Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/86-21

1. dan rada

23.03.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Tatjana Matić

| Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija
Zahvaljujem se predsedavajuća.
Poštovani poslaniče, još jednom samo da napomenem. Osnovni kriterijum i osnovni razlog za jedan ovakav projekat jeste bilo upravo fokusiranje na najruralnija područja u Republici Srbiji.
Dakle, kao što sam napomenula u uvodnom izlaganju, mi smo se upravo fokusirali na ona područja gde nije postojao nikakav komercijalni interes mobilnih operatora da razvijaju širokopojasnu infrastrukturu koja podrazumeva ne samo internet, nego rekli smo već i televiziju, fiksni telefon itd.
Tako da, da, reč je baš o najruralnijim područjima u Republici Srbiji. To je bio kriterijum za odabir ovih prvih 600 naselja. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Danijela Veljović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, najvažnija tema današnje rasprave i važna vest je da će u blizu 600 ruralnih naselja biti izgrađena širokopojasna komunikaciona infrastruktura, kao i povezivanje 90.000 domaćinstava i 500 škola u seoskim područjima.

Šta to zapravo znači? Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je sprovelo analizu pregleda postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnom internetu, kao i studiju kojom su predloženi različiti modeli podsticaja i izgradnje.

U saradnji sa operatorima elektronske komunikacije, izrađene su mape dostupnosti i zaključak je bio da u Republici Srbiji postoji oko pola miliona domaćinstava u ruralnim područjima gde nema ekonomskog interesa, operatora za razvoj infrastrukture. U toliko su još značajniji ovakvi kapitalni podsticaji države, a da bi se i omogućio ravnomerni privredni razvoj zemlje.

Cilj projekta je svakako da se značajno poboljšaju usluge, kapaciteti, brzina, a u korist potrošača, da se ostalim operatorima omogući efikasan pristup, subvencionisanoj mreži, kako bi se izbegao dominantan položaj i najvažnije, da se unapređenjem komunikacione infrastrukture kroz izgradnju seoskim područjima, gde je nema uopšte, povežu javne ustanove, a pre svega škole pored domaćinstava.

Danas kada govorimo o pismenosti, moramo pričati i o digitalnoj pismenosti. Koliko je ona važna vidimo naročito sada u vreme ovog onlajn školovanja. Digitalnu pismenost nikako ne treba poistovetiti sa kompjuterskom pismenošću, jer digitalna pismenost zapravo predstavlja sposobnost komuniciranja na jedan poseban tehnološki način, sposobnost učenja, bezbednog korišćenja internet sadržaja, kao i zrelog i odgovornog pristupa internetu, kroz svesnost da ostavljamo trajni trag u tom digitalnom svetu.

Zbog ovoga je razvoj digitalnih veština veoma odgovoran zadatak i nastavnika, a pre svega Ministarstva prosvete zbog edukacije i jednog sasvim drugačijeg pristupa obrazovanju koje se isprepletano razvija sa razvojem digitalne pismenosti i zapravo predstavlja školu budućnosti.

Zbog čega govorimo o ovoj temi sada? Upravo iz razloga što je internet postao najvažnije sredstvo komuniciranja, obaveštavanja, ali i informisanja i učenja.

Bez interneta se danas gotovo ne može zamisliti funkcionisanje, bilo da je u pitanju poslovna komunikacija ili svakodnevna. Svedoci smo da je isto tako na internetu dostupan različit sadržaj i onaj neprimeren. Lažnih vesti ma na pretek, a da li je neka vest lažna i da li je izvor koji je plasira verodostojan to može proceniti samo prosvećena osoba.

Zbog toga je i obaveza svih nas koji obavljamo javne funkcije da apelujemo i konstantno zahtevamo od zajednice da radi na obrazovanju. Mi ne možemo uticati na izbor svakog pojedinca šta će gledati, šta čitati, koju muziku slušati, ali možemo zahtevati da emisije edukativnog sadržaja budu primarne, pa mogu reći i nametljive.

Pitanje koje stalno treba da postavljamo je čime hranimo duh i um naše dece, jer jaka država može da bude samo ona koja ima zdravo društvo i zdravu naciju. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Danijeli Veljović.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Zagorka Aleksić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, uvažene kolege, JS će podržati donošenje zakona kojim će se potvrditi Ugovor o zajmu za projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, a koji je potpisan između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Za građane je važno da znaju da je planirano da se ovaj projekat sprovede kompletno do kraja 2023. godine i da će finalni cilj biti da oko 900 škola, tj. javnih ustanova i na kraju 135.000 domaćinstava postanu korisnici širokopojasnog interneta.

Takođe bih spomenula i Sporazum o donaciji, koji je Srbija nedavno potpisala sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, vrednom 1,7 miliona evra, koji će obezbediti izradu projektno-tehničke dokumentacije za ovaj projekat. Sprovođenjem projekta ljudima koji žive u ruralnim područjima naše zemlje olakšaće se pre svega komunikacioni aspekt života, ali će benefiti najpre biti vidljivi kod mlađe populacije, tačnije školske dece.

Jedinstvena Srbija postavlja pitanje položaja žitelja srpskog sela kao jedno od centralnih pitanja našeg društva. Mi smatramo da je pitanje edukacije i socijalizacije dece koja žive i obrazuju se u ruralnim područjima esencijalno pitanje opstanka tih sredina.

Kada pogledamo neke opšte uvide koji daju sliku o seoskim školama u Srbiji danas, ne možemo reći da su ti podaci ohrabrujući. Mali broj dece iz ruralnih područja je uopšte uključeno u predškolsko obrazovanje, smanjen je broj isturenih odeljenja osnovnih škola i takođe je zabeleženo i značajno osipanje dece u višim razredima osnovnih škola.

Problemi nastave u ovim područjima su brojni i tu se ne radi o manjku stručnog kadra, jer ćemo se svi složiti da je biti seoski učitelj ili nastavnik danas zaista entuzijazam. Problemi su pre svega u nedostatku adekvatnih savremenih sredstava za rad.

Kao članica skupštinskog Odbora za prava deteta, u novembru mesecu sam imala priliku da prisustvujem on-lajn konferenciji prava deteta u doba kovida. Članovi skupštinskog Odbora za prava deteta su imali priliku da čuju šta muči učenike srpskih srednjih škola u vezi sa ovim novim modelom on-lajn nastave i to je jedna zaista široka tema, ali đaci iz svih krajeva Srbije su bili saglasni u jednom – skrenuli su pažnju na nedovoljnu tehničku pismenost nastavnika i profesora. Naravno, ne svih. Oni sami kažu da uvek postoje izuzeci, ali činjenica je da to predstavlja problem i u gradskim krajevima, dakle u područjima koji nemaju probleme sa internetom.

Uvođenje širokopojasne komunikacione mreže će biti svojevrstan izazov i neće samo unaprediti nastavu u seoskim sredinama, već će i finansijski rasteretiti roditelje koji su za svoje đake morali da kupuju skup internet od operatera. Mi smatramo da je ovo krupan i važan korak u modernizaciji srpskih seoskih područja.

Za Jedinstvenu Srbiju razvoj srpskog sela je prioritet i za svaki projekat koji ima za cilj unapređenje života ljudi koji žive u ruralnim područjima Vlada Srbije će imati našu podršku. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo puta do sada sam u parlamentu rekao da je najveća tragedija jednog društva da izgubi osećaj da prepozna prioritete i da izgubi osećaj da prepozna prave vrednosti.

Na veliku žalost kritičara o kojima je mladi kolega maločas govorio, ovo društvo nije izgubilo osećaj da prepozna prioritete i nije izgubilo osećaj da prepozna prave vrednosti. Mnogo puta je to do sada pokazalo, kao što će pokazati, potpuno sam ubeđen, i u periodu koji je pred nama, kao što je i Vlada Republike Srbije kroz ekspoze i kroz šest ključnih tačaka, principa i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije, prepoznala prave prioritete. Jedan od tih prioriteta jeste upravo ono o čemu danas govorimo.

Malo čas je koleginica Marina pomenula zaduženje. Zadužujemo se. Tačno. Mi se zadužujemo, ali treba praviti razliku između zaduživanja za plate i za penzije i zaduživanja koje treba da omogući razvoj i da da određene pozitivne efekte kada je reč o rastu BDP. Srbija ima više razvojnih a ne potrošačkih kredita. I to je suština koju ovi kritičari ne razumeju. Dakle, tačno je, zadužujemo se, ulažemo u putnu infrastrukturu, danas govorimo o digitalnoj infrastrukturi, ali, izvinite, to je ulaganje u budućnost, to je ulaganje u budućnost Srbije. I ne vidim razlog zašto bi neko bio protiv toga?

Imamo budžetski deficit i to nije sporno, ali taj budžetski deficit je kontrolisan, taj budžetski deficit nije skup, taj budžetski deficit nije nastao zato što je predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije vodila lošu fiskalnu politiku, već zbog korone. Ali, kažem – kontrolisan je i kreće se upravo u parametrima koji su definisani. Javni dug u odnosu na BDP je ispod 60%, što nam govori da i pored toga što je teška situacija, ostvarujemo dobre rezultate. Vlada Republike Srbije ostvaruje dobre rezultate, dobre ekonomske pokazatelje, što opet znači da može bolje i više i uvek treba podizati lestvicu, jer to je dobro za budućnost Srbije.

Ovo je kontrolisani deficit i on će, sigurni smo, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije je sigurna da će omogućiti u perspektivi realizaciju onog cilja, a to je „Srbija 20-25“ ili 2025. prosečna plata u Srbiji 900 evra, a prosečna penzija u Srbija 450 evra. Imao sam potrebu da ovo kažem na samom početku pre nego što krenem da govorim o konkretnoj temi jer se govorilo o zaduživanju, pa prosto da demantujemo kritičare bar na ovakav način.

Dakle, ovaj zajam je po prirodi, kao što sam rekao, investicioni, razvojni i treba da omogući digitalizaciju ruralnih područja u Srbiji koja do sada nisu bila obuhvaćena projektima komunikacione infrastrukture, što je uslov smanjenja regionalnih razlika i smanjenja razlika između sela i grada u uslovima pre svega elektronskih komunikacija.

Strateški posmatrano digitalizacija, tu se u potpunosti slažemo, je neophodan uslov i društvenog i privrednog razvoja jednog modernog društva, uslov globalne povezanosti, a bez visoke zastupljenosti širokopojasnog interneta danas je nemoguće zamisliti ne samo brzu razmenu informacija nego razvoj novih zanimanja i novih grana ljudskih delatnosti, privrede uopšte, tako da se može reći da internet značajno utiče i na porast, kao što sam rekao, BDP, ali internet utiče i na zapošljavanje.

Zato je suzbijanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja od ključnog značaja za ravnomeran regionalni razvoj.

Ono što je važno istaći jeste da je Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ali i kao zemlja Zapadnog Balkana, koji se sa stanovišta EU posmatra integralno obuhvaćeno posebno Digitalnom agendom za Zapadni Balkan, koju je Evropska komisija pokrenula na Digitalnoj skupštini održanoj 25. juna 2018. godine u Sofiji. Cilj ove agende je da je podrška tranziciji celog regiona ubrzanim stvaranjem digitalnog društva, time i digitalne ekonomije ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije ekonomskog sektora, kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i svakako bolje usluge.

Pokrenuvši ovu agendu Evropska komisija se zajedno sa resornim ministrima svih zemalja Zapadnog Balkana dogovorila oko ključnih ciljeva i akcija. Jedan od tih ciljeva je ulaganje u širokopojasnu povezanost jer su elektronske komunikacije, odnosno povezanost internetom preduslov svakog razvoja tržišta pre svega koji se danas ne može ni zamisliti bez brzog protoka, niti razmena informacija. Ovu agendu finansijski podržava Evropska banka za obnovu i razvoj kroz odobravanje zajmova, tako da se ovaj zajam odobren Srbiji može smatrati delom Agende za Zapadni Balkan.

Kada je u pitanju Srbija prethodnicom ovog projekta zajma, o kome danas govorimo, možemo smatrati donaciju Evropske banke za obnovu i razvoju u iznosu od 1,7 miliona evra.

Sporazum o ovoj donaciji namenjenoj upravo projektu širokopojasni internet u ruralnim područjima u Srbiji, potpisan je 27. januara, o tome je već bilo reči, a namenjen je za izradu, odnosno pripremu projektne dokumentacije. Možemo reći da je bilo izvesne simbolike u datumu potpisivanja ovog Sporazuma o donaciji, potpisan je baš na Svetog Savu, a to je školska slava, kada znamo da će ovim projektom biti obuhvaćeni, pre svega škole u ruralnim područjima, koje će uvođenjem interneta imati mogućnost da, kao i njihovi vršnjaci u gradskim sredinama, pre svega učestvuju u „onlajn“ nastavi.

To se odnosi i na prosvetne radnike u mnogim seoskim sredinama, koji zbog nedostatka interneta nisu mogli da obezbede elektronsku komunikaciju sa decom, niti da obezbede nastavu na daljinu, što jeste bio ozbiljan problem. U tom smislu, zajam za ovaj projekat kojem su predviđena sredstva u iznosu od 18 miliona evra, predstavljaju svojevrstan nastavak projekta, kojim će se izgraditi potrebna komunikaciona infrastruktura za širokopojasni internet u ruralnim sredinama Srbije.

Inače, cilj ovog projekta jeste, dakle da dve trećine domaćinstava u Srbiji koja sada nemaju širokopojasni internet, budu njime pokrivene. Prema podacima iz 2020. godine, u Srbiji 80,8% domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, što čini povećanje od 1,2% u odnosu na 2019. godinu, a 8,3% u odnosu na 2018. godinu.

Zastupljenost ove vrste internet konekcije najveća je u Beogradu, iznosi 93,9%, u Vojvodini 74,7%, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji recimo 77,5% itd. Kada je reč o gradskim naseljima, ona iznosi 87%, dok je samo 70,1% ruralnih srpskih domaćinstava povezano fiskalnim širokopojasnim mrežama.

Dakle, zahvaljujući pre svega ovom projektu, dakle ovome o čemu danas govorimo, projektu digitalizacije, koji podržavaju Evropska banka za obnovu i razvoj i bilateralni donatori, u okviru investicionog okvira za Zapadni Balkan, oko 80 hiljada domaćinstava i 500 škola i javnih institucija širom Srbije, dobiće pristup brzom širokopojasnom internetu.

Širokopojasna internet konekcija ne omogućava samo brzi pristup internetu, već menja celokupni način upotrebe interneta, budući da omogućava preuzimanje potrebnih i traženih informacija sa interneta na znatno brži način. Takođe, razvoj širokopojasnih mreža utiče i na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi, i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima.

Pandemija uzrokovana korona virusom u 2020. godini pokazala je da je brzi internet presudan za rad od kuće, pristup administrativnim, finansijskim, medicinskim pre svega i drugim uslugama, ali i njegova posebna uloga je došla do izražaja u obrazovanju.

Internet je bio gotovo presudan za nesmetano odvijanje procesa obrazovanja. Sa „onlajn“ nastavom susreo se čitav obrazovni sistem. Dakle, nije „onlajn“ nastava bila namenjena samo urbanim sredinama, već su na ovaj metod nastave na daljinu bili usmereni i učenici iz čitave zemlje, iz manjih gradova, ali i iz zabačenijih, siromašnijih sredina, u kojima je internet jako spor ili ga, nažalost čak i nema.

Sistemska podrška digitalizaciji formalnog obrazovanja u svim sredinama doprineće i razvoju IT kadrova, kao i strateški cilj koji je definisan u Strategiji razvoja IT industrije. Mora se raditi, naravno na unapređenju telekomunikacione infrastrukture i uvesti internet u svako selo, u svaku seosku školu, jer naša Strategija razvoja sela i ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju podrazumevaju i stvaranje boljih uslova za život na selu, što upravo i činimo i radimo.

Dakle, ne samo za starije, već i za mlađe generacije koje danas bez elektronskih komunikacija, bez mobilnog telefona, bez interneta, ne smatraju da imaju kvalitetan socijalan život i dostupnost potrebnim informacijama za život i rad.

Ovim projektom potvrđuje se odlučnost Vlade Republike Srbije da će svi građani koji su do sada bili bez interneta ili na neki način izopšteni, dobiti pristup internetu, što se posebno odnosi na učenike u ruralnim područjima.

Plan države jeste da do 2025. godine, uz širok program podsticaja za izgradnju širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima, nijedno domaćinstvo u Srbiji ne bude bez pristupa fiksnom širokopojasnom internetu. Ova Vlada je temu informacionih tehnologija i digitalizacije stavila u sam vrh svojih prioriteta.

Vlada Srbije prepoznala je značaj digitalizacije za celokupni ekonomski i društveni proces i progres pre svega. Digitalne tehnologije donose revoluciju u način na koji učimo, radimo i živimo kao pojedinci, ali i kao čitavo društvo. U tom smislu se planira i veća stopa ulaganja u ovaj sektor. U ovom trenutku prema podacima stopa ulaganja u IT sektor u Srbiji po glavi stanovnika je nešto više iznad 80 evra, a planirani trend rasta do 2025. godine jeste 150 evra po glavi stanovnika. Dakle, planira se ubrzani, skoro udvostručeni rast, što je veoma pozitivno.

Govoreći o razvojnim prioritetima ove Vlade, premijerka Srbije Ana Brnabić je istakla da će jedan od prioriteta biti podrška razvoju sela i poljoprivrede. Po njenim rečima planirana su veća ulaganja u znanje, nauku za primenu u poljoprivrednoj proizvodnji, što uključuje naravno i digitalizaciju i širenje interneta kako bi mladi ostali na selu, jer otežan pristup ruralnog stanovništva savremenim i kvalitetnim obrazovnim uslugama takođe predstavlja jedan od ozbiljnih uslova migracije upravo mladih sa seoskog ka gradskom području ili urbanom području.

Prošle godine u martu mesecu usvojena je i Strategija razvoja digitalnih veština za period od 2020. do 2024. godine, čiji je osnovni cilj unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana, uključujući i pripadnike osetljivih društvenih grupa. Posebni ciljevi su, to želim posebno da istaknem, unapređivanje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu, unapređenje osnovnih i naprednih digitalnih veština za sve građane, razvoj digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada, kao i celoživotno učenje IT stručnjaka.

Tako možemo reći da je digitalizacija ruralnih područja Srbije značajan deo ove strategije i jedan od njenih, da kažem ključnih ciljeva. Naravno, da će ovaj predlog o kome danas govorimo imati podršku poslaničke grupe SPS, o tome je govorila i koleginica Paunović.

Neretko zloupotrebljavam skupštinsku govornicu. Maločas me je kolega podstakao, nadam se da se nećete naljutiti, da uvek postoje kritičari. Ne sumnjam da će postojati kritičari i kada govorimo o ovoj temi, ali potpuno je jasno šta je cilj tih kritičara, destabilizacija Srbije. Oni nemaju drugi cilj i taj cilj pokušavaju da realizuju kroz jednu vrstu pre svega, pritisaka, putem recimo evropskih parlamentaraca ili da nametnu uređivačku politiku u medijima, a onda na sve to prete ponovnom nekakvom ulicom. Kao da se neko plaši te ulice. Nismo ih se plašili 2000. godine, zar misle da ih se plašimo danas, 2021. godine?

Taj kontinuitet napada se nastavlja. Drago mi je, prošle nedelje sam govorio u parlamentu i govorio sam o tome kako je jedna nevladina organizacija napala i u negativnom kontekstu govorila o kolegama parlamentarcima. Bez obzira što smo iz različitih poslaničkih grupa, reč je o gospodinu Martinoviću, gospodinu Bakarecu, rekao sam šta je stav poslaničke grupe SPS. Nije ovde bitno ko pripada kojoj političkoj stranci, mi imamo jedan cilj, koji želimo zajedno da realizujemo, a to je ono što je definisano u ekspozeu Vlade Republike Srbije. Naš drugi cilj je da štitimo institucije sistema, da zaštitimo Skupštinu kao najviši organ zakonodavne vlasti. To što drugi ne poštuju, neka oni razmisle, nisu je poštovali ni dok su bili u ovom parlamentu, a kamoli sada.

Na njihovu veliku žalost ponovni ulazak u parlament je za njih pluskvamperfekat. To se više neće, u to sam potpuno siguran, to se više neće desiti. Ali, oni se svakako ne zaustavljaju sa kritikama. Sada, postavlja se pitanje – odakle tolika nervoza? Odakle tolika bojaznost, odakle tolika histerija baš sada?

Mi smo o tome govorili ovde kada je predsednik jasno, predsednik Srbije, jasno rekao - jedan od šest ključnih principa i načela je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, i rekli da je ono što se dešavalo u periodu iza nas ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Kada smo usvojili Zakon o poreklu imovine u parlamentu, tek tada su pokazali nervozu.

Pa zašto nervoza, ako ništa ne krijete? Odakle, ako je predsednik rekao – evo, ja ću biti prvi predmet provere? Ako smo mi kao poslanici rekli – pa, evo mi želimo, takođe. Proveravali ste vi nas, ali nema nikakvih problema, mi ponovo želimo da budemo predmet provere.

Odakle ta nervoza kod vas? Smeta vam što je Srbija uređena pravna država u kojoj će funkcionisati institucije sistema. To vam smeta, što ovo fabrikovanje afera, recikliranje, izvlačenje nekih afera koje su odavno imale sudski epilog. Šta je cilj svega toga? Cilj svega toga je da se prikrije istina, jer nikako da dođemo do istine. Jedan dan je, odnosno u kontinuitetu je predmet napada predsednik Republike, juče je to bio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pa su želeli da deluju šaljivo sa nekakvim saopštenjem. Nisu oni delovali šaljivo, oni su nama delovali tragikomično. Ako su želeli da nas zastraše, mnogo smo se uplašili.

Jedna stvar je ovde jako važna. Gospodo, izađite pred građane Srbije i saopštite istinu. Maločas je kolega govorio, ako zakažete konferenciju za novinare, dopustite novinarima da vam postave pitanje. To svako radi, počev od predsednika do svakog poslanika, do svake poslaničke grupe. To je kulturološki, to je politički korektno, a ne da odigrate nekakav politički monolog, jer čemu onda svrha takve konferencije za štampu. Zašto ste je zakazali?

Jel to savremeno demokratsko društvo za koje se zalažete? Jel to sloboda medija koju pokušavate da nam nametnete kroz pritisak preko evropskih parlamentaraca? Neće moći. Sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakva Srbija jeste i Srbija će to biti i u narednom vremenskom periodu. To ćemo vrlo jasno, nemamo mi problem, mi ćemo to vrlo jasno reći i evropskim parlamentarcima. To je bila njihova, između ostalog, konstatacija.

Šta je problem gospodinu Đilasu? Aleksandar Vučić? Juče Ivica Dačić? Sutra će biti neko drugi. Znate zašto? Zato što nema petlju, da tako kažem, da ode na poligraf i da odgovori samo na dva ključna pitanja. Gospodine Đilas, imaš li račune u Hong Kongu i na Mauricijusu? Ima li na tim računima toliko o toliko novca? Čemu strah ako znate da ste u pravu?

Nemojte samo da ponovo gledamo onu predstavu i onu režiju i da suze i nažalost decu koristite u svrhu političkog marketinga da bi na taj način došli do političkih poena, da pokušavate od sebe da napravite žrtve i da pokušate da pronađete nekoga u Srbiji ko se oseća kao žrtva. Pogrešili ste i vreme i mesto. Nije ovo više Srbija kada ste mogli da prebacujete taj novac, a ja želim da verujem da su novinari koji su o tome pisali podstaknuti dobrim informacijama i da će nadležni organi i nadležne institucije odreagovati na pravi način. U tome će svakako imati podršku poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta.
Sledeći je narodni poslanik Nemanja Joksimović.
(Posle pauze.)
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Joksimović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nemanja Joksimović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala, predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, kojim će se finansirati izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Ovaj projekat sastoji se iz dva dela. Prvi deo odnosi se na projektovanje i izgradnju širokopojasne mreže do 500 seoskih škola, dok se drugi deo Projekta odnosi na izgradnju širokopojasne mreže od seoskih škola kao pristupnih tačaka do 80.000 domaćinstava u ruralnim područjima širom Republike Srbije.

Cilj ovog projekta jeste da obezbedimo brz internet do što većeg broja seoskih naselja čime će se povećati kvalitet života u tim sredinama. Takođe, uvođenjem ovog sistema omogućiće se i brži razvoj ruralnih sredina u Srbiji, dalji razvoj industrijskih oblasti, ali i bolje povezivanje privrednih regiona.

Realizacijom ovog projekta olakšaće se i komunikacija između države i građana, trgovina i plaćanje sa udaljenih mesta, ali i unaprediti proces učenja. Upravo je posebna pažnja ovim projektom usmerena na obezbeđivanje brzog interneta u školama seoskih područja, kako bi znatno poboljšali kvalitet nastave, efikasnost učenja, ali i omogućili realizaciju nastave na daljinu. Realizacijom ovog projekta svaki đak će, bez obzira na to u kom delu države živi i ide u školu, imati pristup brzom internetu, digitalnom obrazovanju, kao i novom vidu socijalne uključenosti koja je jako važna za mlade ljude.

Naš cilj je da našoj deci, deci Srbije, omogućimo jednake uslove za obrazovanje, jer je upravo ulaganje u našu decu- ulaganje u budućnost Srbije. Takođe, ovim projektom sprečiće se i migracije ka velikim urbanim sredinama, odnosno omogućiti ostanak stanovnika u seoskim područjima, uz istovremeno podsticanje pozitivne migracije ka ruralnim sredinama. Obezbediće se i rešavanje problema digitalne nejednakosti između gradskih i seoskih sredina, formiraće se nove tačke razvoja u nerazvijenim područjima i stvoriti mogućnost za poslovanje čak i uslovima krize, poput ove koja je izazvana pandemijom korona virusa.

Širokopojasni internet pristup ojačaće i ekonomski i socijalni razvoj ovih sredina pružajući povezanost ne samo javnih i obrazovnih institucija, bolnica, poslovnih subjekata, već i domaćinstava, novootvorenih kompanija, kao i sve veće populacije radnika koji rade na daljinu.

Moram da napomenem da je ovaj projekat jedan od 12 infrastrukturnih projekat koje je Srbija predložila u okviru Ekonomskog investicionog plana za zapadni Balkan. Upravo ulaganje u digitalnu budućnost jedan je od prioriteta ovog plana Evropske unije u okviru kojeg je poseban akcenat stavljen na obrazovanje, preduzetništvo, zdravstvo, energetiku, istraživanje, inovacije, pametni rast, kao i ulaganje u širokopojasnu mrežu.

Treba napomenuti i da je ovaj projekat deo šire inicijative, odnosno prvi od dve faze i da će se u narednoj fazi graditi širokopojasna infrastruktura do 900 škola i do 135.000 domaćinstava, što je jako važno da građani znaju. Jer upravo ulaganje u razvoj infrastrukture, bez obzira na to da li se radi o telekomunikacionoj ili putnoj infrastrukturi, predstavlja ključ za dalji ekonomski razvoj naše zemlje, što je jedan od prioriteta i ove Vlade Srbije.

Ali ovaj projekat ima i šire značenje. On pokazuje da je Aleksandru Vučiću i SNS stalo do svakog građanina Republike Srbije, bez obzira na to u kom delu države živi. Nama je bitan svaki grad, svaka opština, svako selo, svaka mesna zajednica i svaki čovek u Republici Srbiji, dok je Draganu Đilasu jedino stalo do miliona evra koje je oteo od građana Republike Srbije i koje je probao da sakrije u Švajcarskoj, preko Mauricijusa, pa se do Hong Konga. I malo mu je to. Malo mu je što je od građana već oteo 619 miliona evra, pa sada na sve načine pokušava da se vrati na vlast, ne bi li nastavio tamo gde je stao. Jedini problem na tom putu prave mu građani Srbije koji nikada više neće glasati za njega i njegove prevarante iz bivšeg režima.

Videli su građani Srbija jako dobro kako u praksi izgleda ta borba za državu i narod. To je isključivo borba za njihov lični interes, za milione evra koje su strpali u svoje džepove i bezbroj nekretnina koje ni sami više ne mogu da prebroje, dok su stotine hiljada građana Srbije ostavili na ulici i bez posla. Zbog toga im građani Srbije nikada više neće dati svoj glas, jer je glas za Dragana Đilasa i njegove saradnike iz bivšeg režima isključivo glas za ponovno čerupanje državne kase i njihovo lično bogaćenje. Hvala.