Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Boban Birmančević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani dragi građani Srbije, današnja tema o kojoj raspravljamo i za koju tražimo podršku od skupštinske većine, širokopojasni internet, digitalizacija Srbije, ali sa posebnim akcentom i sa zadatkom razvoja interneta u ruralnim predelima, u seoskom području zaista je tema koja zavređuje svu pažnju poslanika, ali i srpske javnosti.

Ono o čemu mi danas raspravljamo i zašta hoćemo da dobijemo podršku skupštinske većine je nešto što je drugima bila misaona imenica i nešto što drugi nisu mogli da obećaju ni kao predizborno obećanje, a kamoli da to sprovedu u delo.

Kvalitet infrastrukture u seoskom području nije više samo put, struja, voda, moramo više i moramo bolje. Da li je potreban internet? Internet je preko potreban, neophodan i još jedan je od razloga zbog koga će se neko odlučiti da ostane u selu. Ali, to nije dovoljno, moramo ići dalje od toga. To mora biti i proizvodnja zdrave hrane, to mora biti i seoski turizam, to moraju biti novi uslovi i načini trgovine gde će upravo ono što se proizvede u selu naći put da dođe do Niša, Novog Sada, Beograda, Kragujevca, da nađe put do balkanskih, ali i evropskih gradova. Jedan od razloga zašto ovo mora biti podržano je upravo taj da taj prozor u svet bude širokopojasni internet.

U prvoj fazi, evo u razgovoru sa ministarkom i članovima njenog kabineta, u prvoj fazi ovog projekta je to upućeno za opremanje škola, školskih učionica, ali će svakako biti moguće upotrebiti u selima i za mesne zajednice, za domove kulture i za sve one kojima je internet potreban.

Evo prilike, evo i poziva predsednicima opština, gradonačelnicima da za svoja nerazvijena seoska područja uzmu učešće. Neka se obrate ministarstvu, neka naprave konekciju i dogovor sa ministarstvom da pomognu u delu ne samo implementacije, nego i samog obučavanja i primene ne samo, kažem, u školama i učionicama, nego upravo i u seoskim mesnim zajednicama, domovima kulture i bilo gde gde je taj internet potreban, možda u nekoj ambulanti ili bilo gde, bukvalno bilo gde.

Bilo bi dobro, takođe i na Odboru za finansije smo pričali o tome, da moraju timovi iz ministarstva, stručni timovi, obučeni timovi, ljudi koji se bave tim biti na terenu i pomoći da se taj softver i hardver koji je završio u školama jednostavno i objasni i pokaže učenicima, učiteljima, onima koji će biti korisnici i način na koji to da jednostavno koriste i upotrebe. Za jednog jedinog učenika vredi i za tog jednog jedinog učenika, čim postoji škola, postoji i budućnost za to selo, postoji i mesna zajednica i postoji razlog da ti ljudi ostanu na tim mestima.

Dok razmišljam o ovome, eve kratkog i jasnog primera, a to je upravo prijavljivanje za vakcinaciju, za imunizaciju i način na koji se naši građani prijavljuju.

Naravno da je uz pomoć interneta, digitalizacije koja je na većem delu Srbije u primeni, koja je već primenjena, ali još jedan od razloga zašto taj internet treba da bude dostupan svima, naravno dok nemaju tog interneta predsednik je uspeo da organizuje i da obezbedi vakcinu za sve.

Ali, nije dovoljno obezbediti vakcinu koja će biti smeštena u ambulante, domove zdravlja i bolnice u gradovima. Mobilni timovi u što kraćem roku, u što kraćem vremenu da obiđu starije ljude i da upravo i starijima, ali i mlađima koji u jednom trenutku nemaju internet omogući upravo potrebnu imunizaciju.

Poziv predsednicima opština nije formalan, nego je suštinski. Predsednici opština kao izabrani ljudi za te opštine, za ta sela upravo moraju da se uključe zajedno sa svojim timovima u implementaciju ovih projekata.

Dobro je da imamo za koga da radimo ovo, jer da nije bilo politike Aleksandra Vučića od 2012. godine do sada mi ovo ne bi imali gde da instaliramo i ne bi imali za koga da široko pojasni internet dovedemo u sela.

Ne treba biti sad veliki stručnjak, pa doći do zaključka da postoje ozbiljni problemi za sela, ali pokazao je primer situacije sa Kovidom da se upravo selo našlo kao prvi, ja mislim i najznačajniji, u odbrani Srbije od Kovida, a to je upravo selo, hrana koja se proizvodi u selu i stabilnost koju dobijamo. Jer, ne zavisimo, sa jedne strane kada je hrana u pitanju, ni od koga, a sa druge strane uz Aleksandra Vučića ne zavisimo ni kada je imunizacija u pitanju ni od zapada, istoka, ni juga, ni severa, nego zavisimo isključivo od sebe, odnosno od našeg predsednika i od njegove moći i snage da u ovim teškim trenucima se izbori, bukvalno izbori za svaku vakcinu. Način na koji se sada Srbija ponaša može da služi za primer svim evropskim i naravno svetskim državama.

Dok mi raspravljamo o bežičnom internetu, o širokopojasnom internetu u seoskim mesnim zajednicama na seoskom području za male škole, pa i za jednog učenika, dok vodimo brigu o tome da se nađe posao za sve, da se uradi putna infrastruktura do svakog sela, do svake kuće, imaju neki drugi koji razmišljaju o tome kako da sakriju što više para, koji ne mogu tačno da utvrde u kojim se to državama i bankama nalaze milioni evra i koji u isto vreme za te milione evra za koje ne znaju ni kako su ih stekli, ni koliko je koji građanin oštećen, ali za koje znaju gde im se nalaze, ne nalaze razloge da se izvinjavaju, da se uvuku i sklone, da se uvuku u mišju rupu i da iz nje ne izlaze dok po njih ne dođe neko iz državnih organa da ih pita – dobro ljudi, odakle vama tolike pare?

Ja bih voleo da u ovom trenutku neko od državnih organa jednostavno nađe načina da građanima iznese istinu o 619 miliona evra, koliko je prihodovala firma Dragana Đilasa, koji u isto vreme pokušava da bude lider, samo ne znam čiji. Njegove laži koje on svakodnevno iznosi, u njih više ne veruje ni on, ne veruju ni njegovi bliski saradnici, nema ih mnogo, ali ni oni mu više ne veruju, a o građanima Srbije nemamo šta da pričamo. Kome veruju građani Srbije, to oni pokažu na izborima.

Sa druge strane imamo ljude koji u ovoj nemoći, u nemoći da urade bilo šta dobro za Srbiju, za svoje neuspehe, za neuspehe jedne propale politike, naravno neopravdano krive Aleksandra Vučića, jedino što mogu to je da prete.

Najnovije pretnje u današnjem danu i pretnje koje su upućene predsedniku su još jedan vid i pokušaj da se destabilizuje Srbija, da se destabilizuje Aleksandar Vučić, da se destabilizuje SNS, pa i ova skupštinska većina.

Poruka je vrlo jednostavna – pretnje im uroditi plodom neće. Na te pretnje mi reagujemo novim projektima, novim zakonima i novim investicijama i novim radnim mestima. Na njihove pretnje Aleksandar Vučić reaguje upravo novim auto-putevima, novim obilaskom svih onih koje je trebao obići, čovek koji je spreman da sasluša svakoga i da svakome služi kao uzor i služi kao neko na koga se mogu ugledati ima pravo da vodi ovu Srbiju, ima pravo da očekuje podršku koju od te Srbije i dobija.

Još jednom, vredi se boriti za svaku školu, za svaku učionicu, za svaki širokopojasni internet u bilo kom selu. Vredi se boriti za svako učenika. Insistiram na tome da u danu za glasanje se prebroji ko je glasao, a ko nije glasao za budućnost naših sela, za budućnost i tog jednog učenika. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Svetlana Milijić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, strukturu i dinamiku društva na globalnom nivou, njegovu sadašnjost i njegovu budućnost determiniše sve više naučno-tehnološki razvoj i informatička revolucija. Razvoj elektronskih tehnologija komuniciranja je neodvojiv od modernizacije i predstavlja pokretač društvenih promena. Širokopojasni internet jeste način povezivanja na internet koji je 10 puta brži od osnovnog pristupa, odnosno omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Upotrebom širokopojasnog interneta, odnosno njegovim omogućavanjem 80 hiljada domaćinstava širom Srbije, oko 500 škola i javnih institucija dobiće brzi internet, odnosno zahvaljujući procesu digitalizacije koji podržava Evropska banka za obnovu i razvoj.

Vilijem Gibson je jednom rekao - budućnost je već počela, jedino ona nije ravnomerno raspoređena.

Svesni smo da stilovi života u ruralnim sredinama se u mnogome razlikuju od urbanih sredina, razlikuju se ne samo po tradiciji, već se razlikuju i po limitiranosti određenih usluga, naročito onih javnih. Ovim projektom omogućiće se poboljšanje socioekonomskih, društvenih, kulturnih i obrazovnih kapaciteta ruralnih sredina, što dovodi do ubrzanog regionalnog razvoja i napretka u evropskim integracijama. Na ovaj način stvoriće se podsticajno ekonomsko okruženje, kvalitetniji uslovi života za žitelje ruralnih područja, što se tiče državne administracije, kao što je portal e-uprava, zatim, kvalitetnije i mnogo brže usluge iz oblasti medicine, usluge iz oblasti trgovine ili usluge plaćanja na daljinu, a da ne govorim o tome koliko je to važno za obrazovanje obzirom da smo svesni da u vreme pandemije korona virusom se učenje na daljinu pokazalo veoma značajnim.

Ovakav pristup, takođe, omogućiće proizvođačima da se upoznaju sa boljim, novim, inovativnim načinima vođenja proizvodnje. Povećava se njihovo znanje o tržišnim i ekonomskim trendovima iz oblasti poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja. Ono što je takođe značajno da se naglasi jeste da informaciono-telekomunikacione tehnologije omogućavaju stanovnicima ruralnih područja da deluju zajednički, da se umrežavaju, da se šire, jačaju u oblasti ne samo poljoprivrede, već stočarstva, trgovine, turizma i naročito preduzetništva.

Zašto je ovo važno? Važno je upravo zbog osetljivih kategorija stanovnika ruralnih područaja kao što su mladi i kao što su žene na selu zbog preduzetništva i zbog novih radnih mesta.

Razvoj informacionih tehnologija i komunikacionih tehnologija ima naročit značaj za osetljive kategorije jer se na taj način smanjuje njihova izolovanost iz protoka informacija. Ono što jeste značajno jeste naglasiti to da se ne samo povećava broj radnih mesta, već se otvaraju nove mogućnosti za žitelje ruralnog područja čime se podstiče socioekonomski razvoj.

Moram da podsetim građane Srbije i sve one ljude koje to interesuje, a interesuje mnoge, jer u poslednjih 10 dana smo svedoci nečega što je Srbiju ostavilo i svakog normalnog građanina zatečenim, a to je 57 tajnih računa u 17 egzotičnih zemalja gospodina Dragana Đilasa, koji je podsetiću građane Republike Srbije u periodu od maja 2007. do juna 2008. godine obavljao posao ministra bez portfelja, zaduženog za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.

U šta je to gospodin Đilas ulagao u ovu Srbiju? Jel to možda ulagao u neki metar autoputa, neku školu na selu, neku bolnicu ili bilo šta drugo osim u svoj džep, odnosno u te svoje tajne račune koji sada isplivavaju kao kada se povuče more pa ostane da se vidi šta je iza toga ostalo? Da li je možda ulagao u obrazovanje, nauku, tehnologiju? Nije, ulagao je samo u sebe, u svoje tajne račune, u svoje nekretnine i ulaže i dalje u to da ruši politiku predsednika Aleksandra Vučića koji ovu Srbiju je počeo da diže iz pepela posle pustoši koju su oni ostavili.

Sada imamo nove bolnice, vakcine za sve građane Republike Srbije koje su obezbeđene, građani sami biraju koju će vakcinu da prime, brže idemo od jednog grada do drugog ne samo mi već i deca tih političara koju su iza sebe ostavili pustoš do 2012. godine.

To je Srbija koju mi ne želimo. Mi želimo Srbiju koja će da napreduje, Srbiju koja raste, Srbiju koja je stabilna država, Srbiju koja je bolja za svu našu decu. Živela naša Srbija. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Svetlani Milijić.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana ministarka sa saradnicima, danas bih iskoristio priliku i pažnju posvetio Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu koji se tiče projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Pre više od 30 godina dogodila se stvar koja je iz korena promenila tok čovečanstva i svet kakav poznajemo. Mreža svih mreža ili internet, kako ga mi kolokvijalno zovemo, rođen je 12. marta 1979. godine i nakon samo nekoliko godina postojanja internet je eksplodirao i postao sveprisutna stvar u životu svakog čoveka.

U našoj zemlji internet se pojavio nekoliko godina kasnije, tačnije 1996. godine. Od tada internet i sve ostale kompjuterske i informacione tehnologije napreduju nezamislivom brzinom. Značaj interneta se povećavao i povećava se u skladu sa njegovim razvojem. Isprva je predstavljao prenos samo određenih vrsta informacija. Danas internet bukvalno predstavlja dostupnost svim vrstama informacija.

Prednosti današnjeg interneta su ogromne i ogledaju se pre svega u mogućnostima učenja putem interneta, brze dostupnosti informacijama, pregled aktuelnih vesti, komunikacije sa drugim ljudima, razmeni iskustava, mišljenja i informacija sa drugim ljudima itd.

Internet nam danas pruža sve moguće informacije i uputstva u bilo kom trenutku za nekoliko milisekundi. Na osnovu podataka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija ustanovljeno je da je za nešto više od pola miliona domaćinstava u ruralnim predelima ne postoji ekonomski interes operatora za razvoj mreža nove generacije, odnosno pristup internetu velikih brzina. Da budemo precizniji, u medijima se pojavila informacija da pola miliona domaćinstava u Republici Srbiji nema internet pristup, ali to je greška. To je notorna laž i neistina. Dakle, ova domaćinstva imaju internet, ali ne i pristup internetu velikih brzina.

Daljom analizom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija utvrđeno je da samo 5% domaćinstava, odnosno oko 125 hiljada domaćinstava nema fiksni pristup internetu. Iako je ovaj broj domaćinstava mali, Srbija kao odgovorna država svesna važnosti interneta u 21. veku odlučila je da pokrene projekat razvoja širokopojasne infrastrukture u ruralnim sredinama, a rezultat je upravo ovaj Predlog zakona.

Kolika je važnost interneta imali smo prilike da vidimo u periodu korona krize kada je veliki broj građana Srbije bio u izolaciji. Dobar i brz internet omogućio je upravo tom delu građana da budu u kontaktu sa svojim najbližima, da kupuju onlajn, da dobiju pravovremene informacije i da lakše prebrode krizu. Zahvaljujući internetu omogućena je digitalna nastava za veliki broj đaka i studenata. Takođe, omogućen je rad od kuće velikom broju zaposlenih, pogotovo u periodu vanredne situacije, čime je jednim delom privreda nastavila da funkcioniše.

Cilj ovog Predloga zakona jeste razvoj brzih širokopojasnih mreža u belim zonama, odnosno područjima koja nemaju pristup brzom internetu, tačnije u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike.

Ovim Predlogom zakona o zajmu biće omogućena izgradnja širokopojasne infrastrukture koja će povezivati 500 škola i javnih ustanova u naseljima u belim zonama, odnosno tim seoskim područjima sa postojećom širokopojasnom infrastrukturom i obezbediti besplatno i dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija izabranih putem javnog tendera.

Zauzvrat, izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti, tačnije od kuće do kuće, koja povezuje škole do 80 hiljada okolnih domaćinstava.

Moramo napomenuti da je ovaj projekat, odnosno Predlog zakona, deo šire inicijative i predstavlja prvu od dve faze, gde druga faza targetira i do 900 škola i javnih ustanova i do 135 hiljada domaćinstava i planirana je kao zaseban projekat u 2021, odnosno 2022. godini.

Dakle, i pored krize prouzrokovane pandemijom korona virusa, ulaže se u projekte koji su od vitalnog značaja za naše građane, konstantno se radi na privlačenju novih investicija, na rastu plata i penzija, na izgradnji novih saobraćajnica. Sada, u ovom trenutku, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, radi se na izgradnji četiri auto-puta, a ideja je da do 1. decembra započne izgradnja još četiri auto-puta. Tako nešto u istoriji Srbije nije zabeleženo. Na ovaj način Srbija ide krupnim koracima napred i pristiže one koji su ispred nje.

Takođe, moram iskoristiti ovu priliku i pohvaliti visprenost našeg predsednika i naše Vlade u borbi protiv korona virusa i nabavke vakcina. Srbija sprovodi jedan od najbržih programa vakcinacije protiv korona virusa u Evropi, obezbedila je građanima dostupnost svih svetskih vakcina. O tome ne govorim samo ja, već pišu američki „Blumberg“ i nemački „Frankfurter algemane cajtung“.

Politika predsednika Republike Srbije, predsednice Vlade Republike Srbije, uprkos krizi koja je snašla ceo svet pa i nas, ruši sve barijere, otvara ekonomsku perspektivu, kako bismo išli što brže i što krupnijim koracima napred.

Što se tiče širokopojasnog interneta o kome sam maločas govorio, on značajno utiče na brži pristup informacijama, na porast BDP-a, na zapošljavanje, na suzbijanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja i od ključnog je značaja za ravnomeran regionalni razvoj. Zato ću ja lično, a nadam se i moje kolege, u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predloge zakona, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija!

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Borisu Bursaću.
Reč ima narodna poslanica Adrijana Pupovac. Izvolite.

Hvala, gospođo potpredsednice.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas je pred nama na dnevnom redu izuzetno važan Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu. Radi se o projektu izgradnje širokopojasne komunikacije infrastrukture u ruralnim predelima između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, baziran na analizama i studijama geografskih, demografskih i socio-ekonomskih specifičnosti pojedinih delova teritorije Republike Srbije, koji manifestuje odgovornu politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, ali i cele Vlade Republike Srbije, što pokazuje da je u njihovom fokusu upravo dislokacija, tj. ravnomerni regionalni razvoj naše države.

Posebna pažnja je usmerena na povećanje brzine protoka podataka na internetu, u školama seoskih područja, u kojima će se nalaziti pristupne tačke pomoću kojih će se pristup internetu širiti do domaćinstava koja zbog svoje udaljenosti od gradskih sredina nisu mogla da se razvijaju.

Opremanje škola u ruralnim sredinama informacionom mrežom, ali i izgradnjom infrastrukture, znatno će poboljšati kvalitet nastave, omogućiti realizaciju nastave na daljinu, olakšati i povećati kvalitet svakodnevnog života roditelja i dece, ali i povezivanje ljudi, privrednih regiona, razvoj industrijskih zona, kao i povećanje upotrebe novih tehnologija, inovacije u poslovanju i obrazovanju, a sve u cilju smanjenja nedostataka kvalifikovane radne snage i omogućavanje ostanka stanovništva u seoskim područjima, pozitivni efekat prve faze realizacije projekta izgradnje širokopojasne strukture u 400 do 600 ruralnih područja sa kojima je povezano između 400 i 600 ruralnih škola na optički pristup i omogućavanje pristupa za do 90.000 okolnih domaćinstava.

Zbog pojedinaca koji će sve što je korisno i dobro probati da ospore, a i zbog naših građana, moram navesti i to da je sprovođenje postupka, tj. javnog poziva transparentno i nediskriminatorno i biće dodeljeno operateru koji dostavi ekonomski najpovoljniju ponudu, kao i to da su uslovi ugovora o zajmu, zahvaljujući kome će se rešiti decenijski problem, izuzetno povoljni, imajući u vidu da je period dospeća zajma do 15 godina, grejs period do tri godine, dok je rok za završetak projekta 31. decembar 2023. godine.

Znajući da će i u najudaljenijim delovima najvećeg sela Borskog okruga, a to je selo Zlot, u delu Zlaća, ali i na Kobili, gde se nalazi škola, pristup internetu imati i mala Maša i mala Katarina, drugarice moje ćerkice Nine, ali i sva ostala deca koja žive na selu, ne samo u ostala 83 koja čine sastavni deo Borskog upravnog okruga, već i u ostalim ruralnim delovima Republike Srbije, radujem se što će, zahvaljujući odgovornoj i brižnoj politici Aleksandra Vučića, sva deca imati iste mogućnosti za svoje odrastanje.

Iz svega iznetog, uverena sam da će, pored Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, za ono što je nama najsvetije, i naših koalicionih partnera, u danu za glasanje i ostali poslanici u plenumu, tj. u Skupštini, jednoglasno podržati ovaj predlog, imajući u vidu njegov značaj, ali i činjenicu da životi i odrastanje naše dece nemaju cenu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Adrijani Pupovac.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji Zaštitnik građana. Ja sam davno rešio, još 1988. godine, da budem zaštitnik seljana.

Kao neko ko je predsednik Narodne seljačke stranke i kao neko ko živi na selu, zahvaljujući tome što selo ima 3.000 stanovnika, što je na 42 kilometara od Beograda, poodavno imamo i kablovsku i internet i ADSL, na više načina možemo da dođemo do interneta. Imamo gasovod, imamo puteve, telefonske komunikacije, sve ulice su asfaltirane, tako da ono što mi imamo treba da imaju sva sela u Srbiji.

Ukoliko želimo da selo živi prvo moramo omogućiti da na selu postoje odgovarajuća infrastruktura, a tu podrazumevam i telekomunikaciju. Kao drugo, moramo omogućiti subvencijama ne samo poljoprivrednoj već i prehrambenoj industriji da na selu može da se zaradi. Da može da se zaradi od prerade, da može da se zaradi od seoskog turizma i da na takav način privučemo naše seljane koji su otišli u grad i koji se ni u gradu nisu baš svi snašli kako treba, da mogu da se vrate i da imaju izvesnu budućnost na selu.

Pozdravljam ovaj zajam od 18 miliona, zato što verujem da će se kroz to stvoriti i povećati BDP, odnosno da nećemo raditi ono što je radila stranka bivšeg režima koja je vladala pre nas, koja je uzimala dugove, a pri tome nije stvarala izvoz za vraćanje duga.

Ukoliko se zadužujete, a pri tome stvarate izvoz za vraćanje duga, to je kao kada na selu kupite neku njivu na kredit, kupite neku mašinu na kredit i automatski imate izvoz za vraćanje duga. Postoje loša poljoprivredna gazdinstva koja uzmu kredit, nažalost postoje i takvi pa odu na more, kupe neki luksuzni auto i ne stvori izvoz za vraćanje duga. Onda je to veoma loš zajam, odnosno loše plasiran i loše uzet kredit.

Mislim da ovo otvara šanse i za seoski turizam, mislim da poljoprivrednici mogu da povećaju poljoprivrednu proizvodnju zahvaljujući tome što na internetu mogu da doznaju o novim tehnologijama, mogu dosta toga da saznaju o sortnim semenima, sadnicama, priplodnim grlima, načinu držanja, mogu da nađu farme, način kako se one grade itd.

Međutim, zajam je dobar, ali da razmislimo o tome da li nama svi ti zajmovi uistinu trebaju ili smo mogli da radimo na tome da se deo pokradenih para vrati.

Pošto je reč o komunikacijama, ovih dana je aktuelna situacija sa Đilasom i njegovih 70 miliona evra njegovih, pod znacima navoda. Ja neću govoriti to je izlaz, za mene je to izvoz novca. Znači, Đilas je tamo na, ne znam koliko svojih računa, deponovao pare koje su prošle kroz prethodni neki postupak i odnekud su došle. Te pare su došle iz Šolakovog biznisa. Ali, kako ih je Šolak stekao?

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra igra reprezentacija Srbije. Veliki broj ovih seljana neće moći da prati reprezentaciju Srbije. Neće moći da prati. Suprotno zakonu član 64. o elektronskim medijima, seljaci, seosko stanovništvo neće moći da prati ovu utakmicu ukoliko nije prisutan kablovski operater SBB ili ukoliko nisu kupili satelitsku antenu koja se zove „Total“. Oni to neće moći da prate zato što se krši Zakon član 64. o elektronskim medijima.

Taj član 64. kaže sledeće – REM, RATEL je nešto drugo, da REM kao regulator treba da utvrdi listu najvažnijih događaja. U najvažnije događaje spadaju utakmice reprezentacije Srbije. To su najvažniji sportski događaji. Stavljaju se na listu najznačajnijih događaja i to mogu da prenose samo televizijske stanice koje pokrivaju celo tržište Republike Srbije i sem kablovskog pristupa imaju slobodan pristup na antenu. To su zakonski uslovi. Da bi svi naši građani mogli da prate svoju reprezentaciju, zato što je na određen način i finansiraju i reprezentaciju i klubove koji se uglavnom finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Sada dođemo do situacije da građani koji finansiraju naše reprezentacije, koji vole našu državu, koji vole da gledaju te sportske prenose koji spadaju u najvažnije događaje, oni ne mogu, nemaju pravo da gledaju, to pravo im je uskratio gospodin Šolak.

Kako?

Osnivač SBB-a je Televizija Kragujevac i Dragan Šolak. Iz televizije Kragujevac 1997. godine to je uradio Goran Petrović, trenutno u REM-u, član REM-a. Znači, čovek koji je osnivao SBB, koji se tada zvao KDS kontroliše šta radi SBB. Znači, kontroliše firmu koju je osnivao.

Drugi majstor koji je nekada radio u REM-u i RRA se zove Nenad Janković, u Kragujevcu poznat kao Neša kauboj. To je drugi suosnivač, a treći je Dragan Šolak. E, sada ovaj Neša kauboj je otišao iz REM-a u Upravni odbor RTS-a. Sada gledajte ovo. Sportska prava može da kupi bilo koja televizijska stanica, ali recimo da ni jedna televizijska stanica iz Šolakovog dela iz SBB-a ne pokriva celo tržište, po članu 64. celo tržište Republike Srbije, niti ima slobodan pristup, što znači da oni mogu da kupe pravo, ali ne mogu da ga koriste.

To je isto, kao kada bih ja kupio avion, ali nemam letačku dozvolu i nemam pravo da ga vozim na teritoriji Srbije, a recimo, kupim ga u Luksemburgu. To što sam ga ja kupio ne znači da imam pravo da ga koristim, jer ne ispunjavam druge zakonske uslove u Srbiji.

On kupuje sportska prava koja nema pravo da prenosi. Oni su navodno registrovani u Luksemburgu. Ne kupuje sportska prava za Luksemburg, već kupuje sportska prava za Srbiju, a navodno reemituje program iz Luksemburga. Šta vi reemitujete iz Luksemburga kada tamo niste ni kupili sportska prava koja bi ovde navodno reemitovali. Ako je to tačno, onda moraju da kupe ta sportska prava, utakmicu naše reprezentacije treba da gledaju Luksemburžani, a da mi u reemitovanju možemo to da pratimo.

Zašto RTS nije kupio ta sportska prava? Pa tamo je Neša kauboj. Sve je sinhronizovano. U REM-u jedan prati da REM ne utvrdi listu najvažnijih događaja, pa pošto kao nije utvrđeno ovi su ušli tako na divlje, a sa druge strane Neša kauboj u RTS-u prati da RTS ne kupi prava koja bi mogao da konzumira po zakonu i da ih plasira široj našoj javnosti, odnosno svim gledaocima koji žele da gledaju svoju reprezentaciju.

Šta se time dobija? Dobija se interesovanje za SBB i "Total". Znači, ukoliko, a svi vole sport i fudbal, ukoliko želite da gledate vašu reprezentaciju koju finansirate na određen način, vi morate da se pretplatite na SBB ili na "Total". U suprotnom ste lišeni tog prava, što je suprotno članu 64. Zakona o elektronskim medijima.

Šta se na drugi način stvara? Poluvreme im je najskuplja, i pre utakmice i posle utakmice, najskuplje reklame su kod emitovanja prenosa fudbala, košarke, odbojke itd, posebno fudbala. Sutra će biti fudbalska utakmica. Prebrojte koliko reklama će da se plasira na toj navodnoj prekograničnoj televiziji koja je lišena prava prenosa i to radi nezakonito uz pomoć REM-a i RTS-a.

Još nešto, u Zakonu o oglašavanju, piše u članu 27, da domaće reklame ne mogu da emituju televizije koje reemituju program, a oni navodno reemituju iz Luksemburga. Na više načina se krši taj zakon. Sem što izazivaju veće interesovanje za pretplatnicima, to su pretplate mesečne, znači ko hoće da gleda reprezentaciju mora da bude spreman da 12 meseci prati, koliko kvalifikacije traju, recimo svetsko, evropsko prvenstvo, taj dugoročno mora da bude pretplatnik SBB i "Totala". U suprotnom neće moći da gleda ono što mu je zakon garantovao, a oni će nezakonito da ubace reklame. Prebrojte sekunde. Na svakom "Sport klubu" imate hiljade i hiljade sekundi dnevno reklamnog prostora.

Radio televizija Srbije recimo uzima 100 evra, pred dnevnih uzima 100 evra ili 200 za jednu sekundu. Sada, pogledajte koliko ovi sport klubovi, posebno kada igra naša reprezentacija, koliko sekundi toga emituju na poluvremenu, pre početka utakmice i posle početka utakmice. Em pridobijaju pretplatnike, em je sve nezakonito, em još prihoduju od marketinga, a taj marketing uzimaju kome? Domaćim medijima koji su ovde registrovani i koji plaćaju sve, REM-u koji odatle prima lične dohotke. Inače, prekogranične televizije ne plaćaju ništa. Plaćaju RATEL-u, SOKOJ-u itd, sve plaćaju i gube deo svog marketinškog tržišta od onih koji nemaj pravo ni po Zakonu o oglašavanju, ni po Zakonu o elektronskim medijima da im uzimaju deo marketinga, deo hleba.

Na takav način se ruši sloboda medija, verovali ili ne. Ukoliko domaćim kanalima uzmete taj novac, onda su oni zavisni od države i od opštine na onim konkursima, a to nije dobro ni za demokratiju, jer se javljaju, hteli mi da priznamo ili ne, zahvaljujući tome što su lokalni regionalni mediji zavisni od opština, javljaju se lokalni mangupi, šerifi, lokalni despoti koji na takav način izrastaju, ako mediji žive od konkursa, onda naravno da je gradonačelnik, ko već tamo to kontroliše, da je na neki način privilegovan i to naravno guši određeni stepen slobode medija i određeni stepen demokratije.

Sada, taj novac je ogroman. Počeli su da ubacuju reklame, sem u sportskim prenosima, sve sam objasnio kako protivzakonito, pogledajte foksove kanale "Diskaveri" i "Histori", to su, ja sam predložio zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima čisto da pojasnim već važeće odredbe o kojima sada pričam, da REM i RATEL to moraju da kontrolišu. Ministarstvo telekomunikacija i Ministarstvo informisanja da moraju da kontrolišu da li su to uistinu prekogranični mediji, jel tako gospodine Arsiću, ili oni zloupotrebljavaju to pravo, jer uistinu nisu, emituju program iz Beograda, pa kao šalju signal, pa se on vraća, pa se u tehničkom smislu smatra reemitovanjem.

Prekogranični kanali i Konvencija o prekograničnim kanalima sama kaže da su to kanali preko granice, a sama reč reemitovanje programa znači da se taj program preko granice emituje, pa se ovde istovremeno preuzima. To nije slučaj. Zakon sam predložio čisto da se uklone zloupotrebe ove vrste koje se svakodnevno vrše.

Zašto se nije žalio Junajted medija? Zašto se nije žalio Skaj? Zašto se nije žalio SNN, klasični prekogranični kanali, Rai uno itd, već se žale ovi koji su pod sumnjom, znaš, kao mi smo udarili na Junajted grupu. Nisam ja udario ni na kakvu Junajted grupu, već želim da prekogranični kanali budu zaštićeni od lažnih prekograničnih kanala, a domaći mediji takođe od tih lažnih prekograničnih kanala i objašnjavao sam, zamislite da otvorite obućarsku radnju i sve plaćate u ovoj zemlji, registrovani u Beogradu i onda dođem ja, otvorim radnju na divlje, pa donesem neko rešenje iz Luksemburga i kažem – ja sam registrovan u Luksemburgu i ne moram ništa da plaćam.

Naravno da ću ugušiti vaš biznis, kao što oni guše domaće medije, a REM već sam rekao zbog čega je nem, zato što su tamo Šolakovi ljudi i već sam rekao da je određene ljude plasirao u RTS, pa RTS neće da kupi prava koja ima pravo da prenosi, a ovi koji nemaju pravo to kupuju i onda pošto REM nije utvrdio listu, onda je šverceraj i to košta stotine i stotine hiljada evra samo na jednoj utakmici i ja sam računao – po količini sekundi reklama koje puštaju, godišnje ukradu stotine miliona evra iz tog dela, to je Šolakov novac i ono što Đilas dobije, podela.

Proverite transfere, kako je novac došao do Šolaka i proverite kako je od Šolaka došao do Đilasa i videćete da je to od krađe i da je to klasična krađa na štetu domaćih medija. Nama ne bi trebao zajam, makar da imaju obavezu da svoje tržište prošire, pa da imaju internet po selima itd. Ne, oni se drže gradskih sredina, uhvatili su, kradu marketing, pogledajte Histori, Diskaveri i Foks kanale. Jel vi verujete da u Americi idu reklame Zaječarskog piva, Dijamanta, Telekoma itd? Idu reklame koje oni puštaju uistinu prekograničnim kanalima koje prekrajaju ubacivanjem domaćih reklama, što je takođe zabranjeno. I zato ako želimo da vratimo novac, ne treba da vratimo samo od Đilasa, već i od Đilasa i od Šolaka. Hvala.