Zahvaljujem.
Za reč se javila ministarka Irena Vujović.
Izvolite.

Poštovani poslaniče, pre svega, izuzetno mi je drago što dolazite iz Prijepolja i što možete da nam vi kažete iz vašeg ličnog ugla i ugla građana Prijepolja koliki je problem bila divlja deponija „Stanjevine“ i hvala vam na tome što iz nedelje u nedelju skrećete pažnju na to. Samim tim, mi podižemo svest građana da nešto tako ponovo slično ne učinimo.
Dakle, u trenutku kada smo i preuzeli resor zaštite životne sredine, svako od nas je dobio barem nekoliko desetina poruka, upravo i slika deponije „Stanjevina“ u Prijepolju i jedan od prvih sastanaka je bio sa rukovodstvom opština iz tog regiona.
Naravno, odmah po zatvaranju deponije napravili smo plan i dinamiku, kao što ste i rekli, odvoženja otpada u Priboj. Ovom prilikom se ja zahvaljujem i rukovodstvu Opštine Priboj i svim građanima Priboja što imaju razumevanja, ali isto tako i da ih uverim da mi izuzetno brzo radimo na rešavanju čitavog tog problema. Dakle, pored toga što su radovi na deponiji „Stanjevina“ u toku, izuzetno je važno da kažemo da je tenderisanje transfer stanice za radove u Novoj Varoši u toku.
Dakle, do kraja godine će biti izgrađena transfer stanica, što će značajno rasteretiti taj region i to je ono na čemu intenzivno radimo. Ti radovi ne mogu da se reše u dve, tri nedelje. Dakle, to su radovi koji su, takođe, većeg obima. Koliko god transfer stanica bila prelazno rešenje do neke sledeće deponije i regionalnog centra, svakako da je neophodno vreme, jer su u pitanju građevinski radovi sa tehnologijom koja se zahteva svakako za upravljanje otpadom.
Dakle, Nova Varoš, transfer stanica u postupku je izbor izvođača. Koliko sam obaveštena, očekujemo u najskorijem periodu, kada zakonske procedure to budu naložile, da krene izvođenje radova.
Ono što je, takođe, izuzetno važno, a radi se o paralelnim procesima, jeste proširenje i deponije „Duboko“ Užice. Dakle, to je regionalna deponija. Ja sam juče imala priliku da razgovaram sa gradonačelnicom Užica, koja mi je rekla da se preprojektovanja završava za nekoliko dana i nakon toga kreću radova. Ona će biti gotova do avgusta ove godine. Dakle, kada proširimo kapacitete u Užicu i saniramo klizište, svakako da ćemo rasteretiti i Priboj i Prijepolje od otpada. Još jednom vam se zahvaljujem što vi skrećete pažnju na taj problem.
Kao što ste i sami rekli, imamo i punu podršku predsednice Vlade, ali ona svakako takođe ističe za ovaj višedecenijski problem da smo uspeli da rešimo i da zatvorimo i deponiju, takođe i predsednika Republike. Samo bih još jednom apelovala na rukovodstva u opštinama da pojačaju kontrolu, da ne dozvolimo da nam se opet nešto tako slično dogodi ne samo kada govorimo o deponiji u Prijepolju, već kada govorimo i o divljim i manjim deponijama na pritokama, na Limu, na Drini i sve ono što nas je dovelo do Potpećkog jezera, između ostalog.
Dakle, trudićemo se da očistimo zajednički sve ono što možemo i kao ministarka ću se zalagati da sredstva usmerimo na najbolji mogući način, dakle, da stvarno radimo svi zajedno na podizanju kvaliteta života građana upravo i da na to usmerimo budžet, a to je svakako tema aero-zagađenja, upravljanja otpadom, otpadnim vodama.
Takođe, kada sam vam pominjala Užice i deponiju Duboko, pored sredstava iz Ministarstva, 96 miliona dinara koja su prebačena krajem 2020. godine, ona je u planu i kroz veliki projekat IBRD, dakle, za regionalnu deponiju, tako da i nakon ove sanacije i proširenja kapaciteta, radiće se na unapređivanju tog čitavog regionalnog centra u naredne dve ili tri godine. Dakle, počeće radovi mnogo brže, a ove godine se radi projektovanje i naravno svi pregovori vezani za kredit. Hvala.

Zahvaljujem.
Nije vas prozvala, kolega.
Rekla je - poštovani narodni poslaniče, ali evo, replika dva minuta.

Hvala.

Poštovana ministarka, hvala vama. Ja kada govorim o Prijepolju, o problemu nesanitarne deponije Stanjevine, istakao sam, ne govorim kao poslanik, kao pripadnik i funkcioner jedne stranke, ni kao koalicioni partner, govorim kao građanin. Ja, za razliku od nekih kolega, nisam promenio adresu. Ja živim u Prijepolju. Jutros sam došao iz Prijepolja i svaki četvrtak popodne se vraćam.

Mislim da uvažene kolege koje nisu prolazile tim magistralnim putem uopšte ne mogu da imaju predstavu koliko je to bio veliki problem. Zato sam rekao, problem je nastao sredinom dvadesetog stoleća, vi ste to rešili i ova Vlada za pet meseci i to je nešto zaista što je generacijski projekat i nešto na čemu svaki dobronameran čovek i političar i bilo ko, bez obzira na pripadnost, treba da skine kapu i da kaže svaka čast, jer naša deca, moj sin, njegovi vršnjaci, generacije koje dolaze, neće morati da gledaju ne to brdo smeća, nego planinu smeća ili planinski venac koji se prostirao i kraj tog problema se nije nazirao.

Znači, hvala vama. Mislim da, što se tiče rešavanja ovog problema, više treba da ste prisutni u javnosti, jer je zaista ovo jedan veliki uspeh. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Milorad Mijatović.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice, uvažena gospođo ministarka sa svojim saradnicima, ja odmah na samom početku hoću da naglasim da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon. Zašto? Zato što je to dobar zakon, zato što je napravljen prema konvencijama UN, zatim, Kjoto sporazuma, zatim, tekovinama EU. To je znak da dalje šaljemo jednu poruku, da je Srbija privržena evropskim integracijama, Srbija je ta koja želi da uđe u EU i drži reč, svoje zakone prilagođava tekovinama EU.

Još nešto. Jedan od najvećih interesa svakog pojedinca je život u zdravoj sredini. Prirodu treba poštovati, voleti, ali je i čuvati, jer zdrava priroda, zdrava životna sredina, znači zdravlje građana Srbije, a to je najveća vrednost koju možemo da imamo.

Uostalom, ova pandemija je pokazala šta znači boriti za zdravlje i šta znači zdrava životna sredina. Ali, do čistih reka i jezera, bistrih potoka, čistog vazduha se ne dolazi političkim dekretima, pa ni zakonima, ma koliko su oni okvir i alat da se do toga dođe, već do toga se dolazi dugim upornim radom, menjanjem svesti svakog pojedinca, naše kulture i zahteva znatna materijalna sredstva.

Znate, do ove situacije smo došli upravo zbog pohlepe čoveka za većom zaradom, profitom i došli smo velikih neravnoteža u prirodi. Najveće posledice toga trpe upravo one siromašne zemlje koje nemaju dovoljno sredstava.

Da parafraziram, priroda ne pripada čoveku, čovek pripada prirodi. I upravo kada ne poštujemo, kad stvaramo neravnoteže, tada dolazimo do velikih posledica, a jedna od tih posledica su i klimatske promene i ove pandemije koje su se dešavale i koje će nam se dešavati.

Kada kažem da menjamo svest građana, to je teško, ali moramo početi od obdaništa, od osnovne škole, od srednje škole, fakulteta. Moramo se navikavati da poštujemo i volimo svoju životnu sredinu, da volimo prirodu, jer tako ćemo je jedino sačuvati. Ako svaki osnovac zasadi svoje drvo, znajte da će ga poštovati i voleti, a drvo je, kao što je čika Jova Zmaj rekao, blagorodno, ono će mnogo toga davati. Tu svest, tu logiku moramo menjati kod nas.

Znate, moj kolega Rakonjac je rekao, mi smo jednu stvar zapostavili, a to je pitanje volontera. Prisustvovao sam u SAD kod jedne besprekorno čiste reke, ali sam svako jutro gledao volontere koji su čistili i ono malo smeća što ima. Znači, ne može država sve da uradi. Mora i pojedinac da shvati da mora menjati svoje snove, svoje navike, jer bez toga nećemo imati zdravu životnu sredinu.

Ja vam mogu pokazati dosta ovih mesta gde je bilo dosta smeća, koje je očišćeno, posle mesec, dva dana ponovo isto smeće. Pa, ne možemo stalno čistiti divlje deponije, a imamo ih veoma mnogo u našoj zemlji.

Ono što želim da naglasim, a što sam video da je juče izjavila i premijerka naše Vlade, Ana Brnabić, zaštita životne sredine je prvi prioritet Vlade Republike Srbije.

Dakle, SDPS kao deo vladajuće koalicije daće vam punu podršku da se priroda učini čistijom, boljom i da kvalitetnije živimo. Znam da treba mnogo sredstava. U budžetu koji će biti za 2022. godinu očekujem vaš lični pečat. Očekujem da će se tražiti znatno više sredstava, jer mi vremena da čekamo da se priroda menja, da priroda sama od sebe da rezultate, neće ako mi to ne učinimo onako kako treba.

Želeo bih da kažem i sledeće. Ovo zahteva jedinstveno delovanje, ne samo pojedinca, ne samo jedne sredine, ne samo okruga, znači, i susednih zemalja, EU. Bez jedinstvenog delovanja nećemo imati te rezultate.

Isto tako, naglašavam da kao fokus grupa za ostvarenje ciljeva održivog razvoja, a ovaj zakon je jedan upravo od tih zakona koji implementira ciljeve održivog razvoja, imaćete punu podršku, sa željom da vi imate punu podršku za sredstva, da priroda Srbije bude bolja, kvalitetnija, a to će značiti i bolji razvoj naše zemlje.

Naglašavam na kraju da ćemo glasati sa zadovoljstvom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, Zakon o klimatskim promenama je zakon koji treba da uredi sistem i da okvir kojim se ograničava emisija gasova sa efektom staklene bašte i sistem za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Na samom početku mog izlaganja bih rekao nekoliko reči upravo o ovim emisijama gasova. Dakle, gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte su oni koji zadržavaju toplotu koju emituje zemljina površina i na taj način čine zemlju toplom. Gasovi koji izazivaju ovaj efekat su, pre svega, ugljendioksid, vodena para, metan i drugi gasovi, a ugljendioksid predstavlja 75% svih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, dakle, emisije koje izaziva čovek.

Koncentracija ugljendioksida naglo je počela da raste kada su ljudi počeli da koriste fosilna goriva i uporedo sa energetskim zahtevima, koji su u poslednjih vek i po bili sve veći, rasle su i emisije ugljendioksida i sada prevazilaze prirodnu sposobnost zemlje za apsorpcijom. To dovodi do povećanja ovog gasa u atmosferi, što dovodi i do povećanja temperature.

Dakle, glavni uzrok povećanja temperature naše planete jesu gasovi sa efektima staklene bašte, a ugljendioksid najodgovorniji kao najdominantniji.

Pariskim sporazumom, koji su potpisale sve zemlje sveta, međunarodna zajednica je potvrdila opredeljenost da će ekonomski rast investicija biti praćen i smanjenjem emisija ovih gasova, a prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove jedan je od uslova održivog ekonomskog razvoja zemlje i smanjenja rizika i štete od elementarnih i prirodnih nepogoda.

U Srbiji se procenjuje da je zbog ekstremnih klimatskih i vremenskih uslova od 2000. do 2015. godine materijalna šteta bila oko pet milijardi evra, a oko 70% ovih gubitaka povezani su sa sušom i visokom temperaturom dok su ostali bili vezani za poplave.

Što se tiče samog Predloga zakona, a u životu je sve jedan proces, vremenski okvir za realizaciju tehničko-tehnoloških zahteva za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte je takav da je neophodno strateško tj. dugoročno planiranje praćeno identifikacijom konkretnih kratkoročnih i srednjoročnih politika mera. Zato se i propisuje ovim Predlogom zakona izrada strategija nisko ugljeničnih razvoja, akcionog plana i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Ovaj Predlog zakona definiše nekoliko bitnih stvari. Najpre, najveći uzročnici, tj. najveći emiteri ovakvih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte se identifikuju i oni se nalaze u sektorima energetike, poljoprivrede, saobraćaja, itd, i njihov rast treba da bude ograničen.

Drugo, Predlog zakona predlaže ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i Vlada propisuje nivoe emisija iz izvora na nacionalnom nivou za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti, kao i za emisije iz sektora i kategorije u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada.

Treće, podizanje opšte svesti u oblasti klimatskih promena i kakvu ulogu imaju emisije gasova iz sektora industrije, energetike i vazduhoplovnih aktivnosti, kao i dostupnost podataka o emisijama ovih gasova na godišnjem nivou. Dakle, povećava se transparentnost rada samog Ministarstva u ovoj oblasti.

Najveći udeo u ukupnim emisijama ovih gasova Republike Srbije potiče iz sektora energetike, uključujuću i saobraćaj. Kako se predviđa rast proizvodnje to može dovesti do nekontrolisanog porasta emisija ovih gasova, ali istovremeno u zavisnosti od načina planiranja i realizacije politika i mera ovi sektori mogu biti najveći potencijal za smanjenje emisija, ali zato je potrebno sistematsko i kontinuirano praćenje ovih emisija. Zato se Predlogom ovog zakona uspostavlja nacionalni savet za klimatske promene kao savetodavno telo Vlade.

Savet čine predstavnici ministarstva i drugih organa i organizacija, predstavnici naučne i stručne javnosti, kao i predstavnici civilnog društva čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena.

Dakle, za ispunjenje ovih ciljeva Predlog zakona predviđa uspostavljanje sistematskog i kontinuiranog praćenje izveštavanja o ovim emisijama gasova sa verifikacijom podataka na godišnjem nivou.

Na kraju, usvajanjem ovog Predloga zakona ispuniće se obaveza Srbije prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskog sporazuma. Zbog svega napred rečenog poslanička grupa JS će u danu da glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nenadu Filipoviću.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM mr Akoš Ujhelji, odnosno od vremena poslaničke grupe, izvinjavam se.

Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond već naglasio u svom izlaganju, naša poslanička grupa će podržati Predlog zakona o klimatskim promenama koji se nalazi pred nama, pošto smatramo da je klimatska situacija na globalnom nivou alarmantna i da nam je preostalo jako malo vremena da preokrenemo dešavanja i sačuvamo našu planetu za naredne generacije.

S obzirom da je cilj Predloga zakona ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što smo čuli od predsednice Odbora za evropske integracije Elvire Kovač, postavlja se pitanje – kako EU gleda na očuvanje životne sredine i na klimatske promene?

Poštovani narodni poslanici, politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte – bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života. Važan deo politike EU je i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.

Politika EU u oblasti životne sredine se zasniva na načelima preventivnog delovanja, na načelu zagađivač plaća, borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica i uključivanju zaštite životne sredine u druge politike EU.

Propisi EU iz oblasti životne sredine su izuzetno obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa EU. Prenošenje propisa EU u nacionalni pravni sistem je samo prvi korak u procesu prilagođavanja evropskim standardima. Podrazumeva se adekvatna primena i sprovođenje propisa na nacionalnom, ali i na lokalnom nivou. Neophodne su značajne investicije usled ulaganja u infrastrukturu, kao i održavanja postrojenja. Značajan deo troškova dostizanja standarda EU finansiraće se upravo kroz fondove EU.

Uvaženi narodni poslanici, naš zajednički cilj je da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na ovaj način obezbediće se preduslovi za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana i konkurentnu privredu.

Istovremeno, kroz pregovore u članstvu treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili visokim standardima EU.

Srbija će nakon usklađivanja i primene odgovarajućih normi osigurati visoke ekološke standarde, veći kvalitet vazduha i vode, očuvanje biodiverziteta i integrisani sistem upravljanja otpadom. Ulaganjem u zaštitu životne sredine Srbija će poboljšati i svoj položaj turističke destinacije, što će doprineti razvoju turizma.

U proteklom periodu je, a u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, Vlada donela niz odluka koje su za svaku pohvalu. Možda je najvažnija finansijska odluka bila subvencionisanje kupovine električnih automobila i hibrida. Pored toga, niz infrastrukturnih projekata je ostvaren zahvaljujući donaciji EU u cilju smanjenja štetnih gasova.

Na primer, na teritoriji grada Subotice u prošloj godini izgrađeno je 7,9 kilometara biciklističke staze. Povećanjem udela biciklističkog saobraćaja doprinosi se poboljšanju kvaliteta života, zamenom pojedinih oblika motorizovanog saobraćaja mogu se smanjiti gužve u saobraćaju, poboljšati kvalitet vazduha, a redovna fizička aktivnost, zahvaljujući svakodnevnoj vožnji biciklom, doprinosi očuvanju zdravlja.

U okviru pomenutog IPA projekta izrađena je i planska dokumentacija za izgradnju dodatnih 25 kilometara biciklističkih staza u Subotici i zahvaljujući dobrim odnosima SVM sa koalicionim partnerom SNS novi ugovor o donaciji je potpisan između grada Subotice i EU, kao donatora projekta za nastavak izgradnje nove biciklističke staze čija realizacija je i započeta.

Smatramo da je izuzetno važna i edukacija i povećanje svesti građana u energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, jer sa malim promenama i zajedničkim delovanjem možemo postići vrlo dobre rezultate. Hvala na pažnji.