Hvala, prof. Stojmiroviću.
Možete prići i da predate knjigu.
Reč ima Vladica Maričić.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Orliću.

Uvaženi ministre, uvaženi saradnici ministra finansija, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prethodnim nedeljama i prethodnim mesecima usvojili smo sijaset zakona koji predstavljaju digitalnu agendu Srbije i pospešuju pristup građanima Srbije digitalnim uslugama sve pod parolom digitalne budućnosti Srbije.

Upravo smo taj slogan „Digitalna budućnost Srbije“ prvi put upotrebili 2019. godine, na proslavi jedanaestog rođendana Srpske napredne stranke. Svi se sećaju onih kratkih spotova.

U jednom od njih, gospodine Orliću, vi ste glasom pokretali leteći automobil, ne znam da li na posao sada dolazite tim letećim automobilom, mislim da ne, ali znam da se za građane Srbije mnogo toga i do 2019. godine, a naročito od 2019. godine promenilo što se tiče pristupa javnih usluga i generalno olakšavanju poslovanja kako građanima, tako i privrednim subjektima.

Kada smo izlazili na izbore 2012. godine, mi smo tada pred građane Srbije izašli sa programom koji je podrazumevao Kancelariju za brze odgovore. To je bila jedna kancelarija, jedan šalter na kome su građani mogli jednim pojavljivanjem da završe apsolutno sve. Mnogi su tada govorili da je to nemoguće, da je to neostvarivo, da se država neće odreći kojekakvih taksi koje naplaćuje za izdavanje različitih uverenja, a ta uverenja ne služe ničem drugom da bi se podnela drugom državnom organu, kako bi se ostvarilo neko pravo ili iskoristila neka javna usluga.

Novi Zakon o opštem upravnom postupku donet je 2016. godine, koji je u potpunosti promenio paradigmu rada uprave u Srbiji, državne uprave, gradske, i drugih imalaca javnih ovlašćenja.

Građani više nisu kuriri, poštari, dostavljači tim organima, ne moraju da pribavljaju gomilu papira koje treba da prilože uz svoj zahtev za ostvarenje nekog prava, dovoljno je da se pojave na šalteru, podnesu zahtev, a onda taj organ koji sprovodi postupak, pribavlja uverenja i potvrde od svih drugih državnih organa koji vode javnu evidenciju. I tu nismo stali. I u mnogim lokalnim samoupravama otvoreni šalteri za brze odgovore, odnosno jedinstvena upravna mesta. U onima u kojima do sada nisu otvoreni, biće otvoreni u narednih godinu, dve.

Šta je jedinstveno upravno mesto? To je baš jedna kancelarija, jedan šalter u zgradi, koji narod najčešće zove opština, gde se možete obratiti za sva prava i usluge koje ostvarujete kod te lokalne samouprave, od građevinske dozvole, do dečijeg dodatka. Jedno pojavljivanje, jedan zahtev.

Ali, i reforma javne uprave i jedinstveno upravno mesto podrazumevaju fizički kontakt, podrazumevaju pojavljivanje građana, makar na tom jednom šalteru, a 2020. godina, doba korone, doba pandemije, pokazala nam je da neke usluge moramo početi da pružamo i digitalno. Oni građani koji su bili opremljeni digitalnim ličnim kartama, ličnim kartama sa čipom ili drugim digitalnim sertifikatima, koja su izdala druga sertifikaciona tela, npr. Privredna komora Srbije, vrlo lako su pristupali javnim uslugama iz svoje fotelje, preko svog računara.

Imamo servis elektronske uprave, e-uprave, koji je jedan od najboljih u regionu, preko koga građani već sada ostvaruju mnoge javne usluge, a sa izmenom ovog zakona danas, Zakona o ličnoj karti, omogućićemo da građani koriste i one usluge koje do sada nisu mogli, a to su usluge koje podrazumevaju identifikaciju na daljinu, odnosno potpisivanje zahteva na daljinu.

Ovaj zakon o kome danas raspravljamo, izmena Zakona o ličnoj karti, i zakon o kome smo prošle nedelje raspravljali, a to je izmena Zakona o elektronskom dokumentu, a pre dve nedelje, podsetiću vas, raspravljali smo o izmeni Zakona o pečatima državnih i drugih organa, svi ti zakoni omogućavaju adekvatan pravni okvir za potpunu digitalizaciju pružanja javnih usluga i ostvarenja prava građana u digitalnom svetu.

Pored stvaranja adekvatnog pravnog okvira, Srbija gradi i potrebnu digitalnu infrastrukturu. Primer je Državni data centar izgrađen u Kragujevcu, koji je priključak Srbije i građanima Srbije za 21. vek, priključak za digitalnu budućnost, koja sledi u svim zemljama na planeti. Pred toga, Državni data centar je i granat našeg suvereniteta u tom digitalnom informacionom društvu, zato što se u njemu pohranjuju svi podaci, svi elektronski dokumenti iz rada javne uprave, koji su kodirani algoritmima koji su proizvod naše domaće pameti.

Pored toga, Državni data centar predstavlja i platformu za implementaciju programa „Razvoja veštačke inteligencije“, kao i programa „Pametne Srbije i pametnih gradova“. One lokalne samouprave koje svojim građanima žele da ponude tzv. smart siti usluge ne moraju da grade sopstvenu informacionu infrastrukturu, dovoljno je da se obrate Državnom data centru i u saradnji sa Državnim data centrom realizuju te usluge.

Kada govorim o informacionoj infrastrukturi, ne mogu a da ne pomenem i naučno-tehnološke parkove koje smo izgradili u Srbiji. Dolazim iz Niša. U Nišu je još početkom dvehiljaditih godina krenula priča o izgradnji Naučno-tehnološkog parka. Ideja je potekla sa univerziteta. A, mnogi političari do 2012. godine su obećavali novac i izgradnju i opremanje Naučno-tehnološkog parka, obećavali, ali nisu ispunili.

Tu dolazimo do oktrobra 2016. godine, do održavanja sednice Vlade Republike Srbije u Nišu. Tada je predsednik Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade i tada je sakupio vodeće ljude grada i predstavnike univerziteta i pitao šta je to razvojno što je potrebno gradu Nišu, pored izgradnje autoputeva i pored otvaranja fabrika, radnih mesta. Tada je pokojni profesor Goran Đorđević sa Elektronskog fakulteta, u ime grada i univerziteta, izašao pred predsednika Vučića i rekao da je to upravo projekat izgradnje Naučno-tehnološkog parka u Nišu i izgradnja laboratorijske lamele na Elektronskom fakultetu i predsednik Vučić je obećao. Neki iz akademske zajednice rekli su mi da su to obećanje prihvatili sa rezervom, baš zbog iskustava sa svim prethodnim vlastima od 2000. do 2012. godine.

Ali, ubrzo je položen kamen temeljac i 2020. godine otvoren je i Naučno-tehnološki park u Nišu i laboratorijska lamela Elektronskog fakulteta. U to je država uložila 21 milion evra. I tamo već rade razvojne start-ap kompanije i tamo se gradi neka nova Srbija, neka digitalna Srbija. Tamo rade neki mladi ljudi koje će razvijati usluge i prodavati ih u celom svetu.

U Srbiji već 70.000 ljudi, mahom mladih, obrazovanih, radi u IT sektoru i prosečna zarada u IT sektoru u Srbiji je preko hiljadu evra. I upravo zarade u IT sektoru, kao i zarade u mnogim drugim segmentima, što javnog, što privatnog sektora, omogućavaju da dođemo do cilja od prosečne zarade u Republici od 900 evra 2025. godine.

Predsednik Vučić je juče objavio da je Srbija na dobrom putu, jer je prosečna zarada u martu mesecu iznosila 550 evra. A svi mi članovi SNS, glasači SNS, svi građani Srbije koji podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića možemo biti ponosni na ono što je urađeno, jer svako ko nas pita, na ulici, preko interneta, šta je to što je politika Aleksandra Vučića i SNS, možemo rukom pokazati rezultate te politike. To su naučno-tehnološki parkovi, to su nove fabrike i nova radna mesta. To je osam autoputeva koji će se graditi u 2021. godini. To je ono na šta smo ponosni mi danas, a na šta će biti ponosne i naredne generacije.

Zbog svega što sam rekao, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ja ću u danu za glasanje podržati reformske zakone koji su danas na dnevnom redu.

Živela Srbija. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, pridružio nam se predsednik Narodne skupštine, pa da i to registrujemo, dakle, digitalizacija je veoma važan proces. Cela Vlada radi na njemu, ali evo ja sa velikim zadovoljstvom i ponosom mogu da kažem da je MUP prvo ministarstvo koje je sve usluge koje su na raspolaganju građanima obezbedilo, omogućilo da budu ostvarene digitalnim putem.
Više od tri stotine različitih taksi, dozvola, ko zna kakvih papira i dokumentacije i dokumenata možete da dobijete od strane MUP, a da ni ne dođete u ministarstvo. Dakle, samo digitalnim putem. To nama starijima i znači i ne znači, ali ovoj novoj generaciji to sigurno znači i to govori koliko idemo u dobrom pravcu.
Iskoristiću ovu priliku da se osvrnem i na ono što se desilo u subotu ispred Beton hale i uopšte na borbu protiv kriminala koji vodi MUP, ali ne vodi ga samo MUP, vodi ga i BIA uz ogroman lični doprinos Bate Gašića, vodi ga Tužilaštvo za organizovani kriminal uz zaista veliku ličnu hrabrost i profesionalnu hrabrost tužioca za organizovani kriminal gospodina Nenadića, vodi ga naravno i Javno tužilaštvo koje vodi Zagorka Dolovac, vodi ga čitavo naše pravosuđe, vodi ga čitavo naše društvo i na prvom mestu vodi ga predsednik Aleksandar Vučić.
Borba protiv organizovanog kriminala je toliko uspešna zato što se možda po prvi put čitava država ponaša kao jedan aparat, jedna celina, jedan mehanizam, okupljena sa jednim ciljem da pobedimo i da u ovoj zemlji organizovani kriminal bude sveden na najmanju moguću meru.
Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković, za koju je predsednik Vučić i rekao da će biti razbijena i kao što vidite njegove reči su se ostvarile, je grupa monstruma. To je zbir ljudi o kojima će se jednog dana pisati knjige kako je moguće da je neko mogao da bude tako monstruozan, kako je moguće da je neko tako mlad mogao da ima u sebi toliko zla.
Kada počne suđenje, a odmah da vam kažem da je tužilac Nenadić veoma zadovoljan i kvalitetom i količinom dokaza koje smo već obezbedili, i kada se sve bude moglo pokazati javnosti, svi zajedno ćemo biti zgađeni načinom na koji su zločini vršeni i brojem različitih zločina, ali te grupe više nema. Ne sme se dozvoliti da se ikada više formira i ostvari grupa takve veličine, takve snage, takve brojnosti, takve surovosti i tako dugog životnog veka.
Uspeh mene, vas i svakog sledećeg ministra unutrašnjih poslova i svakog sledećeg saziva parlamenta će se meriti po tome, kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, koliko će svaka sledeća grupa, koliko će svaka organizovana kriminalna grupa biti slabije organizovana, manje brojna i kraća u njenom veku, manje opasna. Po tome će se meriti moj, vaš i budući uspeh onih koji dolaze iza nas.
Ogromnu podršku predsednika Vučića imamo i nije mnogo teško biti ministar unutrašnjih poslova i imati ovako dobre rezultate kada imate takvu podršku od samog vrha države i kada onda čitavo društvo stane iza vas.
U subotu ta grupa huligana je obrukala i Crvenu zvezdu, koju mnogo volim, obrukala je naš Beograd koji svi zajedno volimo. To nije smelo da se desi. Tukli su devojke, razbijali izloge, razbijali kafiće, lokale, palili baklje, iživljavali se na mirnim ljudima koji su eto iskoristili priliku da konačno, nakon puno vremena, izađu sednu, druže se sa ljudima, bez i najmanjeg izazova i agresije. Nije tačno da su u pitanju sukobi navijača da je neko nekog isprovocirao. Ne, to su bili huligani koji su došli da se iživljavaju, koji su došli da uništavaju, naravno, koji su pokušali da nametnu svoju vlast.
Ministarstvo unutrašnjih poslova neće odustati od toga da ne pronađe i ko su nalogodavci i ko su organizatori, izvršioce već imamo, njima se već sudi, ali da vidimo ko je stajao između njih, zašto su to uradili, šta su hteli ovim da postignu i šta su hteli ovim da urade.
To je najveći udarac upravo našoj prestonici. Beograd je miran grad. Beograd je bezbedan grad. Takve stvari se ne dešavaju. To se u našoj zemlji ne dešava i učinićemo sve da se tako nešto ne ponovi.
Danas je lep dan, znate, danas se igra finale Kupa, igraju Zvezda i Partizan. Mi najmanje sada razmišljamo o tome kakav će se fudbal igrati. Policijska uprava Grada Beograda razmišlja o tome da li će biti nereda, da li će se neki neodgovorni huligani negde okupiti, da li će zakazati neku tuču, da li će pokušati da upadnu na stadion, da li će se iživljavati negde i na nekome. Najmanje mislimo o fudbalu, a morali bi da mislimo i bilo bi lepo bar da mislimo o onome što jeste suština sporta, ali nažalost ne možemo da mislimo o tome. Zato će MUP zaista dati sve od sebe.
I kao što ste videli i tog dana, najviši funkcioneri MUP se nađu na licu mesta zajedno sa pripadnicima ministarstva tamo gde je najvažnije, zato što je potrebno dati podršku tim ljudima i zato što oni moraju da znaju, zato što svaki pripadnik MUP, kao što svaki pripadnik Policijske uprave iz grada Beograda mora da zna da njegov načelnik Milić će biti tamo gde je teško, tako i svaki pripadnik MUP mora da zna da će tu biti njegov ministar, da će tu biti njegov direktor, da će tu biti svaki pripadnik policije. Svaki funkcioner policije mora da bude sa svojom policijom i sa svojim građanima.
Uostalom, Aleksandar Vučić to očekuje od nas. Kao što je on u svakom selu, svakom gradu, u svakoj fabrici i svaki put kada je bilo teško, kada su bile poplave, kada je bio sneg, kada god je bilo teško, ako naš predsednik Republike može da bude sa svakim građaninom ove zemlje, ona može i svaki ministar, onda može i svaki funkcioner, onda može i svaki general, može svako, mora i treba da bude sa ljudima koji su njegovo ministarstvo i, najvažnije od svega, sa svojim građanima.
Ono što se desilo u subotu neće i ne sme da se ponovi. Daćemo sve od sebe da tako bude. Voleo bih da ovaj visoki dom jednog dana nađe vremena i prostora da razmišlja o tome da se možda kazne prema takvim prekršiocima promene, da imamo oštriju politiku. Nije na meni da o tome govorim. Na vama je, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da razmišljate o tome, ali ja smatram da smo suviše blagi prema onima koji ugrožavaju tuđe zdravlje, život, imovinu i čast. Mislim da smo suviše blagi i da dopuštamo sebi da nalazimo opravdanja za nekoga zato što se iživljava ili zato što se krije iza zastave, imena ovog ili onog voljenog kluba. Mislim da o tome svi zajedno treba da razmišljamo i nadležna ministarstva, ali na prvom mestu vi, dame i gospodo narodni poslanici, da razmišljate o tome da je možda vreme da država zauzme drugačiji stav.
Znate, one subote u Beton hali mogao je biti bilo ko od vas, mogla su biti vaša deca, mogli su biti vaše supruge, supruzi, vaši prijatelji. Zamislite kako biste se osećali da ste poslali svoje dete koje je mirno otišlo tamo gde je dozvoljeno, legalno, u skladu sa propisima, u devet uveče, sedelo, razgovaralo, normalno se ponašalo i da se vratilo krvavo, izrazbijano zato što su neki huligani upali u neki kafić. Kako bi svako od nas razmišljao i kako bi reagovao? Da se vi i ja kao roditelji ne bi nikome svetili, za to postoji država da umesto nas zaštiti život i zdravlje svakog od nas i svakog člana naše porodice i zato verujem da svi zajedno treba dobro da razmislimo o oštrijoj kaznenoj politici za one koji nasiljem pokušavaju da ostvare bilo koji svoj cilj. Da li im je cilj politička promena, pljačka, ekonomski pritisak, nije važno. Samo je važno da se nasilje u ovoj zemlji neće i ne sme tolerisati.
Molim vas, ako nađete vremena i mogućnosti, naravno, u okviru zakona, da razmislimo svi zajedno o tome da možda promenimo svoju politiku i odnos prema onima koji vrši nasilje. Za nasilje ne može biti opravdanja.

Hvala, ministre.
Naravno da Narodna skupština to podržava. Možemo da čekamo ministarstvo, a možemo i mi sami da pokrenemo, tako da nije problem, razgovaraćemo na sledećoj sednici Kolegijuma.
U svakom slučaju, želim još jednom da izrazim zahvalnost svim snagama bezbednosti, kako se to kaže, svejedno, pripadnicima MUP i BIA i čitavom sistemu komandovanja, a na čelu sa predsednikom Srbije u borbi protiv kriminala. To je pošast koja najviše šteti i razjeda jedno društvo.
Izvinjavam se i svima vama zato što smo danas bili na više strana, jer je u toku bio poseta ministarki iz Švedske, pa razgovor sa Ženskom parlamentarnom grupom, pošto je ona predsedavajuća OEBS-a, pa smo Martinović i ja imali bliski kontakt sa predstavnicima opozicionih stranaka. Tako da se izvinjavam i ministrima što nisam Sinišu Malog ni video danas, a ministra Vulina ovom prilikom želim da pozdravim.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Četrdeset pet minuta.

Dame i gospodo, povodom događaja oko te Beton hale, ja podržavam policiju, ali ne i tužilaštvo. Smatram da samo 10 krivičnih prijava je veoma malo.

Koliko ja poznajem pravo, a gospodin Martinović neka me ispravi, nasilničko ponašanje u grupi obuhvata celu grupu. Individualno se kazne povećavaju kada sud utvrdi šta je ko od njih počinio. Neki dobiju blažu kaznu, neki veću, ali u suštini kada se desi nasilničko ponašanje u grupi odgovaraju svi oni koji su članovi te grupe i koji se tog trenutka u toj grupi zateklo.

Posebno sam iritiran ukoliko je došlo do napada na policajce, što određenom broju nasilnika nije tužilaštvo, što ih ne goni za još jedno krivično delo, a to je napad na službeno lice ukoliko se ti napadi dese.

Dame i gospodo narodni poslanici, kažu, po pitanju akciza ću, da uspešni ljudi su oni ljudi koji naprave čvrst temelj uspeha od kamenja i od cigala koje na njih budu bačene. Mi upravo radimo to, a ja sam to negde započeo 2001. i 2002. godine, govorim po pitanju akciza. U to vreme država nije podržavala nikakve investicije. Uglavnom se radilo o rasprodaji društvene imovine i ja sam jedan od retkih koji je sa navodno ozloglašenim Predragom Rankovićem krenu da pravim Fabriku cigareta u Inđiji. To se dešavalo 2002. i 2003. godine.

Moram priznati da smo imali apsolutnu podršku premijera Đinđića u to vreme da sagradimo tu fabriku, jer je uvoz cigareta u Srbiju bio značajan i odnosio ozbiljne devizne prihode koje je država ostvarivala. S tim u vezi za očekivati je bilo da ministar finansija i ministar privrede, a radi se o Đeliću i Vlahoviću, takav jedan projekat podrže, s obzirom da to državu nije koštalo ništa. Čak i Italijanska vlada je prepoznala napore srpskih privrednika i sa kreditom od 1% na određen način pomogla da se nabavi italijanska oprema, čini mi se iz Treviza.

U toj borbi da ta investicija uspe, ja se nisam mogao uzdati da uspeh dođe sam, nego sam se morao potruditi da do uspeha nekako dođem i tom prilikom sam stekao i saborce, ali i protivnike, ali nisam očekivao da ministar privrede i ministar finansija budu protivnici, a bili su iz prostog razloga, jer smo zajedno sa premijerom Živkovićem posle smrti Zoran Đinđića namerili da prodaju DIN i DIV i to su uradili u toku sprovođenja zloglasne „Sablje“ i pri tome se obavezali da nekoliko godina niko drugi neće moći da proizvodi cigarete na teritoriji Republike Srbije, sem DIN i DIV, odnosno BAT-a i Filipa Morisa koji su za vreme „Sablje“ vrlo povoljno kupili te dve fabrike koje su po procenama vredele više od Rovinja, dve zajedno, a Rovinj je u to vreme procenjen na milijardu i 200.

Ove dve fabrike su prodate za 400 miliona i svi pušači na nekoliko godina jer niko drugi u Srbiji nije mogao da proizvodi cigarete sve dok oni kroz manju akcizu jer su sve uvozne cigarete postale domaće ne otplate tu investiciju tako da u suštini fabrike cigareta DIN i DIV, Filip Moris i BAT su dobili zahvaljujući Đeliću, Vlahoviću. To je bio razlog zašto su napadali i obarali investiciju u Inđiji i fabrika je počela da radi tek 2005. godine.

Danas ta fabrika proizvodi negde oko tri hiljade tona cigareta, a to vam je prevedeno na kilograme tri miliona, a prevedeno na boksove 15 miliona, prevedeno na kutije cigareta 150 miliona kutija. Od toga 50 miliona kutija ide za domaće tržište, a ostalo ide u izvoz i od izvoza je prihod na BDP negde oko 20 miliona cena proizvodnje, jer tamo ne ide akciza itd, a za domaće uslove je proizvodnja vredna 10 miliona evra.

Akcizu koju država i PDV ubira godišnje iz te fabrike u Inđiji koja je napravljena uz protivljenje Đelića i Vlahovića u ovom trenutku je hiljadu tona. To je milion kilograma, pet miliona boksova, 50 miliona kutija. Ujedno PDV i akciza je negde na 50 miliona kutija oko 10 milijardi dinara, što znači da preko 80 miliona evra država prihoduje godišnje od fabrike cigareta protiv koje su bili ministri za finansije i ministar privrede u tadašnjoj Vladi Zorana Živkovića.

Za ovih 15 godina to znači da je iz Inđije, iz te fabrike za akcize i za PDV ubrano preko milijardu evra, da to bio prihod države, a da je BDP u tih 15 godina u proizvodnji te jedne fabrike vredeo 450 miliona evra. To je mali doprinos moj koga su u to vreme smatrali veoma smešnim i saradnika koji su se za to opredelili uprkos onima koji su vršili opstrukciju da se to ne dogodi.

Nešto više se dogodilo u Inđiji sem te fabrike. To je bio početak razvoja industrijske zone koju smo uz dobru volju pojedinih državnih funkcionera, razvoj saobraćajnica i telekomunikacija, oplemenili na dve do tri hiljade hektara između autoputa i Inđije i danas je to najbolja industrijska zona u Srbiji, zahvaljujući tome što smo počeli sa fabrikom cigareta bez ikakvih podsticaja, razvili industrijsku zonu bez ikakvih podsticaja, sve dosadašnje fabrike, to država nije davala ništa za te investicije, a investicije u privredi i proizvodnji su ti kao benzin u automobilu. Bez investicija vi ne možete da idete, a bez privrede vaš automobil je bez motora i bez menjača.

U Inđiji je trenutno izvoz veći nego izvoz cele Crne Gore. Samo fabrika za proizvodnju pumpi izvozi preko 100 miliona evra na godišnjem nivou. Imate industriju grejača, imate poljoprivredu itd. Izvoz Crne Gore industrijski je nešto iznad 400 miliona evra. Tako da jedan grad, jedna opština sa 47 hiljada stanovnika daje veći izvoz nego cela Crna Gora. Da li mi imamo sa BDP po stanovniku koji dostiže i 15 hiljada evra, Ruma je sada u sličnoj poziciji, nezaposlenost u Inđiji je 3,7, „Tojo“ koji dolazi u industrijsku zonu Inđija, koji smo pravili na način što smo počeli sa fabrikom cigareta, „Tojo“ će godišnje proizvoditi guma za 250 miliona evra, odnosno pet miliona komada.

To je ono što su ljudi rešili da grade i što je vladajuća većina rešila da gradi uprkos gomili cigala i kamenja koje ovi nesrećnici, kojih nema u klupama u ovom sazivu, bacaju na nas. Oni misle da je put do uspeha da su to merdevine kojima se možete popeti sa rukama u džepovima. Njima te merdevine uspeha su lift i to je velika razlika između nas, između mene i njih i ja verujem da ćemo na tom putu ustrajati.

Ovo za alkohol ne bih previše tumačio zato što nekada ujutru doktor prepiše po jednu čašicu. Nadam se da neće ljudi preterivati u terapiji, ali moram reći nešto za vozila s obzirom da je to vezano za lične karte, šta ćemo za bezlične karte, šta ćemo za ove koji nemaju obraza, kako ćemo njima utvrditi određeni identitet, ovi koji nisu prisutni, koji su protiv svega, koji su za radna mesta, ali su protiv fabrika, koji su za zaštitu? Oni su napravili od Srbije zelenu zemlju. Znači, Srbija je prva postala ekološki zelena zemlja zato što su zatvorili sve fabrike do 2012. godine i ja sam tih godina išao u kampanju i video sam kroz celu Srbiju dva fabrička odžaka da se dime. To je bilo njihovo dostignuće. Znači, fabrike bez radnika, rasprodata imovina.

Oni su recimo, za puteve, oni su protiv kamenoloma, oni za električne automobile, ali su protiv litijuma, oni za skupove, itd, i da se fotkaju mobilnim telefonima, ali su protiv litijumskih baterija, oni su za litijumske baterije, ali da se ne proizvode u našoj zemlji, da mi ne ostvarujemo prihod već neko drugi i ti nesrećnici bez obraza pitam kako će uopšte da vade lične karte. I, da vas podsetim za vreme njihove vlasti Obraz je bio zabranjen. Oni su zabranili Obraz kao organizaciju, a njihov obraz je otprilike bio pendžetiran obraz, tako da ne znamo ko je lične ili bezlične karte oni treba da se uklope.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju mašina, gospodine ministre, 2015. godine je napravljena dopuna Pravilnika o registraciji motornih vozila i priključnih mašina. Ja mislim pošto je isteklo tih pet godina da treba zanoviti taj pravilnik i da se u narednih godinu dana registruju mašine koje nisu registrovane. Ako mislite da ćete neko podvaliti kradene teško zato što se tom prilikom prilaže i pregleda broj šasije, broj motora, ukoliko se radi o traktoru, pa ukoliko sumnjamo da se neko sa ukradenim traktorom želi prošvercovati, vrlo lako ćemo ga uhvatiti tako što ćemo na registraciji videti te brojeve imamo negde u potrazi.

Dakle, apelujem na vas da pokušate da nađete način da još jednom dopunimo ovaj Pravilnik zato što je to urađeno pre pet godina, a mašine starije od pet godina je obuhvatao taj Pravilnik da ne menjamo previše sadržinu, nego samo da zanovimo i da taj period registracije bude u narednih godinu dana.

Dame i gospodo, neko je rekao da je želja za uspehom pola uspeha i ja verujem da je ta naša želja dupla i da ćemo uspeti. Hvala.

Hvala.
Ne znam da li je rečeno, ali radićemo večeras do 18.30 časova, tako mi ovde piše. Vi ako hoćete dalje da radimo, možemo.
Hvala.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvinjavam se, ministre jeste vi hteli?
Izvolite.

Samo kratko.
Na konkretnu inicijativu gospodina narodnog poslanika Rističevića, mi ćemo sagledati da vidimo koji je očekivani broj poljoprivrednih mašina, priključnih mašina, da vidimo da li bi to bilo potrebno, da li bi to dalo rezultate.
Vidite, država, suštinski ono što vi tražite je neka vrsta legalizacije. Suštinski država to i radi, kao što je to radila sa oružjem na primer više puta, kao što to radi sa objektima više puta, tako da nema razloga da ne razmišljamo u tom pravcu.
Naravno, to je potpuno zrela inicijativa. Ali, ono što želim da kažem i vi to svi znate dame i gospodo narodni poslanici, država Srbija daje velike procese da kupujemo novu mehanizaciju. To je ono što je najbolje i što je najlepše. Mi se trudimo da obnovimo mehanizaciju, da kupimo mehanizaciju, da kupimo, ali svakako da i oni koji imaju stariju mehanizaciju zaslužuju našu podjednaku pažnju, tako da ostajem vam dužan da sledeći put kada se vidimo, odnosno pre toga ja ću vam javiti šta je MUP donelo kao procenu po pitanju promene pravilnika. Hvala.

Hvala.
Kao što sam rekao ima još 23 minuta Dejan Kesar, nakon toga prof. dr Marko Atlagić. To procenjujem da je dovoljno za 23 minuta.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji će svojim predloženim izmenama doprineti, kako boljim zakonskim rešenjima, tako i mogućnosti za smanjivanje administrativnih troškova.

Predložene izmene su pre svega usmerene kako bi se istim stvorili uslovi za smanjenje nepotrebnih pravnih praznina, a istovremeno da doprinesu da građani budu oslobođeni određenih administrativnih troškova.

Vlada Republike Srbije je još 2017. godine prepoznala određene probleme prilikom sprovođenja procedura i postupaka, odnosno koji su dovodili do administrativnih troškova koji su postojali, kako na strani građana, tako i na strani privrede i iste želela da koriguje kako bi građani bili oslobođeni tih troškova.

Upravo osnov za sprovođenje ovakve ideje jeste bio i projekat „Stop birokratiji“. Sam dokument je donesen od strane Vlade Republike Srbije kako bi se preduzele neophodne aktivnosti, usmerene na smanjenje administrativnih tereta u korist građana kojima će se olakšati život, a takođe i na strani privrede čime će se doprineti da privreda bude mnogo konkurentnija u narednom periodu.

Vlada Republike Srbije je svakako ovim projektom pokazala da ima sluha za sve probleme sa kojima se suočava i stanovništvo i privreda kako bi u narednim godinama obe strane doprinele daljem jačanju kapaciteta države. Ovaj predlog zakona će svakako doprineti planiranim ciljevima ovog projekta.

Čitajući predloženi tekst zakona, osim obaveze da obavezna adresa prebivališta bude upisana kako na čipu, tako i na osnovnom obrascu lične karte. Lično smatram da su najvažnije izmene izvršene u pogledu izdavanja lične karte licima starijim od 16 godina, tako i u pogledu onih izmena kojima se građani Republike Srbije oslobađaju plaćanja određenih administrativnih tereta.

Osnovnim zakonom o ličnoj karti je propisana obaveza za sva lica starija od 16 godina da podnose zahtev organizacionoj jedinici MUP-a za izdavanje lične karte kao identifikacionog dokumenta. Upravo predloženom izmenom se omogućava da lica starija od 16 godina mogu podneti taj zahtev bez saglasnosti drugog roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo. Sa ovom izmenom se u potpunosti slažem, jer ukoliko pročitamo Zakon o porodičnim odnosima, videćemo da lica koja ne vrše roditeljsko pravo jesu lica koja su ili nepoznatog baravišta, koja su nažalost preminula ili koja su lišena roditeljskog prava, što je u mnogome usporavalo ostvarivanje ličnih prava određenih subjekata.

Takođe, najznačajnije rešenje koje se direktno odnosi na građane Republike Srbije jeste rešenje kada dolazi do gubitka lične karte. Nakon ove izmene građani Republike Srbije više neće morati da pokreću postupak za oglašavanje lične karte izgubljene, pred „Službenim Glasnikom“, već će to učiniti MUP kada donese rešenje o proglašenju lične karte nevažećom i to isto rešenje objaviti na veb stranici MUP-a.

Kada govorimo o procesima koji dovode do skraćivanja neophodnog vremena za ostvarivanje određenih ličnih prava, želeo bih da pohvalim unapređenje portala e-uprave. Portal e-uprave je definisan kao jedinstveno mesto za sve elektronske procedure na kojem građani mogu da podnesu zahtev za izdavanje lične karte, pasoša, da podnesu zahtev za upis dece u vrtić, da podnesu zahtev odnosno prijavu za novorođeno dete, kao i mnoge druge stvari.

Upravo na ovom primeru je država pokazala da je jasno prepoznala značaj digitalizacije i objedinjavanja svih neophodnih baza podataka koje će doprineti da građani više ne moraju da čekaju u redovima i nećemo se više suočavati sa situacijama da građani više puta odlaze u nadležne institucije i da im tamo ovlašćena lica kažu da im fali jedan ili dva papira.

Sve te stvari koje su do pre tri ili četiri godine predstavljale problem, sada to građani mogu da urade iz svojih domova, što složićete se jeste novina u odnosu na neka ranija vremena.

Isto tako ovo sve pokazuje da je država preduzela određene neophodne mere kako bi smanjila negativne efekte koji se odnose na državnu administraciju, uvođenjem projekta „Stop birokratiji“, ali isto tako smo svedoci da smo u poslednje vreme rekli odlučno i sa jednim odlučnim i jasnim stavom stop kriminalu i korupciji.

Zato bih želeo ministre Vulin da iskoristim vaše prisustvo da dam punu podršku MUP, Ministarstvu pravde i svim drugim nadležnim institucijama u svakodnevnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ta borba čiji smo svedoci svi mi, i narodni poslanici, i građani Republike Srbije jasno pokazuje nameru države da se izbori sa svim oblicima kriminaliteta i protivpravnih ponašanja koja nisu u skladu sa zakonom. Ta borba pokazuje jasan stav države da niko ne može da vrši krivična dela na njeno teritoriji i da će svako krivično delo biti otkriveno i da će isto biti procesuirano. Smatram da smo kao država od 2012. godine izuzetno sazreli, da vodimo beskompromisnu borbu protiv kriminala, bez izuzetaka sa jednim jasnim i odgovornim ciljem, a to je bolja i zdravija Srbija. Rezultate u toj borbi vidimo svakodnevno, ali takođe u medijima se suočavamo sa određenim političkim činiocima koji ne prave razliku između politikanstva i vođenja ozbiljne i odgovorne politike. Mi politikanstvo vidimo na strani svih onih koji se nalaze na čelu opozicionih stranaka, koji su bez programa, koji su bez ideje i žele jeftinim političkim trikovima da steknu određene političke poene.

Svedoci smo, takođe, napada na predsednika, na njegovu decu, na sve relevantne državne institucije, samo zato da bi se bez programa, bez ideje i bez izbora došlo na vlast. To oni rade svakodnevno, rade preko svojih medija, rade preko svojih portala, rade preko svojih karikaturista, želeći da zamaskiraju ono što nemaju, a to je da Srbiji i građanima Republike Srbije pokažu politički program. I taj politički bumerang im se skoro svaki dan vraća u njihovo dvorište, želeći da zamaskiraju politička istraživanja koja pokazuju da nemaju čak ni onih 3% koje je potrebno da se pređe cenzus. Zato je bitno da nastavimo vođenje ozbiljne i odgovorne politike, da nastavimo borbu protiv kriminala i korupcije, jer samo na taj način možemo da se borimo za bolju, zdraviju i sigurniju Srbiju. Hvala.