Zahvaljujem se Snežani Paunović.
Reč ima ministarka Maja Gojković.
Izvolite.

Samo kratko.
Posle razgovora sa našim patrijarhom, imala sam priliku da posetim i Muzej Srpske pravoslavne crkve, to je bila moja prva poseta tom muzeju i mislim da zaslužuje mnogo više pažnje naše javnosti nego što sada ima. Čini mi se da više turisti inostrani posećuju ovaj predivan muzej sa značajnom zbirkom, koliko je moguće u tom malom prostoru u kome se nalazi Muzej Srpske pravoslavne crkve. Naša javnost nije dovoljno upoznata i moramo da podstaknemo prosto naše ljude i sve ljude koji dolaze u Beograd, ali i Beograđane da na ovaj način upoznaju istoriju, ne samo naše crkve, nego istoriju naše države, ali i da se upoznaju sa istorijskim spomenicima kulture naše, koji se nalaze na teritoriji naše južne pokrajine AP Kosovo i Metohija.
Ne mogu da se složim sa vama da smo bilo šta zauvek izgubili. Mi nismo izgubili ništa, mi smo izgubili samo u tom smislu da smo nemo posmatrali one strašne prizore pogroma na teritoriji KiM koje su se dešavale nad našim ljudima, ali i brutalan pokušaj uništavanja istorijskih spomenika našeg naroda i SPC i one prizore. Ambasadorka je bila u pravu kada je razgovarala sa vama. Nisam prisustvovala tom razgovoru, one prizore, lomljenja krstova na krovovima naših crkava i manastira, nikada niko ne treba da zaboravi i svaki put moramo da pokazujemo i našoj i svetskoj javnosti.
Ove godine Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika, naravno uz otežane uslove, jer pristup tim spomenicima kulture koji se nalaze na teritoriji KiM je nešto otežano. Imamo u planu rad na obnovi i Bogorodice Ljeviške, zatim manastira Banjska i rad na obnovi ikonostasa u Dečanima.
Tako da radimo, ne odustajemo od toga, jer to je deo našeg identiteta na teritoriji KiM. Naši spomenici su tamo i te spomenike tretiramo sa jednakom pažnjom, kao i spomenike u drugim delovima Srbije i tako mora da bude. Uostalom, mislim da svet ima sve više sluha za nas, a ne za politikanske pokušaje neke druge strane, da prikažu spomenike na teritoriji KiM kao spomenike nekog drugog porekla, a ne tragove stvaranja opšte srpske države na tim prostorima.

Zahvaljujem se ministarki.
Replika, Snežana Paunović.

Manje replika, više kao objašnjenje. Lepo ste me opomenuli, loše sam to kazala. Kada sam rekla da smo trajno izgubili, onda sam zaista mislila na sve one male crkve koje su do temelja spaljene i uništene u onoj svojoj autentičnoj. Trajno smo ih izgubili kao autentične objekte, što naravno ne znači da nemamo dovoljno materijala da ih jednog dana obnovimo do nivoa njihovog prirodnog stanja.

Ali, jeste taj gorki ukus koji je ostao od tog pogroma koji se dogodio, zaista težak i prosto negde ta slika gde vi naiđete na možda jedan kamen u temelju ili ni jedan tamo gde pouzdano znate gde je nekada bila crkvica je najteže. Samo sam u tom smislu rekla - trajno izgubili, inače delim sa vama stav da ništa nikada nije trajno izgubljeno naročito ne na KiM. Hvala.

Hvala na razjašnjenju.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu narodna poslanica Jelena Obradović.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicom, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da istaknem da će donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti značajno doprineti razvoju ove oblasti, a da će uopšte kreiranje ovog zakonskog okvira svakako Republici Srbiji obezbediti potpunu zaštitu i čuvanje muzejske građe, kao i rešavanjem važnih pitanja u oblasti muzejske delatnosti.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona svakako se nalazi u odredbama člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, u kojem je između ostalog i propisano da država Srbija uređuje sistem zaštite kulture i zaštite svojih kulturnih dobara.

Imajući u vidu potrebu za jednim sistemskim pristupom razvoja muzejske delatnosti po svojim oblastima, koji su usko specijalizovane, upravo donošenje ovog zakona će imati i omogućiti jedan takav jasan sistemski pristup.

Ovim zakonom, ne samo da će se urediti zaštita muzejske građe i nematerijalnih kulturnih dobara, već će se upravo urediti i sama dokumentacija, srediti, kada govorimo o dokumentaciji muzeja. Zatim će se urediti struktura delatnosti nadležnosti muzeja, sam način i naziv upotrebe muzeja, kao i druga važna pitanja koja su od važnog značaja za unapređenje ove delatnosti.

Ono što svakako i ovaj zakon predviđa je i digitalizacija muzejske građe koja je danas u savremenom svetu, od velikog značaja za unapređenje ove oblasti, a to će se postići uvođenjem sasvim jednog novog informacionog sistema.

Ovim predlogom zakona muzejska delatnost je predviđena kao jedna javna delatnost zaštite kulturnih dobara. Upravo kao takva je od opšteg interesa za Republiku Srbiju u cilju edukacije, u cilju razvoja i napretka našeg društva kao i savremenih istraživanja.

Svakako da ovaj predlog zakona da omogućava muzejskoj delatnosti da budu u skladu i jeste u skladu sa svim međunarodnim standardima, sa Statutom Muzejskog saveta za muzeje, sa raznim ratifikovanim sporazumima i sa kodeksom profesionalne etike. Ovim zakonskim predlogom je utvrđena jedna potpuno nova struktura muzeja, što je od izuzetnog značaja. Svakako da se novine ogledaju u tome da je uvođenjem muzejskog saveta kao i evidencije i mrežom muzeja značajno će se doprineti unapređenju ove oblasti. Mrežu muzeja čine centralni muzej, matični muzeji, teritorijalni nadležni muzeji i svi oni muzeji koji se nalaze na evidenciji muzeja koje će svakako i defakto sa ovim zakonom svi morati biti upisani.

Muzejski savet je predviđen kao savet koji se sastoji od pet članova koga bira ministar na predlog centralne ustanove ali svakako njegova uloga će biti savetodavna, kao i rešavanje pitanja koje su od velikog značaja za unapređenje muzejske delatnosti. Upravo sa ovakvim načinom organizacije i reformom smatramo da će se rešiti jedno od važnih pitanja prošlosti kada govorimo o muzejski delatnostima, a to je svakako mali broj zaposlenih kao i nedovoljna površina prostora za čuvanje naše najvrednije muzejske građe.

Pooštravanje kaznene politike svakako je jedna od odredbi ovog zakona o muzejskoj delatnosti. Kada upravo o tome govorimo ne možemo a da ne spomenemo da danas Republike Srbije je kao svoj prioritet defakto stavila borbu protiv korupcije i kriminala. A da su korupcija i kriminal, su bili, odnosno uplovili u sve sfere društva govori i činjenica da upravo ni kultura nije izostala u borbi protiv kriminala u okviru svojih delatnosti.

Mi smo nedavno imali prilike i da čujemo vaše izjave uvažena ministarka, da su baš upravo u Ministarstvo kulture pronađeni ugovori koji se dovode u vezu sa kriminalnim klanovima i da su upravo takvi predati policiji, kao i da je krađa Muzeja Jugoslavije, odnosno krađa predmeta iz ovog muzeja, upravo doživela sudski epilog gde je tri miliona i 250 hiljade dinara uplaćeno na Trezor Republike Srbije na konto obeštećenja za ovu ustanovu. Isto tako da je u toku još jedna sudski proces na osnovu krađe muzeja iz primenjene umetnosti.

To su svakako činjenice da se Srbija i te kako danas bori sa kriminalom i da je danas Srbija sigurna i stabilna zemlja u kojoj više ne možete nekažnjeno da oskrnavite spomenike. Više ne možete nekažnjeno da se bogatite te na račun naše istorije, kulture, naših kulturnih dobara. Više danas u Srbiji ne možete da se bogatite na račun našeg stanovništva, kao što je to radio prethodni režim sa svojim tajkunima na čelu sa Draganom Đilasom koji su upravo novac građana Republike Srbije stavljali u svoje džepove, skrivali ga na računima u 17 zemalja širom sveta, poput Mauricijusa, Hong Konga, Moldavije, Švajcarske i drugih. Upravo je taj novac građana Republike Srbije je mogao da su hteli i želeli biti upotrebljen za izgradnju novih muzeja, novih galerija, novih pozorišta, upravo uložen u kulturu. Oni nisu marili za kulturu, kao što nisu marili ni za puteve, ni za bolnice, ni za škole. Nisu marili ni to što su držali zatvoren 15 godina Narodni muzej. Narodni muzej koji je simbol naše istorije, kulture i kao nijedna muzej u svetu prikazuje sve ono što je prošao srpski narod, njegovo stradanje, njegovu borbu za očuvanje i njegov slobodarski duh.

Narodni muzej Republike Srbije čuva preko 400 hiljada predmeta iz naše istorije i predstavlja naše vredno, kulturno istorijsko blago, inače i ta ustanova je, moram da napomenem prvi muzej koji je otvoren u Srbiji 1844. godine i to ukazom tadašnjeg načelnika Ministarstva prosvete i svakako da je ovaj muzej od izuzetnog značaja za čuvanje naše istorije, kulture i tradicije, i da je zato upravo sa ovim zakonom ovaj muzej, biće preimenovan u Narodni muzej Srbije i biće centralna ustanova zaštite kulture. Ali, da je upravo ta 1844. godina, kada je i prvi muzej u Srbiji nastao, odnosno narodni muzej je upravo trenutak kada je Srbija na jedan sistemski način počela da prikuplja svoju kulturnu baštinu i da je čuva, pre svega.

Obzirom da je i današnja tačka dnevnog reda – Odluka o proglašenju stare i retke bibliotetske građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Moram da napomenem da je čak 720 starih i retkih knjiga i rukopisa, biće ovom odlukom stavljena u kategoriju najveće zaštite. To je upravo dokaz da sve ono što smo čuvali i godinama skupljali, želimo da pre svega zaštitimo za budućnost naše dece i naših pokolenja.

Moram da napomenem da je bombardovanjem Beograda 1941. godine, značajne, vredne knjige i rukopisi su spaljeni, ali da smo u međuvremenu uspeli da se izdignemo iz tog pepela, da smo uspeli da vredno radimo, čuvamo i sakupljamo, i evo danas odlučujemo i da 720 tih vrednih rukopisa štampanih zdanja i knjiga sačuvamo kako bih kroz njihovu konzervaciju, kroz njihovo opšte to čuvanje uspeli našim budućim generacijama da stavimo na raspolaganje za istraživanja i pre svega za značaj iz naše istorije.

Srbija je danas snažna zemlja koja ujedinjuje kulturno, versko i identitetsko nasleđe. Srbija, danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sa ponosom predstavlja našu istoriju, sa ponosom predstavlja naše velikane, danas nakon osam vekova Srbija gradi spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku naše istorije i naše države. Pogledajte, kako danas izgleda Savski trg? Trg koji je nekada bio ruglo, a danas zajedno sa uređenjem muzeja železnice ima potpuno jedan nov izgled i ne samo to, upravo upliv kulture u turizam je od izuzetnog značaja za razvoj naše Srbije, upravo taj spoj modernog, sa jedne strane koji imamo u „Beogradu na vodi“, gde stotine miliona evra do sada uloženo i spojte i tradicije i kulture sa druge strane koji ima na savskom trgu, zaista predstavlja jedan turistički centar gde su turisti izuzetno značajni da posete i pre svega, vide i versku, a i istorijsku kulturu naše Srbije.

A svedoci smo i danas da je Srbija i nakon 89 godina na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, završava Hram Svetoga Save, naš duhovni i istorijski simbol, e upravo je na toj fasadi Hrama Svetog Save i završen mozaik koji zajedno sa Ruskom akademijom nauka i uopšte načinom izradom tehnikom, simbolima koji su predstavljeni, predstavlja zaista jednu neverovatnu umetničku vrednost kakve nema nigde u svetu, a da je Srbija izuzetno želela da ulaže u kulturu, pokazali smo i činjenicom da je u planu 2025 upravo predviđeno preko šest stotine miliona evra za ulaganja u kulturu.

Moram da napomenem da je Ministarstvo za kulturu samo za ovu godinu izdvojilo 320 miliona dinara za gradova u fokusu upravo za realizaciju projekata širom Srbije.

Nesumnjivo je da ste uvažena ministarka dali veliki doprinos razvoju kulture u prethodnom periodu. Ne mogu da ne pomenem, da ste upravo vi zaslužni za decentralizaciju kulture u Srbiji, a to ste učinili i time što ste posetili opštinu Knić, jednu seosku sredinu u srcu Srbije, u srcu Šumadije, gde se radi dom kulture i upravo time pokazali koliko je decentralizacija kulture važna, pokazali ste da vam je jednako važna izgradnja domova kultura širom Srbije, isto tako kao i izgradnja galerija, legata, pozorišta, novih zgrada muzeja, rekonstrukcija postojećih zgrada muzeja koji upravo i sami predstavljaju kulturna dobra pod zaštitom države.

Srbija danas, ono što želim posebno da istaknem, gaji kulturu sećanja. Srbija danas sa ponosom može istaći da je nakon toliko godina spremna da snimi i snimila je film „Dara iz Jasenovca“, na osnovu koga se sećamo te bolne istorije stradanja srpskog naroda. Srbija je danas spremna da se suoči sa svojom istorijom. Spremna je da kaže istinu.

Ono što želim da istaknem, da je ta bolna istina o našoj istoriji jednako važna da se sećamo naših žrtava i zato se Srbija danas seća i Oluje i Košara, Srbija danas obeležava dan kada su NATO bombe padale širom Srbije i kada su kosile živote naše dece i naših nedužnih civila.

To je bolna istorija, ali da bismo je pamtili, mi se moramo sećati i obeležavati takve stvari, da bi upravo naša deca i budući naraštaj, gradili budućnost na zdravim i istinitim istorijskim temeljima, jer upravo ono što danas ulažemo u kulturu, upravo u sve te zgrade, muzeje, galerije, pozorišta, čiji zidovi čuvaju našu prošlost je za nas od izuzetnog značaja.

Zato bih iskoristila priliku da sa ovog mesta poručim svima onima koji su na bilo koji način se usudili da prekrajaju istoriju ove zemlje, svima koji su se usudili da misle da mogu da upravljaju sudbinom srpskog naroda i svima onima koji pišu i danas izveštaje, želeći da umanje borbu, napredak Srbije za bolje sutra, želim da poručim da, ako žele, pre svega, razumeju jedan narod, moraju da upoznaju duh tog naroda, a to će učiniti tako što će upoznati njegovu prošlost, jer istinski odgovori se uvek više nalaze u prošlosti, nego u sadašnjosti.

Samo tada će upravo naći odgovore za nesalomiv srpski duh i njegovu borbu za slobodom. Tu će naći razumevanje i odgovore za današnju borbe Srbije predsednika Aleksandra Vučića, da Srbija danas jednako čuva i gaji svoj nacionalni identitet, integritet, suverenitet i da želi jedinstvo srpskog naroda, ma gde živeo.

Živela Srbija!

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Reč ima ministarka kulture, potpredsednica Vlade, Maja Gojković.

Zahvaljujem na vašem obraćanju. U jednom trenutku ste u vašem govoru spomenuli i krađe koje su vršene po nekim muzejima na teritoriji Beograda, koje sam spominjala u svom obraćanju javnosti, davajući intervjue i ne vidim u čemu je tu bila moja greška.
To ne govorim vama, nego polemišem sa onima koji su mi ili pisali, lično se obraćali meni kako umanjujem značaj njihovih radova muzeja, značaj firmi koje su vršile obezbeđenje i na jednom je postala tema, zašto je ministar nešto uradio i prijavio, saopštio javnosti, a ne tema da su krađe izvršene.
Međutim, ja nemam šta da krijem od javnosti meni je zadovoljstvo što mogu da sva svoja dosadašnja saznanja podelim sa svim građanima Srbije, jer oni pune budžet Republike Srbije i treba da znaju i moraju da znaju gde odlazi njihov novac i šta se kasnije dešava nečijom nebrigom.
Čija je nebriga bila, nisam ja istražni organ da to istražujem na meni je da sve ono što znam kažem i policiji i tužilaštvu i svima onima koje to interesuje šta se dešavalo u ne tako davnoj prošlosti u našim muzejima.
Da, krađa Muzeja primenjene umetnosti, i sve ono što se dešavalo nakon te krađe je nešto što, po meni, zaslužuje pažnju, a ne osudu, jer krađa se desila tokom avgusta meseca 2019. godine. Mi se sada nalazimo u 2021. godini, kada je šira javnost uopšte uspela da sazna preko mojih izjava da je teška krađa počinjena tamo, da su pokradeni predmeti iz 14, 17, 19. i početak 20. veka. U nekoj slobodnoj proceni zaposlenih, a nestručnih lica, šteta je visoka oko 300.000 evra, ali mnogo je veća šteta jer ti zlatni predmeti i taj nakit koji je pripadao nekada i našim dinastijama, pre svega dinastiji Obrenović, više nikada ne možemo da nađemo. Možda, nekim sticajem okolnosti zbog širih sada okolnosti i pretraga i potraga za nekim pokradenim stvarima koje nisu do sada bile vezane za muzeje možda i imamo neku sreću, pa i vratimo neki predmet.
Zašto kažem da je to neobično? Ministarstvo kulture i informisanja od avgusta 2019. do marta 2020. godine, upravo pred početak ove strašne pandemije uopšte nije dobilo nijedno obaveštenje od čelnih ljudi iz Muzeja primenjene umetnosti, niti od MUP-a, jer Ministarstvo predstavlja osnivača, Ministarstvo predstavlja Republiku Srbiju, nije mi jasno zašto se tako dugo ćutalo.
Samo sami zaposleni i direktorka muzeja nisu prijavili ni policija odmah po saznanju, a saznali su da je krađa izvršena tek kad su se vratili sa letovanja nekih osam, deset dana možda i više, nisu prijavili tu krađu ni policiji.
Ono što je bitno je to da je osumnjičen jedan od radnika obezbeđenja, to obezbeđenje je dobilo posao na javnoj nabavci, treba svi da se zamislimo da li javne nabavke moraju da budu i rešenje angažovanja nekog da radi obezbeđenje u ovako važnim ustanovama kulture ili to može da se radi na neki drugačiji način i radnik obezbeđenja je osumnjičeno lice. Nemamo još uvek nikakvih podataka o tome da li je to lice procesuirano, osuđeno, ali iz spisa predmeta se vidi da je dosta tog zlatnog nakita uništeno, da su predati i dalje. Kome su predati?
Dakle, postoje tragovi i nadam se da ćemo uskoro dobiti odgovor na to ko su počinioci zaista, ko su nalogodavci i kako je došlo do te krađe od stane samom obezbeđenja koje je trebalo da čuva Muzej primenjene umetnosti. Da li ima odgovornosti možda i zaposlenih. Unutra je taj ključ od depoa, sa tako važnim predmetima je stajao u običnoj fioci u pisaćem stolu.
Muzej Jugoslavije 2016. godine, takođe je pokraden od radnika iste firme koja je vršila obezbeđenje i prethodnog muzeja. Ona je nedavno platila naknadu štete za uništene i ukradene predmete. Neki predmeti su lični predmeti Josipa Broza Tita, drugi predmet Hajla Selasija koji je poklonio bivšem predsedniku Jugoslavije, Josipu Brozu Titu koji su uništeni. Čujem da je to sve istopljeno u zlato i negde prodato i preprodato, a radnik iste firme je osuđen na godinu dana, valjda neka vrla mala kazna, koju je u kućnim uslovima izdržavao, nije više u životu, ali je firma platila odštetu. Tako sam ja primetila kada smo bili obavešteni da postoji neki novac koji je uplaćen muzeju, a nismo znali poreklo.
Imali smo i krađu u Muzeju Radovanjskom lugu u Velikoj Plani. Treba svi zajedno da razmislimo o tome da li je ovaj sistem zaštite samo fizičkog obezbeđenja uopšte adekvatan sada u muzejima Srbije, jer krađe su se dešavale početkom devedesetih godina, preprodaja tih artefakata, pojava falsifikata, čini mi se da se u poslednje vreme to vratilo ponovo na ove prostore, da tržište dobro radi, a da mi spavamo na tim činjenicama i ne bavimo se dovoljno obezbeđenjem naših muzeja.
Mislim da je u nekim istragama, a posebno u istrazi koja se dešavala, odnosno uopšte nije je ni bilo, barem u ova dva slučaja vidimo da je istrage bilo i da postoje jedno okrivljeno, a u ovom drugom slučaju osumnjičeno lice za počinjenu tešku krađu, ali prostor u Beton hali koji je dodeljen Muzeju marginalne umetnosti, doduše, ta procedura nikada nije završena, ali je država ulagala u taj prostor, ideja je bila da bude galerija Muzeja marginalne i naivne umetnosti koji se nalazi u Jagodini.
Dakle, tu su konstantno vršene krađe. Poslednja krađa je bila pre nekih godinu i po ili dve, ukraden je ogroman lift u vrednosti od 15-16 hiljada evra. Nema nikakvih tragova o tome, čak ni tragova obijanja, osim svedočenja čoveka koji je bio zadužen da čuva taj prostor, ali nikada ništa MUP u tom periodu nije uradilo povodom ove krivične prijave protiv NN lica.
Prosto je nemoguće u tom prostoru koji je pokriven svim mogućim kamerama iz okolnih restorana i kafića, da nema nikakvog traga. Lift je ogroman. Neko je to morao da vidi da se iznosi, tako jedna velika stvar, jedino kamionom ili nekom dizalicom je to moglo da bude odnešeno.
Eto, o tome se godinama ćutalo. Da li radim dobru stvar ili ne radim dobru stvar za sebe ni ne razmišljam. Možda bi trebalo i da se zabrinem, jer me neki drugi ljudi opominju na to, odnosno za svoju bezbednost, ali ipak, kada je čovek izabran da bude ministar nečega, nekog resora, on ne treba da razmišlja o sebi, mora da razmišlja o dobrobiti građana i dobrobiti ove države, a ja mislim da naš novac i naše kulturno blago pripada svima nama i da ne treba da bežimo od istine i da guramo pod tepih nešto loše što je učinjeno u prošlosti, nego moramo pritiskom javnosti da saznamo ko je izvršio ove krađe, gde se nalaze ti predmeti, ko su počinioci, a u krajnjem slučaju, i zašto u nekim slučajevima MUP ništa nije uradilo.
Hvala.

Zahvaljujem se ministarki kulture.
Ukoliko nema više prijavljenih predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu prema prijavama narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Misala Pramenković.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade i ministrice sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o muzejskoj delatnosti kao jako važan zakon iz oblasti očuvanja kulturne baštine naroda koji žive na ovom prostoru.

Zapravo, muzeji su riznice istorijske građe koja nas podseća i ukazuje na razvojni put naroda koji žive na određenom prostoru i u tom smislu značajno je posvetiti pažnju ovoj važnoj delatnosti.

Vidimo i iz vašeg uvodnog predstavljanja samog zakona da će se ovim zakonom regulisati jako važna pitanja koja do sada, nažalost, nisu bila regulisana. To nam ukazuje upravo i na propuste i probleme koji su do sada postojali, a koji se trebaju otkloniti implementacijom ovog zakona u predmetnoj oblasti.

Nekoliko stvari koje ste istakli, kao što su prevashodno briga i zaštita kulturne građe, zatim pitanje samih zvanja, odnosno stručnosti, počev od direktora muzeja, pa dalje, preko ostalog osoblja, nakon toga pitanje digitalizacije i generalno evropskih standarda koji se u toj oblasti propisuju jako je značajno.

Sa druge strane bih i pozdravila vašu inicijativu o potrebi zaštite i ja bih još tome dodala promociji sakralne kulture svih crkava i verskih zajednica i na tom polju trebamo jako puno raditi.

U pogledu promocije kulture, mislim da kao društvo kroz obrazovne institucije, počev od predškolskih ustanova, preko školskog vaspitanja, sve do visokoškolskih institucija, moramo poraditi generalno više na upoznavanju naše dece i mladih generacija sa kulturnim nasleđem koje će biti zalog stabilnoj i dobroj budućnosti svakako.

Što se tiče Predloga odluke o proglašenju stare i značajne bibliotečke građe od kulturnog dobra od izuzetne važnosti, na ovom tragu bih rekla da, slušajući koleginice i kolege koji dolaze iz različitih krajeva Srbije i koji spominju vrlo često konkretne probleme sa kojima se institucije kulture na terenu susreću, smatram da bi podrška ministarstva, a ne sumnjam da je i do sada bila bezrezervna, još značajnija bi bila ta podrška upućena prema lokalnim samoupravama, budući da nekada se određene institucije kulture susreću sa jako ozbiljnim problemima, počev od egzistencijalnih problema kao što ću, recimo, ja navesti nekoliko primera iz kraja iz kog ja dolazim, dakle, konkretno prostora Sandžaka, gde recimo imamo činjenicu da matična biblioteka u Prijepolju nema svoju zgradu, što je jako otežavajuća okolnost i osnovni preduslov za kvalitetan rad. Sa druge strane, recimo, biblioteka u Sjenici ima na raspolaganju svega 40 m2 i u takvim uslovima je nemoguće govoriti o kvalitetnom radu, zapravo.

Spomenuću još pitanje, iskoristiću vaše prisustvo kao ministarke resornog ministarstva, pitanje problematike prostornog kapaciteta Istorijskog arhiva „Ras“ iz Novog Pazara koji je zadužen za skladištenje, zaštitu, obradu i prezentaciju arhivske građe sa područja grada Novog Pazara i opština Tutin i Sjenica, a vrlo su skučeni sa prostorom. Na svega 450 m2 rade i redovno u izveštajima svojim koje podnose lokalnoj samoupravi spominju taj problem, budući da nisu u mogućnosti da svoju zakonsku obavezu na valjan način ispune, da prihvataju arhivsku građu, koje je svake godine sve više, tako da se u tom smislu, pored toga što Zakon o arhivskoj građi, arhivskoj delatnosti propisuje svojim članom 5. da Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave moraju iznaći načina i obezbediti uslove arhivima da rade adekvatno svoj posao, Istorijski arhiv „Ras“ u Novom Pazaru nema uslova za kvalitetan rad.

Oni čak spominju u svojim izveštajima i rešenje koje bi bilo adekvatno, a ne bi bilo toliko komplikvoano, budući da zgrada u kojoj se nalaze jeste namenski uređena i urađena za potrebe arhiva, ali se u prizemlju nalazi muzička škola, tako da bi bilo logično, recimo, izmestiti muzičku školu i naći adekvatan prostor, a njima osloboditi taj prostor.

Eto, koristim vaše prisustvo kao resorne ministrice da iznesem probleme koji su na terenu i koji su jako značajni.

Svakako, u danu za glasanje poslanici Stranke pravde i pomirenja, kako smo i najavili, će podržati i zakon i odluku kao jako važnu i značajnu. Hvala.