Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica.

Reč ima Ana Karadžić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sad je već prošlo više od godinu i po dana kada smo prvi put predložili izmenu ovog zakona da bi se plate sudija prekršajnih sudova izjednačile sa platama drugih sudova.

Ovaj predlog smo podneli na svakoj sednici redovnog zasedanja do sada, jer smatramo da je učinjena nepravda prema sudijama prekršajnih sudova, kao i da ukažemo da postoji obaveza i odgovornost Republike Srbije da tu nepravdu ispravi.

Kao što i sami znate, da biste bili sudija prekršajnog suda, vi morate da ispunite sve kriterijume i sve uslove kao i za sudije drugih sudova. Ono što se često dešava kod nas jeste da se ispune isti uslovi, isti kriterijumi, ali to vas prosto ne kvalifikuje za istu zaradu. To je ono zašto smo ovde. Mi moramo da radimo da Srbija postane pravednija zemlja.

Prekršajni sudovi uvedeni su u zakonodavni sistem Republike Srbije pre 11 godina i oni se bave veoma važnom materijom u oblasti borbe protiv korupcije, u oblasti budžetskog sistema, u oblasti prekršaja i bezbednosti saobraćaja. Zašto bi njihove plate bile manje? Smatramo da to nije pravično, pogotovo jer oni koriste preko 270 zakona, koriste preko 800 podzakonskih akata, a da ne pričam o tome da drugi zaposleni prekršajnog suda imaju iste plate kao zaposleni svih drugih sudova, što znači da su isključivo diskriminisane sudije prekršajnog suda.

Navešću podatak iz 2018. godine, gde je Prekršajni sud u Beogradu u budžet Republike Srbije, znači u državnu kasu uneo milijardu i 222 miliona dinar

Plate sudija iznosile su tada 465 miliona što znači da su oni trostruko opravdali svoj rad. Sudije Prekršajnog suda nisu teret budžeta. Da bi se njihove plate izjednačile sa platama drugih sudova, Republici Srbiji je potrebno 250 miliona dinara. Oni će svakako to uneti u budžet Republike Srbije i zaista smatram da je naša odgovornost i obaveza da se podrži ovaj predlog i da konačno nepravda bude ispravljena.

Molim kolege narodne poslanike da podrže da makar se ovo uvrsti u dnevni red, da krenemo da raspravljamo na ovu temu, pa se nadam da ćemo doći do nekog zajedničkog rešenja. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 190, za – sedam, nije glasalo – 183.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ovu izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju smo podneli, jer smo poslednjim izmenama 2019. godine Zakona o izvršenju i obezbeđenju izmenili član 258. u stavu 8. i limitirali, tako da žargonski kažem, mogućnost prinudne naplate zakonskog izdržavanja do polovine zarade lica koje je obavezano da tu zaradu isplati.

I tada smo ukazivali i sada ponovo ukazujemo da je to pogrešna odluka, odluka koja praktično već sada na osnovu mojih saznanja, verovatno je mnogo lakše Ministarstvu da dođe do preciznijih podataka, u praksi praktično sprečava da u potpunosti lica koja treba da prime izdržavanje ne mogu to da ostvare.

Moram da podsetim da prilikom odlučivanja o visini izdržavanja, već u prethodnom postupku sud odlučuje, utvrđujući tu visinu i vodeći računa o primanjima koje ima onaj ko je obavezan da izdržavanje plaća. Prema tome, čista je demagogija to što smo propustili da o tome povedemo više računa kada su rađene poslednje izmene i dopune zakona i stavili se na stranu dužnika.

Uvažene kolege, ovim smo dosta dece doveli u situaciju da potraživanja koje imaju prema roditelju sa kojim ne žive mnogo teže realizuju nego što je to bilo do sada. Ja vas molim, podržavajući ovu izmenu zakona, omogućimo da ako već nemaju ljubav, svakodnevnu brigu i pažnju onoga ko je dužan da ih izdržava im bar omogućimo da mogu pristojno da žive, a bez razloga da u to ne utroše dodatnu energiju i dodatna finansijska sredstva. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 190, za – 14, nije glasalo – 176.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, zauvek će istoriji ostati zapisano kako je 24. marta 1999. godine, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno međunarodnom pravu, otpočela agresija najveće i najjače vojne alijanse u istoriji ljudske civilizacije na jednu malu ponosnu i suverenu zemlju. Ostaće zapisano kako su bez ikakve milosti ubijani oni koji su branili svoja ognjišta, svoje porodice, svoju slobodu, oni koji su tek započeli svoje živote, koji su želeli da žive, oni koji su nazivani kolateralnom štetom. Tokom 78 dana agresije uništena je gotovo celokupna infrastruktura jedne države, ali ono što je teže, ono što je nenadoknadivo u odnosu na mostove, fabrike, stambene zgrade, vojne objekte su životi nevinog stanovništva i hrabrih branilaca.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načela. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu porodica Milić je stradala u jednom trenu: otac Dragomir, majka Dragica i njihova ćerka Snežana. Pod bombama je ugašen život i najmlađe žrtve NATO agresije jedanestomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božina iz Merdara kod Kuršumlije. U Novom Pazaru stradali su zajedno dvogodišnji Marko Silić i njegov tata Vladan. U Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić.

Tačan broj poginulih i ranjenih, kako onih koji su branili svoju otadžbinu, tako i civila, na našu sramotu, do današnjeg dana nije utvrđen. Najveći deo podataka kojim danas raspolažemo utvrđen je tokom prvih godinu dana nakon NATO agresije, pošto posle petooktobarskog puča 2000. godine dolazi do nasilne promene vlasti u Srbiji i nova marionetska vlast, dodvoravajući se svojim zapadnim mentorima, prestaje sa utvrđivanjem tačnog broja poginulih i ranjenih tokom zločinačke NATO agresije. Predstavnici te vlasti zaboravljaju da utvrde pravi tj. tačan broj žrtava NATO agresije, ali ne zaboravljaju da iz zatvora oslobode preko 200 najgorih terorista OVK odgovornih za neke od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom, pripadnicima Vojske i policije, kao što ne zaboravljaju da po Srbiji proganjaju i hapse komandante koji su se tokom agresije junački suprotstavljali udruženom NATO paktu i šiptarskim terorističkim bandama i ponizivši ih kao najgore kriminalce i isporučuju ih Haškom tribunalu.

Pozivam sve narodne poslanike da podrže naš predlog, kako bismo doneli odluku o formiranju komisije koja bi jednom zauvek utvrdila tačan broj poginulih i ranjenih državljana Republike Srbije tokom zločinačke NATO agresije i kako bismo jednom zauvek stavili tačku na ovo pitanje, sprečivši bilo kakvu dalju relativizaciju ovog pitanja. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 189, za – 16, nije glasalo – 173.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi; pod jedan, zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje; pod dva, zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Da li poslanik Martinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 188, za – 173, nije glasalo – 15.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 188, za – 173, nije glasalo – 15.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995,
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje,
3. Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge,
4. Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, i
5. Izveštaj o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu sa predlogom Zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 19. februara 2021. godine.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Želim samo da pozdravim predstavnike predlagača, odnosno ministra Vulina.
Pre nego što nastavimo dalje, želim samo da vas informišem da ćemo raditi kao i svake nedelje tri dana, da ćemo shodno predlogu koji je podneo gospodin Martinović imati praktično tri rasprave. Ove prve dve konvencije danas, sutra bi trebalo da bude dan kada glasamo o članovima RATEL-a i Veća Agencije za borbu protiv korupcije, a u četvrtak je rasprava o izveštaju Agencije za energetiku i naravno posle toga je glasanje, tako da možete da planirate svoje aktivnosti.
Takođe, želim i da vas obavestim da sam shodno dogovoru sa kolegijuma zakazao već za sledeći utorak 16. marta sledeću sednicu, Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja sa početkom u 10.00 časova. Glavna tačka broj 1. je Predlog zakona o klimatskim promenama i tačka broj 2. Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, a ostalo su predlozi za izmene u sastavu Odbora i sastava naših stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Zoran Lazić, vršilac dužnosti sekretara MUP, Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i Milan Ćuprić, viši savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.
Želim, kao što sam rekao na početku, da još jednom pozdravim predstavnika predlagača, predstavnika Vlade, ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina i da mu dam reč. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, danas vašoj pažnji želim da preporučim dva važna Predloga zakona: Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.
Svaki od ovih Predloga zakona ima svoju specifičnu težinu i svaki od ovih predloga zakona govori u prilog našoj politici slobodne, samostalne zemlje koja sama donosi odluke i traži prijatelje u čitavom svetu i svaki od ovih predloga zakona govori u prilog politici naše zemlje i politici predsednika Vučića da sami donosimo odluke i da vodimo računa o ekonomiji, ali da vodimo računa i o bezbednosti naše zemlje.
Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine za svoj cilj ima uvođenje u domaći pravni sistem, čime će se omogućiti primena ovog zakona koja treba da doprinese većoj konkurentnosti privrednih subjekata iz Republike Srbije u međunarodnoj trgovini žitaricama.
Da maksimalno pojednostavim stvari. Ovo je velika žitarska organizacija, ima 56 članica. Sve te zemlje su veliki izvoznici i veliki uvoznici žita, međusobno razmenjuju informacije i podatke. Sa tim informacijama i podacima i mi možemo da planiramo svoju proizvodnju naredne godine, da vidimo kakvi su svetski trendovi, da vidimo u kom pravcu se razvija međunarodna trgovina žitaricama, da budemo među najvećim izvoznicima i najvećim uvoznicima.
Interes svake zemlje, koja ima razvijenu poljoprivredu, a mi to imamo, jeste da bude član Svetske žitarske organizacije. I jeste logično da imamo svog predstavnika, jeste logično da saznajemo iz prve ruke, kako kaže naš narod, odmah i na prvom mestu kakvi će to biti trendovi u svetu da se na vreme prilagodimo kao mala zemlja, ali kao značajan proizvođač i značajan izvoznik žitarica i da predviđamo promene na svetskom tržištu kako bi našoj privredi, odnosno našoj poljoprivredi bilo lakše.
Potpuno je prirodno i razumno da budemo deo organizacije i potpuno je prirodno i razumno da budemo ti koji ćemo biti i u stanju da kreiramo odluke koje se donose na globalnom nivou.
Država Srbija je samostalna, država Srbija donosi svoje odluke slobodno, država Srbija ima potrebu i interes da bude član Svetske žitarske organizacije. Na vama je, dame i gospodo narodni poslanici, da procenite, da razmislite. Ja duboko verujem da ćete u Danu za glasanje dati podršku i ovom Predlogu zakona. Kao što znate, prošao je sve odgovarajuće odbore i siguran sam da ovde u ovom parlamentu gde imamo zaista autentične predstavnike naših poljoprivrednika, poljoprivrednih proizvođača, ćemo čuti argumente zašto je potrebno ovo da uradimo, ali, ko zna, brojne stvari koje treba Ministarstvo poljoprivrede da inkorporira u svoju buduću politiku.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje. Cilj potvrđivanja ovog sporazuma jeste njegovo inkorporiranje u domaći pravni sistem, čime će se omogućiti njegova primena kojom se ispunjava zajednički interes u unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, terorizma, finansiranje terorizma, nezakonita trgovina oružjem i opasnim materijama, trgovine ljudima, krijumčarenja, krivičnih dela protiv intelektualne svojine, visokotehnološkog kriminala, falsifikovanja, posedovanje i upotrebe falsifikovanih isprava i novca, nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama. Zatim, Sporazumom je predviđena i oblast civilne odbrane i spasavanja kao aspekt bezbednosne saradnje.
Ovim sporazumom je predviđeno da se nadležni organi mogu uzajamno obaveštavati o specifičnim slučajevima, bez prethodnog podnošenja zahteva za razmenu podataka kada ovakvi slučajevi mogu biti od važnosti za odbranu od konkretne pretnje za javni red i mir, kao i za borbu i prevenciju kriminala.
Sa ciljem produbljavanja odnosa, MUP održaće sastanke i organizovaće terenske posete kako bi razmenili iskustva i ojačala međusobnu policijsku saradnju. Sporazumne strane mogu obrazovati zajedničku komisiju sastavljenu od službenika nadležnih organa. Zajedničku komisiju mogu pomagati eksperti koji će Komisija posebno imenovati upravo za tu svrhu.
Operativna saradnja sa državom Palestinom odvija se posredstvom Nacionalnih centralnih biroa Interpola i posredstvom Interpolovog sistema I-24/7.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored svih zaista vidljivih razloga zašto treba da imamo i ovu mogućnost i ovu komunikaciju i ovaj alat za borbu protiv organizovanog kriminala, postoji i ono što je svakom Srbinu uvek na srcu i što nam uvek posebno znači kada razmišljamo o spoljnoj politici, država Palestina ima principijelan stav kada je u pitanju lažna država „Kosovo“.
Dakle, i to treba ceniti i to treba poštovati. Nećemo i nikada nismo u ovom visokom domu delili zemlje na velike, male, na one koje su nam blizu ili koje su geografski udaljene. Svaka zemlja koja hoće da sarađuje sa nama treba da ima priliku i mogućnost da sarađuje sa nama.
Svaki alat koji možemo da iskoristimo u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije, protiv krijumčarenja, protiv terorizma, u ovom slučaju, kao nešto što se samo po sebi nameće, treba da bude iskorišćen i treba da bude na raspolaganju državnim organima Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, radujem se i ovom našem susretu i nadam se da ćemo imati plodnu raspravu u kojoj ćemo učiti jedni od drugih. Hvala.

Hvala, ministre.
Izvestioci nadležnih odbora, samo da vidim ko se prijavio.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu mogu da vas izvestim da je Odbor podržao Konvenciju o trgovini žitaricama u petak. Sem toga da vas obavestim i da smo uputili urgenciju Ministarstvu poljoprivrede za isplatu zaostalih podsticaja u poljoprivredi, s obzirom da obrada u Upravi za agrarna plaćanja malo kasni i verovatno se radi i o nedostatku novca za prethodni period.

Naravno da i cena žitarica zavisi od podsticaja da li su uplaćeni ili nisu. Bogatstvo setve, odnosno da li je ona zasnovana sa dosta mineralnog đubriva, sortnih semena itd. upotrebom više mineralnih đubriva, to garantuje i veće prinose, s obzirom da je došlo do blagog izmrzavanja, potrebno je pšenicu što hitnije prihraniti tamo gde to do sada nije učinjeno.

S tim u vezi, potrebno je uputiti ovaj podsticaj. Koliko vidim jutros, barem nekim poljoprivrednicima, s kojima sam u kontaktu, određeni novac po hektaru je legao na račune. Onima koji još treba da dopune svoja poljoprivredna gazdinstva ili nešto izmene, ta mogućnost je ostavljena i odmah da kažem da ta vrsta subvencija utiče direktno i cenu i na konkurentnost, ne samo u trgovini žitaricama, već i u preradi, jer subvencija ne ide samo poljoprivrednom proizvođaču, nego se takav način dobija jeftinija sirovina za prerađivača, on postaje konkurentniji na regionalnim i ostalim tržištima, a i potrošač pored prerađivača ima sigurnost da će biti bezbedan, da će biti snabdeven namirnicama.

Država od svega toga je sasvim bezbedna da u slučaju, ne daj Bože, novih vojnih i ekonomskih pritisaka na našu zemlju, može da garantuje prehrambenu sigurnost našeg stanovništva, a može i da napravi određene rezultate u regionu.

Prilikom početnog ovog Kovida, prošle godine, pre godinu dana videli smo koje je bogatstvo imati svoju hranu i svoje namirnice. Uglavnom se radilo o uljaricama, a i ovaj sporazum je takođe oslonjen malo na uljarice i radilo se o brašnu i žitaricama.

Dakle, ne samo da smo garantovali prehrambenu sigurnost i u to u najtežim trenucima kada su nabavke stanovništva porasle možda za nekoliko stotina odsto, ova država je zahvaljujući tome što je poljoprivreda na vreme bila snabdevena sortnim semenima, mineralnim đubrivom, u proteklom periodu uspela da sve naše prehrambene potrebe zadovolji, a uspela je da zadovolji i prehrambene potrebe okolnog stanovništva, što može da bude i politički razlog za smirivanje nekih tenzija i netrpeljivosti u regionu. Onaj ko ima hranu ima i određeni politički uticaj na one kojima ta hrana nedostaje ili žitarice, prehrambeni proizvodi, a radilo se uglavnom o ulju, brašnu itd.

Mislim da se vredi zalagati i Odbor je stao na stanovište da se iznađu dopunska sredstva i da se zaostali podsticaji za proteklu godinu, ili čak se pojavljuju neki iz 2019. godine, što hitnije isplate, da bi se ta sredstva upotrebila u narednoj setvi i u narednom periodu prilikom nabavke od repromaterijala, pa i do mehanizacije. Hvala.