Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Gospođo ministarka, potpuno se slažem i biću vrlo kratak.

Mislim da je ključna rečenica koju vi danas kažete, a i mi mislimo da je ključna to je "polako". Prosto, tehnologija u zelenoj energiji ide polako. Polako treba da izlazimo iz uglja. Polako, to je suština svega.

Gospođo ministarka, imamo taj nesrećni usud da smo deo Evrope, a u stvari nismo Evropa. Da smo deo Evrope kada budemo trebali da plaćamo tarife, a da nismo Evropa kada treba da dobijemo podsticaje za te iste tarife. To je naša nesreća.

Znate, Poljska ne traži 150 miliona od svojih izvora, nego od Evropskog fonda. Nemačka to može lako da radi kada ima primarnu emisiju i to je potpuna razlika. Ali, suštinski, Srbija mora da zna i građani Srbije moraju da znaju da svake promene podrazumevaju finansijska sredstva. Ta finansijska sredstva zemlje poput Srbije mogu da nađu samo na dva načina. Mogu da nađu ili u budžetu, što podrazumeva da finansijska sredstva potiču direktno iz budžeta ili iz povećanja cena ili iz zaduženja.

Srbija nema tu sreću da svoju energetsku tranziciju može da radi tuđim sredstvima. To je taj naš nesrećni usud, da kažem ponovo, da jesmo Evropa kada treba da imamo obaveze ali nismo Evropa kada se radi o budžetu Evropske unije.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Hvala.
Ja ne gledam tako na naš odnos sa Evropom, niti sa EU. Ja mislim da standardi koje želimo da postignemo mogu samo da budu dodatna šansa.
Te milijarde koje sam pominjala, nisu milijarde koje će nas ostaviti bez posla ili smanjiti naš BDP nego su milijarde koje će se uložiti u nove investicije, otvoriti nova radna mesta i učiniti nas svakako razvijenijim.
O tome da li smo energetskom sektoru deo Evrope onda kada smo formirali zajednički energetsku zajednicu, jesmo, ali onda kada ništa prethodnih šest godina nismo uradili na otvaranju Poglavlja XV, onda nismo.
Dakle, sad o tome zašto neke stvari nismo uradili mislim da je to sve već iza nas, ali verujem da i te kako Zelena agenda i zelena energetika mogu da budu šansa za naš privredni razvoj, zato i slažem se sa vama postepeno i polako vezano za termo, ali isto tako u odnosu na investicije, tu moramo da budemo efikasni i brzi. Jer, to jeste naša šansa kao što su nam šanse bile u ostalim resorima gde smo ulagali milijarde ili, recimo "Srbija 2025", tako je isto sada velika šansa u energetskom sektoru da napravimo jedan investicioni bum i time ovu zemlju podignemo mnogo brže kada govorimo u smislu privrednog razvoja.
Izvinjavam se što sam ponovo odgovarala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Nema problema.

Predlagač ima pravo da govori koliko želi. Mene raduje što je zaista konstruktivna rasprava.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani, prvi put se u pravnom sistemu oblast energetike reguliše na ovaj način, oblast koja je od posebnog državnog i nacionalnog interesa.

Predloženi zakoni su usklađeni sa evropskim standardima, prošli su sve procedure, održano je javno slušanje i obavljeni su razgovori sa privrednicima, što smatram veoma važnim.

Ovim setom energetskih zakona moraćemo da smanjujemo probleme, da smanjujemo termoelektrane na ugalj, da smanjujemo individualna ložišta na ugalj, da krenemo sa konkretnim aktivnostima u proces energetske tranzicije.

Predloženi zakoni daju osnovu da se ispunjavaju standardi kada je u pitanju održivi razvoj u oblasti klimatskih promena.

Da bi Srbija bila energetski bezbedna zemlja i sigurna zemlja važna su tri pravca. Prvi se odnosi na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, drugi se odnosi na racionalnu upotrebu energije, a traći se odnosi na rudarstvo i geološka istraživanja, s obzirom da Srbija ima velike rezerve uglja.

Mi se ne možemo odreći proizvodnje uglja u dogledno vreme, ne možemo se odreći kao što je i pomenuto u ovom visokom Domu, kao što to nisu uradile ni Poljska, ni Nemačka, ali moramo da smanjimo podzemnu eksploataciju i primenjujemo ekološke standarde.

Prvi put se predviđa da imamo investicioni plan u oblasti energetike. Vi ste u ovom visokom Domu u raspravi sa kolegama predložili jasan investicioni plan u vrednosti od 16 milijardi evra, jasno po oblastima. To smatram veoma važnim.

Mene ohrabruje i činjenica da je za osumoravanje u oblasti rudarstva do 2030. godine, predviđeno 1,6 milijardi, a da je već do sada utrošeno 600 miliona evra.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, važne su i po mom mišljenju bitne novine koje se odnose na nove procedure za izdavanje dozvola za geološka istraživanja, zatim osnivanje Rudarsko-geološke komore i zahtev koji smatram veoma važnim, a koje je vaše Ministarstvo predložilo Ministarstvu finansija, a to je za povećanje rudne rente u Srbiji koja se kreće od 3% do 8% prihoda, u Hrvatskoj je na 10%, u Rumuniji je 12%, u Sloveniji 18%, dok je u Rusiji 22%.

Ohrabruj u planovi u petogodišnjem ciklusu vezani za rast BDP-a, u oblasti rudarstva i energetike. Umesto sadašnjih 5,5% učešća rudarstva i energetike, plan je da to bude između 7% i 9%.

Procena je da vrednost investicija u ovoj oblasti bude najmanje 16 milijardi evra, i ne sumnjivo je da će ovaj set zakona dati jedan zamajac privredi, koji je neophodan.

Srbija ima ogroman potencijal u oblasti energetike i Srbija taj potencijal mora na jedan racionalan način da iskoristi. Građani i lokalne samouprave moraju aktivno da se uključe, za početak su potrebni podsticaji, ali to je nešto što je i predviđeno i što smatram obaveznim.

Želim posebno da istaknem, kao bitnu novinu Predloga zakona o energetskoj efikasnosti i činjenicu da se na svakoj firmi, na svakoj kući, na svakoj školi, u svakoj hali predviđaju solarni paneli kao mogućnost da se proizvodi zelena energija i na taj način smanje troškovi i proizvodnja energije iz takozvanih prljavih izvora.

Set predloženih zakona ide u pravcu da Srbija i njeno stanovništvo zaštiti od uništavanja prirodnih resursa koji nisu obnovljivi i ide u pravcu sprečavanja zagađenja životne sredine u kojoj živimo.

Ovim zakonima ćemo dati poseban doprinos zdravlju građana i kvalitetu života svakog građanina.

Nesumnjivo je da nam je za primenu ovih zakona potrebna ekonomska i finansijska stabilnost.

Takođe smatram veoma važnim ono što ste vi rekli na početku danas u obrazlaganju ovih zakona, da je cilj da Srbija do 2040. godine, proizvodi 40% energije iz obnovljivih izvora, a 2050. godine 50%.

Mislim da je veoma važno što Srbija sa ovim setom zakona ide u pravcu i regionalnog povezivanja. Takođe ste danas u obrazlaganju ovih zakona pomenuli i Zelenu agendu. To je nekih devet milijardi evra koje je Evropska unija predložila za ceo region.

Moje pitanje za vas je koliko će Srbija u oblasti energetike iskoristiti od ovog novca? Da li je Srbija već, odnosno resorno ministarstvo i Vlada konkurisala za ova sredstva sa nekim projektima?

Na kraju, želim da istaknem da su ovi zakoni dokaz da Srbija preduzima važne korake u oblasti energetike, u oblasti zaštite životne sredine, i da bez obzira na to što svi imaju pravo na svoje mišljenje i na svoje stavove, nedavni ekološki protesti su bili nesumnjivo politički motivisani i sa neodgovornom retorikom.

Ono što želim posebno da istaknem je da je za svaki rezultat potreban jedan odgovoran, ozbiljan pristup i rad i da je to najvažnije.

Ja ću u danu za glasanje, kao i moje kolege iz Srpske napredne stranke podržati ovaj set predloženih zakona.

Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Filipovski.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Izvolite.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ne bih da ponavljam ono što su moje kolege i ono što ste vi danas govorili oko ovog zakona, ali ono što je dobro, dobro je da se u nekoliko osnovnih stvari definitivno slažem, a to je da je električna energija strateški proizvod od nacionalnog interesa od kojeg zavisi suverenitet Republike Srbije. To je nešto što nema cenu i to je prethodnih 30 godina pokazalo. Da nije bilo EPS, da nismo imali sopstvenu proizvodnju električne energije u dovoljnoj meri, koliko je to Srbiji trebalo, a u nekim trenucima čak i za izvoz, pitanje je da li bismo danas mogli da sa ponosom kažemo da je Srbija sačuvala svoj suverenitet i da njeni državni interesi nisu ugroženi time, jer drugi mogu da utiče na funkcionisanje privrede u Republici Srbiji na način na koji to građanima i svima nama ne odgovara.

Ovim setom zakona mi regulišemo mnogo toga, stvaramo bazu za neki budući period, regulišemo pitanje obnovljivih resursa, regulišemo strategiju prema neobnovljivim resursima, a ono čega se u ovim zakonima ne dotičemo, ali je takođe bitno za sve ovo o čemu danas govorimo su teško obnovljivi resursi.

Šta podrazumevam pod teško obnovljivim resursima ću nešto kasnije, a shvatićete da su jako bitni i važni za sve ovo.

Dosadašnje iskustvo i tokovi u okruženju, a i u svetu nam jasno govore da moramo biti izuzetno oprezni da ni na koji način ne dovedemo u pitanje sopstvenu proizvodnju dovoljne količine električne energije, ma koliko to koštalo.

Apsolutno sam saglasan da što je pre moguće se prljave tehnologije zamene najčistijim mogućim tehnologijama, ali, pravo da vam kažem, ne bih želeo da živim u državi kojom neko drugi upravlja zato što nema sopstvenu električnu energiju, kojoj neko drugi može da diktira kako će živeti i raditi, pa po cenu toga i da trpim vazduh koji mi u svakom trenutku i nije baš toliko primamljiv.

Imamo mi i u okruženju mnogo primera, ali i dovoljno daleko od Srbije, kao što je Novi Zeland, koji je svojevremeno prodao svoju elektroprivredu jednoj drugoj državi i danas je, praktično, na taj način ta država gotovo pod potpunom kontrolom druge države. Prema tome, svaki korak koji napravimo mora biti dobro odmeren, mora biti baziran na iskustvima koja sami imamo, a bilo bi jako dobro da i tuđa iskustva, pozitivna, ali i negativna, primenimo, jer ne moramo mi svaki put da se učimo na sopstvenim propustima i glupostima.

Građani Republike Srbije, obični građani, mogu da razumeju, može da im bude drago, ali jednostavno moraju da imaju ozbiljan interes da bi sopstvena sredstva uložili, da bi nešto trpeli i ulagali u proizvodnju zelene energije, u smanjenje potrošnje energije i da bi to bilo njima prijemčivo.

Pošto volim da pričam o praktičnim razlozima, to može da glasi evo ovako. Pre jedno desetak godina, pošto živim na selu, u porodičnom domaćinstvu, rešili smo da zamenimo sistem grejanja sa uglja i prešli na pelet, iako nam u tom trenutku ulaganje za grejanje peletom nije bilo isplativo. Zašto smo to uradili? Jednostavno, nismo bili kod kuće po ceo dan da možemo da održavamo vatru, a nisam uspeo ni preko Agencije za zapošljavanje da pronađem nekog koga bih pristojno platio za uslove koje to agencije za zapošljavanje i posredovanje u zapošljavanju rade, da dođe da tri puta dnevno naloži vatru, počisti pepeo dok mi popodne ne dođemo kući.

To je bio osnovni stimulans da pređemo na skuplju varijantu grejanja, da sa uglja pređemo na grejanje peletom.

Pelet je tad bio daleko jeftiniji nego što je danas. Tržište je neumoljiva stvar. Sada smo, posle ovog niza godina, došli u situaciju, verovali ili ne, ali upravo da moramo da menjamo tu peć, jer jednostavno više nije funkcionalna. Imamo sad jednu ozbiljnu dilemu – da li kupiti novu peć na pelet ili menjati ponovo energente.

Mislim da Obrenovac i teritorija Obrenovca napokon zaslužuju, kao verovatno i mnoge druge sredine, dužnu pažnju kada je u pitanju sistematična promena grejanja individualnih domaćinstava.

Pre deset godina je u zemljište na teritoriji Obrenovca sahranjeno, ako se ne varam, 32 miliona evra. Postavljena je kompletna instalacija za gasifikaciju koja deset godina trune u zemlji i do današnjeg dana nije upotrebljena.

Zašto ovo pričam? Kada se budu stimulisali određeni vidovi energije koja će se koristiti u perspektivi umesto uglja, treba voditi računa i o specifičnostima pojedinih sredina. Sasvim je logično da onog trenutka, a nadamo se da će to biti što pre, kada taj gasovod bude priključen i imao pun kapacitet, onda je sasvim logično da se u Obrenovcu forsira i bude beneficiranija cena ložišta, kotlova, potrebne opreme za prelazak za grejanje gasom, jer ukoliko budemo svi prešli da se grejemo na pelet, mi u Srbiji, znajući kako nam funkcionišu pojedine službe i kako nam se ponašaju proizvođači peleta, nećemo imati ni jednu jedinu šumu. Nije nam to cilj i zato kažem da se svakom koraku mora jako obazrivo i selektivno pristupati.

Mislim da bi bilo jako zanimljivo tražiti i načine za dodatnu stimulaciju ljudi za sopstvenu proizvodnju električne energije i ja ću se ovako po prilično laički izražavati o tome. Ne samo proizvođač korisnik, nego možda na neki način vezati jednu kompletnu priču u nekoj budućoj praksi kod podzakonske akte novim izmenama zakona, da se omogući da se isporukom tog viška energije koju će domaćinstvo proizvoditi iz solarnih panela koja budu ugrađena, otplati te panele i otplati izolaciju kuće, zamenu prozora i svega toga, jer to jeste interes Srbije dugoročni. Mnogo je veći interes Srbije da svako domaćinstvo u Srbiji postane energetski efikasno, da svaki krov u Srbiji bude iskorišćen za postavljanje panela, nego da imamo 50 pozicija sa po 10 ili 15 hektara solarnih elektrana koje će proizvoditi struju. Zašto? na ovaj način, kada građani Srbije budu imali lični interes, shvatili da je to za njih povoljno, da je to za njih isplativo, u krajnjem slučaju i za celu našu državu je izuzetno korisno, onda će to ići mnogo lakše, brže i jednostavnije.

Jedan objekat koji sam jesenas rekonstruisao, iako sam čuo da se na ovom projektu zakona radi i da će biti stimulisana izolacija i da će to biti jedna opšta kampanja, srećom da sam taj posao obavio jesenas. Danas mi stimulacije koje ovaj zakon predviđa kao moguće ne bi značile ništa. Pitanje je da li bih bio i na nuli.

U međuvremenu, potpuno neosnovano su cene izolacionih materijala otišle za blizu 25%. Znači, špekulativni kapital je vrlo brz, vrlo hitar i koristi sve ono što može da iskoristi za svoje lično bogaćenje i zloupotrebi na neki način izuzetno dobre namere Republike Srbije, koja je spremna da u ceo ovaj projekat uđe zaista dugoročno i da dobrano investira.

Da imamo državnu firmu koja proizvodi izolacioni materijal, verujem da bi cene danas u Srbiji bile 30% jeftinije. Nemamo ih. Kažu, to se kosi sa principima tržišne privrede, kapitalističkog razmišljanja, a mislim da se ne kosi. Lako ćemo mi ulje, ako skoči na 200 dinara, da zamenimo sa svinjskom mašću, nje još uvek ima dovoljno u Srbiji, ali ne znam kako ćemo raditi izolaciju kuća ako nam celo tržište, koje su nam zauzeli neki monopolisti izolacionog materijala, bude skočilo do te mere da sve ovo što vi ulažete napor, da sve ovo što mi činimo, potpuno obesmisli zarad sopstvenih interesa.

Toliko o tome, i to su neke stvari koje su praktični potezi koji se moraju praktično vući. Znam da tu ne postoji previše mehanizama, jer suludo je očekivati sad interventni uvoz izolacionog materijala, za razliku od robnih rezervi za tržište ulja ili nekih drugih stvari, ali mehanizmi se moraju tražiti.

Špekulativni kapital mora da bude kažnjen. Kako? Smislićemo zajednički, ima nekih dobrih ideja, pa na njima treba u budućem periodu raditi.

Rekao sam da su državne firme, mnogi tvrdili da su prošlost, da su neuspešne, da su nefunkcionalne, nisam baš toliko siguran. Imamo državnih firmi koje su u vlasništvu Republike Srbije, koje su pokazale da su jako funkcionalne, jako važne i o tome ću govoriti u sledećem segmentu ove diskusije.

To su pitanja teško obnovljivih resursa, a to su ljudski resursi. Mi njih nemamo definisanih u ovom zakonu, ali ih imamo u praktičnom postupanju i radu, kako i ovog ministarstva, tako i Republičke vlade, tako i nas samih. Sami ste rekli da, ako se jednog dana Srbija i opredeli da gradi nuklearne elektrane, pitanje je hoćemo li imati ljudi koji su osposobljeni da u njima rade. Lično, možda sam previše mator, iz nekog davnog perioda, pa ću reći da ću biti srećan ako se ne budemo morali ni na koji način baviti nuklearnom energijom.

Ono što je opasno jeste opasno da zbog ponašanja, što opravdanog, što neopravdanog, u prethodnih tridesetak godina, pogotovo devedesete i prvih deset godina ovih dvehiljaditih, mi smo izgubili jednu i po generaciju dobrih majstora, koji rade u EPS, u elektranama, koji rade u uslužnim firmama koje opslužuju EPS, izgubili jednu i po generaciju osposobljenih, spremnih i sposobnih inženjera. To je činjenica.

O tome u praksi mora dobrano da se vodi računa, jer da ti ljudi i majstori koji su danas uglavnom već u penziji ili pred penzijom, inženjeri koji su otišli u penziju ili se spremaju da odu u penziju, nisu bili spremni, sposobni, znali svoj posao, uvežbani, ali posvećeni svom poslu i stimulisani, jer su bili radnici TENT-a ili Kostolca ili Elektrodistribucije, nisam siguran da bi EPS 2012. godine, kada smo došli na vlast, bila ipak u onako dobro prihvatljivom stanju, izdržljivom, jer da nije tako bilo ne bismo danas ni pričali o termoelektranama i njihovoj revitalizaciji, verovatno bismo struju uvozili na angro.

Dobro je što se u prethodnih deset godina shvatilo da jedna filozofija, koja je bila pogubna posle 2000. godine, a to je da u elektranama treba da radi samo proizvodnja, ne treba održavanje, ne trebaju investicioni sektori, ne trebaju druge prateće službe, to će raditi neki spoljni izvršioci, to će raditi ljudi sa strane, to će raditi druge firme, to će biti jeftinije itd. Gde smo danas? Danas da nemamo firmu koja je osposobljena da u svakom trenutku uskoči na te poslove, a imamo je osposobljenu zato što je od 2000. godine… Kada je 2002. godine osnovana zvali smo je „autobus za napolje“ iz elektrane, a to je firma „Pro Tent“ i da tu nemamo osposobljenog kadra koji u svakom trenutku spreman da uskoči i radi i posao tehnički odradi kako treba za EPS, nisam siguran kako bi nam sistemi danas funkcionisali.

Zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, zahvaljujući politici Vlade Republike Srbije, „Pro Tent“ je pokazao da državno preduzeće, preduzeće u vlasništvu Republike Srbije može da posluje pozitivno, može da posluje pozitivno, može vrlo odgovorno da obavi sve zadatke koji su postavljeni i u svakom trenutku da bude na raspolaganju.

Bojim se da ne zaboravimo ta neka loša iskustva i lošu praksu iz perioda 2000, 2010, 2011. godina, a kada smo se tako lako odricali osposobljenog ljudskog kadra i da dovedemo u pitanje poslovanje firme „Pro Tent“ u Obrenovcu.

Naime, pozdravljam korake koji su doveli do toga da se vrlo odlučno i brzo reši pitanje odvajanje Elektrodistribucije, kako smo je mi zvali, ili ODS-a od EPS-a, ako je to pitanje dalje strategije, ali istom tom brzinom se moralo odlučiti i rešiti pitanje 1.500 ljudi koji su zaposleni za stalno u „Pro Tent“, a tu su zaposleni zato što su prema ranijoj politici, koju smo sledili, u celosti bili vezani i opsluživali EPS.

Znate, meni je stvarno neshvatljivo ponekada da sve što Vlada Republike Srbije dobro uradi neki pojedinci mogu da dovedu u pitanje, pogotovo pojedinci koje smo mi postavili na neki način na čela određenih preduzeća. Ja ne mogu da razumem da neko može da se odrekne 772 osposobljena elektromontera i da kaže – oni nisu potrebni. Kome su potrebni, ako nisu potrebni distributivnom sistemu? Da su potrebni pokazale su upravo ove dve situacije kada smo imali izuzetne vremenske nepogode. Da tih ljudi nije bilo, ko zna kada bi nam elektrosistem profunkcionisao i kada bi struja stigla u svako selo.

Nije samo problem u njima. Problem je u tome što se mora hitro raditi. Očekujem da ovo ministarstvo, kao što ste radili u prethodnom ministarstvu vrlo brzo donosite korisne i dobre odluke, reši to pitanje, jer topi se dobit koju je „Pro Tent“ ostvario u nekom prethodnom periodu. Bolje da tu dobit potrošimo u investiranje, možda, u državnu firmu za proizvodnju izolacionog materijala, ako je to interes Republike Srbije, pa da time sprečimo špekulativni kapital da umanjuje aktivnosti koje Vlada Republike Srbije sprovodi i ulaže i sebe i građane i sve kako bi učinila, nego da to jednostavno samo od sebe, jer se odluke ne donose brzo i pravovremeno, već mesec i nešto dana dovodimo u pitanje.

Nemamo pravo da takve stvari radimo. To su stvari koje se tiču teško obnovljivih resursa. Znate, ti ljudi, kao što ja nisam mogao da nađem preko Agencije za zapošljavanje nekog ko će da loži vatru za male pare, nisu zaslužili da nemaju pristojne uslove za rad i potpuno je svejedno za funkcionisanje Srbije, za funkcionisanje elektroenergetskog sistema da li će biti radnici „Pro Tenta“ ili će biti radnici ODS-a. Tamo gde su potrebni, očigledno nužni, jer to što mogu, znaju i umeju oni u budućem periodu sa svim onim o čemu ste govorili, da naredni period mora da donese i obezbedi da bi taj sistem elektromreže funkcionisao kako treba, da obezbedimo i mogući uvoz i mogući izvoz, za njih zasigurno ima i potrebe i posla. Ukoliko ih danas izgubimo, teško da ćemo uspeti opet za nekoliko generacija da dobijemo dobre i kvalitetne majstore.

Prema tome, nisu lake odluke ni o čemu i kao što znate, ja sam uvek zainteresovan i za Obrenovac, ali ovi ljudi nisu baš iz Obrenovca, sticajem okolnosti mi je ova materija poznata i jednostavno se mora voditi računa i o praktičnim potezima, a ne samo o zakonskim podlogama koje su dobre i daju dobru perspektivu.

Kada ćemo zatvarati elektrane, šta ćemo raditi, naravno, pokazaće neko buduće vreme. Opšta klima, globalno zagrevanje, najmanje zavisi od Srbije. Mnogo veći potrošači i zagađivači su oni na koje mi nemamo uticaja. Naravno, to nije opravdanje da mi ne učinimo sve da živimo u što zdravijoj ali i stabilnoj sredini. Možda će se desiti i da, što ne bi bilo dobro, temperatura u Srbiji poraste toliko da nam bude manje potrebno toplotne energije za zagrevanje, ali to je sad nešto što liči na predskazanja, proračunavanja, koja nemaju baš mnogo utemeljenja i ja tim ne želim da se bavim.

Za sve smo ovde, za saradnju, ali moramo voditi računa i o obnovljivim resursima i neobnovljivim resursima, ali ako izgubimo ljudski kadar koji sve to treba da nosi, onda smo tek u velikom problemu. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Komlenskom.

Reč ima potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Zahvaljujem na brizi i na svemu što ste rekli. Ne treba da brinete za elektromontere, ako neka ima svoje mesto i nikad ih nema dovoljno, onda su to upravo elektromonteri, bili u „Pro Tentu“, bili u Elektroprivredi Srbije ili bili u Elektrodistribuciji Srbije.
Dakle, to pitanje je rešeno. Tako je, mi smo odvojili Elektroprivredu Srbije, napravili smo dva preduzeća, u jednom se nalazi proizvodnja a u drugom se nalazi distributivni sistem i mislimo da će na taj način ta preduzeća još efikasnije da posluju.
Ono zbog čega sam se javila jeste da se ne stekne pogrešan utisak i da ne odemo odavde a da ponesemo možda neku dilemu. Dilema je – elektroprivreda Srbije i samodovoljnost u proizvodnji električne energije. Dakle, ne postoji nijedan jedini razlog, ni danas ni za 10 i ko zna koliko godina, da Elektroprivreda Srbije ide u bilo kakvu privatizaciju. To je pod broj jedan, pošto ste u jednom trenutku na početku pominjali da ne dođe do sličnih stvari, itd.
Druga stvar – ne postoji nijedan jedini razlog da Srbija ne proizvodi dovoljne količine električne energije iz sopstvenih izvora. To znači da ih ne proizvodi neko drugi za nas ili da uvozimo tu električnu energiju.
Treća stvar koja je važna –Elektroprivreda Srbije mora pod hitno da se osposobi da bude mnogo efikasnija, zato što je samo „Kapeks“ Elektroprivrede Srbije ispod troškova amortizacije ovog preduzeća, zato što ovo preduzeće jako, jako dugo mereno, godinama, gotovo decenijama, nije gradilo nove kapacitete. Znači, mi svi, kroz sve ovo što sada radimo, i kroz novi investicioni plan, moramo da ulažemo u nove kapacitete, zato što u jednom trenutku, možda neke 2012. ili 2013. godine cena električne energije na berzi je bila vrlo niska. Ali, kako vreme prolazi, to više tako biti neće. Postoje neki drugi troškovi koji moraju da se plate. Prema tome, treća vrlo važna stvar za EPS jeste efikasnost i svakako ulaganje u nove kapacitete.
Jedan mali primer, kad već govorimo o termoelektranama ili recimo hidroelektranama. Danas, ako želimo da napravimo termoelektranu, najmoderniju, najsavremeniju, kako se to već kaže, sa ultra super kritičnom tehnologijom, ona bi nas od 600 megavata koštala četiri i po milijarde evra. Danas, ako želimo da gradimo novi Đerdap 3, reverzibilnu hidroelektranu, mnogo bolje nego obična hidroelektrana, 600 megavata plus 600, dakle 1.200 megavata, to nas košta do milijarde evra. To je ako govorimo malo i o finansijama i o ekonomiji.
Ono što je već jedan poslanik rekao i ono o čemu pričamo, priča o termoelektranama je priča u procesu i to je vreme koje je potrebno za tako nešto, a za to vreme mi moramo da osposobimo i naše preduzeće koje mora biti jako da može da funkcioniše, i jednu i drugu u elektroenergetskom sektoru, nove kapacitete i zelenu energiju.
I samo još jedna stvar, pomenuli ste zamenu stolarije. Imam i tu informaciju, ali smo mi predvideli zakonom da neće građani ići i nabavljati po firmama, nego ćemo prvo imati javni poziv, odnosno tender za one kompanije i spisak onih kompanija koje će raditi i obezbeđivati tu stolariju. Prema tome, te cene mogu da podignu koliko god hoće, ali od njih se svakako onda neće nabavljati stolarija kojom ćemo raditi zamenu i podizati energetsku efikasnost. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima Đorđe Komlenski.