Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu danas je izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Često smo poslednjih nedelja govorili o pravosuđu, shodno ovakvim tačkama dnevnog reda, i ja se zaista nadam da danas kandidati koji su u predlogu nemaju jedinu brigu da prođu, odnosno da budu izbrani, već i da šire sagledaju današnju raspravu u parlamentu, odnosno nadam se da su i pre nego što su postali deo predloga koji se nalazi pred nama bili svesni na koliko ozbiljne funkcije pretenduju, svesni svojih kvaliteta i rezultata u dosadašnjem radu koji će ih kvalifikovati, ali i svesni svojih nedostataka.

Sudije dele pravdu, presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove i donekle poremećaj i u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno i efikasno, pre svega kako bi građani bili zadovoljni, kako bi bili jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

Sudije, sa druge strane, moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je to i naša dužnost kada biramo u parlamentu sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili predsednike sudova.

Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da o tome brinemo.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva pokazuju pre svega našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i da podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od Vlade kao ovlašćenog predlagača i o kojima raspravljamo u plenumu, vidimo da konstantno radimo na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa pravilima EU.

U tom smislu smo se upustili i u postupak promene Ustava, o čemu ja ranije nisam govorila u plenumu, ali sada smo taj postupak započeli. Imamo iza sebe mnogo sastanaka i jedno javno slušanje i želim da o našim aktivnostima koje imamo u Narodnoj skupštini informišem građane Srbije.

Naime, Srbija se opredelila da krene putem evrointegracija i na tom putu pristupanja EU zaključeno je više međunarodnih ugovora, od kojih su za nas možda od najvećeg značaja svakako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan je 2008. godine, a stupio je na snagu 2013. godine, kada je Srbija dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo, pre svega, kao prioritetne oblasti postaviti vladavinu prava, jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje njegove efikasnosti.

Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju je dokument koji definiše načela i proceduru pregovaračkog procesa, sa težištem na uslovima na koje smo, naravno, pristali i pod kojima ćemo usvajati i implementirati pravni tekovine EU.

Jak pravosudni sistem u smislu efikasnosti i nezavisnosti sudstva je glavni preduslov za delotvornu primenu pravnih tekovina EU.

Srbija je izradila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, upravo sa ciljem osnaživanja našeg pravosudnog sistema i kao pet osnovnih načela u strategiji navode se nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa.

Svakako je strategija radila na povezivanju reforme pravosuđa sa procesom evrointegracija, pre svega u smislu osposobljavanja pravosudnog sistema za izmene normativnog okvira i primenu preporuka u domenu reforme pravosuđa.

Strategija sadrži i smernice na koji način bi trebalo menjati i Ustav, bez obzira na to što kao dokument nije obavezujuća. Najpre je uočena potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, izbornih članova VSS i Državnog veća tužilaca, kao i preciziranje šta tačno znači i šta tačno podrazumeva Pravosudna akademija.

Nova strategija za period od 2020. do 2025. godine takođe potvrđuje neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine, koji je revidiran 2020. godine, predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23. Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava i predložiti izmene shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava, i to kako u normativnom pogledu, tako i u pogledu implementacije.

U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23, rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU. U oblastima u kojima pravnih tekovina nema ili nije obuhvaćena neka čitava oblast, rukovodili smo se već uspostavljenim standardima, ali i uporednom praksom.

Prilikom procene postojećeg stanja moramo biti objektivni, ali i u postavljanju ciljeva ambiciozni, ako uzmemo u obzir evropske standarde koje bi trebalo da dostignemo i obim promena koje nas očekuju. Naravno, to podrazumeva i suočavanje sa administrativnim kapacitetima kojima raspolažemo i, naravno, suočavanje sa finansijskim momentom.

Treba reći da postoji pomak u oblasti reforme pravosuđa, koji je najpre olakšao izradu Akcionog plana, a tiče se, pre svega, strateških dokumenata u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, sprečavanja diskriminacije, popravljanja stanja u ostvarivanju, recimo, prava Roma itd.

Sadržaj Poglavlja 23, dakle, pravosuđe i osnovna prava, zasniva se na principima predstavljenim u članu 2. Ugovora o EU. Ovo poglavlje – Pravne tekovine EU je podeljeno na tri ključne oblasti. To su: pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava.

Jeda od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe, koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti, na koji način će pomoći i ekonomskom napretku, dalje, zaštićenost od uticaja drugih grana vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Korupcija je javlja u raznim oblicima i oblastima, poput podmićivanja, trgovine uticajem, zloupotrebe vlasti, lošeg upravljanja javnim sredstvima ili resursima, sukoba interesa i nepotizma.

Borba protiv korupcije je označena kao ozbiljan izazov i zauzima važno mesto u pristupanju EU. Osim toga, posledice korupcije ogledaju se u svim oblastima u kojima se javlja, u nizu posledica po državni sistem i društvo uopšte.

Korupcija nanosi štetu sprovođenju principa vladavine prava, slabi privredni i ekonomski rast, jer odvraća investicije koje podrazumevaju, pored stabilnog finansijskog sistema, i stabilan pravosudni sistem, odnosno primenu zakona, pravi troškove za državu i dovodi do poljuljanog poverenja građana u institucije. Zbog toga je važno imati odgovarajući zakonodavni okvir i aktivnosti državnih organa koje su usmerene na borbu protiv korupcije.

Zaštita i promocija osnovnih prava je opšte načelo prava EU i međunarodnog prava i ogleda se kroz niz ličnih, građanskih, političkih, ekonomskih i socijalnih prava koja uživaju svi oni koji žive u EU.

Prethodne godine obeležile su brojne mere i reformske aktivnosti, uključujući i donošenje niza novih zakona.

U periodu od 2012. do 2019. godine, približno 12 milijardi dinara uloženo je u pravosudnu infrastrukturu, što je rezultiralo sa preko 6.200 metara kvadratnih novoizgrađenih objekata, 76.500 metara kvadratnih rekonstruisanog i preko 100.000 metara kvadratnih saniranog i obnovljenog prostora.

U savremenu IT opremu i adekvatan nameštaj uloženo je preko milijardu dinara. Od oktobra 2017. godine pravosudni informacioni sistem je obradio preko četiri miliona elektronskih upita, što je zamenilo više od osam i po miliona štampanih dokumenata. Na ovaj način Vlada Republike Srbije ostvarila je uštede u iznosu od preko milijardu dinara.

Od jula 2018. godine razmenjeno je više od 400.000 elektronskih dokumenata između katastra i javnih beležnika. Kancelarija javnog beležnika građanima je zamenila odlazak na šaltere pet različitih državnih organa i, ako to preračunamo, to je uštedelo građanima više od 1,6 miliona dana. Javni beležnici za građane sada elektronskim putem podnose ugovore o prometu nepokretnosti i poreske prijave nadležnim organima i ovakav sistem sprečava upravo da, recimo, nekretnina bude prodata dva puta i pruža određenu sigurnost građanima.

Princip oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja uveden je kroz Zakon o krivičnom postupku. Princip oportuniteta racionalizuje krivičnu pravdu i smanjuje opterećenost sudova.

Do kraja 2019. godine preko 1,6 milijardi dinara dodeljeno je za 450 projekata od javnog značaja: za GAK Narodni front u Beogradi, za porodilište u Čačku, za Univerzitetsku dečiju kliniku u Beogradu, Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, manastirima Sopoćani, Studenica, Gradac itd.

Sredstva prikupljena po osnovu oportuniteta dodeljuju se javnim konkursom koji raspisuje Ministarstvo pravde svake godine. Ministarstvo pravde je raspisalo prvi javni konkurs za dodelu ovih sredstava u martu 2016. godine, kada je više od 350 miliona dinara dobilo 67 korisnika i prvenstveno su to bile škole, dečiji vrtići i centri za socijalni rad, domovi zdravlja, bolnice, domovi za stara lica, gerontološki centri.

Rekla sam na početku da smo doneli i niz novih zakona. Novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku počeo je da se primenjuje od 1. januara 2016. godine. Novi Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom počeo da se primenjuje u februaru 2016. godine.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo je da se primenjuje 1. juna 2017. godine. Zakon je, moram da kažem, pomerio granice našeg zakonodavstva i po prvi put u prvi plan stavio žrtvu, uveo hitne mere, kao što su privremeno udaljavanje učinioca iz stana, i privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj. Uspostavljena je obavezna koordinacija, koje ranije nije bilo, između nadležnih organa, dakle, policije, javnog tužilaštva, centra za socijalni rad. Uspostavljena je izrada individualnih planova za svaku žrtvu kojim se od strane nadležnih državnih organa predviđaju konkretne mere za zaštitu i podršku žrtvi. Srbija je usaglasila svoje krivično zakonodavstvo i sa Istanbulskom konvencijom Saveta Evrope. Uvedena su četiri nova krivična dela.

Dalje, novi Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije počeo je da se primenjuje 1. marta 2018. godine. Osnovana su četiri regionalna centra za borbu protiv korupcije u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu i posebna odeljenja za suzbijanja korupcije pri javnim tužilaštvima, sudovima i policiji. Ustanovljeni su specijalizovani javni tužioci, sudije i policajci. Formirane su tzv. udarne grupe za najkompleksnije slučajeve kojima rukovodi javni tužilac. Unapređena je unutrašnja saradnja kroz uspostavljanje mreže oficira za vezu iz 13 relevantnih državnih organa.

U periodu od 1. marta 2018. do 31. decembra 2019. godine posebna odeljenja viših javnih tužilaštava podigla su optužne akte protiv 1.398 lica, dok su sudovi izrekli 916 osuđujućih presuda za koruptivna krivična dela.

Zakon o lobiranju primenjuje se od avgusta 2019. godine i predstavlja prvi propis kojim je regulisano lobiranje u Srbiji i mehanizam u borbi protiv korupcije koji treba da smanji sivu zonu raznih uticaja na formiranje javnih politika.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći počeo je da se primenjuje 1. oktobra 2019. godine. On je stvorio mogućnost da, ako građanin nema dovoljno sredstava, država snosi troškove pravne pomoći.

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počeo je da se primenjuje u avgustu 2019. godine, a od septembra 2020. godine počinje primena novog Zakona o sprečavanju korupcije.

Iz svega što sam navela vidi se spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti veću efikasnost u radu. Jačanje nezavisnosti i samostalnosti, nepristrasnost u radu i profesionalnost su od podjednakog značaja kao i popravljanje efikasnosti, ali se čini da je nedovoljna efikasnost najveći problem zbog koga građani gube poverenje u pravosuđe. Pre svega, misli se na suđenje u razumnom roku, odnosno na tendenciju da se smanji trajanje, odnosno skrati trajanje sudskog postupka i da pravda bude zadovoljena u razumnim rokovima i pravna sigurnost podignuta na viši nivo.

Što se tiče izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, a izmene Ustava se odnose samo na pravosuđe, a vezano za sve što sam do sada iznela, želim da informišem građane o aktivnostima koje smo do sada preduzeli, jer se izmene Ustava ne tiču samo Vlade Republike Srbije ili narodnih poslanika, već svih građana Srbije.

Decembra prošle godine Vlada Srbije je, kao ovlašćeni predlagač, dostavila Narodnoj skupštini predlog za promenu Ustava, odnosno inicijativu sa navedenim članovima koji bi se menjali i sa obrazloženjem.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ima određene nadležnosti u ovom postupku. Na sednici Odbora koja je održana 16. aprila u Narodnoj skupštini bili su prisutni, naravno, osim članova i zamenika članova Odbora, i predsednik Narodne skupštine, predsednica Vlade sa ministrima Popović, Joksimović i Čomić, potpredsednici Narodne skupštine, svi šefovi poslaničkih grupa, predsednici odbora Narodne skupštine, ambasadori zemalja članica EU, ambasadori Amerike i Kanade, kao i predstavnici Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu i šef političkog sektora u delegaciji EU u Srbiji.

Odbor je tada doneo odluku da se zbog važnosti i kompleksnosti čitavog postupka, a takođe iz razloga što želimo da sprovedemo jedan inkluzivan i transparentan postupak koji će rezultirati apsolutnim društvenim konsenzusom započne sa serijom javnih rasprava sa temom ustavnih promena u koje će se uključiti svi zainteresovani činioci.

Prvo javno slušanje održano je 29. aprila na kome su učešće uzeli predstavnici pravosuđa, nezavisnih državnih organa i udruženja koja su na ovim temama i ranije sarađivala sa Ministarstvom pravde. Na narednom javnom slušanju biće pozvani predstavnici struke u smislu profesora pravnih fakulteta, predstavnika advokatskih komora, civilni sektor i svi oni koji se budu javili Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo da su zainteresovani da iznesu svoja mišljenja, predloge ili primedbe.

Postupak za promenu Ustava je značajan, složen i podrazumeva veliku odgovornost. Zbog toga će se sprovesti najšire rasprave, kako bi se sva zainteresovana javnost uključila. Kao predsednik Odbora, prosto sam osećala potrebu da o tome informišem građane Srbije.

Na kraju, želim da određeno vreme posvetim predlozima koji su danas pred nama, a odnose se na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Iz predloga koji je Narodnoj skupštini upućen 9. aprila od strane Visokog saveta sudstva i zaveden pod brojem 01 119-639/21 osporavam kandidata za Prekršajni sud u Vranju, Natašu Jovanović, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Surdulici, pa predlažem da se o njoj posebno glasa u danu za glasanje.

Iz predloga koji je Narodnoj skupštini upućen 9. aprila od strane Visokog saveta sudstva i zaveden pod brojem 01 119-640/21 osporavam sledeće kandidate: Srđan Perić, tržišni inspektor Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija, kandidat za Osnovni sud u Velikom Gradištu, Brankica Mladenović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Vranju, Miljana Stošić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, Ivan Spasić, advokat, Advokatska komora Niš – svi kandidati za Osnovni sud u Vranju; Tatjana Petrov, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, kandidat za Osnovni sud u Zrenjaninu, Marko Đurić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu i Milica Pešić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Nišu – oboje kandidati za Osnovni sud u Nišu; Stefan Žunić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, kandidat za Osnovni sud u Požegi, Milica Stanić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Priboju i Ana Pejović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Prijepolje – obe kandidati za Osnovni sud u Prijepolju; Olivera Babić, advokat, Advokatska komora Čačak, kandidat za Osnovni sud u Raški, Jelena Mirković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Šapcu, kandidat za Osnovni sud u Šapcu – pa predlažem da se o svakom kandidatu kojeg sam navela posebno glasa u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto nema više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani prisutni, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o predlogu odluka o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju. Ovo smo imali priliku kao poslanici nekoliko puta da raspravljamo i razmatramo u ovom sazivu, što znači da je učestali izbor sudija zapravo nešto što je potreba celokupnog pravosudnog sistema i što svakako kao narodni poslanici trebamo podržati.

Sa druge strane, nadam se da smo dovoljno svesni odgovornosti koju upravo Narodna skupština ima u procesu izbora sudija i to onih koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, gde uz Visoki savet sudstva zajedno učestvujemo u samom procesu izbora i predlogu i izboru kandidata.

Istina, čini mi se da malo veću odgovornost ipak snosi Visoki savet sudstva, budući da imaju ingerencije da ocene stručne kompetencije kandidata i ono što smo imali prilike čuti u izlaganju samog izvestioca, predstavnika Visokog saveta sudstva i na šta bih se želela osvrnuti, to su tri parametra koje ste spomenuli kod ocene kandidata, a to su – stručnost, osposobljenost i dostojnost. Dakle, tri jako važna parametra koji zapravo definišu ili bi barem trebali definirati buduće sudije, a koji svakako imaju obavezu raditi u skladu sa ova tri kvaliteta koja ističemo.

Dakle, stručnost i osposobljenost je nešto što svakako vi kao struka procenjujete i gde su ocene koje dobiju kandidati jako značajne, ali dostojnost je nešto što uključuje i same moralne kvalitete sudije. Zapravo, kada kažemo sudija, sama funkcija je jako, jako odgovorna i važna i ona ima direktne implikacije na život samih građana. To je jako važno i to bih volela da kandidati koji se izaberu na ove odgovorne funkcije imaju na umu pred sobom. Jer, zapravo, najvažnije u svemu jeste da sve zakone, sve odluke koje ovde donesemo, najvažniji je taj odnos ili implikacija prema običnom građaninu, a sudstvo je jedan od važnih segmenata svake osobe koja na bilo koji način dođe u priliku da bude ili neko ko traži pravdu ili neko ko je zapravo tužen po određenom osnovu.

Prema tome, građani će pravi efekat pravednih, stručnih, osposobljenih i, nadam se, moralnih sudija upravo videti ukoliko u njihovim suđenjima i kod donošenja odluke budu pravedni, ukoliko budu poštovali zakonsku regulativu.

Sa druge strane, sama vladavina prava, borba protiv korupcije, kriminala i svega ostalog zavisi umnogome od efikasnog i nezavisnog sudstva. Korupcija, mito, su zapravo prekršaji prava i zlodela koja se ne bi smela nikako povezati sa sudijama i sa sudstvom, a nisam sigurna da baš tako stojimo po svim osnovama i u svim sudovima, jer vrlo često se može videti i čuti nekada izraženo nezadovoljstvo od strane građana po pitanju samog rada sudstva.

Nezavisno sudstvo jeste nešto što je ideal kome treba težiti, ali ni razvijenija društva i možda mnogo naprednija društva od našeg nisu uspela u potpunosti dovesti do kraja, ali od tog ideala ne treba odustati. Upravo od nezavisnosti sudstva će zavisiti i sam kvalitet presuda i samih konačnih rezultata koji imaju, kako sam već rekla, implikacije na život običnih građana.

Sa druge strane, pitanje efikasnosti sudstva je nešto što je jako značajno za same građane, jer upravo zastarelost određenog predmeta je problem sa kojim se građani vrlo često susretnu, pa nekada znamo reći „pravda, iako je spora, dostižna je“. Ali, činjenica je da kada veliki vremenski period prođe u odnosu na određeno da li krivično delo, da li presudu koja se čeka, to nekada zna biti jako otežavajuća okolnost i nekada čak i narušiti tuđe pravo.

U svakom slučaju, već smo spomenuli da pitanje izbora sudija ćemo svakako podržati iako, kažem, nismo u prilici da poznajemo sve kandidate lično i da znamo informacije o njima, ali ostaje nam da na osnovu biografija koje ste nam dostavili zapravo formiramo neko svoje mišljenje. Sa druge strane, da imamo nade u to da će zaista svoj poziv i ovu nadasve odgovornu funkciju shvatiti na jedan, da kažem, najozbiljniji način. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospodine Pantiću, uvažene koleginice i kolege, u novije vreme pitanje vladavine prava, naročito je aktuelizovano kao jedan od osnovnih političkih kriterijuma u procesima evropskih integracija ili pristupanje EU. To automatsko povezivanje reforme pravosuđa sa evropskim integracijama, po meni je sasvim pogrešno jer se radi o suštinskom interesu svih naših građana da budu zaštićeni pred sudom.

Naravno da uvažavam i poglede sa strane i sugestije koje imaju naši evropski partneri, ali mislim da je jako značajno i za mene i od odsudnog značaja to što o našem pravosuđu i o putu, načinu i smeru u kojem treba da se reformiše naše pravosuđe misle naši građani. Mislim da naše pravosuđe praktično treba da bude okrenuto njima.

Kakav je stav naših građana, uopšte u pravosuđu, šta oni misle o našem pravosuđu, koje su slabosti i koje su vrline našeg pravosuđa prikazano je u polaznom Izveštaju o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu. Prošle nedelje je bilo prikazivanje ovog Izveštaja, koji je rezultat rada 12 organizacije civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju naši građani u pristupu pravdi. Veliki doprinos ovog Izveštaja je to što je, čini mi se, po prvi put stanje u našem pravosuđu posmatrano iz ugla građana, ne sa ptičije perspektive, nego iz ugla korisnika i koji su to pojedinačni problemi sa kojima se naši građani susreću danas.

To je, još jednom kažem, prvi Izveštaj koji polazi iz percepcije građana u pogledu rezultata reformi i pravosuđa, koliko je zapravo pravna pomoć dostupna, koliko su sudovi efikasni i koliko je kaznena politika pravična i to je ono o čemu su odgovarali građani naše države. Zapravo, reč je o sedam osnovnih stavki na koje su oni odgovarali, a to su pravna pomoć, odnosno njena dostupnosti, kako rekoh, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštva, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi i krivici i pristup pravosudnim organima.

Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećaja pravne nesigurnosti, jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i slobodu građana, da nije izložen uticajima i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Ovakav će pristup dati vidljive i opipljive rezultate.

Moram da kažem da su rezultati ovog Izveštaja jako zanimljivi i ukupan rad našeg pravosuđa građani naše države vide i ocenjuju na skali od 1 – 5, ocenom broj 3. Znači da postoji jedno poverenje i da postoji pozitivno mišljenje o radu sudova. Kada kažem tri to znači dobar. Naravno, može da bude mnogo bolji. Ali, različito su ocenjene neke stvari. Građani su najmanje zadovoljni krivičnim procesima i najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi i krivici, dok se mnogo bolje ocenjuje rad notara, npr. sa ocenom 4.

To meni ukazuje da rasterećenje naših sudova i oslobađanje pravosuđa od nekih tema, od nekih aktivnosti koje dodatno opterećuju rad sudija i stvaraju dodatan pritisak na sudove, treba učiniti nekom drugom vrstom postupka ukoliko za to postoji pravna mogućnost.

Smatram da ovaj polazni Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu treba da posluži kao iskrena smernica Vladi Republike Srbije i Ministarstvu pravde, koji mogu da osete puls naših građana, odnosno kako vide dosadašnje rezultate reforme pravosuđa. Jako bitno i podvlačim značaj ovog mišljenja, jer vi znate, pravnici, iako ja nisam pravnik, da i pravni sistem treba da ima odlike i pokupi odlike i tradicije i realnih problema koje imamo na našem terenu. Znači, treba da je mera terena na kome donosi presude i da se odlikuje prema terenu i prema tradiciji, i prama stanovništvu kojima sudi.

Još jednom moram da kažem da vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, proces koji teče gotovo u kontinuitetu protekle dve decenije, u nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene.

Danas razmatramo Predlog odluke o izboru sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju i drago mi je kako znamo da sudovi duži vremenski period se suočavaju sa nedostatkom kadrova i da ima oko 400 upražnjenih sudijskih mesta godišnje, tako da su učestali i predlozi koje imamo ovde u Skupštini jako dobar način da se ova mesta popune.

Danas razmatramo izbor 89 sudija osnovnih sudova i 27 sudija za prekršajne sudove. Povećan broj postupajućih sudija neće otkloniti sve nedostatke, ali svakako će postići ubrzano rešavanje starih predmeta suđenja u razumnom roku, odnosno efikasnijem radu sudova uopšte.

Lično sam zaista stava da ne postoji demokratija i u onom svom najrazvijenijem obliku tamo gde ne postoji razvijeno pravosuđe.

Znate kada je formirana demokratija nije je formirao samo Perikle, znamo njegove stavove. Među osnivačima demokratije je bio i Eshil koji je insistirao da je demokratija stalna i konstantna borba protiv nečega što on zove preterivanje. Mislim da glavna karakteristika u moralu ovih ljudi koje danas biramo treba da bude da to budu ljudi koji su uravnoteženi, ljudi koji imaju svoj lični integritet i naravno jednu vrhunsku profesionalnost koju su dokazali kroz svoj praktičan rad, ali i svoje studije.

Stoga želim da kažem da smo mi radosni da ćemo moći da izaberemo kao socijaldemokrate još jedan broj sudija i da uposlimo praktično te ljude u uspostavljanju pravde u našoj državi. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku dr Muameru Bačevcu.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, gospodine Pantiću, danas je na dnevnom redu izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to sudija u prekršajnim sudovima iz 17 opština i gradova Republike Srbije i danas biramo njih 26, kao i u osnovnim sudovima iz 21 opštine tj. grada i danas biramo njih 90.

Podsetio bih vas da smo prošlog meseca takođe izabrali tj. doneli odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju osnovnih sudova i to njih tridesetak.

Postavlja se logično pitanja – da li je potreban zaista ovoliki broj sudija? Ako znamo da je bila višegodišnja zabrana zapošljavanja, a da je bilo prirodnog odliva sudija tj. odlaska u penziju i slično, a sve je to povećalo broj nerešenih slučajeva tj. predmeta, kao i to da je došlo do velikog priliva novih slučajeva, govorim o osnovnim sudovima, nameće se zaključak neminovnosti primanja novih sudija kako bi se suđenje vodilo u razumnom roku tj. bilo što pravičnije, kao i kvalitet presuda bio veći i bolji.

Naime, dovođenjem novih sudija imamo efekat dokazivanja, kao i velike ažurnosti i efikasnosti koja se očekuje od svih novoizabranih sudija naročito ako znamo da će nakon tri godine njihovog rada opet biti na određenim proverama da se vidi da li su zadovoljili kriterijume i kvalitete rada.

Što se tiče prekršajnih sudova situacija je slična. Broj predmeta je bio čak i dve hiljade predmeta po sudiji u pojedinim gradovima, a uvođenjem prekršajnih naloga broj se drastično smanjio pa je danas oko 500 predmeta po sudiji, što je takođe veliki broj koji se na ovaj način uvođenjem novih sudija i preraspodelom predmeta može svesti na optimalan broj predmeta koji će i samim tim biti kvalitetnije rešavani.

Naravno, pošto je danas na dnevnom redu odluka o izboru više od 100 kandidata mi iz Poslaničke grupe JS verujemo da je VSS pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti svih kandidata da mogu da obavljaju sudijsku funkciju, kao i da je sproveo sve procedure koje su definisane zakonima i pravilnicima i da su predloženi kandidati oni pravi i mi ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Naravno, očekujemo od svih novoizabranih sudija da imaju sopstvenu personalu nezavisnost u svom radu koja se ogleda u slobodi da donose nepristrasne odluke, bez ikakvih ograničenja, bilo čijeg ili bilo kakvog uticaja ili podsticaja direktnih ili indirektnih intervencija, instrukcija ili pritisaka ma od koga ili iz bilo kojih razloga.

To što će vas ova Skupština izabrati ne znači da imate bilo kakvu zavisnost. Naša očekivanja od vas koje ćemo danas izabrati postoje, a to su da se strogo držite zakona, da svojim aktivnim radom doprinesete da se povrati poverenje građana u sudstvo.

Sudija mora da bude čovek od integriteta koji će svoju stručnost neprestano nadograđivati sticanjem novih znanja i veština potrebnih za obavljanje sudijske dužnosti, ali i stručnost koja će mu najviše koristiti u odbrani personalne nezavisnosti i opšte nezavisnosti sudstva.

Pored ličnog integriteta i neupitne stručnosti sudija da bi bio dobar sudija mora biti pošten, odlučan i hrabar, otporan na stres, a pre svega karakteran. Sudija mora biti opšteobrazovan, naročito da poseduje i neguje, tj. nadograđuje znanja iz oblasti društvenog značaja samo takav sudija će povratiti poverenje građana u pravosudni sistem. Ja lično želim da uspete da budete dobre sudije.

Mi ćemo vas u danu za glasanje izabrati na sudijske funkcije u ime naroda, a vi svoju dužnost i obavezu takođe radite časno, dostojno i pošteno u ime tog istog naroda. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nenadu Filipoviću.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, uvaženi sudija Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je trenutno najaktuelnije političko pitanje u našoj zemlji dijalog vlasti i opozicije kojim organizuje i kojim predsedava predsednik SPS i predsednik Narodne skupštine gospodin Ivica Dačić.

Reč je o veoma važnom pitanju za politički život u našoj zemlji i negde svi verujemo da ukoliko je Ivica Dačić uspeo da rukovodstvo 19 država ubedi da povuku priznanje nezavisnosti tzv. Kosova da će uspeti da ubedi rukovodstvo političkih partija da učestvuju na izborima, da ih ubedi u neophodnost dijaloga, pa i mogućnost konsenzusa o najvažnijim državnim pitanjima. Zašto sada ovo govorim kada je na dnevnom redu izbor sudija? Pa, zato da bih napravila paralelu između oblasti u kojima su dijalog, pregovori i kompromis važni s jedne strane i s druge strane oblasti pravosuđa u kojoj za dijalog nema mesta.

Kada sud sudi, kada sudije vrše svoju funkciju, nema mesta ni za razgovore, ni za pregovore, ni za kompromis, ima mesta samo za strogu i doslednu primenu zakona. Za časne sudije jedini autoritet i jedini sagovornik jeste Ustav Republike Srbije, kao i zakoni naše zemlje i nadam se da su kandidati koje će danas biti izabrani upravo takvi, da će strogo poštovati propise koji su na snazi u Republici Srbiji, da će čuvati svoju nezavisnost i nepristrasnost, da će čuvati ugled svoje profesije, da neće pristajati ni na kakve kompromise i da će ostati otporni na pritiske kojih će neminovno biti i da neće voditi dijalog ni sa vlašću, ni sa opozicijom, ni sa okrivljenim, ni sa oštećenim, ni dužnikom, ni poveriocem, već da će razgovarati, odnosno slušati samo Ustav i zakon.

Iskoristiću priliku da podsetim građane Srbije da su policija, tužilaštvo i sudovi nadležni da istražuju, da optužuju i na kraju i presuđuju da li je neko izvršio određeno krivično delo ili nije. To je njihova nadležnost i to je njihova odgovornost i na svojevrsan način na te poslove imaju i monopol, a svi mi ostali treba da se uzdržimo od optužbi i od osuda.

I, hoću da podsetim sve građane da svaki put kada onako u društvu i uz kaficu optužujemo i osuđujemo, kada pretpostavljamo da je neko nešto uradio, da svaki taj put mi kršimo Ustav Republike Srbije, jer kršimo pretpostavku nevinosti koja je svakom građaninu naše zemlje Ustavom zagarantovana. Treba da pustimo nadležne organe da rade svoj posao, a oni svoj posao moraju da rade efikasno, kvalitetno i da posvete punu pažnju otkrivanju svih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, a naročito onih najtežih, jer tako postupanje nadležnih organa jeste neophodno da bi im građani Srbije verovali, a sudijama veruje i Ustav Republike Srbije, garantovana im je nezavisnost, a i poslanička grupa SPS veruje da će sudije koje će nakon današnje sednice pristupiti polaganju zakletve, poštovati, pre svega pravo građana na pravično suđenje, između ostalog i pravo na suđenje u razumnom roku, da će se truditi da ne nagomilavaju fascikle sa predmetima, da će poštovati procesne rokove, da neće ignorisati pokušaje učesnika u postupku da odugovlače ili da neopravdano odlažu ročišta, odnosno pretrese iako je sada u vreme pandemije to možda i teži zadatak nego inače.

Važno je da pravda i sudska zaštita stignu u pravom momentu bez zakašnjenja u razumnom roku dakle, zato ću na ovoj sednici apostrofirati razuman rok za trajanje sudskog postupka, kao jedan od prioriteta, jer zapravo svi znamo da mnogi građani kada čuju koliko sudski postupci prosečno traju i koliko onako žargonski rečeno moraju da se mlate po sudovima, mnogi i odustaju od obraćanja sudu.

Zato mislim da je to problem na čijem rešenju užurbano mora da se radi. Još jedno veoma značajno pitanje od koga zavisi ostvarenje prava na pristup sudu jeste pitanje troškova sudskog postupka, pre svega najveće opterećenje jesu troškovi stručne pravne pomoći.

Baš smo juče uvaženi narodni poslanik Zvonimir Stević i ja razgovarali o tome kako veoma mali broj građana zna da je na snazi i u primeni Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Drago mi je što je taj zakon danas pomenula i koleginica Žarić Kovačević iz razloga što su mogućnosti koje socijalno ugroženim kategorijama građana taj zakon pruža, izuzetno važne. Zato želim da građanima koji gledaju ovu sednicu apostrofiram da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. To se pre svega odnosi na socijalno ugrožene kategorije, dakle građane čija je egzistencija ugrožena ili bi bila ugrožena ukoliko bi smo snosili troškove punomoćnika, odnosno branioca.

Poučiću ih ukoliko im je besplatan pravna pomoć potrebna, da mogu da podnesu zahtev opštinskoj, odnosno gradskoj upravi. Taj zahtev mogu i na licu mesta da popune, pri čemu je potrebno da podnesu i dokaze o teškom materijalnom stanju u kome se nalaze i zbog koga tu besplatnu pravnu pomoć i traže. To recimo može da bude izvod iz banke iz kog se vidi iznos plate ili penzije, može da bude rešenje centra za socijalni rad, ali u svakom slučaju, ja od službenika koji rade u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi očekujem da budu ljubazni prema građanima i da im ljubazno daju sva uputstva i da pomognu svakom tražiocu, jer SPS je izuzetno važno da naša država bude socijalno odgovorna i da svakom građaninu bude omogućeno jednako pravo na pristup sudu, a time i pristup pravdi.

Htela bih par rečenica da posvetim posebno kandidatima za prekršajne sudove, jer smatram da njihov zadatak nije nimalo lak, niti da je njihova odgovornost mala iz više razloga. Pre svega, jer su prekršaji najčešća kaznena dela, najveći broj građana se susreće sa prekršajnim sudom i najvećem broju građana sudije prekršajnog suda nisu baš omiljene.

Ono što je mnogo važnije jeste da se od sudija Prekršajnog suda očekuje da poznaju više od 300 propisa, budući da se prekršaji ne propisuju samo zakonima, već i uredbama, već i pokrajinskim i lokalnim odlukama, dakle, zavisno od lokalne samouprave. Dakle, reč je o izuzetno dinamičnim propisima koji se često menjaju i pripadaju najrazličitijim oblastima.

Takođe, napomenuću da u prekršajnom postupku, naravno, postoji i mogućnost izricanja kazne zatvora do 90 dana, kao i mogućnost da se izrečena novčana kazna u slučaju neplaćanja zameni kaznom zatvora, a najvažnije, svako lice kome je izrečena prekršajna sankcija postaje prekršajno kažnjeno lice, što povlači određene pravne posledice.

Recimo prema Zakonu o policiji, uslov je da lice koje želi da se u organu unutrašnjih poslova zaposli nije čak ni prekršajno kažnjeno, tj. da nije kažnjavano u prošlosti. To nije jedini propis koji takav uslov postavlja i zbog toga je važno da sudije Prekršajnog suda znaju da očekivanja od njih nisu ništa manja u odnosu na očekivanja od sudija koja će svoju funkciju vršiti u osnovnim sudovima već, naprotiv, očekuje se veoma visok nivo stručnosti, nezavisnosti i naravno ažurnosti u radu.

Uvaženi gospodin Fila je pomenuo ustavne promene. Ta procedura je već pokrenuta. Cilj je da se odredbe našeg Ustava o pravosuđu usklade sa standardima EU u toj oblasti. Ja bih dodala da ne treba sa pravom EU usklađivati samo propise i samo ustavne odredbe o pravosuđu, već bih sa evropskim nivoom i evropskim standardom trebalo uskladiti i plate sudija i tužilaca.

Poslednjih godina je svakako mnogo ulagano u pravosuđe, rađeno je dosta na razvoju pravosudne infrastrukture. U Beogradu je renovirana Palata pravde. Videla sam da su sada u toku radovi na rekonstrukciji fasade Privrednog suda u Beogradu. Čini mi se da je renoviran i Privredni sud. Takođe, nove zgrade dobili su i sudovi u Leskovcu, Zaječaru, Pirotu, Pančevu. Grade se palate pravde i u Nišu, Kragujevcu, a planirana je i izgradnja objekata za potrebe sudova i tužilaštava i u drugim gradovima. Zaista, važno je da se radi na unapređenju prostornih uslova u kojima će sudije obavljati svoju funkciju i to je svakako segment koji nadalje treba unapređivati.

Međutim, posebno bih želela da istaknem da će samo nekoliko danas predloženih kandidata ukoliko budu izabrani imati privilegiju da rade u zrenjaninskom sudu koji sada, u kontekstu ove priče o pravosudnoj infrastrukturi, bih istakla da ima najlepšu zgradu. Naime, reč je o građevini koja je proglašena za spomenik kulture od velikog značaja, koja je građena još u periodu od 1906. do 1908. godine.

Zaista, ovo govorim kao kuriozitet, jer su retki gradovi koji za zgradu suda imaju toliko monumentalnu građevinu. Moja privilegija je bila da još kao dete u Zrenjaninu posmatram tu tako velelepnu zgradu i maštam da jednog dana i ja u nju uđem sa nekom pravosudnom titulom. No, nekad nije baš sve kako smo maštali a, doduše, ima za to i vremena.

Ovo namerno govorim da bi kandidatima koji se danas biraju i neki će sigurno biti i izabrani podvukla da će nakon polaganja zakletve ovde u Narodnoj skupštini dobiti titulu. Sudija jeste titula i ja verujem da će biti njeni ne samo dostojni nosioci, već da će je nositi dostojanstveno čuvajući pravni poredak naše zemlje ali i ugled svoje profesije i celokupnog pravosuđa.

Na kraju, samo bih još želela da građanima koji danas slave Đurđevdan, pa i svojoj porodici čestitam slavu i poželim sreću i zdravlje. Hvala vam.