Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze jako bitne tačke dnevnog reda – Predlog zakona o socijalnoj karti.

Socijalna karta je postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke svakog pojedinca, svakog građanina. Ministarstvo će imati bazu podataka osoba sa invaliditetom, borce, dečiji dodatak i sve korisnike neke novčane naknade. Sve će to biti na jednom mestu, objedinjeno u jednoj bazi. Biće proveravani, kategorizovani i na ovaj način bi se sprečile eventualne malverzacije. Time bi bili sigurni da pomoć ide u prave ruke. Znači, pravednije ostvarivanje socijalnih prava građana.

Više neće biti onih koji će morati da dođu i da podnose zahteve, da mole, na neki način, da imaju loš osećaj zbog toga. Ovo će značiti ugroženim građanima, Romima koji su najvećim delom korisnici socijalnih davanja. Većina njih nema ni privremeni posao, delom zbog obrazovanja, jer znamo da sve polazi od toga. Oni koji nemaju stalna mesečna primanja lako odustaju od školovanja i time se vrte u začaranom krugu. Radno sposobni treba biti angažovani u skladu sa obrazovanjem, fizičkom i zdravstvenom sposobnošću za određene privremene poslove, a kasnije i stalne. Time bismo smanjili korisnike socijalnih davanja. Samo radom možemo smanjiti siromaštvo.

Ljudi koji su navikli da primaju socijalnu pomoć teško je se odriču. Zato starim i bolesnima koji nemaju ko da brinu o njima, koji nemaju stalna mesečna primanja treba da im se obezbede stalna socijalna davanja. To je do sada bilo u praksi, ali nadam se da će biti i ubuduće.

Samohrane majke moraju imati stalna mesečna primanja dok deca idu u školu, dok ne stasaju, dok ne odrastu malo da mogu sami ostajati kući da te majke mogu biti radno angažovane, jer niko u državi ne zaslužuje da živi na rubu egzistencije. Zato će socijalna karta mnogo značiti svim osetljivim grupama građana. Zato ću u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i kolege iz poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Sandri Joković.
Sledeći je narodni poslanik Vuk Mirčetić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o socijalnoj karti. Smatram da je donošenje ovog zakona od izuzetne važnosti, jako važno, jer je neophodno da Republika Srbija vodi adekvatnu socijalnu politiku.

Prilikom obraćanja jutros ministarka prof. dr Kisić Tepavčević je pričala i o socijalnim davanjima i pravima, ali i o broju potencijalnih korisnika ovih prava.

Važno je da naglasimo da Republika Srbija misli na najugroženije stanovništvo i upravo ono što je ministarka pomenula – 106 milijardi dinara je opredeljene upravo u ove svrhe. Usvajanje zakona o socijalnoj karti ide upravo u prilog tome, s obzirom na to da to samo usvajanje zakona znači formiranje jedinstvene baze koja bi sadržala podatke o socijalno-ekonomskom statusu građana i sa njima povezanim licima.

Kakva je situacija trenutno? Trenutno postoje određene baze, više baza koje različite institucije kontrolišu i upisuju podatke, ažuriraju, a ministarka prof. dr Kisić Tepavčević je istakla da se radi o povezivanju svih tih baza, dakle povezivanju podataka koji se nalaze u internim i eksternim izvorima.

Formiranjem elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca dobijamo evidenciju u elektronskom obliku koja je i tačna i pouzdana, ali i ono što je jako važno, ažurirana u realnom vremenu.

Postavlja se jedno pitanje i prilikom razgovora sa građanima građani su me, nekoliko građana me je to pitalo – šta se dešava sa sigurnošću, koliko je to sigurno, šta se dešava sa zaštitom njihovih podataka, s obzirom na to da će toj evidenciji, toj bazi moći da pristupi veći broj lica nego do sada? Za građane Republike Srbije je jako važno da znaju, a o tome smo pričali juče na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član 10. ovog zakona ističe da je potrebno vođenje, odnosno da će se voditi evidencija svih onih korisnika koji pristupe bazi podataka. To znači da će se voditi evidencija o određenim meta podacima, što dodatno osigurava, odnosno daje sigurnost građanima i sprečava zloupotrebe.

Koji su benefiti ovog zakona? Prethodni govornici su govorili i o tome. S jedne strane imamo benefit koji građani imaju, dakle direktan njihov benefit. Oni će biti vidljiviji u sistemu, s jedne strane, s druge strane neće obilaziti sve institucije, smanjiće se troškovi i procedure će biti brže, a ukoliko su procedure brže samim tim neće gubiti vreme.

S druge strane, država uspostavlja kontrolni mehanizam. Ukoliko se uspostavi kontrola i kontrolni mehanizam to znači pravedniju socijalnu politiku i davanje.

Važno je napomenuti da je ovaj Predlog zakona i u skladu sa ekspozeom premijerke Ane Brnabić koja je istakla da je digitalizacija jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Smatram da će donošenje ovog zakona dodatno doprineti pravednijoj socijalnoj zaštiti.

Zbog svega navedenog u Danu za glasanje u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu sa zadovoljstvom kažem da ću podržati ovaj Predlog zakona i ujedno pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da takođe svojim glasom podrže ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća je narodna poslanica Vesna Knežević.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovana ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, donošenje Zakona o socijalnoj karti jedan je od prioriteta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U socijalnoj karti vode se i obrađuju podaci o pojedincu i sa njim povezanim licima koji su neophodni za utvrđivanje socijalnoekonomskog statusa, odnosno za ostvarivanje prava i usluga iz socijalne zaštite u skladu sa zakonima kao i podaci o ostvarenim pravima i uslugama iz socijalne zaštite koje lice koristi ili je koristilo, podaci o pravima i uslugama koji su u postupku ostvarivanja i podaci o odbačenim i odbijenim zahtevima tzv. neostvarena prava.

Uspostavljanjem registra socijalne karte imaćemo jedinstvenu i centralizovanu evidenciju u elektronskom obliku sa tačnim i ažuriranim podacima po kategoriji stanovništva koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite.

Važno je istaći da će uvođenjem ovog sistema biti omogućeno da građani koji su zaista u najtežem ekonomskom položaju budu vidljivi u sistemu kako bi blagovremeno i efektno ostvarili prava na potrebnu podršku.

Očekivanje Vlade Republike Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i naša očekivanja narodnih poslanika su da će se za istu količinu novca obezbediti mnogo bolja i pravednija raspodela ove pomoći. Bitno je da će se unaprediti i kontrola socijalnog davanja, a to će opet imati za posledicu pošteniju raspodelu novca za najugroženije. Za građane to znači da će se svaka promena u njihovom socijalnom, finansijskom, imovinskom statusu, automatski registrovati i da više neće morati da obilaze po deset, 15 šaltera kako bi ostvarili neko pravo iz oblasti socijalne zaštite. Drugim rečima, ovaj propis bi trebalo da spreči zloupotrebu ali i da utiče na državu da urgentno pruži pomoć kada je to potrebno.

Kako se to postiže? Postiže se tako što se socijalna karta pored povezivanja sa softverskim rešenjima kojima upravlja ministarstvo povezuje radi preuzimanja podatak i sa Centralnim registrom stanovništva, Republičkim fondom za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, MUP, Nacionalnom službom za zapošljavanje, poreskom upravom, RGZO. Bitno je povezati i lokalni nivo sa Centralnim registrom.

Verujem da ćete se složiti sa mnom da nam je zajednički cilj da se građanima obezbede osnovni uslovi za dostojanstven život.

U tom smislu opština Titel iz koje ja dolazim, zaista daje veliki doprinos poboljšanju uslova života onih građana koji su u teškom ekonomskom položaju, pri tome, ne zaboravljamo ni najmlađe, kao učenike, studente, trudnice, porodilje i najstariju kategoriju stanovništva.

Opština Titel, je društveno odgovorna lokalna samouprava, uprkos tome što spada u treću kategoriju razvijenosti i sa skromnim izvornim budžetom koji iznosi svega 655 miliona dinara.

Za ovu poslovnu godinu iz budžeta planirano je za Program socijalne i dečije zaštite ukupno 77.221.260,00 dinara, a preko 10 miliona se izdvaja za Centar za socijalni rad čije je odeljenje u Titelu.

Opština Titel refundira sa dva miliona prenatalni skrining, isplaćuje jednokratne pomoći porodiljama i to za prvo dete 50 hiljada, a za drugo, treće i svako naredno po 30 hiljada dinara.

Milion i 210 hiljada dinara izdvojeno za finansiranje 100% troškova za boravak, trećeg, četvrtog i svakog narednog deteta u predškolskoj ustanovi za celodnevni ili poludnevni boravak. Trideset tri miliona dinara izdvajamo za prevoz učenika osnovnih i srednjih škola, znači imaju besplatan prevoz.

Za Creveni krst izdvajamo takođe 950 hiljada dinara, a dva miliona 900 za logopede, pratioce i troškove prevoza učenika sa smetnjama u razvoju. Takođe, stipendiramo i 30 studenata i tri troškovi iznose tri milina dinara. U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice obezbedili smo 12 miliona 590 hiljada za kupovinu kuća porodicama interno raseljenih lica.

Ono što želim da istaknem u svom obraćanju jeste činjenica da opština Titel nema svoj centar za socijalni rad, nego aktivnost obavlja u okviru Centra za socijalni rad za opštinu Žabalj i opštinu Titel odeljenje u Titelu.

Ovom priliko molim ministarstvo da nam pomogne da osnujemo centar za socijalni rad za opštinu Titel, da nam omogući prijem u radni odnos još dva do tri izvršioca, jer je broj korisnika na našoj opštini znatno visok.

U prošloj godini imali smo na evidenciji 3201 korisnika, s tim što ovaj broj obuhvata sve pomoći iz okvira socijalne zaštite.

Sedamnaestoro dece je smešteno u naših 10 hraniteljskih porodica. Imamo zaposlenih svega tri radnika koji uprkos velikom broju predmeta i korisnika, vredno rade i daju svoj maksimu kako bi savesno i odgovorno izvršili poverene poslove.

Sa Žabljom nemamo nikakvih dodirnih tačaka, to je posebna lokalna samouprava, udaljeni smo 40 kilometara. Superviziju vrši radnik iz Žablja, koji dolazi nedeljno, ili po potrebi u Titel. Rešenja ili uverenja se donose u Žablju, tako da predmeti stalno kruže na ovoj relaciji, Titel-Žabalj, Žabalj-Titel.

Sve to ukazuje da je potrebno osnovati centar za socijalni rad u mojoj opštini. Zaposliti još stručnih saradnika kako bi se na još kvalitetniji i efikasniji način zadovoljile potrebe korisnika.

Na kraju, gospođo ministarko, vama lično i vašim saradnicima iskreno želim mnogo uspeha u daljem radu. Hvala.

Zahvaljujem se, narodnoj poslanici, Vesni Knežević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo od naših pristalica da tražim da povodom one kokoške u Pančevu, da ne bacaju kokoške na naše političke protivnike, jer ne treba da ličimo na njih.

Dakle, čovek postaje pristojan kada se prema takvim osobama ponaša na pristojan način. Bez obzira što je gospođa podržala moje prebijanje na stepeništu Narodne skupštine, što je izmislila da sam tom prilikom imao nož u ruci, ja ponovo apelujem na naše političke pristalice da to ne čine, da ne bi ličili na njih. Mi smo operisani od takvog načina ophođenja prema političkim protivnicima. I sam Isus je rekao: „Volite neprijatelje svoje“, i mi kao hrišćani, posebno ja, apelujem da se tako ponašamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2012. godine, kada je došlo do političkih promena, zatekli smo potpuno razvaljenu, politički oobezglavljenu državu, ekonomski devastiranu, vojno nemoćnu, socijalno neodrživu.

Posle one čuvene privatizacije grabljive, ostalo nam je 400.000 otpuštenih ljudi, a svi ostali su bili slabo plaćeni ili plate nisu dobijali.

U toj situaciji, tih 400.000 ljudi koji su otpušteni ili oni slabo plaćeni su lišeni svakog dostojanstva, lišeni ličnih dohodaka, i na određeni način sa prihodovne strane, gde su bili prihod državi, postali su rashodovna strana. Dakle, postali su socijalni slučajevi kojima je trebalo isplatiti socijalna davanja, a sve dok nisu izgubili posao su bili prihod države, dakle iz njihovih poreza i doprinosa je država imala neka primanja.

Nisu siromaštvo napravili siromašni već bogati. Siromašni ne treba da se stide svog siromaštva, posebno ne u tom trenutku, jer su do njega došli uglavnom napornim svojim radom. Bogati iz tog perioda treba da se stide svog bogatstva koje je stečeno radom, ali ovih siromašnih, otpuštenih i slabo plaćenih, koji su takvi tumarali po predgrađima bez posla, praznih džepova i praznih stomaka.

Dučić je rekao: „Najgore je biti star, bolestan i siromašan.“ Upravo to je zadesilo srpsko selo. Najveće siromaštvo je danas na selu. Najveća nepravda je što na selu čak ima i gladnih ljudi koji dovoljno kvalitetno i ne jedu, iako su proizveli stotine tona hrane u svom životu, stotine, pa i hiljade tona.

Danas imate stare, bolesne i siromašne u svakom selu. Statistika pokazuje da su oni najsiromašniji. Danas ko ima socijalnu pomoć na selu je sretniji od seljaka penzionera, zato što su socijalne pomoći često čak i veće nego seljačke penzije.

Do seljačkih penzija treba doći u šezdeset i petoj godini i morate da uplatite 15 godina seljačkog radnog staža da bi do njih došli.

Za socijalnu pomoć, za socijalna davanja to ne morate imati, ali uslov da nemate ni dva hektara, ni hektar zemlje i onda seljaci koji ne mogu sa dva hektara da ostvare određene prihode pribegavaju prodaji poljoprivrednog zemljišta. Onda se taj novac stavi u banku i onda mi ne znamo ko je stvarno siromašan.

Zato imamo ljude koji imaju nekoliko desetina hiljada evra u banci, prodali su određeno imanje poljoprivredno zemljište i tako dalje, i spadaju u kategoriju socijalnih slučajev. I onda, onaj seljak koji 15 godina strpljivo radi, uplaćivao je penzijsko i invalidsko osiguranje, kad navrši 65 godina, tek onda ima pravo na tu malu penziju od 11.000,00 dinara.

Onda mnogi pribegavaju – zašto bi ja čekao 65 godina, kada pravo na socijalnu pomoć mogu da ostvarim daleko ranije i to je ona nepravda, koja verujem da će onim socijalnim kartama biti ispravljena zato što će čak i prevođenje zemljišta na neka povezana lica, srodnike i tako dalje, biti uvedeno u tu socijalnu kartu i znaće se ko stvarno treba da dobija socijalnu pomoć, a ko ne.

Mi imamo slučaj sezonskih radnika, da socijalni slučajevi izbegavaju da budu prijavljeni, ono, na dan, zato što se boje da će da ostanu bez socijalnih davanja i pri tome, država opet gubi penzijske i invalidske fondove, i zdravstveni fondovi gube određenu sumu. Socijalni slučajevi imaju pravo na zdravstveno osiguranje, a recimo, zaposleni kome poslodavac nije uplatio doprinose on ta prava nema. Znači, ima mnogo nepravdi i ja verujem da ćemo kroz ove socijalne karte to ispuniti. Apelujem posebno da se pažnja posveti tim slabije plaćenim ljudima.

Moram reći da smo, za razliku od vladavine stranke bivšeg režima, mnogo toga ispravili. Više smo bili naklonjeni slabije plaćenim ljudima, pa je, recimo, minimalac sa 15 ili 17 hiljada dinara, uz isti kurs evra, porastao na 32 hiljade, što nije puno ali je 60 ili 70% više nego što su imali 2012. godine. Takođe, prosečna plata je sa 328 evra povećana na 520 evra, što je opet povećanje od 60%, ali ja apelujem da i dalje ravnopravnije delimo novac, više u korist tih slabije plaćenih. Zašto?

Za razliku od bogatih, koje krivim zato što su ovi ljudi slabije plaćeni i zato što su siromašniji, ti ljudi novac ne štekuju napolju nego ga troše unutra i država na takav način dobija PDV, na takav način puni državnu kasu i na takav način može i one koji su ostali bez posla, koji primaju socijalnu pomoć, na takav način mogu da doprinesu da i njihova socijalna pomoć bude velika.

Mislim da svako, a ljudi su po Deklaraciji o pravu čoveka rođeni jednaki, ima pravo na posao, na pristojnu zaradu, na čestit dom, na dostupnost školstva i zdravstva, da lečimo koje neće, da školujemo one koji hoće i da svako ima pravo na dostojanstvenu starost i da to treba obezbediti, s obzirom da ja živim na selu, pre svega seoskom stanovništvu.

Na kraju, da završim - mudri ljudi su bogati kad su veoma siromašni – to je rekao Ciceron. Mi moramo za razliku od stranke bivšeg režima da budemo mudri, ali vredni i posvećeni, jer lenjost toliko sporo korača da nas siromaštvo može brzo stići. Hvala.

Zahvaljujem.
Ima reč Vesna Nedović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, gosti, dame i gospodo narodni poslanici, socijalnu kartu treba da imaju svi građani Srbije. Podaci o građanima iz državnih baza biće prikupljeni u Centralni registar. Svako od nas ima svoja prava i obaveze. Neki mogu da koriste privilegije koje daje država ili na to neće imati pravo.

Razvijene zemlje imaju registar stanovništva i registar svih prihoda. Ukrštanjem tih prihoda dobija se slika o socijalnoj strukturi stanovništva.

Uvođenjem ovog sistema biće omogućeno da će građani koji su u najtežem ekonomskom položaju biti vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno i efikasno ostvarili svoja prava. Sva lica koja imaju pravo na socijalnu pomoć moći će na jednom mestu da prikupe dokumenta.

Podaci se štite na tri načina. Prvi – autorizacija, kontrola prava pristupa registru; drugi – autentifikacija, korišćenje korisničkog imena i lozinke i pod tri – beleženje pristupa registru, automatsko evidentiranje osobe koja vrši izmene, koje su to izmene i ko je i kada koristio bazu.

Ovaj zakon sprovešće se u dve faze. Pod jedan – registar povezanih svih podataka iz Ministarstva rada i povezivanje sa podacima iz drugih evidencija.

Socijalna karta čuvaće i posebne podatke o pojedincima, i to onih o ostvarenim pravima od socijalne zaštite, isplatama, drugim novčanim nadoknadama, odbijenim zahtevima, subvencijama, ali i informacije kakav je zdravstveni status, da li se radi o osobama sa invaliditetom i da li se radi o samohranim roditeljima.

Sem ovih pomenutih podataka, u njoj će biti i osnovni podaci, poput imena, prezimena, datuma rođenja, mesta boravka, zanimanja, podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini, o procenjenoj vrednosti iste, podaci o prihodima na koje se plaćaju porezi, o isplaćenim penzijama.

Primena zakona očekuje se 1. marta 2022. godine. Cilj uvođenja socijalne karte je borba protiv siromaštva, kao i kako iskoreniti zloupotrebu socijalne pomoći i kako obezbediti kvalitetniji život korisnika socijalnih davanja.

Očekivanja su da će se za istu količinu novca obezbediti kvalitetniji život korisnika socijalne pomoći i obezbediti mnogo bolje targetirana socijalna pomoć. Planiran i definisan budžet socijalnih davanja biće racionalnije iskorišćen.

U Evropi, kao i u celom svetu, vodi se jedna nepoštena borba, jedan nehuman i brutalan rad za nabavku vakcina protiv Kovida 19. Veliki gaze male.

Naš predsednik Aleksandar Vučić vratio je ugled našoj zemlji, a njegova mudra i odgovorna briga za zdravlje naših građana iznenadila je ceo svet. Jedna mala zemlja u Evropi u vrhu je imunizacije svojih građana, ali tako da mi možemo da biramo. Tri vrste vakcina nabavljene su za naše građane i revakcinaciju takođe.

Priznanja dobijamo iz celog sveta, ali pojedinci kod nas i dalje truju mržnjom. Sad su jako zabrinuti koliko smo se zadužili za nabavku istih i koliko će nas koštati izgradnja metroa, čiju su izgradnju i sami najavljivali.

Gospodo, ne brinite o budžetu, jer vi samo znate da ga praznite. Ne morate da ovu borbu i veličanstvenu pobedu hvalite, pozdravljate, jer ako ne znate kako da toj borbi date svoj doprinos uspešnijoj nabavci vakcina, valjda imate moćne prijatelje, a vi onda gledajte uspešnije, možda nešto i naučite.

Jedna Nemačka, po ugledu na Srbiju, nabavlja kinesku i rusku vakcinu. Angela Merkel pozdravlja i hvali našeg predsednika zbog mudrih predviđanja i odličnih poteza. Ambasador EU Sem Fabrici pohvalio je borbu i nabavku vakcina, sa izjavom da Evropa treba da se ugleda na Srbiju. Predsednik Makron je naš iskren prijatelj, koji i te kako pokazuje poštovanje prema našoj zemlji, ali to zbog prijateljskih odnosa i uvažavanja prema našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Izjava Vuka Jeremića da je poseta Francuskoj dobra za Vučića a ne za Srbiju je krajnje maliciozna. Kako neko ko je bio dobro pozicioniran u svetskim institucijama ili ima iskrivljenu sliku o poziciji današnje Srbije ili zbog lične ambicije i ne zna šta je dobro za Srbiju. Dragan Đilas optužio je predsednika Makrona da sa ovom posetom sklapa neke sumnjive poslove i time ga direktno optužuje za korupciju. On je optužio Evropu i Ameriku da podržavaju nekakav fašistički režim u Srbiji.

Ove i ovakve izjave lidera kupljenih stranaka govore da je mržnja jedini program i politika njihovih stranaka. Zamislite, gospodo, da naš Torlak sada može da proizvede vakcine protiv Kovida 19, ali ne može. Uništili ste ga vašom nebrigom, ali mi ćemo to popraviti budžetom koji se racionalnije troši, a ne da se sliva u džepove pojedinaca. Torlak će uspešnom saradnjom sa Rusijom proizvoditi vakcine protiv surove bolesti, kako za građane Srbije, tako i za izvoz.

U danu za glasanje podržaću predlog zakona, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.