnom statusu korisnika. Socijalna karta treba da obezbedi pravedan i human odnos prema onim građanima koji se nalaze u najtežem socijalnom položaju i nemaju nikakvih sredstava za život. Podaci iz socijalne karte treba da onemoguće zloupotrebu i nezakonito korišćenje budžetskih sredstava, jer će postojati precizna i jasna socijalna slika o svakom korisniku. Tako se neće desiti da socijalnu pomoć ne primaju zaista siromašni, bolesni, invalidi i stari, a da se neki radno sposobni koji ne žele da rade vode kao osobe bez prihoda koji ispunjavaju uslove za neki vid socijalne pomoći.

Ja bih se osvrnuo i na socijalnu politiku koja se vodi prema našim najstarijim građanima, kako obično kažemo, prema građanima trećeg doba, bez obzira na vid mera socijalne zaštite koju koristi ili mogu koristiti. Radi se o građanima koji su završili svoj radni vek i zaslužuju mirnu, bezbednu i sigurnu starost, bez obzira imaju li zakonske naslednike ili ne. Radi se i o starima iz seoskih područja koji nikada nisu bili u radnom odnosu ili su celog života proizvodili hranu za nas iz gradova. Radi se o starim, napuštenim i samohranim osobama koje nemaju bliže srodnike. Svi oni mogu postati korisnici različitih mera socijalne zaštite.

Humanost jednog društva meri se po odnosu prema svojim najstarijim građanima. Za Srbiju je odnos prema starima posebno važan. Sa svih društvenih aspekata pre svega Srbija je država sa visokim procentom starijih, od preko 20%, sa prognozom da će do 2041. godine taj procenat porasti na 25,2%. Ovakva demografska kretanja zahtevaju prilagođavanje sistema i mera socijalne zaštite starijoj populaciji. Nije starim ljudima uvek potrebna novčana pomoć, već nega, pomoć u kući ili smeštaj u ustanovi socijalne zaštite.

Drugo pitanje jeste obuhvat boraca i invalida socijalnom kartom, odnosno centralnom evidencijom korisnika prava borilačko-invalidske zaštite, što želim da pohvalim. Dobro je da se i o borcima i invalidima povede više računa i da se njima koji su se borili za Srbiju obezbedi siguran pristup pravima koje im društvo duguje, jer mnogi nisu sposobni da sami zarađuju.

Od zakona o socijalnoj karti očekujemo pravedniji sistem socijalne zaštite svih kategorija na koje se odnosi, kao i to da će nadležno ministarstvo u svakom momentu kroz jedinstvenu elektronsku bazu moći da prati sve preduzete mere i sve korisnike socijalne zaštite, da kontroliše korišćenje prava i spreči zloupotrebe. Zakon treba da omogući bolju kontrolu rada centara za socijalni rad koji sprovode mere, ali isto tako da centrima za socijalni rad obezbedi bolju kadrovsku i tehničku podršku.

Na Odboru je bilo jedno nerazjašnjeno pitanje, a to je – da li je u zakonu išta promenjeno oko domaćinstava koja imaju preko 50 ari? Jer dosadašnjim zakonom je bilo da oni nemaju pravo na socijalnu zaštitu i da nisu sva ta domaćinstva i u jednakom odnosu prema zemljištu koje poseduju.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka Darija Kisić Tepavčević, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, smatram da su prethodni govornici, čini mi se negde oko deset govornika, ako uzmemo u obzir i ovlašćene predlagače, bili jako temeljni u svojim izlaganjima i detaljno obrazložili šta ovaj zakon podrazumeva.

Ali ipak moram da se osvrnem i da vam se posebno zahvalim što ste vi u svom početnom izlaganju bili sveobuhvatni, vaše izlaganje je trajalo čini mi se i oko pola sata, ali ste u tih pola sata bili jako konstruktivni i do detalja obrazložili sve ono što se ovde nalazi i na taj način olakšali građanima koji prate ovaj prenos da još bliže i bolje shvate o čemu se ovde radi.

Ono što ja kao narodni poslanik želim danas da istaknem jeste razlika i sve ono o čemu do sada možda neko nije govorio ili nije govorio u onom obimu u kojem ja smatram da je neophodno, a to je činjenica da i danas i prethodnih dana od kada se pojavila tema socijalne karte ili zakona o socijalnim kartama, kako se pravilno definiše, vi trpite napade, trpi napade i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, i to bez nekog argumenta, dokaza ili nečega šta bi bilo bolje ili drugačije da se uradi i trpite to od onih ljudi koji kada su imali priliku da nešto urade apsolutno ništa nisu uradili na tom polju.

Sama činjenica da je neko od prethodnih govornika rekao da se na ovaj zakon čeka 20 ili 30 godina govori u prilog tome da su mnoge vlade pre ove, naravno, a posebno one do 2012. godine, mogle da urade bilo šta na tom planu, ali to nisu uradile. Nije ovo slučaj samo kada se radi o ovom zakonu. Mi smo bili zemlja koja je čekala da 30 godina da se grade putevi, da se grade bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići, da se Srbija kreće u nekom boljem smeru, ali otkad je SNS na vlasti Srbija je od zemlje koja konstantno nešto čeka postala zemlja koja ostvaruje svoje snove i svoje želje, snove i želje građana Srbije. I ovaj zakon je još jedan u nizu dokaza toga.

Ne želim da ponavljam sve ono što je ovde rečeno, želim samo da se osvrnem na neke konkretne primere kako ljudi koji vas danas napadaju predstavljaju deo opozicije, predstavlja ih Dragan Đilas, kako su oni to radili u ovoj kategoriji dok su vodili grad Beograd. Naime, oni su imali dug i kasnili su sa socijalnim davanjima u gradu Beogradu čak godinu dana. Dakle, godinu dana su kasnili sa tim isplatama. Ljudi kojima je to bilo neophodno i preko potrebno su godinu dana čekali na tu isplatu. Ti dugovi su prešli cifru od pet milijardi dinara. Dakle, pet milijardi dinara su bila ukupna ta zaduženja. U proteklih šest godina gospođa Nataša Stanisavljević koja vodi taj resor uspešno je vodila taj resor i uspela da vrati sve te dugove, ali da paralelno sa tim i grad Beograd nastavi da redovno isplaćuje socijalna davanja svim kategorijama. To je nešto na šta moramo da budemo ponosni i da posebno istaknemo važnost kada vodite računa o svojim građanima i kada vodite računa o svakom dinaru koji imate kako može sve da se postigne.

Dok je Dragan Đilas zarađivao 619 miliona evra svojim firmama, kasnio je godinu dana sa uplatama za socijalna davanja, što samo pokazuje koliko je taj čovek bio i nesposoban, ali i bahat dok je bio gradonačelnik, a mnogi ga nazivaju i šerifom Beograda.

Nije to jedina stavka gde se mogla videti neodgovornost tadašnjeg gradskog rukovodstva. Vi znate da su i deca kategorija o kojoj najviše moramo da vodimo računa i koja se i u ovom zakonu provlači. Zamislite, u gradu Beogradu 15.000 porodica je bilo oštećeno jer im je Dragan Đilas duplo naplaćivao vrtiće. Na sudu te porodice i roditelji su dobili svoja prava, grad Beograd na taj način mora da vrati četiri milijarde dinara koje su roditeljima uzeti ni za šta i grad Beograd i danas vraća te dugove, a paralelno sa tim nastavljamo da ulažemo i škole i u vrtiće.

Uzeo sam Beograd kao temu iz dva razloga. Pre svega zato što se tu najviše videla sposobnost, a pre svega nesposobnost Dragana Đilasa i rukovodstva DS, a i zato što mi je tema grada Beograda jako bliska, zato što sam i šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada.

Ove podatke vam iznosim iz prostog razloga da bi građani koji danas gledaju ovaj prenos znali da ljudi koji napadaju ovaj zakon kada su bili u prilici da nešto urade na manjem nivou, ako uzimamo Beograd kao lokalnu samoupravu, ništa nisu uradili, čak su uradili na štetu. Da ne ulazimo u to da smo 2018. godine, niko to nije pomenuo, ali ja ću to morati da pomenem, 2018. godine Vlada je usvojila taj predlog na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da imamo podsticaj i za prvo dete. Tako za prvo dete porodica dobija 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12.000 mesečno 10 godina.

Ovo pokazuje koliko Vlada Republike Srbije sledeći politiku Aleksandra Vučića vodi računa o budućnosti, o onome što je najbitnije, o generacijama koje tek dolazi i generacijama kojima ostavljamo našu zemlju.

Ne možemo kada pričamo o socijalnoj karti da se ne osvrnemo na to da je u katastrofalnim privatizacijama, ovde su to isto kolege pominjale, i u njihovim mutnim radnjama, a predvodila ih je DS, više od pola miliona ljudi ostalo bez posla, da je prosečna zarada tada bila, prosečna plata bila negde oko 320 evra, da je danas ta prosečna plata iznad 510 evra, da je minimalac bio 172 evra, sad je preko 270 i da ne pričamo o BDP-u koji je bio u minusu, a za 2019. godinu je, u naše vreme, 4,2% u plusu. Svi ovi podaci jasno pokazuju kada odgovorno vodite zemlju, kada se brinete o svakom dinaru koliko naša zemlja može da napreduje i koliko može da jača.

Drago mi je, gospođo Kisić Tepavčević, što ste preuzeli odgovornost i pored napada koje ste trpeli dok ste bili, kad je imao punu snagu i u punom jeku Korona virusa, vaš angažman u Kriznom štabu i što tada niste posustali, već ste se još jače borili. Drago mi je što sada pokazujete snagu da se borite, pored svih ovih neosnovanih napada. Ja vam želim mnogo uspeha u tome.

Kada govorimo i o Kriznom štabu i o Korona virusu i prošle godine smo pokazali da je naša država spremna da odgovori na sve izazove. Sama činjenica da smo vakcinisali preko pola miliona ljudi, da sa tom vakcinacijom nastavljamo pokazuje da smo spremni na sve. Podaci koje je danas predsednik Aleksandar Vučić objavio, a želim samo da ih iznesem za građane koji to nisu možda čuli, jeste i činjenica da je danas stiglo 50.000 Sputnik vakcina, da ćemo za revakcinu dobiti još 50.000, da ćemo do kraja februara obezbediti još 88.000 Fajzer vakcina, a do 20. februara između 125.000 i 150.000 Astra zeneka vakcina.

Dakle, ove brojke su za mnogo veće i jače ekonomski, zemlje koje su ispred n nas nezamislive. Ono što posebno raduje, znam građani su se interesovali, sutra, vi me ispravite ako grešim, mislim da nam dolazi još 500.000 doza kineske vakcine.

Svi ovi rezultati i sve ovo što postiže danas i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić ovih dana dolaze nekako u senku iz prostog razloga što ja kao narodni poslanik, a verujem i mnoge moje druge kolege koje će danas diskutovati, ne možemo ostati nemi na ono što se dešava proteklih dana.

Očigledno da u jednom delu opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas, sve one pretnje o kojima smo pričali prethodnih nedelja, meseci, slobodno ću reći i godina, hapšenjem i razbijanjem ovog klana protekle nedelje dobile su obris da sve ono o čemu smo pričali nije bilo ni malo naivno, da to niko nije izmišljao i da je postojala realna opasnost za predsednika Aleksandra Vučića, njegovu bezbednost i bezbednost njegove porodice.

Iskren da budem, ne mislim da je ugroženost njegovog života sada manja, šta više mislim da je još veća, ali ono što posebno mene zabrinjava kao nekog ko je, ajde tako ćemo reći, deo političkog života, jeste ponašanje jednog dela opozicije koji na svaki mogući način pokušavaju da relativizuju opasnost u kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić. I izjave Dragana Đilasa, ovog nasilnika, ljotićevca, bivšeg poslanika Boška Obradovića idu u tom smeru da se Aleksandar Vučić i njegova porodica izjednače sa nekakvim klanovima, mafijom u Srbiji i na taj način im se direktno crta meta. Zašto? Da bi danas, sutra neko, ako uzme za ozbiljno, njihove nebuloze, laži, a pretvaraju ih u tvrdnje, neko danas, sutra ako se desi bilo kome iz porodice Vučić da građani kažu – dobro, bio je deo njih. E, pa nije. O tome moramo da govorimo jasno i na svakom mestu.

Parlament Srbije je najviše telo u našoj zemlji. Ovde diskutujemo, pričamo o svim temama. Ovaj zakon je jako bitan, posebno što se čeka 30 godina, ali i o ovoj temi moramo da prodiskutujemo. Ja ću o tome govoriti mnogo više sutra, ali nemojte mi zameriti jer je tema jako ozbiljna i građani su jako uznemireni.

Ako neko ko je navijač ili sebe predstavlja kao navijača ima snajpersku pušku, o kojoj smo mi pričali pre dve godine, znate da je to realna opasnost. Moje kolege i ja smo pričali ovde i o tvrdnjama Čabe Dera koji je u mađarskim istražnim rekao da od dva klana dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. I tada su televizije koje su pod direktnom komandom Dragana Đilasa to pokušale da iskrenu na nekakvu šalu, da izvrgnu ruglu i da umanje značaj takvih pretnji.

Ono što držim u ruci, verujem da ljudi nisu zaboravili, a nije bilo tako davno, te 2019. godine jedan časopis je objavio sliku na kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić, a u koga je uperen snajper. To je bilo 2019. godine. Godine 2019. mi smo pričali o tome i svi su pokušavali da nas ubede da to nije ništa strašno, da je to slučajno. I, danas se javnost oseća i zgroženo i zaprepašćeno, ja nisam stručnjak za oružje, ali jedan ovakav ili sličan snajper je nađen prilikom hapšenja i razbijanja ovog klana. Da apsurd Đilasovih medija bude još veći i da vam dokažem sve ono što pričamo ovde mesecima unazad, pokazuje i ova karikatura koji je jedan njegov tabloid, novina kako god se to definiše „Danas“ objavio, na kojoj se vidi opet snajper uperen u Aleksandra Vučića. Ne znam ko koga ovde predstavlja, ali ispada sad ovde da Aleksandar Vučić u samog sebe uperuje snajper.

Ovo su ozbiljne stvari, ovo je ozbiljno igranje sa takvim temama koji uznemiruju javnost i koji jasno pokazuju da je cilj Dragan Đilasa i svih ljudi koji se danas nalaze u opoziciji da pretnje koje su realne svedu na minimum i izvrnu ih ruglu kako bi Aleksandar Vučić, Danilo Vučić, Milica Vučić, Vukan Vučić ili Andrej Vučić, svako iz porodice Vučić postao legitimna meta.

Sa ovog mesta moramo da poručimo da tako nešto je apsolutno nedopustivo. U redu je da vi slepo želite da se vratite na vlast, da nastavite sa svojim enormnim bogaćenjem, to je vaše pravo, imate pravo da sanjate, da maštate, ali nemate pravo da na ovakav način se igrate sa nečijim životom.

Gospođo Kisić Tepavčević, ja vama želim mnogo sreće i uspeha u daljem radu. Nadam se da ćemo imati što manje potrebe da se ovakve stvari primenjuju za one najugroženije kategorije u našem društvu jer će to pokazati da se polako rešavamo tog siromaštva i da rešavamo ljude koji su najugroženiji, ali pored želje za uspehom, želim vam da ostanete tako hrabri i dosledni u svojoj borbi koju vodite na dva fronta, jer sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, mi drugu zemlju nemamo, a našu zemlju želimo da učinimo još lepšom i još boljom za našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.