Na član 21. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima predlagač amandmana dr Boban Birmančević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, vrlo kratko.

Čisto da bi videli koliko je ovaj zakon precizan i koliko ide u detalje, ovaj amandman daje samo pojašnjenje da svi oni koji imaju energetsku dozvolu za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije, tu dozvolu, ukoliko dođe do nekih promena pre izdavanja same građevinske dozvole, mogu promeniti u jednom delu, kako bi uskladili i rešili određene probleme koje su imali u pripremama za izgradnju, odnosno u pripremama za dobijanje građevinske dozvole.

Znači, zakon je prilagodljiv i prilagođava se potrebama tržišta, odnosno potrebama onih koji treba upravo da naprave te proizvodne objekte i one projekte koji su u primeni, ako dođe do određenih problema u realizaciji, odnosno pripremi građevinske dozvole, sve se može promeniti i prilagoditi tim potrebama.

Ono što je jako bitno to je da znaju građani da ne moraju da brinu da će sve ovo što bude predviđeno i što bude potrebno da se realizuje biti uređeno podzakonskim aktima, ali bitno je da se zna da je za realizaciju svih ovih projekata svakako potrebna saradnja i sa lokalnim samoupravama. Ta saradnja sa lokalnim samoupravama garancija je da ti poslovi mogu da budu urađeni u skladu sa rokovima i da dobiju na brzini. Znam da će upravo potvrdom da smo kroz Ministarstvo građevine uspeli da lokalne samouprave upotrebimo, pod znacima navoda – upotrebimo, za brzu realizaciju na izdavanju građevinskih dozvola i realizaciji projekata. Ta ista metodologija biće promenjena i u ovom slučaju, znači, lokalne samouprave neće sigurno biti kočnica ovim projektima, biće na usluzi i građanima, ali i ljudima koji hoće da se bave proizvodnjom električne energije i koji hoće da rade projekte od interesa za našu državu. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su moje kolege podnele na član 21. tiče se člana 35. osnovnog zakona. Član 35. osnovnog zakona reguliše energetske dozvole, način dobijanja energetskih dozvola i šta se radi sa tom energetskom dozvolom, a amandmanom je samo bliže uređen jedan građevinski deo samog predmeta energetske dozvole.

Međutim, moram da primetim da Srbija već duži vremenski period u velikom delu kasni sa izdavanjem energetskih dozvola, ne sada od kada je ovaj zakon u primeni, postoje određeni drugi razlozi. Zakon o energetici iz 2011. godine je bio otvaranje puta ka zloupotrebama u energetskoj oblasti i trgovinom energetskim dozvolama. Zato danas Srbija nema dovoljan broj objekata, odnosno dovoljno energije iz obnovljivih izvora koji bi davali tu energiju.

Šta se dešavalo? Bivši režim je bukvalno na svakoj reci, potoku, slivu, vetropolju izdavao energetske dozvole, energetske dozvole kojima nije bio cilj izgradnja tih postrojenja, nego trgovina. Prodavale su se energetske dozvole. Znači, Ministarstvo izda energetsku dozvolu određenom licu, to određeno lice je rezervisalo energetski objekat na određenom potezu i trgovalo sa budućim investitorom da mu proda tu energetsku dozvolu. Zato i ne treba da čudi što je u članu 35. osnovnog zakona na koji se odnosi ovaj amandman predviđeno da energetska dozvola nije prenosiva, što nažalost nije bio slučaj u zakonu koji je doneo bivši režim 2011. godine.

Koliko je to bio ozbiljan posao i ozbiljan biznis govori i činjenica da u periodu od 2012. godine do stupanja na snagu osnovnog zakona bukvalno je bilo skoro nemoguće da tadašnji sadašnji ministar energetike pokrene bilo kakvu proceduru oko izgradnje objekata za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Ne bih da sada spominjem imena ljudi koji su imali skoro u svom posedu preko 90% energetskih dozvola koje je izdao bivši režim, zbog nekih drugih stvari, jer je reč o članovima porodice nekih uglednih građana Republike Srbije i ne treba oni zbog toga da trpe, ali mi poslanici znamo o kome se radi. To samo pokazuje dokle je bivši režim bio spreman da ide, da im nije bilo na pameti da se uradi nešto dobro za Srbiju, da se Srbija učini energetski samostalnijom, efikasnijom, da bude pod manjim pritiskom Energetske zajednice.

Njih je interesovao isključivo njihov lični, privatni profit od poslova koje su radili u određenim ministarstvima i državnim organima. Zato ne treba da nas čudi zašto toliko bivši režim, sada na čelu sa Draganom Đilasom, želi da se vrati na vlast u Republici Srbiji. Njih interesuje samo profit, nema tu nikakvog govora ni o zaštiti životne sredine, ni o ekologiji, ni o zdravlju naših građana, ni o energetskoj efikasnosti i sigurnosti, njih interesuje samo profit. Samo pogledajte zakone koje su oni donosili, videćete da su zakone pisali da bi mogli privatno da se bogate, a Srbija da bukvalno propada do poslednjeg dinara koji bi oteli od nje.

Zahvaljujem.

Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li predlagač dr Birmančević želi reč? (Ne)

Pošto je sistem pun, onda ćemo od narodnih poslanika.

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, prošle nedelje smo u raspravi u načelu, a danas i u pojedinostima govorimo o važnom setu zakona iz oblasti energetike i rudarstva i važni su ovi zakoni jer predstavljaju polaznu osnovu da se pređe sa reči na dela, odnosno da se krene u proces energetske tranzicije i da se omogući da u narednom periodu imamo klimatski neutralan razvoj.

Zakon o klimatskim promenama koji smo nedavno usvojili predstavlja povezani krovni zakon u ovoj oblasti i omogućava niskougljenični razvoj, čime će naša privreda i industrija izgledati potpuno drugačije u narednim decenijama.

U predlozima zakona iz ove oblasti upravo je prioritet očuvanje životne sredine i predloženi zakoni omogućavaju da se napravi novi investicioni plan i da našu energetsku bezbednost zasnivamo u narednim godinama i decenijama na velikim i srednjim hidroelektranama solarnim i vetroelektranama i korišćenju biomase. Cilj je da nema zagađivanja, da udišemo čist vazduh, što je, složićemo se svi, ambiciozno kako za Srbiju, tako i za ceo svet, ali od nečega se mora krenuti.

Moramo da povećamo obnovljive izvore energije. Cilj nam je zelena Srbija u kojoj će do 2040. godine najmanje 40% energije dolaziti iz obnovljivih izvora. Srbija je spremna da krene krupnim koracima ka tome. Tako je među ovim zakonima jedan od najmodernijih zakona iz ove oblasti koji će nam omogućiti veće korišćenje obnovljivih izvora energije i koji će jednog dana, nadamo se, zameniti sve zakone jer ćemo imati samo obnovljive izvore energije.

Zaštita životne sredine je suština svih ovih zakona i ja bih se ovim putem osvrnula i naglasila činjenicu da ovaj zakon reguliše izgradnju mini hidroelektrana. Naime, ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana u zaštićenim područjima, bez obzira na tip i snagu, čime se štite posebno zaštićena područja.

Sada su ovim zakonom sagledane i reke koje su bile obuhvaćene neadekvatnim rešenjima.

Ne treba da se koristi pitanje očuvanja životne sredine za dobijanje političkih poena, jer se ni jedan problem ne rešava na ulicama, već upravo na ovaj način, zakonskim rešenjima.

Jedina izgradnja hidroelektrana moguća je ukoliko Vlada utvrdi da je to od nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja, javnog i opšteg interesa, a odnosi se samo na srednje i velike elektrane.

Ja bih se ovim putem takođe osvrnula na deo koji sam videla da i te kako interesuje građane u mojim stalnim razgovorima sa njima. Naime, građani su u ovim zakonima videli veliki boljitak za njih, shvatili su suštinu, imaju želju da po njima postupaju i veoma su zainteresovani za odnos kupac-proizvođač, koji omogućuje građanima da postave solarne panele na svojim krovovima, da imaju jednaku vrednost energije koju ubacuju u mrežu i onu koju kupuju.

Kada građani postave solarne panele, koriste tu energiju za sopstvenu potrošnju, ali kada imaju višak, tu energiju mogu da ubace u sistem, po istoj ceni po kojoj su i kupovali energiju. Time će računi građana biti znatno manji. Ako, pak, višak energije ubace od one koja je potrošena, na primer, prilikom korišćenja godišnjih odmora, kada ljudi nisu kod kuće, stvaraće se energetski kredit za sledeći mesec, kada će na osnovu toga doći do umanjenja računa. Sve će to svakako u pozitivnom smislu osetno uticati na kućne budžete ljudi.

Ovo je investicija koja svakom građaninu može da se isplati za period od osam do deset godina, a sami solarni paneli kojih trenutno ima na tržištu traju negde oko 20 godina, što bi posle otplate donosilo samo dobitak i profit.

Površina svih krovova u Srbiji je negde oko 600 km kvadratnih i da se samo 10% njih nađe pod solarnim panelima, to bi predstavljalo ogroman potencijal.

Srbija uvodi najnovije trendove i energetsku efikasnost usklađuje sa regulativom EU, pa samim tim uvodi i formira se uprava za energetsku efikasnost, koja će preuzeti poslove finansiranja i realizacije mera za unapređenje i sanaciju objekata, ali pored ustanova koje imaju javnu namenu, ovde je sada novina što su obuhvaćeni i objekti u vlasništvu privatnih lica.

Potpuno je novo što će se omogućiti građanima finansiranje 50 prema 50% za zamenu prozora, vrata, zamenu i poboljšanje fasadne izolacije, kao i za intervencije na grejnim sistemima unutar kuća i zgrada. Uprava finansira 25%, lokalna samouprava 25%, dok će građani sami finansirati polovinu, odnosno 50%.

Početak rada pomenute uprave očekuje se u maju mesecu i prijava od strane građana će se vršiti dostavljanjem predračuna od strane preduzeća koja se bave zamenom prozora, vrata, izolacije ili vrši intervencije na grejnom sistemu i konkurs će sprovoditi opštine, a način dodeljivanja sredstava biće u odnosu 50 prema 50, kao što sam već istakla.

Ovaj proces je dug, s obzirom na broj domaćinstava u našoj zemlji, ali ovo je jedan važan početak.

Takođe, 28 gradova državne uprave biće energetski sanirano u narednom periodu.

Zakonski okvir otvara priču ka energetskoj tranziciji, ka obnovljivim izvorima energije i omogućuje privlačenje kako državnih tako i privatnih investicija. Odaziv građana, privrede, investitora je već veliki, jer je zakon u interesu svih nas, odnosno u interesu svih građana.

Ova tema je od izuzetne važnosti jer na ovaj način štite se od uništavanja prirodni resursi koji nisu obnovljivi, ali isto tako sprečavamo i zagađenje životne sredine u kojoj živimo, što će dati doprinos kvalitetu života ali i zdravlju svih nas.

Želimo Srbiju koja će nastaviti da napreduje i razvija se, koja ide krupnim koracima napred u svakom smislu, a da pri tome ne zagađujemo ili u znatno manjoj meri zagađujemo životnu okolinu. To je dugotrajan proces, ali ovo je svakako dobar početak. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržati ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Olji Petrović.
Na član 59. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Poštovane kolege, uvažena ministarko sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, ono što je činjenica, uvažena ministarka, da ste vi, vodeći ranije neko drugo ministarstvo, imali zavidne rezultate i verovatno vas je to preporučilo i za posao koji danas obavljate u ovom sazivu.

Pre same ove rasprave koju sada vodimo, sretosmo se vi i ja u hodnicima ovoga zdanja i rekoste mi – evo, ponovo sam kod vas u Skupštini. Ja sam to shvatio kao nameru da ozbiljno radite svoj posao koji danas obavljate u okviru nekog novog ministarstva i da ste namerni ostvariti neke nove dobre rezultate na novom poslu koji radite. Bilo je, naravno, tih rezultata i ranije.

Kada kažem – vi, ja ovde mislim i na vas lično, ali i na Vladu i predsednika, čiji ste vi integralni deo, deo Vlade, naravno, a predsednika kao jednog od najvažnijih institucija koje danas Srbija i srpski narod ima.

Ovi zakoni su potvrda te vaše namere i potvrda moje tvrdnje. Naime, ovi zakoni su nešto što Srbiju uvodi i ovu oblast usklađuje sa tokovima koji danas važe u razvijenom delu Evrope, ali i sveta svakako. Ovi zakoni jesu nešto novo u oblasti energetike, početak jedne nove ere, ali imaju oni mnogo širi aspekt.

Mislim da su ovi zakoni, pored svega, osnov za nove investicije u Srbiji, a budimo realni, bez novih investicija u Srbiji nema ni razvoja Srbije. Uz dužno poštovanje prema onome što ste vi rekli, moje lično mišljenje je da je ta komponenta ovih zakona možda i najvažnija.

Kad govorim o razvoju Srbije, ne mogu da se ograničim samo na ono što je u granicama Srbije. Razvoj Srbije je po sistemu spoljnih posuda, da tako slobodno kažem, i te kako povezan sa razvojem svih naših ljudi, boljim životom svakog našeg čoveka koji živi u okruženju, pogotovo mislim na Republiku Srpsku.

Eto, ispašće da vas hvalim, ali zaista sam i lično svedok da ste i ranije bili i te kako opredeljeni da takva jedna politika prenosa dobrobiti razvoja Republike Srbije, da jedna takva politika se nastavi, da ste svojim delovanjem činili da dobrobit od razvoja Srbije osete i naši građani koji žive u Republici Srpskoj, pogotovo.

Neću nabrajati pojedinačne projekte jer bi to oduzelo dosta vremena, ali mislim da je važno da se zna, kao što mislim da je važno da se zna da smo mi prilikom izglasavanja budžeta za ovu godinu podržali bankarske garancije koje su se nalazile u budžetu, a čini mi se nešto preko 260 miliona, a u pitanju je izgradnja hidroenergetskih potencijala Gornja Drina, zajedno sa Republikom Srpskom. To je stvar koju treba ponavljati, to je jedan ozbiljna, istorijska stvar. Hajde, koliko je važno u smislu investicija i svega onoga što će doneti dobrobit i privredi Srbije i Republike Srpske i svakom čoveku koji tu živi, ali to je istorijska stvar jer se u budžetu Srbije, mislim, po prvi put takve ozbiljne stvari, poput izgradnje „Hidroenergetskih potencijala Gornja Drina“ i „Aerodroma Trebinje“, nalaze direktno u budžetu Republike Srbije.

Kako mi rekoste malo pre, takođe u razgovoru da će ovaj projekat uskoro biti ozvaničen i postavljanjem kamena temeljca za izgradnju i to svakako raduje svakog čoveka, siguran sam i u Srbiji i u Republici Srpskoj.

Da bi naravno, uspevali da radimo ovakve stvari sa Republikom Srpskom potrebne su nam investicije, a da bi imali investicije potrebni su nam ovakvi zakoni, koje vi danas donosite u ovom uvaženom domu.

Međutim, uvažena ministarka to vam neće oprostiti, nikada.

Razvoj Srbije, bolji život naših građana, bilo da žive u nekim od zemalja regiona,1 neće vam oprostiti.

Imaćete raznorazne proteste i raznorazna protivljenja pod kapom borbe za bolje stanje u ekologiji ili Bog zna kakve drugačije zahteve, ali budite sigurni da iza tog svakog zahteva, leži motiv zaustavljanja Srbije i srpskog naroda na Balkanu, uopšte, i ništa drugo, apsolutno ništa drugo.

Videli ste to neki dan. Bilo je direktno povezano sa ovim što naravno radi vaše Ministarstvo.

Međutim, biće da vam je tu najvažnija podrška ovog parlamenta, i još važnija podrška građana u Republici Srbiji.

Kada god dolazite u ovaj parlament sa takvim motivima i takvim idejama vi ćete imati podršku kao što ste imali do sada, i vi i Vlada, i predsednik, a tako će biti kada su u pitanju ovi zakoni. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Veroljub Matić i dr Boban Birmančević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Rajka Matović.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona o energetici, o korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasnoj i racionalnoj upotrebi energije, koje je podnelo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Svesni smo u 21. veku koliki je značaj energije i energenata i da je nemoguće zamisliti danas život i funkcionisanje današnjeg sveta kako bez električne energije, tako i bez energenata. U Srbiji je primetno neracionalno trošenje, kako električne energije, tako i toplotne.

U opsežnoj raspravi o zakonima imali smo priliku da čujemo, kako od mojih kolega tako i od vas, poštovana ministarko šta je sve predviđeno setom ovih zakona i koliko je značajno da se ovi zakoni danas donesu ovde, kako zbog ekonomije, tako i zbog poboljšanja kvaliteta života građana.

Imali smo priliku da čujemo i koliko rudno bogatstvo poseduje naša država i koliko je važno da se i ova oblast zakonski uredi, ali i koliki doprinos naša država može da ima od ove oblasti.

Samo bih još jednom podsetila sve građane da se u ovom trenutku u Republici Srbiji, skoro 75% električne energije dobija iz termoelektrana i svi smo svesni koliko to negativan uticaj ima na životnu sredinu i neophodno je da svi zajedno moramo težiti ka tzv. zelenoj energetici.

Takođe, jako bih pohvalila vašu saradnju sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, pogotovo ako imamo na umu da smo nedavno ovde doneli Zakon o klimatskim promenama. Pre nekoliko dana, imali smo priliku da vidimo tzv. Ekološki ustanak, paravan za politički protest u organizaciji pojedinaca, koji na pitanjima ekologije pokušavaju da uberu političke poene. Na tom protestu, videli smo i Zorana Lutovca i ostale lažne zaštitnike životne sredine. Zamislili su da preko noći ugase TE, Železaru u Smederevu, Bor. Niti je to moguće, niti je to realno. Ono što možemo da radimo i što moramo da radimo, jeste da donosimo uredbe i zakone, kako bi se zagađenje životne sredine, svelo na minimum.

Imali su 12 godina, koje su prokockali i nije ih zanimalo ni zagađenje vazduha a ni to što radnici niti u Boru, niti u Smederevu, nisu primali plate godinama. Ali, to nije sprečilo Dragana Đilasa da prisvoji jedan stan u Boru. Jedina njihova briga za zaštitu životne sredine, svela se na onu akciju – Očistimo Srbiju, a ustvari su očistili budžet Republike Srbije, a napunili svoje budžete na Mauricijusu, u Švajcarskoj, u Hong Kongu. Ali, narod sve vidi i jasno zna da ova interesna politička grupacija nema drugih ciljeva osim da osnaži državu, uruši privredni rast i životni standard građana.

Kada smo pre 15 godina, gledali proteste po Italiji zbog nošenja prirodnog krzna, bilo je nezamislivo da se tako nešto dogodi u Srbiji, jer građani su pre 15 godina imali mnogo veće probleme, imali su osnovne egzistencijalne probleme, nisu znali da li će im plata tog meseca leći.

Danas je Srbija ekonomski stabilna, imamo najveći rast, kako u regionu, tako i u Evropi. Autoputevi se grade, imamo veći priliv stranih investicija i dobro je sa jedne strane da se kod građana budi svest u očuvanju životne sredine, ali stiče se gorak ukus, da su i ovi protesti samo još jedna igranka od tzv. opozicije, ti problemi sa ekologijom nisu nastali juče, nego su naprotiv nagomilavani decenijama i nije ih moguće rešiti za jedan dan.

Politika SNS je jasna, a to je bolji životni standard građana, i upravo ovi zakoni o kojima danas raspravljamo tiču se svakog građanina i idemo ka tome da energiju dobijamo iz obnovljivih izvora energije i da svako domaćinstvo dobije priliku da poboljša energetsku efikasnost objekta, kroz pomoć i subvencije, podsticaj za proizvodnju biogoriva da se smanji emisija štetnih gasova po strategiji niskog ugljeničnog razvoja, iako možda na izgled trenutno nema veze sa današnjom temom, moram da apelujem na sve građane da se vakcinišu i da se odazovu vakcinaciji, jer smo u prilici za razliku od mnogih građana Evrope da se vakcinišemo, zalaganjem predsednika Republike Aleksandra Vučića, i Vlade Republike Srbije, mi imamo obezbeđen dovoljan broj vakcina, imamo četiri vakcine, na raspolaganju i zaista bih zamolila sve građane da se vakcinišu, jer da bismo mogli neometano da nastavimo da se razvijamo i kao država i kao društvo, i da razvijamo sve ove projekte o kojima upravo ovde govorimo, preduslov je da budemo zdravi.

Ja ću u danu za glasanje podržati set ovih zakona, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS.