Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije. Naime, osamnaest članova je predloženo na vrlo transparentan način, tako da tu nema šta da se doda. Vršene su provere, ovi ljudi su provereni, tu ima dosta sudija. Ja sam sigurna da će oni časno i odgovorno raditi svoj posao, što očekujem i od naše ministarke, njenih saradnika, od pravosuđa i tužilaštva.

Naime, SNS ima nultu toleranciju na korupciju, što je jedan od ciljeva SNS. Meni se to jako dopada, jer niko nije pošteđen, niti tajkuni, niti bilo ko, obični građani, ni mi funkcioneri, niko. I tako treba da bude. Zašto? Zato što upravo sada imamo razmirice, odnosno dva klana koja su spremala ubistvo našeg predsednika, a između ostalog ovde ima upletenih i nekih ljudi. Znači, zajedno su, nećemo da prejudiciramo stvari, videćemo šta kaže tužilaštvo, šta kaže pravosuđe, ali ima ljudi koji su umešani, koji zajedno rade sa ovim klanovima, što je nedopustivo.

Zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, mi smo svi danas ovde, mi funkcioneri, svi direktori javnih preduzeća, svi koji nešto rade za ovu državu, trebalo bi da časno i odgovorno radimo svoj posao, ne da krademo. Taman posla, treba kada se skinemo sa ove funkcije, ne budemo više na funkcijama, da kažu, ovo su časni i pošteni ljudi, svi koji su ikada bili, a ne lopovi.

Znate kako se zove bivši DOS-ov režim? Pa, 50% normalnih ljudi, 50% lopova. Ne želim da tako bude u SNS. Svi koji su bilo šta uradili protiv zakona, treba da odgovaraju, ko je uzeo novac, treba da vrati novac građanima Republike Srbije.

Da li je normalno da neki naš funkcioner, znači mi smo od 2012. godine, na vlasti, vozi auto od 400 hiljada evra? Gospodo, 400 hiljada evra. To je pet, šest stanova za ljude koji nemaju stanove. Da li je normalno da bude u sadejstvu sa klikom koji je htela da ubije predsednika? Pa, nije normalno i zato želim da pravosudni organi, tužilaštvo radi svoj posao i da svi ovi ljudi budu tamo gde im je mesto - iza rešetaka, ko god da jeste, ako sam ja kriva, ja, ako su moji prijatelji, oni. Bilo ko, niko nije jači od države.

Setimo se samo 5. oktobra. Dosovci tadašnji i sadašnji kažu da su se oni borili za slobodu. Kakvu slobodu? Pokušali su da spale ovu Skupštinu, nestala su silna umetnička dela, nameštaj koji ni dan danas nije vraćen, još se uvek oseća memla i smrad dole u podrumu. Ovo je naše bogatstvo, ovo je kultura, ovo zdanje je najlepša zgrada u Srbiji pored Akademije nauka i ostalih. Treba je čuvati. Ako neko želi da promeni vlast, to se ne radi nasiljem, nikada nasiljem, nasilje rađa nasilje, nego programom. Izađite, evo imamo sledeće godine izbore, izađite sa programom, dajte program, ako bude bolji od programa SNS, ljudi će glasati za vas, a ne krađa, lopovluci.

Đilas 619 miliona evra, odakle ljudi? Upravo je gospodin Mirković govorio da je prijavio jedan stan od 64 hiljade evra i ženinu kuću. Odakle? Za koliko, desetak godina, odakle 619 miliona evra? Odakle Jeremiću stan na Vračaru od milion evra? Hajde da vidimo da li ima neko stan ovde, ma kakvih milion evra, to je za nas mislena imenica. Odakle mu stan u Njujorku? Nemam ja ništa protiv, neka imaju i po 15 kuća, ali neka dokažu poreklo tih kuća. Odakle mu sedam miliona evra za kampanju? Neko ko mu je to dao verovatno traži nešto za uzvrat, da vidimo šta. Odakle Šutanovcu stan na Vračaru? Proglasio ga je pašnjakom sedme kategorije. Molim vas, ovde sede intelektualci, ne sede oni drugi, pa nismo mi za šišanje. Molim vas, sedme kategorije zemljište na Vračaru, ima duplekse i ko zna šta ima. Odakle Pajtiću stanovi po Beču? Odakle, ljudi? Nepristojno.

Hajde sad da vidimo redom. U junu 2011. godine u Beograd je stiglo pismo iz Brisela, i to nažalost pokojnoj gospođi Verici Barać koja je bila predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, da se ispitaju 24 sporne privatizacije. Idemo redom: "Večernje novosti", "Keramika Kanjiža", Veterinarski zavod, "Sartid", "Tehnohemija", izvoz šećera u EU, "Putnik", "Srbija turs", "Šinvoz" iz Zrenjanina, "Nacionalna štedionica", "Mobtel", "C market", sećate se te ogromne afere, Radulović i "C market", "Luka Beograd", "Zastava elektro", poslovi "Azotare Pančevo", "Srbolek", "Trudbenik gradnja", "Prosveta", konverzija "Delreala", "Nuba", koncesija za autoput Horgoš - Požega, "Galenika". To je samo zahtev iz Brisela.

Zamislite, pa oni su urušili, devastirali, očerupali 640 preduzeća i tako devastirane vratili državi. Šta mislite koliko ljudi je izgubilo posao? Pa samo 2008. godine preko 400 hiljada ljudi. To su njihove porodice. Znači, milion ljudi je ostalo bez hleba i te 2008. godine je zaposlenost iznosila 26%, a danas, silnim investicijama, zahvaljujući kredibilitetu našeg predsednika, 7,5% nezaposlenih sa tendencijom da za koju godinu to bude 5%. Setimo se samo prosečne plate 2012. godine, bila je 320 evra, a danas 550 sa tendencijom da do 2025. godine bude preko 900 evra.

Tako se radi. Nema krađe. Niko nije zaštićen i ja zaista po peti put kažem - svako ko je krao, mora da vrati novac, nije bitno da ide u zatvor, mora da ide u zatvor, da se bavi društveno korisnim radom i da vrati novac.

Setimo se samo "Agrobanke". Opustošili su je. Kako? Zato što su uzimali kredite tajkuni bez pokrića. Ostali su dužni 84 miliona. Šta? Ko je vraćao dugove? Srpska napredna stranka, odnosno Vlada Republike Srbije. Mi smo pobedili 2012. godine, vraćali dugove ljudima, šta da radimo, vraćali štedišama.

Setite se samo najplodnijih oranica po Vojvodini. Prodato je 300 hiljada hektara za 50 miliona evra. Znate li koliko to sada vredi? Tri i po milijarde vrede te oranice koje su prodate budzašto po Vojvodini. Ljudi, znate li šta možemo da uradimo sa 3,5 milijardi evra? Možemo da završimo Moravski koridor, da završimo Koridor 11, čitav, da završimo Karađorđa i Fruškogorski. To je enormna količina para, da vratimo dug. Ne, to se sve slilo u privatne džepove. Sramota jedna, bilo ne ponovilo se.

Šta reći još? Možda još jednu aferu od stotina afera koje su potresale zemlju od 2000. do 2012. godine. To je meni bilo onako nezamislivo da neko… Trebalo je naime da se napravi kod Novog Bečeja dom za decu ometenu u razvoju i, naravno, od tog doma za decu ometenu u razvoju napravili su jednu tablu na kojoj piše "Dom za decu ometenu u razvoju", i to košta milion evra. Neko je ukrao milion evra. Dom nikada nije završen do te 2012. godine. Mi smo ga završili.

Želim da se ljudi koji su krali definitivno procesuiraju i da budu za primer mladim generacijama, da se zna da niko nikada ne sme da krade od države, da je čast biti u parlamentu ili na bilo kojoj državnoj funkciji i da mi treba da radimo za državu, da plaćamo državi porez, a ne da od nje uzimamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Da vas obavestim da je preostalo vreme za poslaničku grupu Aleksandar Vučić - Za našu decu 52,5 minuta.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pogledamo ove dve tačke o kojima raspravljamo - Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i druga tačka – Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, čovek bi rekao da osim toga što Narodna skupština obavlja svoju, Ustavom naravno, poverenu izbornu funkciju, ove dve tačke dnevnog reda nemaju ništa zajedničko.

Verovatno bi i bilo tako da je Srbija pre desetak i više godina bila normalna zemlja. Ništa drugo osim izborne nadležnosti Narodne skupštine ne bi bilo zajedničko za ove dve tačke dnevnog reda, ali na žalost pre desetak i više godina Srbija nije bila sasvim normalna zemlja, ne zato što je u njoj živeo nenormalan narod, građani Srbije su i te kako normalni, nego zato što smo imali nenormalno rukovodstvo, odnosno bivši režim.

Valjda pod tom željom da pokažu kako su oni nešto pošteni i kako ne žele državu u kojoj postoji korupcija, donet je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Tim zakonom, za koji ne mogu da kažem da je bio baš nešto preterano loš, napravljeni su neki okviri u kojima treba da funkcioniše borba protiv korupcije, zakonski okviri i postavljena je nekakva Agencija koja treba da sprovodi odredbe tog zakona i kontroliše javne funkcionere da li ostvaruju sukob interesa i korupciju.

I sve bi to bilo normalno da je naša Agencija taj posao uradila u punom kapacitetu, ali naša Agencija za borbu protiv korupcije nije se bavila suštinom, oni su se bavili formom. Forma je bila sledeća, da se najčešće što se korupcije tiče to završavalo na narodnim poslanicima, onima koji nemaju nikakva izvršna ovlašćenja, već isključivo ona koja su im data zakonom, a to je Ustavom da iznose svoje mišljenje i glasaju u Narodnoj skupštini.

E sada, ako je neki poslanik, recimo, zaboravio da prijavi dva ili tri ara nekog voćnjaka koji je nasledio, a zaboravio je zato što ga nikada nije koristio, nikada, rizikovao je da od Agencije za borbu protiv korupcije dobije krivičnu prijavu za prikrivanje imovine. I vi kada gledate, čisto pravno, Agencija bi bila u pravu i zadovoljava formu, ali to nije suština te Agencije. Ta imovina je stečena nasleđem i zašto bi je neko prikrivao?

Zašto bi neko prikrivao bilo kakvu imovinu koje je stečena na zakonit način? Gde je tu biće tog krivičnog dela, kalo je to naša Agencija tumačila? Nema ga. I ovde su čitavi ratovi vođeni između predstavnika Agencije za borbu protiv korupcije i narodnih poslanika, naravno oko toga šta je suština rada Agencije za borbu protiv korupcije.

Recimo, da li je to suština da vi kao osnivač Privrednog društva ne primate, recimo, funkcionersku platu? Vi imate pravo zastupanja tog Privrednog društva pred svim drugim organima, bankama, da zaključujete poslovne ugovore i tako dalje. Ako primate platu morate da ovlastite drugo lice, ali svakako morate da prenesete svoja upravljačka prava i vi ste po našoj Agenciji završili formu da ne ostvarujete sukob interesa i korupciju za poslovanje tog Privrednog društva.

Sada imamo sledeću situaciju da vlasnik, ujedno gradonačelnik grada Beograda koji je tada bio Dragan Đilas, sa našim Javnim servisom zaključuje ugovor i na osnovu tog ugovora ostvaruje enorman profit koji se broji stotinama miliona evra, a naša Agencija za borbu protiv korupcije ne utvrđuje trgovinu uticajem koji je ostvario Dragan Đilas kada je zaključivao ugovor sa našim Javnim servisom ili RTS-om.

E, ta suština je uvek nedostajala za vreme bivšeg režima. Bavili su se formom, bavili su se glupostima, brojali su drveće koliko koji poslanik ima u nekom voćnjaku. Ovaj zaključuje ugovor sa državnim preduzećem, državnim i otima stotine miliona evra i Agencija ćuti. Ja razumem da vi nekome ne možete, da nikoga ne možete da sprečite da obavlja neku delatnost i da nije postojala zakonska regulativa koja bi ga sprečila u tom trenutku, ali ako bilo koji javni funkcioner, bilo koji, predsednik opštine, predsednik skupštine jedinice lokalne samouprave, gradonačelnik, ministar, narodni poslanik ima bilo kakav obligacioni odnos sa bilo kojim preduzećem koje je u državnoj svojini, javnim preduzećem, ustanovom, jesam za to da se taj ugovor objavi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, čak i kada to čine njegova povezana lica. Onda taj marifetluk koji je napravio Dragan Đilas ne bi bio moguć, svi bi smo znali o tome. Odnosno, verujem da bi u njegovoj bahatosti i to bilo moguće.

Znate, velika je bahatost kada neko kaže: „Nije tačno da sam zaradio te i te godine 300 miliona evra, nego 291 milion i neku hiljadu“. To je bahatost. Mislim da bi to mnogo brže uticalo na njihov odlazak sa vlasti i mnogo manju štetu bi napravili nego što su im napravili za sve ove godine.

Zašto kažem da je sve to sve povezano, čak i ova tema? Druga stvar se tiče Komisije, odnosno Regulatorne agencije za elektronske komunikacije. Znači, dva tajkuna, jedan Dragan Đilas, drugi Šolak. Kako je uopšte došlo do toga da Šolak postane bogatiji čak i od Miškovića i od kompanije „Delta“? Ovaj jeste velika štetočina, ništa nije manja štetočina od Šolaka tako što je i Šolak koristio državne resurse, isto kao i Dragan Đilas, zato i jesu ove dve tačke i te kako povezane.

Kad je nastajao taj kablovski operater, on je nastajao ni iz čega. Imao je vrlo mali osnivački ulog, vrlo mali obrtni kapital, ali su imali trgovinu uticajem. Da bi ste ostvarili bilo kakav elektronski, međumesni, komunikaciju, potrebna vam je određena infrastruktura.

Samo naša dva preduzeća u čitavoj Srbiji, bez obzira na vlasničku strukturu, a oba su bila državna, imala su takvu infrastrukturu. To su bile „Pošte Srbije“ i „Telekom Srbije“. Dolazili su do zakupa elektronskog saobraćaja koji je bio po bagatelnim cenama, kao što je Đilas kupovao jeftino sekunde od RTS i počeli su da prave svoju imperiju tako što su koristili državne resurse i nisu se bunili ni „Telekom“ ni „Pošte Srbije“. Da li su smeli ili nisu, ne znam. Da li su učestvovali u tom poslu? Verovatno jesu. Da li su bili, rukovodstvo tih organa nagrađivano? Verovatno jeste, ali nedostatak suštine u Agenciji za borbu protiv korupcije to je dozvolila.

Kasnije u nekom kasnijem periodu, to je išlo sve dalje i dalje, pa im je bilo malo državne imovine, počeli su da koriste i imovinu lokalnih samouprava, znate gde ne mogu da postavljanje kablova ispod zemlje je jako skupo, nisu čak ni radili ni zakup, a određene infrastrukture, pri tome, mislim na „Elektroprivredu Srbije“ ili lokalne samouprave u čijem je vlasništvu bila javna rasveta, bez ikakve naknade koristili su javnu rasvetu kao bandere za kabl koji su prenosili kablovski signal. Nikome nisu plaćali. Ništa nisu plaćali.

Otimali su od „Elektroprivrede Srbije“, jer su se na njihove stubove kačili i uzimali električnu energiju za funkcionisanje. Išli su dotle da su zloupotrebljavali čak i zajedničku potrošnju električne energije u zgradama gde bi razvodili električnu energiju. Dotle je to išlo.

Kada je „Telekom“ pod pritiskom javnosti i pod izgovorom da treba da se modernizuje, započeo svoju distribuciju kablovskog signala, to je bilo jako jadno i jako bedno učinjeno „Telekomu“. Odgovorno vam to tvrdim. Čak i ako bi, a mnogi građani, velika većina građana u Srbiji su patriote, znači 90% građana bi da su u tom trenutku mogli da biraju između dva ravnopravna kablovska operatera, izabralo „Telekom“, ali to nije bilo moguće. Čak i oni koji su izabrali „Telekom“ doživljavali su da im taj isti „Telekom“ smanjuje protok kablovskog ili internet signala u korist SBB koji im je bio konkurencija. Znači, ni po kvalitetu usluge nisu mogli da se mere sa SBB, a da sramota „Telekoma“ bude veća, SBB koristio infrastrukturu tog istog „Telekoma“. E, tako zbog toga kakvo smo rukovodstvo imali 2007, 2008, 2009. i 2010. godine, omogućeno je i Draganu Đilasu, a i Šolaku da zgrću stotine miliona evra.

Ovaj drugi i dan danas, jer ugovore koje je potpisao su tako teško raskidivi sa određenim benefitima da mu skoro ne možete ništa, a da ne završite pred nekom međunarodnom arbitražom uz poruku koju biste izgubili.

Postavljam pitanje - šta je i tada radila naša Agencija za borbu protiv korupcije? Kakvo je to rukovodstvo koje je vodilo „Telekom“, u kakvom su bili sukobu interesa sa Šolakom i sa Đilasom, jer se pokazuje kasnije da i jedan i drugi rade sve zajedno, da su kao nokat i meso bili u tome kako da prevare državu, kako da prevare građane Srbije i kako da se basnoslovno obogate?

Ja se nadam da je to vreme konačno iza nas. Vidim zaista ozbiljne pomake i u funkcionisanju i Agencije za borbu protiv korupcije i svih regulatornih tela da rade u onom punom kapacitetu da se ovakve zloupotrebe od strane bivšeg režima koga su predvodili tajkuni Đilas, Šolak, iz senke Mišković, Kostić i ostali više nikad ne dese.

Nemojte nam zameriti što ćemo o ovome uvek kada god imamo priliku da pričamo. Pričaćemo građani Srbije kako su ih dok su zloupotrebljavali njihovo poverenje kako su ih siromašili, kako su oni postajali sve bogatiji i kako su im krali kvalitetne godine života koje niko ne može da vrati nikome. Kako su zbog njihovih zloupotreba naši građani ostajali bez posla, kako su naša deca odlazila u inostranstvo, ne zato što su volela, nego zato što Srbija koju su vodili Šolak, Đilas i ostala kompanija nije imala budućnost, niti su oni u njoj imali budućnost.

Uvek ćemo to pričati. Mogu oni da nas plaše svojim portalima, mogu svojim medijima, mi radimo isključivo u interesu građana Srbije, zajedno sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem i nećemo više nikad dozvoliti da takvi tajkuni vladaju Srbijom. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeći govornik je prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pre nego što kažem o dnevnom redu, pošto me je spomenuo u svojoj diskusiji, ne mene nego jedan deo poslanika, jedan naš uvaženi poslanik, dozvolite da kažem što se tiče straha, nikakvog straha mi poslanici SNS nemamo, pogotovo što se mene tiče. Građani vrlo dobro to znaju. Nije mene mogao da zastraši ni Nais u Hagu, pa neće ni Dragan Đilas i njegovi saradnici. Nije mogao ni Vladimir Šeks u Saboru devedesete godine, niti je mogao Franjo Tuđman. Istina uvek na videlo pre ili kasnije će izaći.

Da kažem vezano za to, za uvaženog potpredsednika Narodne skupštine, gospodina dr Vladimira Orlića. Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, oni njega napadaju zato što je vredan, ambiciozan, odgovoran, student bio izvanredan, stipendista Ministarstva prosvete Republike Srbije i sretna je stranka u čijoj se stranci nalazi Vladimir Orlić.

Dozvolite da kažem što se tiče ovih članova Veća za sprečavanje korupcije da su oni prošli sve procedure, da su ministarstvo i određeni organi sproveli procedure i vidljivo je da svi kandidati su stručni, obučeni i da su dostojni funkcije koju će obavljati oni koji budu izabrani.

Što se tiče korupcije o kojoj je danas ovde dosta govoreno, mnogi su to vrlo dobro po meni obradili, dozvolite ipak da kažem da ona nije od juče. Ona je od antičkih vremena. Još je Aristotel na to upozoravao, ali da bi princip demokratije i jednakosti svih građana pred zakonom realizovali, mi moramo onda boriti se protiv korupcije. Dakle, to je suština. Međutim, u nauci je poznato da postoji više oblika, ali osnovna su tri oblika korupcije koja su bitna i u našoj zemlji.

Prvo je bela korupcija, ostvarivanje privilegija na osnovu rođačkih i prijateljskih veza bez očekivanih protivusluga. Poštovana potpredsednice, vi znate da ja napamet neću ništa da govorim i odgovaram za svaku izrečenu reč u ovom visokom domu, bez obzira kako će mediji pod rukovodstvom Dragana Đilasa preneti, a znam da uzimaju iz konteksta, a onda to šire u svoje medije i akademske građane neke za koje ne mogu verovati da nose titulu doktora, a da u izvornik ne pogledaju, a to u zapisnik Narodne skupštine, o tome drugi put.

Kada govorimo o beloj korupciji ostvarivanja privilegija na osnovu rođačkih i prijateljskih veza, bez očekivanih protivusluga, najgori primer za to je Bojan Pajtić. Upravo ovih dana on se pojavljuje. Ja da sam na njegovom mestu, verujte, nikada u grad u kojem on živi ne bih prošetao ulicama tog grada. Zašto? On je verovali ili ne dame i gospodo, evo neka odgovori građanima Srbije, ja ga prozivam, neka kaže da li je tačno da je on i u Izvršnom veću Vojvodine zaposlio negde 470 svojih rođaka? To ne kažem samo ja, to kaže njegov kolega iz DS Goran Ješić. On je rekao – Pajtić je zapošljavao u Izvršnom veću Vojvodine tetke, pazite, dvadeseto koleno, sestre, strine, svastike, šurnjaje i kumove, završen citat.

Od 670 zaposlenih, doveo je on na 670 od 270 kad je postao predsednik Izvršnog veća, 17.09.2014, izgovorio Goran Ješić, njegov drugi iz Demokratske stranke. Pozivam sada nevladine organizacije, novine pod kontrolom Dragana Đilasa da provere ove moje navode, ne da ih iz konteksta uzimaju.

Drugo, što se tiče sive korupcije, davanje privilegija po principu usluga za uslugu, ja ću vam reći jedan primer. To je akademik Dušan Teodorović, on je radio usluga za uslugu, proverite ovo. On je u maju mesecu 1999. godine proteran sa fakulteta zbog nerada i on svakodnevno Aleksandra Vučića proziva. Znate gde je otišao? U SAD i za vreme bombardovanja proveo, posle dve godine se vratio i onda mi govori o moralu. Naučnik i pored naučnih referenca mora biti pošten i moralan i mora biti patriota. To mu daje snagu.

Ja ne kažem da on nije, neka on dokaže da jeste. Gde je bio za vreme bombardovanja? Neka proveri nas iz SNS ovde, da li smo mi ovde bili za vreme bombardovanja. Ja sam srećan čovek što imam svoje studente iz tog vremena, danas trojica, četvorica su ovde narodni poslanici, nisu napuštali školu ni fakultet za to vreme i vraćali se. Znate ko ga zaposlio korupcijom sivom? Pa, Srbijanka Turajlić kad je bila pomoćnik ministra. Neka se ona javi i neka kaže da li je ili ne.

On ovih dana govori o Aleksandru Vučiću, kako ga, bre, nije sramota? I govori da mi stvaramo kult Aleksandra Vučića. Pa, stvaramo kult rada, samopregora, odgovornosti, ideja i odnosa prema državi i svim građanima Republike Srbije i odnosa prema korupciji, a za vreme njega, vidite, on je jedan od aktera te korupcije.

Idemo dalje, treći vid korupcije, crna korupcija. To je ja tebi, ti meni sistem u kešu. Neću da kažem ništa, ali neka provere gospoda iz bivšeg režima da li je tačno da je pet bivših ministara bivšeg režima uhapšeno? Evo, nabrojaću ih: ministar Predrag Bubalo. Je li tačno uvaženi narodni poslanici? Je li tačno da je ministar Oliver Dulić bio uhapšen? Je li tačno ili ne? Ja samo građane da podsetim. Je li tačno da je dr Saša Dragin bio uhapšen, ministar poljoprivede, to gospodin Rističević najbolje zna, pošto on najbolje poznaje poljoprivredu. Dalje, ministar dr Sloba Milosavljević. Evo ga sad svako veče neku slobodnu skupštinu formiraju on i Dušan Teodorović. Ne kažem da Dušan Teodorović nema pravo na mišljenje, ali ne može se pokrivati ustanovom iz koje dolazi, ni ja ni on, ako politički deluje. Peto, da li je uhapšena ministarka Jasna Matić? Dabome da jeste.

Da bismo smanjili korupciju uvaženi narodni poslanici, nije dovoljno samo, jeste dovoljno hapsiti, ali najpre moramo kroz vaspitno-obrazovni sistem raditi od predškolske ustanove do osnovnih škola. Da li to radimo, sami procenite. To je jedan od zadataka vaspitanja i obrazovanja od vremena antike do danas u mnogim evropskim zemljama.

Nadalje, dakle, vaspitanjem i obrazovanjem svih nivoa obrazovanja, kako je na visokom obrazovanju, pa to najbolje znaju profesori. Mi imamo i danas u centru Beograda da pojedini, hajde da kažemo, bauk profesori drže temu, prijavu teme doktorskih disertacija, po godinu-dve ne odgovaraju uopšte na takve stvari. Jesu li to autoriteti? Jel se tako bori za omladinu? Umesto da se odgovori na vreme u zakonskom roku, a evo ih svako veče po sredstvima informisanja. Zašto to rade neka sami procene. To se ne radi samo na ovom, nego na svim univerzitetima i moraćemo ih prozivati kada dođe tema vaspitanje i obrazovanje.

Nadalje, usvajanje vrednosti, vrlina, a ja o tome često govorim. Znate, mi smo već 90-ih godina, pogotovo 2000. godine vaspitanje izbacili iz vaspitno-obrazovnih ustanova i moramo to vraćati, vaspitnu funkciju škole i društva. Inače situacije u kojoj se država posle bombardovanja našla, i o pljačkaškim privatizacijama da ne govorim, morali smo neke stvari ubrzanim reformama koje sprovodi predsednik države i Vlada Republike Srbije ići na neke druge stvar. Ali sada ovo što radi Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, imam uvid, vratićemo vaspitanje i obrazovanje tamo gde mu je mesto.

Zašto to kažem? Postavljamo globalni cilj i mi državni. Da li je naš cilj vaspitanje? Molim, o ovome zaista razmislite, svestrano razvijena ličnost kao što smo imali sa bogatim umnim, a to znači intelektualnim, moralnim, estetskim, zdravstvenim i radno-tehničkim vaspitanjem. To je cilj vaspitanja bio i danas je nažalost ostao, a i u socijalizmu. Kako to da isti cilj vaspitanja, opšti cilj važi u socijalizmu i kapitalizmu? Ma, hajte molim vas, pa to se sprdaju pedagozi sa tim. Mi moramo redefinisati cilj vaspitanja. Šta to znači? Znači da ga upodobimo sa informacionim tehnologijama sa jedne strane ali i sa karakternim osobinama ličnosti. Da li nam je cilj da naše dete ide samo za parama ili je cilj i druga strana ličnosti. Ako ide samo za informacionim tehnologijama bez kombinacije jednog i drugog svakodnevno ćemo imati na ulicama, u sredstvima prevoza autobusima i po autobuskim stanicama ono što se danas dešava.

Gospodo, uvaženi narodni poslanici, ono što smo sejali unazad 20 godina danas žanjemo, a ovo što je danas, to ćemo videti za 20 godina. Mislim da smo na dobrom putu i da ćemo učiniti sve da dovedemo sve do tog cilja. Mi tu imamo žestoke otpore. Znate, koje, one koji ne vole da rade. U životu čovek sve može da stvori radom, a to je moj zemljak Nikola Tesla uvek govori, ako tako ne radimo propašćemo. Postavljam pitanje, Dragan Đilas kako je on postigao tih 619 miliona eura? Ako kaže radom, ja ga pitam pred građanima Srbije – čijim radom? Neka on odgovori, a ne da pljuje po nama svako veče. Povukao je poslanike iz ovog visokog doma, ja sam vam citirao prošli put, nemam vremena sada, da bi išao ulicom rušiti parlamentarni sistem ove zemlje i rekao – šta će nam parlament, kome to još treba. Začepićemo ih u parlament, uzeti medije, a to je radio 2000. godine, bio u prvim borbenim redovima. Kada je došao na vlast uzeo je sve pare i sad ponovo kad vidi mukotrpnim radom šta radi Aleksandra Vučić i SNS, a ne kažem da i u našoj stranci nema onih koji možda nečasno rade, ali doći će svi na dnevni red. Dakle, što se tiče korupcije toliko.

On mora da zna, a ja ću na kraju ipak da citiram Platona. Citiram – svo zlato koje se nalazi iznad i ispod zemlje nije dovoljno da se da za vrednost vrlina. Te vrline, gospodine Đilas treba imati. Ovde dođi pa ćemo se ovde boriti radom, redom, odgovornošću i ljubavi jednih prema drugima bez obzira na političko mišljenje. Vi nama govorite da sejemo mržnju, 65 puta u ovom visokom domu u prošlom mandatu ja nisam izlazio ni na doručak, jedan predsednik stranke opozicione, evo, Zoran Živković je uvredio predsednicu Narodne skupštine i poslanike SNS, verujte da to ljudski um kojim rečnikom, nikad mi nismo rekli nekome da su majmuni. On je direktno ovde to rekao u lice, videli ste prenos, da ne kažem šta je još govorio i tako dalje.

Dozvolite da ovo ipak privedem kraju.

Kada sam već kod profesora Teodorovića, jer on svako veče na Đilasovim medijima sedi i pljuje po nama i on govori da je Aleksandar Vučić ratni huškaš. Sram da vas bude, gospodine Teodoroviću. Vi ste pobegli kada je bombardovanje zemlje bilo. Nije on huškaš nikakav, on je veliki srpski rodoljub i patriota. I, danas provodi širom regiona i Evrope pedagogiju mira, a drži do dostojanstva svog naroda i svoje države.

Za vreme, Teodoroviću, vas, ni jednu fabriku nismo sagradili. Koliko se danas gradi? Nema fabrike u ovoj državi koju niste napali kada se kamen temeljac udarao. Jeste li napadali „Beograd na vodi“? Jeste li napadali „Železaru“ Smederevo kada se radila? Živković je ovako rekao, citiram na televiziji pod kontrolom Đilasa - „zatvorite Smederevo i pošaljite radnike kući“ završen citat. Evo neka kaže na TV da li je tačno da mu datum ne govorim kada je to izgovorio itd.

Problem je njihov, i da završim. Nemaju program. Kada je prekjuče na jednoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa, Borka Stefanovića, pitala novinarka, čak je njoj neugodno bilo, a program, pustite program. Ma, njih program ne interesuje, nego samo džepovi. Kakav program. Oni samo Vučića napadaju. Njima je cilj srušiti Vučića, ali nema teoretske šanse.

Ovo što napadaju vas, doktore Orliću, pa to je cilj, da vas odvoje. Nema te sile koja će nas odvojiti od čoveka koji radi za dobrobit države, ni mene, ni Martinovića, ni Orlića, ni Jovanova, Rističevića, niti Mirkovića, da ih sve ne nabrajam. Nema te sile koja će nas odvojiti. To nije u Hagu mogao Nais. Nije mogao ni Najs to da radi, pa neće ni Dragan Đilas, koji je kada je ušao u politiku, bio da izvinete, bez patika, danas, sve za vreme politike. Neka kaže da li je tačno ili ne.

Na koncu, poštovani predsedniče Narodne skupštine, za razliku od njih, ja znam da će ih ovo nervirati sada i drago mi je baš što ih nervira. Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik, to njih boli što im kažem, a ne političar, nego državnik. Veliki srpski reformator. Da li jeste ili nije? Veliki reformator i modernizator. Na čelu imamo motor modernizacije, a to je on.

Ovo što sada pokušavaju njemu i njegovoj porodici, ja o tome neću govoriti, jer to sam govorio četiri godine i upozoravao stalno, a i prošlog puta. Upozoravao sam, uvaženi građani, vi ste svedoci, da je to sprega mafijaško-politikantskih grupa i nekih predsednika političkih stranaka povezanih sa inostranim faktorima. Ja to napominjem dve, tri godine ovde i da to nije bilo za potceniti. Dok je on gradio i branio zemlju i jedan deo nas, dotle su je drugi pljačkali. Sram ih bilo.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Sandra Božić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, ja ću se danas zaista potruditi da kratko govorim, kako bih ostavila vreme govornicima iza mene, sigurna sam da imaju još šta da kažu na današnju temu, da se zahvalim svim govornicima danas i da mi je drago, mogu reći, što ste i vi, kao ministar pravde, danas u plenumu i što ste danas sa nama raspravljali kvalitetno o temama, ove dve koje su, zapravo, ona koja je vama bliža, to jeste izbor Veća Saveta agencije za sprečavanje korupcije koji je i te kako važan u nizu svega onoga što bismo u državi Srbiji hteli da sprečimo, a kreće, naravno, u redovima korupcije svuda, u državnoj upravi, pre svega, pa i ovde u Narodnoj skupštini među poslanicima.

Svakako da nam je namera da se sve te mere pooštre, da se pokušaj korupcije na bilo koji način, u bilo kom obliku na vreme prepozna i da država i sistem reaguje.

To jeste suština i jeste ono čime se i SNS vodi generalno, pa ovih dana tako imamo priliku da vidimo žestok obračun protiv mafije i kriminala, Vlade Republike Srbije, MUP i svih ostalih bezbednosnih službi.

Između ostalog videli smo da na sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu dolazi odgovor. Dolazi odgovor od drvenih advokata, dolazi odgovor onih koji srčanije Veljka Belivuka i pripadnike njegove kriminalne grupe brane od, verovatno, advokata koji će ih sutra braniti ili im biti dodeljeni. A ko je to?

Evo, danas je moja koleginica Biljana Pantić Pilja, još jednom, rekla bih verovatno, opet bezuspešno, s obzirom da imamo posla sa političkim i drugim oblicima kukavica i različitim moralnim vertikalama, pozvala još jednom na duel, pa i na tajkunskim medijima, ako je gospođi Mariniki Tepić, Živku, ili kako već, zbuniću se oko prezimena, plašim se, ako je njoj zgodnije da to bude na medijima koje drži njen vlasnik Dragan Đilas. Nisam slučajno rekla vlasnik, odnosno poslodavac, jer ona radi za „Multikom“. Tu dobija platu. Vidim da su dobili podmladak, ali taj podmladak je morao pre toga da se izuči preletanju, da bi sigurno sleteo u Stranku slobode i pravde. Rekoh, neću da dužim, mogla bih o tome, verovatno do sutra bez prekida.

Danas je Biljana Pantić Pilja postavila vrlo značajna pitanja Mariniki Tepić, koja se tiču određenih veza Dragana Đilasa, Marinike Tepić sa narko klanovima i licima koja se sumnjiče za najteža krivična dela i između ostalog sa saradnjom i učestvovanjem u svim kriminalnim radnjama koje se vezuju i za zemunski klan.

Dakle, to su sve one fotografije, foto albumi koje smo imali priliku da vidimo u prethodnom periodu, na kojima se nalazi Marinika Tepić sa narko dilerom Novakom Filipovićem, Dragan Đilas koji se nalazi u društvu Vlade Japanca itd. To su razne rodbinske veze onih koji su heroin preprodavali našoj deci na ulici. Ima ih još dosta.

Opet kažem, malo mi je vremena danas kako bih ispričala koje su sve to korupcionaške, mafijaške, narko i sve ostale veze Dragana Đilasa i Marinike Tepić sa podzemljem Srbije. Videli smo danas, a uskoro će to biti vrlo jasno, a možda je tema i za sutrašnju raspravu, svakako regionom.

Marinika Tepić je, zapravo dokazala da su ona i Đilas direktno oni koji rade za one koji su bili nalogodavci prisluškivanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Dakle, u silnoj želji da odbrani Veljka Belivuka i kriminalne krugove kojima očigledno, ako ne pripada sama, onda je njihova heroina, jer ne znam šta bi drugo i kako bi drugačije njeno ponašanje moglo biti rastumačeno, ona je postala danas prvi potprarol organizovane kriminalne grupe tako što nam je saopštila, pre svega, da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio u prošlosti prisluškivan, danas su i moje kolege Milenko Jovanov, Vladimir Đukanović, reagovali u tom smislu, i prosto je izjednačili jedinicom za glupost i zahvalili joj se što je potvrdila da je bivša vlast zloupotrebljavala službe bezbednosti tako što je prisluškivala političke protivnike, a ujedno, svi joj se ovde zahvaljujemo zajedno što je potvrdila da je na kontaktu sa do jučerašnjim strukturama MUP-a, koje su očigledno i evidentno učestvovali u prisluškivanju predsednika Srbije.

Da stvar bude još gora, Tepićeva je svakako bila na vezi sa nalogodavcem, a ja se iskreno nadam i ministarka, takođe, vi se nalazite u lancu odlučivanja onih koji će sutra sa svim dokazima izaći pred javnost Srbije i koji će pravdi privesti one koji su, zapravo nalogodavci prisluškivanja i oni koji su pripremali, ja bih rekla slobodno, i atentat na predsednika Srbije.

Marinika je zapravo imala određeni zadatak. Koji je njen zadatak danas bio? Ako nekome nije jasno, to je da se ovo prisluškivanje i pokušaj napada na predsednika i njegovu porodicu, sina Danila, brata Andreja, relativizuje, time što je rekla da nije prisluškivan predsednik Aleksandar Vučić, već da je prisluškivan bio Vacić, ekstremista, kako kažu srpski desničar, Miša Vacić koji je bio pod merama, pa je nekako razgovor Aleksandra Vučića upao u tih 1572 puta, koliko je prisluškivan.

Taj strašni Miša Vacić, desničar, i, kako ona kaže, čini mi se od svega što je uspela da spomene jeste da je imao nekakvo naoružanje koje nije imao pravo kod sebe da drži, što svakako jeste za osudu, ali ja ne ulazim dalje u to da li je Miša Vacić kriminalac ili nije, jer bih svakako rekla da su kriminalci oni koji su spaljivali Skupštinu, oni koji su nogom ulazili na vrata Skupštine, lomili, palili, koji su tražili da Srbija se označi kao genocidan narod, genocidna država. Kriminalci su svi oni koji su 619 miliona stavili u svoje džepove, kriminalci su svi oni koji su sarađivali i šurovali sa narko-klanovima.

Mariniku Tepić bih zapitala isto tako da li je i na koji način primila 200.000 evra, o kojima smo danas imali priliku da čujemo i u javnosti, od narko-dilera i narko-klanova u Srbiji i to skoro, ne tako daleko?

Uz to, ja bih je još pitala šta je tražila u Pančevu, ta narko lista dilera u Pančevu se poprilično proširila, i sa kim je to još Novak Filipović upoznao Mariniku Tepić u Pančevu i dao joj mogućnost da deluje pre izbora i da to, naravno, delovanje apsolutno i samo bude usmereno protiv SNS i protiv Aleksandra Vučića?

Sve ono što se dešavalo oko afere prisluškivanja došli su do zaključaka, i što je Milenko Jovanov u prethodnim danima i ovde primetio, a to je da predsednik Srbije nije bio uhvaćen u prisluškivanju ni sa kakvim kriminalcima, ni sa kakvim kriminalnim radnjama i naravno, za očekivati je da se onda iskonstruišu ovakve gluposti, a ovo jesu samo gluposti, jer Marinika Tepić u suprotnom ne može da nam objasni zašto nije pomenula da su slušani razgovori i Danila, sina predsednika i zašto su slušani razgovori predsednikovog brata Andreja. Eto, to nekako, kao onaj Morović, ne može da posloži u svojoj glavi i verovatno da imamo priliku da slušamo o još jednoj iskonstruisanoj aferi, jer očigledna je ljubav između određenih ljudi Belivukog klana, očigledne su njihove veze i očigledna je i saradnja.

Nadam se da će Marinika Tepić dati odgovor na ova pitanja. Ako ih ne da ovde, molim vas da, ukoliko postoje dokaz i opet molim nadležno tužilaštvo da se još jednom pozabavi vezama onih koji sebe zove opozicija, a nisu ništa od toga, jer ja tvrdim da u opoziciji ima i pristojnih ljudi, onih koji su iz režima bivše vlasti, konkretno reći ću ime i prezime – Dragan Đilas i Marinike Tepić u aferi „prisluškivanje“, u aferama koje su konstruisali protiv države Srbije tako što su pokušali da kriminalizuju i predsednika Srbije i njegovu porodicu tako što su pokušali da kriminalizuju bitne državne interese, kao što su državne kompanije kao što su „Telekom“, kao što je „Namenska industrija“, kao što je „Krušik“, itd.

Sasvim sam sigurna da onaj snajper koji je Belivuk upucavao jeste bio kroz onaj NIN-ov nišan, koji smo imali prilike da vidimo na naslovnim stranama u prethodnom periodu, bio namenjen za predsednika Srbije Aleksandra Vučića i to smo sad imali prilike da vidimo da se pokazalo kao tačno, a nalogodavci, pored Marinike Tepić i pored Dragana Đilasa, koji su očigledno učestvovali u celokupnoj šaradi, molim vas da se ispita na dalje ko je, a svakako da nećemo bežati od toga. Juče sam ja sa ovog mesta rekla da partijska knjižica ne treba i ne sme i ne može nikoga da zaštiti.

Još jednu stvar sam htela danas da napomenem, a tiče se svih onih koji su sinhronizovano u ovoj akciji danas sa maskotom Dragana Đilasa i megafonom Dragana Đilasa, Marinikom Tepić krenuli u odbranu mafijaških krugova i klana Belivuk, a to su svakako oni koji rade za još jednu plaćenu botovsku novinu kao što je KRIK, koju plaća Dragan Đilas. Oni su se danas iz petnih žila trudili da opravdaju Belivukove tvorevine i virtuoznost svog mafijaškog zlodela. Isto tako su pokušali, naravno, da napadnu, po ko zna koji put iskonstruišu različite afere kojima bi svakako naneli štetu i predsedniku Srbije.

37/2 GD/MT

Sad se ja onda i pitam, sve one slike Danila Vučića koje su se nalazile na naslovnicama KRIK-a, da li je ta veza između Marinike Tepić, Dragana Đilasa i ljudi koji rade u MUP-u bila zaslužna za to da se brzopotezno nameste, iskompromituju ovakve fotografije i da se dostave dalje u javnost? Dakle, vrlo je jasno kada se saberu jedan i jedan dokle se dolazi.

Takođe, ja bih volela da mi se objasni da li je KRIK i zašto se misli u javnosti, ovoj koja živi pod tajkunskom palicom Dragana Đilasa, da je zabranjeno bilo kome od nas ili bilo kom građaninu da pomisli da pita da li KRIK ima određenog udela, saradnju sa mafijaškim krugovima? Svakako ko ima treba da bude jednak pred zakonom. To se odnosi i na novinare. To je jedna stvar.

Druga stvar, malo lagana, ja ću se potruditi da završim, odnosi se na one koji spadaju u ovu hordu i ovu kliku, a imaju jedan vrlo zanimljiv naziv, zovu se Otvoreni parlament i ja ih, ja mislim, prvi put danas ovde pominjem, ali prosto moram, jer vidim da su danas vrlo bili marljivi u toj priči da se uključe u hajku na mog kolegu Vladimira Orlića. O tome je i moj prethodni kolega govorio, gospodin Atlagić, tako da bih zamolila samo one koji zloupotrebljavaju logo parlamenta Narodne skupštine Republike Srbije, a ovim molim i vas, predsedniče Skupštine, da preduzmete nešto po tom pitanju, s obzirom da Otvoreni parlament, prvo, zloupotrebljava ime Otvoreni parlament, jer oni nisu nikakav parlament, oni su samo produžena ruka Dragana Đilasa i Marinike Tepić, još jedan megafon plaćen u nizu.

Dakle, pre svega da se preispita upotreba logoa kojim svakodnevno dovode građane u zabludu da su bilo kakva vrsta parlamenta i da imaju bilo kakve veze sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, a onda da se preispitaju ti njihovi navodi i odavde da im se poruči samo jedna stvar. S obzirom da ste danas napali mog kolegu Vladimira Orlića da je označio pojedine medije kao tajkunske i da ih je time targetirao, samo da vam kažemo jednu vrlo jasnu stvar. Nas 170 ovde, koliko nas ima iz poslaničke grupe SNS Aleksandar Vučić - Za našu decu, slobodno na te spiskove koje pravite i vi i Dragan Đilas i Marinika Tepić stavite 170 naših imena pored imena Vladimira Orlića. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Potpredsednik Narodne skupštine i narodni poslanik dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Hvala vam.

Biće dovoljno, dame i gospodo narodni poslanici, vremena da par reči podelimo mi koliko nas ima u Domu Narodne skupštine.

Svakako, mi koji pripadamo poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić - Za našu decu, čitavog ovog dana obraćamo se onim ljudima koji će jako brzo biti izabrani na važne funkcije u Republičkoj agenciji za telekomunikacije, u Agenciji za sprečavanje korupcije i ukazujemo na nešto što treba da imaju u vidu. Mnogo toga u Srbiji danas je politika.

Ako vam je u neku ruku logično, deluje da ima svoje obrazloženje zašto su to pitanja koja se tiču, primera radi, korupcije, treba da znaju ti ljudi koji će sutra početi da se staraju o važnim poslovima u ovoj državi da su to i one teme za koje možda ne biste pretpostavili, bar ne na prvi pogled, recimo, pitanja koja se tiču telekomunikacione infrastrukture. Znate jako dobro, i ta pitanja su danas u značajnoj meri politika, jer kada, primera radi, tajkunski mediji, tako se ispravno nazivaju, predstave kao kontraverzu da li neko sme ili ne sme da koristi zajedničku telekomunikacionu infrastrukturu i prave od toga političku priču i navodno ugrožavanje medija, kog nigde nema, apsolutno nigde nema u nečemu što je jedna normalna i klasična tržišna utakmica da bi za svoje gazde obezbedili neke dodatne razloge za ciku, vrisku i dreku kojom bi oni štitili sopstvene biznise i sopstveno bogaćenje, dakle, novac je uvek po sredi, novac i moć, onda vam je jasno da tu postoji snažna politička dimenzija da kojekakvi ljudi, poput Šolaka, Đilasa tu imaju svoj jasan interes i onda mora biti politika sve.

Kada smo već kod politike, glavno pitanje oko koga se danas vodi neka politička borba, odnosno koje predstavlja političku dilemu jeste odnos prema realnosti i to je u stvari suštinski jednostavno, jer kakva je realnost, nije teško da zaključimo ni kod nas da li je realnost, pa sigurno da jeste, da je Srbija danas suštinski potpuno drugačija država od one kakva je bila u doba tih tajkuna, tih lopova i onih kojih su im sasluživali? Suštinski drugačija, nabolje promenjena država. To je realnost i za to vam ne treba puno. Dovoljno je da se osvrnete oko sebe, da pogledate u kakvoj državi živite, šta ta država danas ima, šta njen narod danas ima, a bilo je nekada potpuno nezamislivo. To vam je prava slika te realnosti.

Da li su realnost danas autoputevi na koje smo čekali decenijama, a svakako ih nije bilo u vreme tih tajkuna, koji su samo o svom džepu brinuli, uvek, pa i danas, i kada pričamo o korupciji, telekomunikacijama, medijima, njihovim biznisima, bilo čemu, pa da, to je suštinska razlika koja se u realnosti vidi? Da li je realnost da smo dočekali, recimo, te autoputeve, tek pojavom Aleksandra Vučića, tek stupanjem na veliku scenu one politike koju je taj čovek definisao, utemeljio, koju nas danas predvodi?

Da li je realnost da je to rezultat te politike? To svi danas u Srbiji znaju. Da li je realnost činjenica da mi imamo na stotine hiljada, ali bukvalno, na stotine hiljada više radnih mesta danas nego što je bilo u vreme tih tajkuna i tih lopova? Suštinska razlika i jasna realnost da je tako. Nekada su, da podsetim, stotine hiljada radnih mesta ljudi u ovoj zemlji gubili, gasilo se, nestajalo, preko noći nestajalo, jer niko nije imao o tome da vodi računa, o tome da brine, bili su zauzeti, kojekakvi Đilasi, Jeremići, ovi njihovi Šolaci i ostali, imali su značajnije prioritete, morali su da misle na te svoje pare, na tu svoju vlast, moć, 619 miliona evra, za koje smo svi čuli. Dakle, to je bio prioritet.

Mnogo je, zaista mnogo je primera suštinske razlike koje pokazuju koliko se ova zemlja dramatično promenila na bolje. Postoji ta vrsta realnosti očigledna svima. Postoji i potreba onih koji žele da oni budu na mestu Aleksandra Vučića, ali prosto nisu tome dorasli, i nema šanse da se to dogodi, ako se pita narod, onako kako treba da se pita u demokratskom, civilizovanom društvu, da se na izborima izjasni.

Postoji njihova potreba da tu realnost negiraju na svaku temu, na svaki mogući i nemogući način. Suštinska razlika vidi se i u tome što je država danas potpuno jasno suštinski opredeljena da ne dozvoli ni korupciju ni na najnižem, ni na najvišem nivou, da ne dozvoli da ovde cveta kriminal na bilo kom nivou. Suštinska razlika se danas vidi u jednoj realnosti koja pokazuje odnos države danas prema ljudima koji su se u kriminal upustili. Realnost pokazuje odnos države prema tim ljudima time što su ti ljudi poslati iza rešetaka. To je vrlo jednostavan, jasan i čist odgovor na pitanje kakav je odnos države danas prema kriminalcima, prema mafijašima, prema onima koji se usuđuju da kradu, ali i da ubijaju.

Setite se samo kako je to izgledalo u vreme kada su takvi bili sastavni deo države, kad su bili ne samo partneri, oni koji su tada bili na vlasti, bivšeg režima, svakako, nego su im bili i najbolji prijatelji, bili su im najvažniji investitori. Danas ljudi koji su učestovali nekada u tom bivšem režimu javno govore da su bivši režim, njegovi Đilasi, Jeremići i ostali, dovodili ljude poput Šarića da ovde budu najveći investitori, da im budu najznačajniji doprinos razvoju ekonomije, zamislite kom i kakvom.

Danas opet postoji potreba tih ljudi da negiraju realnost, jednu čistu, jasnu, svima razumljivu činjenicu, da se država sa takvima obračunava, da tu kompromisa nema, i da ono što mi stalno ponavljamo, danas se jasno vidi, potpuno je jasno da je to velika istina, nema onih koji su povlašćeni u toj borbi, zaštićeni od zakona, ako su se o taj zakon ogrešili, nema. To vidite svakoga dana na osnovu toga ko su ljudi koji su predmet interesovanja nadležnih organa. Tu je reč o jasnom odnosu prema zakonu, prema državi, prema narodu kom ta država pripada. I tu ništa nejasno nema.

Što se tiče onih koji imaju potrebu da tu realnost negiraju, oni su, naravno, do guše umešani u one stvari koje su danas predmet interesovanja nadležnih organa. I vidite kako se pipci te hobotnice svakog dana pokazuju, ali bukvalno svakoga dana, da ti mafijaši koji su poslati iza rešetaka su imali svakako svoje saradnike u okviru državnog aparata na različitim nivoima, pa ni ti nisu pošteđeni. I oni su danas predmet interesovanja nadležnih organa. I kao što su se odmetnuti delovi policije sa takvima udruživali, tako su učestovali u nezakonitom prisluškivanju Aleksandra Vučića, članova njegove porodice. Tako su ti odmetnuti delovi policije sarađivali sa ovim kojekakvim nazovi medijima, koji nikakvu drugu svrhu u svojim životima nemaju, do u pokušaju da vode hajku, naravno, hajku laži i najobičnijih kleveta protiv Aleksandra Vučića, članova njegove porodice i svi su pipci, svi su sastavni delovi te iste hobotnice. I ti su učestovali u fizičkom progonu članova porodice Vučić. Ti su jedni drugima slali fotografije, laži prodavali kao informacije, predstavljali najvrednije i najvažnije takozvane izvore informacija i sarađivali sa ljudima kod kojih su pronađene snajperske puške, snajperske puške namenjene Aleksandru Vučiću, čoveku koji je lično rat mafiji objavio.

Tu se jasan odnos države i Aleksandra Vučića, koji se na čelu te državi nalazi, vidi. Dakle, svakome tačno onako kako je zaslužio i prema slovu zakona. I svakoga dana vi vidite nove dokaze te vrste saradnje, te vrste ortačkih odnosa među različitim pipcima hobotnice.

Pominjali smo danas i te raznorazne medije. Puno toga su ljudi danas rekli. Ono što je zanimljivo, to je da te medije nije optužio, mada bi oni svakako voleli da to prikažu kao da jeste, nije ih optužio Aleksandar Vučić, nije ih ni pomenuo jednom jedinom rečju. Naravno, vi ste pravili tamo svoje naslove u kojima optužujete njega za nekakav navodni progon, ali nije vas doveo u vezu sa pohapšenim mafijašima Aleksandar Vučić. To je uradio otac jedne od žrtava tog kriminalnog klana, jedan roditelj.

Zanimljivo je, pored toga što ste se prepoznali u rečima – tajkunski mediji koji vode besomučnu hajku protiv jedne porodice zasnovane na čistim lažima i pokušajima da čestite ljude kriminalizujete, zanimljivo je da ste se prepoznali, pa znate ko su ti koji to rade, znato to sami, sami ste osetili da je reč baš o vama.

Kako to da ste 28. februara vi isti navodno bili na strani roditelja žrtava tog klana? I tada ste objavljivali naslove poput – nemojte slučajno da se javno prikazuju dokazi o nedelima pohapšene grupe Belivuk – Miljković. Zašto? Zato što ste navodno vi zabrinuti za roditelje žrtava. A, danas kada roditelj jedne od žrtava kaže – nas je lično Belivuk uputio na Krik i u odgovoru na pitanje novinara – a jel to znači da je u njih imao poverenje, taj roditelj odgovara – da, u njih je imao poverenje, kako sada više niste na strani roditelja? Kako sada ne kažete – treba zaštiti tog čoveka, ispitati njegove navode? Ne, sad ste očigledno na strani onih za koje biste najviše voleli da nas ubedite da ništa nisu krivi.

Postoji ta snažna potreba, to je danas potpuno tačno ovde i objašnjeno, da se sve ovo relativizuje. Vidite, isti oni koji su tvrdili – neće biti borbe protiv organizovanog kriminala, pa ih je realnost demantovala, isti ti tvrde – ma nisu ti ljudi koji su pohapšeni ništa praktično specijalno ni krivi. I nije tačno, preteruje se kad se kaže da su oni spremili snajpersku pušku za Aleksandra Vučića. I to su u stvari tamo pre neki navijači, neki momci koji su možda eto malo nezgodnog karaktera, ali nisu navodno oni to što im se stavlja na teret. Ali, samo nemojte nikako da prikažete da ljudi vide da su bili u stanju da druge ljude brutalno ubiju, da ih ubiju na način koji je toliko zverski da je ljudima nezamisliv, da nisu mogli svojim očima da veruju kada se to prikazalo na televiziji. Niste hteli da to ljudima prikažemo jer vam kvari relativizaciju i tezu da to nije ništa specijalno.

Ti isti koji to pokušavaju da relativizuju na taj način, relativizuju i sve ostalo, ali lepo je što svojim postupcima svakog dana pokazuju koga štite, kakve štite. Među takvima danas je i Marinika Tepić, može li na direktniji, jasniji način, pokazala koga štiti i na čijoj se strani nalazi u celoj ovoj priči. Ne samo da ni njoj, ni njenom gazdi Đilasu, ni ostalima nije na pamet padalo da kažu – svaka čast državi koja hladnokrvne ubice, koja zveri najobičnije sklanja sa ulica, šalje ih iza rešetaka, ne, sad ste krenuli sa pričom – ma sve je ovo izmišljeno, sve je farsa i ništa nije stvarno.

Kažu i ubeđuju nas da nije bilo ni nezakonitog prisluškivanja predsednika Republike, članova njegove najuže porodice koje je dokumentovano, dokazano i predato tužilaštvu. Da su u pravu valjda oni koji su u tome učestvovali, pa svi redom na poligrafu popadali. Niste mogli na bolji način da nam saopštite da te ljude branite, niste mogli jasnije da nam stavite do znanja da su vam to saveznici sve vreme. Nije da nismo znali, ali da iz vaših usta dođe dobro je i korisno, jer će tako narod stvari bolje da razume i biće sve mnogo jasnije. I ti koje kakvi „krikovi“, kako god se zvali, što su se sami prepoznali, znaju oni najbolje zbog čega i u čemu, ne treba im u tome pomagati ni na koji način.

Oni su učestvovali u kampanji pokušaja da satanizuju porodicu Aleksandra Vučića, oni niko drugi. Jel tako bilo sve vreme? E, vidite danas mi dobijamo iz prve ruke informaciju, o tome govori doskorašnji advokat jednog od vođa pohapšenog klana, Darka Eleza, da je taj čovek pred njim i pred policijom usred policijske ustanove u kojoj se nalazio pretio naglas Aleksandru Vučiću i Vučićevoj deci. Vidite kako se svakoga dana dodatno potvrđuje ko sa kim deli iste tzv. vrednosti, ali i iste metode, ima iste ciljeve i, što se dobro vidi, ko kome gde i na koji način pripada.

Čemu sve ovo treba da služi? Tome da vi zadovoljite svoju potrebu da realnost ignorišete, ali ste i te kako dobro svesni. I onu stvar koja vas u vezi sa tom realnošću najviše boli - da Aleksandar Vučić ima jasnu, nedvosmislenu podršku ubedljive većine ljudi u ovoj zemlji, jer koliko god se vi nadali da je drugačije u ovoj zemlji ubedljivu većinu čine dobri i čestiti, mudri ljudi koje ne možete da prevarite, koje ne možete da naterate da zaborave ko ste i šta ste vi i kakvi ste bili i šta ste tom narodu uradili i šta ste ovoj nesrećnoj zemlji pravili onda kada ste se vi pitali, koje ne možete da naterate da vas takve podrže i da ponovo požele da im radite sve ono što ste radili svojevremeno, ali ovoga puta još gore i da im sve ono što smo napravili, što smo obezbedili u potpunosti oduzmete, da im uništite, razorite, da budućnost njihovoj deci ponovo usisate i u svoje džepove večito nezasite natrpate.

Ne možete ljude na taj način da prevarite, baš zbog toga što su mnogo pametniji nego što mislite, što mnogo bolje pamte i mnogo bolje razumeju i što ovu suštinsku razliku između Srbije danas i one kakva je nekada bila jasno vide. Baš zbog toga što snažno podržavaju Aleksandra Vučića, njegovu politiku znaju koliko je vredna i šta nam je obezbedila, znaju koliko je vredna i šta će još dobro da nam obezbedi u budućnosti.

Znate, dakle, da je to realnost i zbog te realnosti vi da ga pobedite, Aleksandra Vučića da pobedite politički ne možete nikako. Jel zbog toga mislite da imate pravo da pokušate na neki drugi način tako što ćete fizički da ga uklonite, tako što ćete ponovo pokušati nasiljem da zauzmete vlast, da sebi prigrabite moć da dođete do još para? Vraćamo se na početak. Ta moć i te pare su izgleda jedino što vas pokreće. Tu ste žestoko pogrešili. Ubedljiva većina ljudi u ovoj zemlji to da dozvoli jednostavno neće. I najmanje su važni ovi tzv. otvoreni parlamenti koji imaju svoju potrebu verovatno da dobiju svoje mesto u televizijskom prenosu i da se o njima govori.

Te kojekakve nevladine organizacije koje su rame uz rame i sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, fašistom Obradovićem i ostalima stajali u prvom redu ispred zgrade predsedništva kada su zajednički lomili ogradu i pokušavali da provale u tu zgradu i dočepaju se Aleksandra Vučića, potpuno su jasne svima, ništa tu novo za nas nema, ništa što nismo znali. I oni su se odavno opredelili, nisu oni nikakav servis parlamentarni, oni su najobičnija politička platforma tih tajkuna koje sve vreme bezuspešno brane.

Realnost shvataju i oni. Između njihovih nezrelih, nerealnih i neljudskih ambicija i onoga što je uspeo da obezbedi ovoj zemlji Aleksandar Vučić nalazi se i kompletan narod u ovoj zemlji. Ti ljudi neće da dozvole da ono što smo napravili dobro vi uništite. Stajati među tim ljudima dobrim i poštenim danas velika je čast i privilegija. Biti u poslaničkoj grupi koja nosi ime Aleksandra Vučića, to znači da budete među prvima u tim redovima.

Pošto smo završili sa pričama na temu šta ko misli o nama i da može slobodno sve zajedno da nas potpiše. Biti u poslaničkoj grupi, da znate, velika je čast, velika je privilegija i velika je odgovornost, jer to znači, ne samo zastupati najbolju politiku, politiku koja je obezbedila da danas budućnost za decu u ovoj zemlji postoji i dala sebi za zadatak da tu budućnost dalje gradi. To znači braniti sve ono što je napravio Aleksandar Vučić i što je ta politika danas utemeljila.

To znači, dame i gospodo, iskreno voleti državu, raditi za nju i zbog toga smo se obratili onim ljudima koji će već nakon glasanja biti pozvani da se o toj istoj državi staraju. Biće vam, gospodo, potrebno za to dosta mudrosti, dosta znanja, dosta strpljenja, na osnovu svega što se dešava, što čujete i vidite, jasno vam je i puno hrabrosti. Da znate, da je te hrabrosti manjkalo na prvom mestu Aleksandru Vučiću, a onda i svima koji uz njega ponosno stoje, ništa od Srbije bilo ne bi. Je li neka dilema ili nije dilema da li smo spremni da tu hrabrost pokažemo i sutra? Za nas sa ove strane, budite potpuno uvereni, nikakve tu dileme nema. Hvala vam najlepše.