Hvala.

Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinoviću, da li vi znate koji je bio najveći domet vašeg prethodnika, gospodina Šabića? Evo, ja ću da vam kažem. Najveći domet je bio da što pre Narodna skupština, odnosno generalni sekretar Narodne skupštine dostavi izveštaj raznim nevladinim organizacijama ili istraživačkim novinarima kakve su prihode imali narodni poslanici, ili da što pre bude dostavljen cenovnik iz restorana koji ne pripada Narodnoj skupštini, ali se nalazi u zgradi Narodne skupštine.

Tu su oni raspravljali i raspredali o svemu i svačemu, o tome koliko je koji narodni poslanik potrošio novca iz budžeta Republike Srbije za dolazak na sednice koristeći svoj automobil, koliko je potrošio za prenoćište po hotelima, išlo se čak i dotle da se raspreda o tome koliko su potrošili za javni prevoz. Znači, nije hteo da putuje ni svojim vozilom, nije hteo ni da spava u hotelu, koristio je javni prevoz, železnicu ili autobuski prevoz. I to je bila tema. Narušavalo se dostojanstvo Narodne skupštine, poslanici bili izvrgavani podsmehu, ruglu, pravljena je jedna klima da je ovaj posao koji radimo za svaku osudu, ispod svakog morala, profesionalnosti, bilo čega. To je bio najveći domet rada gospodina Šabića u periodu do 2012. godine.

Nije to rađeno samo da bi se urušilo dostojanstvo Narodne skupštine i svakog od nas narodnih poslanika, rađeno je zbog nečeg drugog. Rađeno je da se skrene pažnja pre svega na to kako naši građani žive u Srbiji u tom periodu za vreme bivšeg režima i da bi se skrenula pažnja i interesovanje za onu zloupotrebu i pljačku koju su imali građani Srbije od strane bivšeg režima. Evo, da je kojim čudom sada na vašem mestu gospodin Šabić, ako bismo spomenuli račune na Mauricijusu, on bi rekao da su to podaci koji pripadaju zaštiti ličnosti. Takva bi bila reakcija i to bi se radilo.

Da li građani Srbije imaju pravo da ostvare uvid u poslovanje privrednih društava koje predvode gradonačelnici, narodni poslanici, za ministre ne znam, da li se time bave? Po meni da, bilo gde, i ovde u Srbiji i bilo gde u svetu, ako obavljaju bilo kakvu delatnost. Jer da je to bilo moguće do 2012. godine, onda ne bismo imali tolike milijarde evra iznete iz Srbije. Dragan Đilas je samo jedan od njih i videćemo koliko će to zaista na kraju da ispadne, koji je iznos on opljačkao od građana Srbije, izbegao da plati porez i izneo iz države.

Sad ću malo da se vratim samo na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, da vidite kako je sve to uvezano. Sada već druga godina ima kako Srbiju u pravom smislu reči potresa ona afera oko poništavanja prvostepene presude za krivično delo obljube maloletnog lica koju je potpisao sudija Majić, koji obavlja funkciju apelacionog sudije. Ako pogledamo koliko je takva jedna presuda, koja je apsolutno protiv svih onih zakona koje je donela Narodna skupština, kakve sve posledice može da ima?

Navešću jedan primer u aktuelnom društvenom životu Srbije. Srbiju trenutno potresa afera da postoje osnovi sumnje da su određena lica koji su mentori i profesori izvršili jedno od najtežih krivičnih dela, po meni najgnusnije, prema svojim štićenicama, i ako bi tužilac utvrdio da postoje osnovi sumnje i pokrenuo sudski postupak i prvostepeni sud utvrdio krivicu i da takva presuda padne u ruke gospodinu Majiću, znate šta bi napisao, a može i bilo koji sudija, zato što je on uspostavio neki vid sudske prakse? To je da se presuda koja osuđuje ta lica poništava, zato što je spreman da uvredi sve naše umetnike i umetnice i da kaže da je takav vid ponašanja u tom esnafu opšteprihvaćen. Možda u nekoj drugoj filmskoj industriji, ali u ovoj našoj ne. Takvu praksu je napravio Majić.

Postavljam pitanje – kada će on jednom da dođe ovde nama na dnevni red da ga mi priupitamo: „Šta radiš to?“, a ne da mi se seljaka po izmišljenim televizijama, koje ne postoje u Srbiji, nego su registrovane po raznim svetskim destinacijama da bi se izbeglo plaćanje poreza i izbegli odgovornost za ono što rade, a u suprotnosti je sa našim domaćim zakonima?

Onda se pojavljuje još jedan, mi to imamo običaj, baš me briga da li će da se naljuti, Pokemon. Znate, to su neki apstraktni likovi u vidu bivšeg guvernera Šoškića, koji kaže – da bi Srbija ekonomski napredovala i razvijala se moramo da imamo pravnu državu. Slažem se. Samo postavljam pitanje – što to nisi rekao, bivši guverneru, dok si bio guverner, što nisi to radio dok si bio guverner? Što nisi rekao Šabiću – Šabiću, Đilas iznosi novac iz Srbije po egzotičnim destinacija. Tad si ćutao. Što nisi opomenuo sudiju Majića, koji je bio perjanica reformi koje je sproveo bivši režim, pravosudnih reformi? Nemoj slučajno da ti padne na pamet da donosiš takve presude. Što nije rekao ko je izneo iz Srbije, a to jeste podatak koji može da se objavi i pripada vašem delokrugu rada, koja su to pravna i fizička lica u periodu od 2008. do 2012. godine iznela iz Srbije pet i po milijardi deviznih rezervi, a da pritom ni dolar, ni evro, ni dinar nisu uneli u Srbiju. To je jedan jako interesantan podatak, jer je sav taj novac proneveren.

Zašto sam ovoga nazvao Pokemonom? Pa zato što je on učestvovao u trošenju tih pet i po milijardi evra i ćutao je o tome. Neko se bogatio, upropašćavao državu, siromašio građane, tada je mogao, da vas podsetim, bila je jako visoka inflacija, ljudi su zbog te jako visoke inflacije i velikih oscilacija dinara u odnosu na evro gubili posao, firme su bile zatvarane, a onda on priča nama o pravnoj državi, a najveći lopovluk i uništavanje dešavalo se dok je on bio guverner. Tada je ćutao. Što nije rekao, to je informacija od javnog značaja, da je izveštaj o poslovanju Agrobanke bio falsifikovan i da ga je falsifikovao i on i onaj Milojko Arsić? Koliko smo zbog toga platili štetu? Preko milijardu evra. Što je dozvolio onakvo ponašanje Bojanu Pajtiću i ekipi oko Razvojne banke Vojvodine? Kolika je tu šteta? Između 350 i 400 miliona evra.

Jesu li to informacije od javnog značaja? Jesu, a nije koliko je poslanik potrošio na autobus. Ali time su nas zabavljali, i nas i građane, i pravili su jednu od najvećih pljački u regionu, ako ne možda i u celoj Evropi, jer ovakvo ponašanje, kako su oni državu doživljavali, kao privatnu imovinu, nigde u Evropi ne možete da nađete od Drugog svetskog rata do danas.

I danas to pokušavaju isto. Evo, u nekim tabloidima koji su bliski i finansirani od bivšeg režima, neću da ih spominjem, ali imam pravo da se kritički osvrnem na njihov članak. Evo ponovo nas narodne poslanike uvlače u neke svoje, da kažem, političke ciljeve, ali idu dotle da narodnog poslanika nazivaju papagajem, da narodni poslanici nemaju svog mozga, da ne znaju šta rade, da je to samo orkestrirana kampanja protiv bivšeg režima. Pa nije orkestrirano ako ste ukrali, nije orkestrirana kampanja protiv bivšeg režima ako si u Srbiju došao na vlast sa 75 hiljada evra, a odlaziš sa 700 miliona evra. To nije orkestrirano, to nije ni normalno, ni u jednom društvu.

Podržaćemo svaki vaš korak, i kad je u pitanju zaštita podataka, ali i dostupnost informacija od javnog značaja, da svako ko je enormno postao bogat dok je vršio vlast mora da obrazloži kako je zaradio novac, mora da obrazloži da li je ostvario sukob interesa, da li je ostvario trgovinu uticajem ili ne i, što je najvažnije, da li je platio porez ili ne? Jer, ko plati porez, ne krije novac na Mauricijusu kao Dragan Đilas.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi predstavnici poverenika, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je zajednički pretres o dve tačke, prva tačka je Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za oblast zaštita podataka o ličnosti i druga je Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju. Ja ću iskoristiti svoje vreme da pričam o obe tačke dnevnog reda, odnosno obe tačke zajedničkog jedinstvenog pretresa.

Pre svega, kada je u pitanju Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, važno je da podsetim da je neophodno da nosioci funkcija u pravosuđu moraju da budu kompetentni za obavljanje takvih funkcija. Sudije moraju da poseduju visok nivo znanja, s jedne strane, i veština, ali, s druge strane, određene moralne kvalitete koji ih kvalifikuju za obavljanje ovih funkcija.

O ovome mi danas diskutujemo u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije i ovde svako od nas može da iskaže svoje mišljenje i to je ono što je dobro.

Ono što nije dobro je to što su se u nekom prethodnom periodu sudije birale na stranačkim sednicama određenih mesnih i opštinskih odbora različitih stranaka. O ovome sam pričao i ovo sam pomenuo i prethodni put i smatram da je važno da pomenem ponovo, s obzirom na to da se radi o opštinskom odboru Demokratske stranke. Svi znamo, ta stranka se i dan-danas grana na druge manje stranke, ali ovo što pričam je činjenica.

Zašto kažem da je činjenica? Zbog toga što je Društvo sudija Srbije dostavilo listu „Politika“ ovaj dopis iz koga se jasno vidi da su na tom spisku označene određene sudije kao kompetentne ili kao zadovoljavajuće za obavljanje te funkcije, a da su pri tom te osobe, ti kandidati, bliži Demokratskoj stranci u Vlasotincu. Ono što je još veća nelogičnost je da se na tom dokumentu vidi i potpis, odnosno da je overeno potpisom i pečatom opštine Vlasotince. Uveren sam u to da veći legitimitet za diskusiju na ovu i na druge teme ima Narodna skupština Republike Srbije nego opštinski ili mesni odbor i Demokratske stranke, ali i bilo koje druge stranke.

Kandidat koga je predložio Visoki savet sudstva, mi smo imali prilike da se uverimo u kompletnu dokumentaciju, u pitanju je mlada osoba, prema biografiji ambiciozna i sposobna osoba koja je trenutno sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Zaječaru, a predlaže se za izbor sudije u Privrednom sudu u Zaječaru. Prema mišljenju i sednice svih sudija Privrednog suda u Zaječaru, ali i sednice svih sudija Privrednog apelacionog suda, kandidat Ivana Dimitrijević ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama za izbor sudije Privrednog suda u Zaječaru. Tako da sam ja uveren, s obzirom na to da su ova mišljenja ovakva kakva sam rekao da jesu, da naš kandidat danas ispunjava i sve uslove.

Novoj sudiji, ukoliko je budemo danas izabrali, želim da radi pre svega u skladu sa zakonom, zatim u skladu sa interesima Republike Srbije i u ime naroda, da bude hrabra i istrajna, i to je ono što je jako važno, s obzirom na to da je poverenje u sudstvo rapidno počelo da raste 2009. godine, posle one čuvene reforme sudstva iz 2009. godine, kada je 850 sudija ostalo bez posla. I pored svog osnovnog delokruga sudije, ne samo naš današnji kandidat nego i ostale sudije, moraju da rade na vraćanju poverenja u sudstvo.

Podsetiću ponovo, i podsetiću apsolutno svaki put, primena principa podele vlasti podrazumeva i postojanje nezavisnog, nepristrasnog, odgovornog, stručnog i efikasnog pravosuđa.

Kada je druga tačka u pitanju, druga tačka današnjeg pretresa, zajedničkog i jedinstvenog, je jako važna i odnosi se na Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – za zaštitu podataka o ličnosti.

Radi boljeg informisanja građana Republike Srbije koji prate ovu sednicu, podsetiću da je nadležnost Poverenika raspoređena na dva nivoa, pre svega zaštita prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i pod dva, zaštita podataka o ličnosti i nadzor nad sprovođenjem Zakona podataka o ličnosti.

Prilikom pripreme za ovu sednicu, i hvala vam na tome, imao sam prilike da pročitam i Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i smatram da je za građane Republike Srbije jako važno da pomenem, ali ukratko da pomenem, samo nekoliko stvari.

U 2020. godini Poverenik je primio 9.218 predmeta a okončali ste postupak u 9.474 predmeta. Ja pretpostavljam da se u ovom slučaju radi i o onim predmetima koje ste vi kao Poverenik zatekli.

Posebno bih istakao informaciju koju ste vi podelili sa nama na sednici Odbora za kulturu i informisanje, a koja se odnosi na rad Poverenika u doba vanrednog stanja. Vi ste tada primili, što je, naravno, logično, manje, višestruko manje predmeta je otvoreno nego u prethodnom periodu, odnosno u istom periodu prethodne godine, i od 594 predmeta vi ste uspešno rešili 485 predmeta. Vi ste nama pričali kakve ste sve poteškoće imali i meni je drago i apsolutno razumem vašu potrebu da s obzirom na to da ste bili jedini potpisnik u tom periodu, da mi danas izaberemo i vašeg zamenika, kako bi postojala barem još jedna osoba, naravno, u skladu sa zakonom, koja ima pravo potpisa i koja bi vama olakšala rad.

Kada je u pitanju kandidat, na sednici Odbora za kulturu i informisanje imali smo priliku da se prvo upoznamo sa kandidatom, da pročitam njen CV i kompletnu dokumentaciju. Iz potvrde o radnom odnosu kandidata Sanje Unković se vidi da je, gospođa Unković zaposlena u službi Poverenika od 7. februara 2011. godine. Dakle, u pitanju je osoba koja je kompetentna, samim tim što više od deset godina radi u službi Poverenika, ali ne samo to već je u pitanju osoba koja poznaje i sistem, samu instituciju Poverenika iznutra.

To je jako važno i ono što bih istakao za građane Srbije, mislim da prethodne kolege nisu to pomenule, jeste da je delokrug njenih zaduženja bio usmeren upravo na praćenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti a mi je danas biramo baš za tu oblast, tako da je opet i kompetentna i za taj deo.

Svi ovi navodi me uveravaju da, kao što sam rekao naš kandidat sa jedne strane poznaje sistem Poverenika, a sa druge strane i podjednako važne strane poznaje i kapacitete institucije Poverenika i te unutrašnje međuljudske odnose i koliko ko može da pruži i ko je u čemu dobar i tako dalje. Nadam se da će se to iskoristiti na pravi način.

Ono što je možda meni lično i najvažnije je upravo to na koji ste vi način i sa kojim ste vi entuzijazmom na sednici našeg odbora gde smo prvo diskutovali o kandidatu, a i danas govorili o vašem kandidatu i to me ohrabruje da i danas podržim vaš predlog.

U danu za glasanje, ja ću podržati i ovaj predlog kao i sve ostale predloge o kojima smo diskutovali i ujedno pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da učine isto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poslednji narodni poslanik prijavljen za reč, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šabić je bivši Poverenik. Sadašnjem Povereniku i Zaštitniku građana a i njihovim zamenicima preporučujem da rade sve što nisu radili Rodoljub Šabić i gospodin Janković. Nemojte da radite ono što su oni radili, a radite sve ono što oni nisu radili, više su se bavili politikom i sama kandidatura gospodina Jankovića uz veliku podršku Rodoljuba Šabića govori da oni nisu bili nikakav nezavistan organ ili nezavisno telo. Oni su se uglavnom bavili našim poslom, a ne svojim poslom.

Kako je to funkcionisalo, ja mogu da opišem sa njegovim rečima. Recimo, mojoj malenkosti je dodelio kompliment i napisao javno - onaj lažljivi lupež, ponovo je lagao na sednici Narodne skupštine. Ta njegova izvaja je usledila posle moje istinite informacije, a to vi možete da proverite, da su on i gospodin Janković dobili određeni projekat od britanske ambasade, koji je bio 80.000 funti, ili blizu 100.000 evra.

Dakle, bez obzira što se radilo o nekom modelu zakona gde se staraju nešto o ljudskim pravima, koji oni po sopstvenom nekom poslu su trebali da rade, ali uglavnom, od kada su pristigle te nesretne funte, kao general Simović, oni su se okrenuli protiv Vlade i Janković i Šabić. Na tu moju konstataciju, on je rekao da je to tačno, ali su oni to utrošili tamo i tamo, ali me zato proglasio lažljivim lupežom. Dakle, rešili smo se gospodina Šabića.

Što je sudija tiče, sudije jesu nezavisne, ali nisu božansko nezavisne, nisu nezavisne od zakona. Sudije treba da kažnjavaju krive, a da štite nevine.

Uglavnom, po građane su od zakona opasnije sudije. Po većinu običnih građana su opasnije sudije zato što rade obrnuto. Pojedine sudije štite krive, a kažnjavaju nevine.

Poslednji slučaj sa Veljom Nevoljom je potvrda o onom što sam ja govorio. Nije problem samo što oni nisu kaznili na vreme to delo, već time što su opstruirali pravdu, a sudije su. Oni su pomogli da se ta dela ponavljaju.

Dakle, da su kaznili svojevremeno Nevolju za delo, koliko su trebali da kazne, da ga nisu pustili sa nanogicom, on ne bi ubio posle toga nekoliko ljudi.

To je uloga pravde, ne samo da kazni ono što je počinjeno, da kazni ne delo, već da spreči svojom kaznom da se to nedelo ne bi ponovilo. U slučaju Velje nevolje, vrlo je jasno da je tu bilo opstrukcije od strane sudija i da zakon nije primenjen na način na koji to sudija treba da radi.

Moja zamerka, pre svega, po pitanju Majića, da se ne ponavljam, u Etičkom kodeksu piše da sudije ne mogu da učestvuju u političkim raspravama, a da ne govorim o toj njegovoj navodnoj nezavisnosti. On je učestvovao u emisijama, u više emisija "N1" televizije "Nove S", učestvovao je u političkoj emisiji Olje Bećković više puta. Sada vas ja pitam da li je on kršio Etički kodeks na koji se pozivaju često sudije?

Zamislite da sada da mi poslanici uđemo u vaše sudnice i počnemo da sudimo. Da li bi to bilo u redu? Koju bi galamu vi podigli ako bi mi poslanici, nas 250 sada otišlo u 250 sudnica i počeli da radimo vaš posao, šta bi vi nama rekli? Vi bi se pozvali na nezavisnost, na vašu ulogu u zakonu, u sprovođenju zakona, na ustavnost i tako dalje, i sad zamislite kako je nama kada gledamo kako se pojedine sudije bave politikom. Učestvuju u političkim emisijama, rade naš posao, i pri tome, stalno tvrde da su oni nezavisni.

Mislim da je vreme da sud počne da sprovodi pravdu. Apsolutno ne može da sprovede, ali mora da sprovodi zakone, u tom slučaju nećemo imati nevolju, nećemo imati razne mutave, nećemo imati razne mafijaše, nećemo imati tolika ubistva, tolike pljačke ukoliko vi budete kažnjavali krive, a štitili nevine.

Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li ovlašćeni predstavnici ili neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine, želi reč sada?
Ne. Zahvaljujem.
Saglasno članu 98. stav 4. zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 3) i 4) dnevnog reda.
Zahvaljujem gospodinu Marinoviću, gospodinu Jovičiću, gospođi Đelić i gospođi Kovačević. Dođite nam ponovo.
Određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom u 16.00 časova.
(Posle pauze)