Hvala, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodna poslanica Rajka Matović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi gosti, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze odluke o izboru sudija koji se na tu funkciju biraju po prvi put. Nadam se da će časno i savesno obavljati funkciju na koju ih biramo.

Sudstvo kao treća grana vlasti je nezavisno i mora da bude stub jedne pravne države. To je jedan od prioriteta SNS, da je sudstvo stabilno, nezavisno i da mi za razliku od prethodnika sudije biramo na osnovu njihovih biografija, a ne na osnovu pripadajućih partijskih knjižica.

Takođe, ovom prilikom bih apelovala na tužilaštvo i na samo sudstvo da se sudski procesi koji su u toku ne smeju odugovlačiti u nedogled, da kada postoje jasni dokazi tužilaštvo mora da sprovede opsežnu istragu.

Poslednja dešavanja, hapšenja jedne od najozloglašenijih kriminalnih grupa koje su delovale na našim područjima govore nam o spremnosti i odlučnosti naše države, o borbi protiv kriminala i korupcije, kao što je i sam predsednik Aleksandar Vučić naglašavao pri formiranju Vlade Republike Srbije.

Poslednjih dana možete videti osobe koje su se krile iza SNS, kako se privode u policijske stanice. To nam nedvosmisleno ukazuje na to da nema zaštićenih i da nikoga članska knjižica SNS neće privilegovati u odnosu na bilo kog drugog građanina Republike Srbije.

Isto tako, smatram da bi ove institucije sudstva morale da reaguju kada se u pojedinim medijima koji su u glavnom pod kontrolom jednog tajkuna u Srbiji iznose najgnusnije laži i neistine o predsedniku, o njegovoj porodici, o svima nama ovde, morali bi da reagujete, da moraju da reaguju kada se nekome crta meta na čelu i organizuje, kada se kriminalizuje i predsednik, ali i cela njegova porodica.

Koliko su ovi mediji nezavisni i objektivni govori nam jučerašnji događaj koji se upravo ovde odigrao. Kada njihovi funkcioneri vređaju nas iz SNS to se smatra legitimnim i to se na njihovim medijima prećutkuje.

Međutim, kada se naš kolega drzne i odgovori im na njihovom nivou, oni to prenose u svojim medijima kao poziv na linč, kao poziv na ubistvo. Smatram da svi ovde koji smo i danas prisutni, koji smo juče slušali kolegu Bakarca, možemo da posvedočimo da on ni u jednom momentu nikoga nije pozvao na ubistvo, niti na bilo čiji linč.

Ipak, u medijima koji su pod kontrolom tajkuna Dragana Đilasa, sa sedištem u Luksemburgu to nije tako predstavljeno. Zašto Dragan Đilas i njegove maskote ne stanu na ta njihova javna glasila i ne kažu neku istinu? Na primer da je imunizacija u Srbiji odlično organizovana. Zašto ne kažu da se isti taj Dragan Đilas vakcinisao, ali i primio i revakcinu iako je imao sumnju koju je javno iznosio o samoj imunizaciji u Srbiji? Zašto ne kažu da smo među prvima po imunizaciji stanovništva i u Srbiji i u Evropi, ali i u svetu, da smo za vrlo kratko vreme izgradili dve kovid bolnice kako bi zaštitili zdravlje naših građana, da pored svih problema koji su nas snašli usled pandemije mi ne posustajemo, nego nastavljamo sa velikim infrastrukturnim projektima? Da strane investicije nisu stale, nego naprotiv u ovom momentu mi imamo najavljene nove strane investicije. Da i pored teške ekonomske situacije mi imamo najbolji mogući paket mera pomoći privrede.

Pored svega toga mi uvodimo društveni dijalog, mi smo upravo juče ovde raspravljali o pomoći infrastrukturi u kulturi, da pokušavamo u ovim teškim vremenima, u ovoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusom mi pokušavamo da nijedan segment našeg društva ne zapostavimo. Upravo zbog svega toga apelujem na vas, na sudstvo da se podrobnije pozabavite i izjavama, ali i delima opozicionih lidera zarad zaštite interesa svih građana Republike Srbije, a ja ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama podržati set ovih odluka. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Matović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani predstavnici VSS, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku moram da istaknem da je uvek nezgodno nekako govoriti posle iskusnijih kolega poslanika, jer količina informacija kojim oni barataju kao i znanje koje poseduju nekako uvek dovede nas u situaciju da ćemo se nakon njih ponavljati, ali je svakako dobro iskustvo i velika je pomoć nama mlađima, jer onda ustanovimo da postoji još neke stvari ili afere za koje nismo znali ili nismo stigli da se u njih uputimo.

Kako se ne bih ponavljao, sa već pomenutim starijim kolegama, ja želim da se osvrnem na neke stvari iz ugla građana koji su za nas glasali i mislim da je nedovoljno puta ovde pomenuta jedna činjenica, a to je da je ogromno nepoverenje u sudstvo nastalo baš nakon one reforme sudstva iz 2009. godine kada je u jednom danu više od 1.000 ljudi ostalo bez posla i mislim posledice takvog katastrofalnog poteza predstavnika bivšeg režima DS osećamo i danas.

Nagomilani procesi, izgubljeni predmeti. Predmeti koji traju po više godina, neki više decenija su doveli u situaciju celu zemlju da se građani pitaju sa pravom da li će svoju pravdu koju potražuju naći i kada na sudu?

Ljudi koji su tada bili vlast, a danas predstavljaju jedan deo opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas i Vuk Jeremić, uradili su nešto što niko nije mogao da nasluti i prema rečima vaših kolega, takav primer je nezapamćen bilo gde u svetu. Ono što danas postaje upečatljivo jeste činjenica da ljudi koji su, a čuli smo malopre, na svojim opštinskim odborima, pa negde i mesnim odborima stranačkih organizacija, birali sudije, danas se protive ovom načinu izboru sudija.

Meni je neverovatno da u izlaganju jednog od prethodnih poslanika čujem da je neki sudija ili tužilac pogodan zato što je manje ili više druželjubiv. Ovaj drugi je mirne savesti, a sa strane gledano, ne deluje korumpirano. Pa kada bi sve ovo pročitali još koji put i da građani sa punom pažnjom isprate sve to što čuju, da li bi se onda i mi kao narodni poslanici ovde zapitali da kao gospodin Rističević sa pravom očekuje neku pravdu na sudu? Da li neko od tih ljudi koji su birani na ovaj način i dalje vrši sudijsku funkciju?

Ako je njemu osnovna preporuka to što je član DS ili mu je žena funkcioner DS, a on jel te sluša ženu, pa kakvoj pravdi građani Srbije mogu da se nadaju?

Na svu sreću, ta vremena su prošla i smatram i u ovom periodu postoje stvari gde nimalo građani nisu jednaki, a pogotovo predstavnici SNS ili njeni funkcioneri.

Gospodin Rističević je pričao o tome kako on nije jednak i apsolutno se slažem sa njim. Od nekog ko je evidentno žrtva pokušali su lažima i nekakvim napadima da od njega naprave čoveka koji jel te, sam se zaleteo u 15 ljudi, da se njegov sako sam iscepao, a da je privezak od ključeva, čini mi se, gospodine Rističeviću vi me ispravite, predstavljen je bio kao nož, pa ste danima na medijima pod direktnom upravom Dragana Đilasa mogli da vidite kako je Marijan Rističević bio opasan i kako je on jel te hteo da ugrozi bezbednost Bošku Obradoviću.

Ono što zabrinjava jeste i činjenica da evo i danas ne vidimo ili se ne naslućuje kakav će ishod biti u tom slučaju, isto kao što za evidentno prebijanje pred očima mnogih ljudi, pred brojnim kamerama za prebijanje dve novinarke dok su radile samo svoj posao Gordane Uzelac i Maru Dragović. Ne znam kakve su sankcije konačne, sem što su se njima smejali pa su se ismevali u svojim medijima i nazivali njihove izjave „Mara Dragović i Gordana Uzelac udarene u glavu“.

Tu vidite koliko je licemerstvo i koliko je spreman neko da ode zarad degradacije bilo koga ko ne radi na način koji oni smatraju da je potreban ili se jednostavno ne slaže sa njima.

Što se tiče samog izbora novih sudija, nadam se da će oni raditi po savesti i po slovu zakona. Isto tako želim i tim ljudima da poručim da budu hrabri i istrajni i da se bore i rade u interesu naroda i da uvek vode računa da svaki građanin bude jednak, a ne znam ko će i da li će neko od njih biti u prilici danas, sutra ili kroz neku godinu da se nađe u prilici da proceni da li je neophodno negde odreagovati kada je npr. ugrožena bezbednost porodice jednog Aleksandra Vučića koji je voljom građana izabran za predsednika Srbije i da li će se neko pozabaviti time što, sada ne više mesecima, nego godinama unazad mi smo u prilici da na društveni mrežama, u emisijama, u štampanim medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa na svakodnevnom nivou vidimo mete koje se crtaju i na Aleksandra Vučića, na Andreja Vučića, Milicu, Danila, pa i na Vukana koji čini mi se ima možda tri i po godine.

Dokle god Aleksandar Vučić bude u podređenoj ulozi i njegova se prava ne poštuju samo zato što je predstavnik SNS ili je predsednik, mi ćemo imati problem i nećemo imati puno poverenje građana u sudstvo i u tužilaštvo. Sa time ću završiti.

Danas je jedan od funkcionera neke nove stranke, više ne mogu da shvatim koliko je stranaka nastalo iz režima DS, pa je tako Vuk Jeremić osnovao svoju neku, ne bi li kontrirao Draganu Đilasu, njegov funkcioner Miroslav Aleksić je pred Prvim osnovnim sudom dobio presudu da je lažov. Da je lagao kada je porodicu Vučića, pre svega Andreja Vučića dovodio u vezu za aferom „Jovanjica“. Danas je ponovo najavio neke nove afere, Jovanjicu dva, tri, četiri, bez da se izvini i kaže – da, lagao sam da je Andrej Vučić imao veze sa „Jovanjicom“, lagao sam da je Aleksandar Vučić upleten u to. I danas je izneo mnoge laži.

Sad se postavlja samo pitanje dokle su te laži njima dozvoljene i dokle u tim lažima mogu da idu i kada se sitno politikantstvo, želja za prigrabljanjem bilo kakvog jeftinog političkog poena ili glasa više, pretvara u direktno tarketiranje i kriminalizaciju porodice, u ovom slučaju Aleksandra Vučića.

Ja sam za to da svako pred zakonom bude jednak, pa da i ja ako nekad negde pogrešim, pa makar i prešao van pešačkog prelaza da za to snosim posledice. Ali sam isto tako i za to da ljudi koji su ovu zemlju upropastili, degradirali, a pri tome od sebe napravili milionere, kao što je Dragan Đilas, po sili zakona, eto, od 12. marta i oni daju odgovore na neka pitanja, ali isto tako i kada pozivaju na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, pa da se i za njih nađe neko slovo zakona koje će im to zabraniti.

Novim sudijama želim mnogo sreće, želim mnogo uspeha i pre svega hrabrosti i istrajnosti i neka sude, eto, onako kako se i kaže - u ime naroda, jer je to najveća čast čuvati našu zemlju i naše građane. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem gospodinu Mirkoviću.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se referisati na prethodne govornike, odnosno na ono što su govorili Mirković, Rističević i kolega Jovanov, s obzirom da mislim da su pogodili u centar kada je u pitanju naš pravosudni sistem, kada su u pitanju anomalije sa kojima se suočava celokupno naše društvo, a vezano za funkcionisanje pravosudnog sistema i ono o čemu mi danas govorimo, a to je, dakle, izbor novih sudija, onih koji stupaju prvi put na tu funkciju i koji treba da budu stubovi, odnosno nosioci sudske vlasti u narednom periodu, koja je, naravno, možda i najznačajnija karika u domenu daljeg napretka države i vezana je za napredak svake oblasti društvenog života od politike, geopolitike, ekonomije, ekonomskog rasta, dakle, vezana je za sve ove aspekte našeg razvoja i za, naravno, razvoj, boljitak i blagostanje naših građana.

Moj kolega Jovanov je lepo primetio da neke sudije i da neki delovi sudske vlasti, to što u Ustavu piše i što je u demokratskim društvima, u demokratskim sistemima, kakva Srbija definitivno jeste, sudska, izvršna i zakonodavna vlast jesu nezavisna jedna od druge, ne znači da su apsolutno odmetnute jedna od druge i ne znači da bilo koji od tih nivoa vlasti ne treba i ima pravo da ne odgovora nikome.

Svi mi i ovde mi u ovom visokom cenjenom domu u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao poslanici, vi u sudskoj vlasti, naše kolege u Vladi Republike Srbije imamo istog poslodavca. To su građani Republike Srbije, to je narod Srbije i svi mi njemu odgovaramo i dužni smo da zajedno radimo na onom jedinstvenom cilju koji kao javni poslanici treba da ispunjavamo i da posvećeno radimo na tome, a to je interes našeg naroda, interes naših građana.

Ali, ne može da bude interes našeg naroda, interes naših građana kada smo mi jedina zemlja u Evropi, tu je gospodin Rističević u pravu, on je ja mislim jedini poslanik, član parlamenta u nekoj evropskoj državi protiv kojeg se vodi još uvek, ne znam da li se još uvek vodi gospodine Rističeviću postupak zbog javno izgovorene reči i to ovde u ovom visokom Domu Narodne skupštine Republike Srbije, što jeste bila naravno ekspresija njegove politike i njegovog političkog stava. On je to elaborirao mnogo bolje. Naravno da to ne utiče samo na njega, naravno da to ne utiče na nas ovde koji treba da radimo, koji treba da budemo slobodnomisleći, koji treba da donosimo odluke od značaja za naše građane i za napredak naše zemlje, dakle to se odnosi na sve naše građane, na njihov svakodnevni život i na funkcionisanje institucija ovde u našoj zemlji.

Naravno da takvo ponašanje i učestvovanje u političkom životu određenih sudija nije dobro za naše društvo. Ne može sudska vlast i ne mogu pojedine sudije da imaju dvostruke aršine, da budu kada oni to žele nezavisni, nezavisni od naroda, nezavisni od parlamenta, a da budu zavisni od stranih centara moći i da budu zavisni i da im bude imperativ u životu da odu u neku stranu ambasadu i da to bude deo neke njihove fensi priče i nekog njihovog privatnog aspekta života koji žive sa vrlo pristojnim zaradama. Sa zaradama koje mogu da im obezbede upravo ono o čemu mi danas ceo dan pričamo, a to je njihovo nezavisno delovanje i delovanje po pravu i pravdi i na jednak način prema svakom građaninu Republike Srbije.

Moje kolege su prethodno pominjale SAD. Želim da vam kažem da Vrhovni sud u SAD-u od 1869. godine broji devet članova. Taj broj se nije promenio od tada, dakle gotovo preko 150 godina. Mandat sudija Vrhovnog suda u SAD-u traje doživotno, ukoliko sudija sam ne podnese ostavku ili ukoliko ne umre. Znate li ko predlaže sudije Vrhovnog suda u Americi? Predsednik SAD i odobrava ga Senat sa dvotrećinskom većinom, odnosno potrebno je da u Senatu 63 od 100 senatora potvrde taj predlog predsednika SAD.

Stvarno ne vidim razlog i ne mogu da nađem logiku da dođemo u situaciju da, ako jedna zemlja koja se ubrzano i dinamično razvija, koja je motor razvoja ovog celog regiona, da mi uvodimo ovde neku novu praksu i da mi uvodimo centre moći u funkcionisanje našeg državnog sistema i dođemo u tu situaciju da sudije biraju sebe. Da li je moguće da bilo kome u okviru sudske vlasti može da padne na pamet ideja da je dobro da se sudije biraju između sebe, a da to ne radi delimično institucije kao što je Narodna skupština Republike Srbije?

Oni ljudi koji su dobili, u stvari, i koji su jedini relevantni, uz predsednika Republike koji je ubedljivo pobedio glasovima građana Republike Srbije na direktnim izborima, jedini vlasni da donose ovakvu vrstu odluka i jedini vlasni ljudi koji su odgovorni za funkcionisanje sve tri grane vlasti u našoj zemlji.

Mi jesmo ovde odgovorni kao većina i mi moramo da kažemo ono što jeste praksa demokratskih razvijenih zemalja i moramo da pošaljemo poruku, ne da se mešamo, ali da ohrabrimo, da šaljemo odavde iz ovih klupa poruku da ohrabrimo sudstvo i sudije da rade svoj posao upravo tako nezavisno i upravo bez pritisaka bilo koga, da li su to tajkuni, da li su to određeni mediji i bez bilo kakve potrebe da se te sudije, da imaju bilo kakvu potrebu da se dopadnu nekome. Oni ne rade svoj posao da bi se nekome dopali, da bi se dopali nekome u nekoj stranoj ambasadi.

Oni ne treba, po mom skromnom mišljenju, ja nisam pravnik, tu je Aleksandar Martinović, sedi pored mene, ali da li je moguće da sudija bude deo nevladine organizacije? Da li je moguće da sudija daje političke izjave? Taj sudija mora da se dogovori sam sa sobom, konkretno govorim o sudiji Majiću, da ne bi bilo da izbegavam iz bilo kog razloga, ovde valjda imam pravo, valjda neću proći kao Marijan Rističević, da me neko tuži zbog izgovorene reči ovde, se bavi politikom. On radi u „NGO“ sektoru, on radi međunarodne projekte.

Čekajte ljudi, dajte da se dogovorimo, i oni dođu i onda drže predavanje o tome da li je ovo što mi radimo, da li su to demokratski procesi ili nisu, a isti taj sudija je pre dvadesetak godina pustio na slobodu „Gnjilansku grupu“ što jeste jedan par ekselans primer kako ne treba sudska vlast da se ponaša kada je u pitanju njena uloga i kada je u pitanju odnos prema državi i onima koji su vitalno ugrozili interese ove države i ovog naroda.

Znate li, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je ljudi uhapšeno u protestu i kada su demonstranti ušli u Kapitol Hil 6. januara? Preko 300 ljudi je uhapšeno, 80% od tih 300 ljudi koji su uhapšeni su još uvek u pritvoru i njima preti zatvor od 30 godina do doživotne robije. Neki od njih su optuženi za terorizam.

Mi smo ovde, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, kao što je to bio slučaj sa Rističevićem kolegom, i još uvek smo pokretne mete za svakoga kome se ne sviđa naša politika, kome se ne sviđa kako smo se obukli, kome se ne sviđa to što slobodarski mislimo, kao što to radi naš predsednik stranke i predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

Ako su napali Rističevića, šta je garant meni ili mom kolegi Martinoviću ili mojim koleginicama uvaženim, šta je njima garant da ih neko neće napasti na ulici, ohrabren time što su Rističevića napali, što su ga maltene linčovali ovde ispred njegove zgrade gde radi i radnog mesta, gde dolazi svaki dan i pošteno zarađuje svoju platu? Koja se poruka šalje? Zašto ti ljudi nisu osuđeni? Zašto to nije gotovo?

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto se ne pokaže da je Srbija stvarno pravna država, da ta grana vlasti radi efikasno i efektivno svoj posao i da se pokaže svim onima koji žele da budu agresivni, koji žele da napadaju druge ljude, koji žele da uzimaju pravdu u svoje ruke, da to nije moguće u Srbiji?

Taj primer, naravno, naveo je, ne mogu to da ne pomenem na kraju, i sve one koji pripadaju centrima moći ovde u našoj zemlji i delu našu političke vlasti, nažalost, delu organizovanih kriminalaca i narko kartela, ljudi koji se bave narko trafikingom i svim drugim mafijaškim i kriminalnim poslovima da udare na onog ko im jeste najveći neprijatelj u toj borbi koja bi trebala da bude zajednička i nas ovde u zakonodavnoj vlasti i našim kolegama u Vladi, ali i vama u sudskoj vlasti, a to je borba protiv organizovanog kriminala i to je bespoštedna i beskompromisna borba protiv korupcije i svih ovakvih anomalija koje se pojavljuju i koje su deo funkcionisanja ovakvog društva.

Ti konstantni napadi, ta dehumanizacija Vučića i njegove porodice, o kojoj su govorile moje kolege, je rezultirala time da imamo jedan od najbesnovesnijih, najgorih narko klanova i mafija ovde u celom regionu, možda i u Evropi, koji su spremali, i nije mi problem da to kažem, u koordinaciji sa domaćim centrima moći i određenim stranim centrima moći, ubistvo predsednika Republike.

Smatram da će se na kraju svih ovih procesa, za koje se isto tako nadam i ohrabrujem sudije i sudsku vlast da to bude brzo, da to bude efikasno, da to bude kratak proces i da svi oni koji su to radili i koji su pripretili onome ko je personifikacija modernizacije ove zemlje, slobodarstva ove zemlje i ove vlasti danas, svih onih vrednosti za koje smo se zalagali i za koje se zalažemo prethodnih šest godina i uspeha koje je Srbija uradila i napravila u prethodnom periodu, nemojte da dozvolimo da nam se dešava ono što nam se dešava kroz istoriju.

Dakle, da svako ko želi da modernizuje ovu zemlju, da svako ko želi da izvede reforme u ovoj zemlji, da uradi nešto novo, da nas izvuče iz tog nekog, kako da kažem, ranije sivila komunizma, socijalizma, egalitarizma u koje smo zapali, u koje smo ne svojom voljom bili preko 50, 60 godina, kada smo na kraju dobili šansu da živimo kao svaki moderan narod i narod koji je, poštujući svoje interese i poštujući svoje građane, izašao na zelenu granu, kao što je to Poljska, kao što je to Mađarska. Postoje svetli primeri. To jesu uz Vučića možda jedini slobodarski lideri u Evropi. Jeste, reći ću to javno, to jeste Viktor Orban, to jesu naše kolege u Poljskoj.

Da li je sramota reći da je Vučić ovde jedini lider u regionu i da li je sramota što je on neko ko podržava i ko je vesnik te politike Balkan balkanskim narodima? Da li je sramota da želimo da upravljamo sami svojom sudbinom? Da li je sramota da želimo da očuvamo svoj integritet, svoje pismo, svoju kulturu kao jedan veliki narod, kao jedan narod koji zaslužuje da dobro živi, ali koji ima pravo, kao i drugi narodi, da čuva svoje nacionalne interese? Dok ovi drugi dole, sa kojima imamo sporove i sa kojima želimo isto tako kompromis, dočekuju predstavnika EU, gospodina Lajčeka, sa albanskom zastavom u Prištini na Kosovu i Metohiji, nisam čuo ni Violu Fon Kramon, niti Ursulu fon der Lajen ili bilo koga drugog od evropskih zvaničnika da se mnogo uzbudio zbog toga. Ali, zato dobiju ospice kada vide zastavu Republike Srpske ovde u Beogradu, u Banjaluci ili u Sarajevu.

Ljudi, da li shvatate da je Vučić izložen pritiscima svih ovih šest godina, da će biti izložen pritiscima i da sve ovo što dolazi od onih koji potiču iz pravosudnog sistema, koji po svoje mišljenje idu u strane ambasade i u strane centre moći, da je to u stvari upereno ne samo protiv Vučića, nego i protiv naše države i protiv srpskog naroda? Srpska napredna stranka će biti uvek glasna i uvek će biti glasni opominjač protiv svega ovoga što se događa, imajući i pružajući ruke ka svima onima koji žele da rade za dobrobit ove zemlje, i ljudima u Vladi koji treba da rade svoj posao, ali i ljudima koji čine pravosudni sistem, koji treba da budu patriote, to im je ustavni zadatak, a ne da im bude draži travnjak neke strane ambasade nego da rade svoj posao u skladu sa zakonima i sa Ustavom.

Neće nam biti problem to da kažemo, iako znamo, i Mirković i Jovanov i Rističević i sve mlađe kolege koje su pričale o tome, da ćemo biti razapeti zahvaljujući tome što svi ti tajkuni, naravno, imaju svoje medije. Bićemo razapeti na socijalnim mrežama, ali to za nas nije problem, zato što znamo da vodimo Srbiju u dobrom smeru, zato što sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića koji upravo i isključivo štiti i brani interese Republike Srbije. Nećemo dozvoliti ni jednom kriminalnom gangu ili klanu, ni jednom kartelu, naravno, niti jednom pojedincu, niti jednom kolegi, pa bio on iz SNS ili iz stranaka koje čine našu koaliciju, da ruši Srbiju, da ruši Vučića i da ruši sve ono što je SNS na čelu sa Vučićem uradila za prethodnih šest godina.

Tako da, želim svim tim sudijama koji budu izabrani da rade svoj posao u skladu sa svojom savešću, u skladu sa svojom etikom i etičkim principima. Samo to, ništa drugo SNS i ova većina ovde u parlamentu ne traži. Samo po pravu i pravdi, samo u skladu sa interesima Srbije. Ali, nemojte da očekujete da ćemo da ćutimo na političarenje onih ljudi koji ne bi trebali da se bave politikom, da ćemo da ćutimo na veze ljudi koji su u pravosuđu sa kriminalcima i sa predstavnicima kriminalnih gangova. Nećemo da poverujemo, naravno, kada kažu – ma ne, mi se nismo videli sa tim ljudima, koji su definitivno, ne mogu sada sa ove govornice da kažem, ali definitivno je nešto pripremano. Ja se nadam i ohrabrujem vas, ohrabrujem te nove sudije koje budu radile svoj posao da svoj posao rade i da im procesi budu kratki, da budu efikasni i da budu u skladu sa interesima ove zemlje.

Podržavati one koji podržavaju vladavinu ne prava, nego vladavinu zakona, a to smo mi ovde, Srpska napredna stranka, mi to personifikujemo, jeste najviši vid patriotizma i imaćete uvek podršku od nas ako budete sprovodili takvu vrstu nezavisne politike, politiku koja ima kao prvi i osnovni interes - interes građana Republike Srbije, integriteta ove zemlje i interesa ove države. Hvala.

Hvala vama, profesore Marinkoviću.
I dobro je što ste podsetili Narodnu skupštinu na dešavanja kod Kapitol hila, i vi i poslanik Rističević. Znate, bio bi crni humor da se neko našali, pa da kaže - zbog tih dešavanja ne bio u koži SAD kad im Fridom haus pošalje izveštaj sledeće godine. A znate zašto to kažem? Juče je objavljen izveštaj tog Fridom hausa za Srbiju i mi smo, kako oni to tamo računaju, neka dva boda manje dobili u odnosu na onu prethodnu godinu. A znate zbog čega dva boda manje? Jedan, kažu, zbog toga što nisu zadovoljni reakcijom policije tokom napada razularene horde na ovaj dom, Dom Narodne skupštine prošle godine, kažu - bilo je tu previše sile. Za razliku SAD, niko nije, hvala bogu što nije, niko nije glavom platio. Međutim, mi smo tu nešto pogrešili. Sigurno bi bilo značajno bolje, ne bismo taj bod izgubili, možda bismo neke bodove dodatne dobili da nije bilo reakcije policije uopšte, policije koja je satima stajala u mestu dok je bila zasipana kamenicama, dok su ljudima lomljene kosti i na rukama i na nogama i glave razbijane. Bilo bi mnogo bolje da su uspeli da zapale Narodnu skupštinu oni koji su to hteli da urade i nisu to krili, koji su je zapaljenim bakljama gađali.
Pošto to ima veze sa nama kao poslanicima, zato to kažem, i ovaj drugi bod direktno ide na vašu dušu, dame i gospodo narodni poslanici, jer kažu u tom izveštaju da je pred izbore koje smo imali prošle godine došlo do promene određenih zakona i kažu tačno kojih - zakona kojim je smanjen cenzus i zakona kojim je povećan broj žena u Skupštini. Zbog toga. To je, znate, velika greška sa naše strane, nešto potpuno neoprostivo. Mi smo još jedan bod manje dobili. Dakle, po mišljenju uvaženog Fridom hausa, bolje bi bilo da se teže ulazi u Narodnu skupštinu, bolje bi bilo da je cenzus viši i bolje bi bilo da žena u Narodnoj skupštini ima manje.
Tako da, u tom smislu, želim svu sreću SAD kad njima stigne izveštaj nakon Kapitol hila ove godine i ovima u Holandiji kod kojih se koriste vodeni topovi, a mnogo sreće svima koji imaju manje žena u svom nacionalnom parlamentu u odnosu na Srbiju. Retki su oni koji imaju ovako visok procenat, na koji smo mi svakako ponosni. Da, i ove stvari su bukvalno sve što treba da znate kada vam bilo ko pomene Fridom haus, u bilo kom kontekstu.
Po prijavi za reč, narodni poslanik Miloš Banđur.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi gosti, uvažene koleginice i kolege, pred nama je danas izbor sudija koji se prvi put biraju na tu funkciju u Beogradu, Kruševcu, Kragujevcu, u privrednom, osnovnom i prekršajnim sudovima.

Pogledao sam materijal, pročitao materijal i biografije kandidata i ono što mogu mogu da pohvalim i ono što se meni dopada u tom materijalu je da su gotovo svi kandidati, osim jednog, završili državne pravne fakultete i da se radi o kandidatima koji su u roku otprilike te fakultete završili, izuzev dvoje, troje kandidata koji su negde u 27, 28. godini to učinili, ali verovatno je tu bilo i nekih opravdanih razloga.

Ono što u biografijama nedostaje, a možda bi nama čisto kao informacija bilo zanimljivo, ali ne bi moglo da utiče, niti bi uticalo na neku našu odluku je prosečna ocena tokom studiranja. Znate, među sudijama mislim da svi mi narodni poslanici volimo da vidimo dobre studente, studente koji su imali visok prosek i visoku prosečnu ocenu za vreme akademskih studija.

Takođe, ne postoji podatak, ali ne bi bilo loše da se i na tome radi na nivou Visokog saveta sudstva, to je da se izvrši jedna evidencija rodbinskih veza u sudstvu. Ja ne znam lično puno takvih primera, ali znam par primera i znam da toga ima, daleko manje nego u nekim drugim oblastima, kao što je obrazovanje, odnosno univerzitet, ali evidencija rodbinskih veza, odnosno vođenje računa o nepotizmu je jako bitno zato što je nepotizam zapravo uvod ili može da bude dobra osnova za postojanje korupcije u sudstvu.

Naravno, potpuno se slažem sa onim što je rekao kolega Milenko Jovanov, kada je rekao kakvu to nezavisnost neke sudije traže za sebe, odnosno sudstvo traži za sebe. Pa oni i jesu nezavisni, oni su potpuno nezavisni u obavljanju svog posla i svi mi želimo da oni u tome budu nezavisni, to je cilj svih ciljeva u oblasti pravosuđa, da budu nezavisni, da budu naravno pravedni i da sude u skladu sa zakonom.

To što mi potvrđujemo izbor sudija uopšte ne utiče ili gotovo da ne utiče na čitav proces. Objavi se konkurs, ljudi se prijave, Visoki savet sudstva formira komisije, komisije pregledaju prijave, prema zakonu, pravilnicima, bližim pravilima za izbor, određenim kriterijumima, a to su sve kao neki filteri, propuste određene kandidate i na kraju predlože kandidate koje mi samo možemo da potvrdimo ili odbacimo, ukoliko neko od nas, a dolazimo iz svih gradova, opština, krajeva Republike Srbije, imamo dokaze ili konkretne informacije da kandidat iz naše sredine nije dostojan sudijske funkcije ili ima neke druge probleme koji ga diskvalifikuju za tu funkciju.

Prema tome, ja ne vidim da osim toga što mi potvrđujemo na kraju samog procesa taj izbor, mi u nekoj meri ili bilo kakvoj meri utičemo na čitav taj proces, sve se to dešava u okviru sudstva, u okviru organa pravosuđa, a prirodno je da Narodna skupština to potvrdi. Znate, ja hoću, vezujući ovo sa izjavom kolege Jovanova, da uporedim sa univerzitetom. Znate, univerzitet je potpuno autonoman. On je u smislu izvođena nastave, izbora studijskih programa, izbora nastavnika u zvanja, takođe potpuno nezavisan. Zavisan je samo u smislu finansiranja, kada se radi o državnim univerzitetima i fakultetima. Ali baš ta autonomija je negde od 80-ih godina pa do danas proizvela velike probleme na univerzitetu u smislu nepotizma. Nisam ja protiv autonomije u ovim oblastima koje sam naveo, ali autonomija u odabiru saradnika, asistenata, u izboru u zvanje dovela je do toga da danas na fakultetima i univerzitetima u Srbiji, a posebno državnim, jer se tamo najbolje plaća, odnosno plate su najbolje, a ne radi se puno, imamo uglavnom decu profesora. Znači, nedostatak svesti kod ljudi, nedostatak savesti kod ljudi napravio je problem, a oni su imali čitavu ili potpunu autonomiju u toj oblasti.

Ja se sada bojim šta bi se desilo kada bi sudijama dozvolili da sami sebe biraju i sami sebe potvrđuju. Možda bi zapali u istu ili goru situaciju od one u kojoj smo došli sa univerzitetom. Naravno da najveći broj sudija, ja sam duboko ubeđen, pošteno radi svoj posao. Uostalom, postoje i mehanizmi kontrole, znam da postoje komisije koje vrednuju rad sudija i sudova, da se kvalitet njihovog rada kvantifikuje na osnovu nekih merila, na osnovu broja potvrđenih presuda na višim sudskim instancama. Znači, postoji ocena kvaliteta rada sudija koja je vrlo merljiva i koja služi za neke dalje izbore, odnosno njima služi u karijeri.

Međutim, u nekim situacijama koje jesu problematične i gde postoje određene dileme i nismo baš sigurni koliko je neko radio pošteno svoj posao i da li postoje koruptivne veze sa određenim kriminalnim ili nekim drugim krugovima. Možda ne bi bilo loše da Visoki savet sudstva uvede ili se za potrebe Visokog saveta sudstva u smislu donošenja bliže ocene o nekome ili bližeg rešenja o nečijem izboru uvede i poligraf. U tu spravicu ja imam izuzetno veliko poverenje i smatram da je treba koristiti. Naravno da rezultati izlaska na poligraf, odnosno detektora laži ne treba da budu uvek javno poznati, svima poznati, ali treba ju da budu poznati onome ko o nečemu odlučuje ili ko se opredeljuje.

Kad je u pitanju poligraf koga sam maločas spomenuo, ja sam prosto iznenađen da su neke javne ličnosti, odnosno ljudi koji obavljaju javne funkcije ovih dana odbili da izađu na poligraf, po pitanju događaja o kojima svi čitamo i slušamo ovih dana, to je obračun sa mafijom i obračun sa visokim kriminalom. Oduvek sam smatrao da neko ko se bavi javnim poslom ili vrši javnu funkciju mora uvek da bude spreman da se podvrgne poligrafskom testiranju.

To je zaista bio moj stav oduvek, a bio je i 2017. godine kada su meni lično upalili automobil u Nišu ispred kuće. Naravno, oni koji su to naručili i oni koji su to izveli su kasnije to spinovali da sam ja to sam sebi uradio kako bih sebe političkih promovisao i od sebe napravio političku žrtvu. Sad, osim neke štete koju ste pretrpeli i pretnji vi sad imate i optužbu da ste to sami sebi uradili. Zato sam zatražio poligraf i na taj poligraf sam išao ja i moji najbliži saradnici. Neke je policija prihvatila da ispita, za druge je bilo potpuno suvišno. Naravno, svi smo prošli, ali problem je što oni na koje se posumnja da stoji iza toga nisu hteli da izađu na poligraf i ništa se nije desilo. Neki su čak i dobili dobra radna mesta, itd.

Zato, smatram da ovaj stav koji sam čuo juče u medijima, koji potpuno podržavam, da svako ko se bavi javnim poslom mora da ode na poligraf po određenim pitanjima. Naravno, ne treba niko nikog da ispituje za čitav život, jer onda pitanja i odgovori mogu da budu dvosmisleni i mogu da daju potpuno pogrešan zaključak, ali za određeno krivično delo ili određenu materiju tačno određena, definisana pitanja koja su nedvosmislena, na to mora da bude spreman svako ko se bavi javnim poslom, pogotovo neki koji su drmali ovom državom i bili na izuzetno visokim političkim funkcijama.

Tako da, usput sam hteo da prokomentarišem i to što se dešava ovih dana i što je vrlo aktuelno. Imam utisak da možda veći problem od sudstva jeste tužilaštvo, koje nije nezavisno, ono je samostalno, ali vrlo često tužilaštvo ima izgovor, dobar izgovor da prebacuje deo svoje odgovornosti na policiju, a policija deo svoje odgovornosti na tužilaštvo. Kad se sednete da popijete kafu sa jednima ili drugima jedni vam se žale na druge. Tužilaštvo prebacuje odgovornost na policiju, policija na njih. Ko je tu kriv ja ne znam, ali se vrlo često dešava da određeni predmeti tako čekaju po fiokama dok im prođu određeni rokovi ili čak i ne odu na sud. Znači, jednostavno tu se negde završi cela priča u tužilačkim fiokama.

To je uglavnom ukratko ono što sam hteo da kažem na ovu temu. Svima onima za koje ćemo da glasamo, ja se nadam, jer su predloženi i verovatno nema nekih primedbi od strane kolega na pojedine kandidate, želim uspeh u budućem radu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Banđuru.
Dame i gospodo, sada u skladu sa Poslovnikom određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15,00 časova.
Prvo naredno izlaganje je narodni poslanik gospodin Komlenski.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.