Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice.

Uvažena ministarko, poštovane kolege, kao što je kolega iz moje poslaničke grupe već napomenuo, mi ćemo podržati donošenje novog Zakona o zaštiti poslovne tajne.

U savremenom poslovnom svetu sve je veći značaj poslovne tajne i ekskluziviteta koju ona nosi, opasnosti otkrivanja poslovne tajne realno postoje i u internom okruženju, u samom okruženju privrednog subjekta, ali i od spoljnog faktora. Brojna su nastojanja da se nađu načini i mere zaštite u okviru samog privrednog subjekta koji će omogućiti primarnu zaštitu poslovne tajne, ali ipak te mere zaštite se najčešće pokazuju kao nedovoljne, te zato postoji potreba za čvršćom normom.

Što se tiče zaštite poslovne tajne u EU napuštena su stara rešenja, gde je ovaj predmet bio u nadležnosti nacionalnih zakonodavstava i time su se prevazišle razlike i sada postoji jedan jedinstveni sistem propisa. Aktuelni domaći zakon koji uređuje zaštitu poslovne tajne nije usklađen sa evropskom praksom iz ove oblasti i donošenjem novog zakona mi usklađujemo ovu oblast sa zahtevnim i visokim evropskim standardima.

Ipak mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da osnovni benefit ovog zakona nije u ispunjavanju zahteva koje Evropa ima od nas, već pre svega u mehanizmima koji štite interese domaćih privrednih subjekata. Ovaj zakon će pravno urediti i unaprediti poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, a tzv. držaoci poslovne tajne će imati veću zaštitu, ali samim tim i veće obaveze i odgovornosti.

Zakonom se definiše koje odlike treba da poseduje jedna informacija ili podatak da bi mogla da se tretira kao poslovna tajna, preciznije se definišu pojmovi u vezi sa poslovnom tajnom i pravi se jasna razlika između zakonitog i nezakonitog pribavljanja informacija u vezi sa poslovnom tajnom ili otkrivanja poslovne tajne.

Ovaj zakon donosi novine i u pogledu same sankcije, jer će povreda poslovne tajne biti smatrana za privredni prestup ili će se posmatrati kao prekršaj, ukoliko je učinjena od strane fizičkog lica i za ove prestupe i prekršaje zakon predviđa odgovarajuće kazne.

Izdvojila bih da se kreativne tvorevine štite pravima intelektualne svojine ukoliko u sebi sadrže elemente poslovne tajne, takođe zakonom se štiti i intelektualni kapital, patenti, dizajn i autorska prava.

Ono što je novo i što treba istaći je da zakon predviđa zaštitu i za subjekte čija aktivnost nije primarno komercijalna. Tu podrazumevamo neka građanska udruženja, naučno-istraživačke institucije, udruženja koja se bave inovacionom delatnošću.

Poslovni svet uvek teži ka zaštiti svojih tajni koje su uvek važne pre svega zbog konkurentnosti. U poslovnom okruženju stalna je ta intencija zaštite određenih podataka, pa je odgovarajući zakonski okvir u ovoj sferi neophodan. Poslovna tajna mora biti maksimalno zaštićena i smatramo da će se donošenjem ovog zakona takav efekat postići.

Na kraju, ja bih se osvrnula na situaciju koja traje već duže od mesec dana. Radi se o jednom izmišljenom procesu koji ima za cilj poniženje i totalnu degradaciju predsednika Jedinstvene Srbije i koji je krajnje politički motivisan. Već mesec dana čoveku se sudi u javnom prostoru i spekuliše na osnovu niza laži koje su iznete, a svaka od njih je opovrgnuta pismenim dokazima. Još jednom, verujemo da će nadležni organi ove države raditi svoj posao i verujemo u najskoriji završetak ove lažne afere.

U međuvremenu, Jedinstvena Srbija sa svojim predsednikom nastavlja sa svojom politikom, koja je uvek bila i biće po meri građana. Javnost je upoznata da za nedelju dana u našoj organizaciji 600 ljudi, a od toga 500 lekara koji su radili u kovid zoni, idu u Grčku, u Paraliju. Do kraja meseca u Jagodini će u potpunosti biti završena kineska fabrika za proizvodnju plastičnih granula i ono što je važno je da će tu biti otvoreno 100 novih radnih mesta, a 10. juna nemački „Fišer“ otvoriće u Jagodini fabriku koja će zaposliti 350 ljudi.

Još jednom, poslanici Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Zagorki Aleksić.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažena ministarko sa vašim saradnicima, drage koleginice i kolege poslanici, Predlog zakona o kome danas raspravljamo odnosi se na čuvanje poslovne tajne. Ova oblast predstavlja specifičnu mešavinu privrednog prava, građanskog prava, građansko-procesnog prava, prava intelektualne svojine i drugih oblasti, što dovoljno govori o njenoj složenosti, ali i značaju za savremene ekonomske i privredne tokove.

Stoga mislim da je dobro što smo, nezavisno od naše obaveze za usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, rešili da ovu oblast pravno osvežimo. Po meni, to je urađeno na vrlo dobar način, tako što su znatno šire, ali i daleko preciznije u novom zakonu definisani ključni pojmovi, a pre svega poslovna tajna, kao skup podataka koji nisu opštepoznati licima koja u okviru svoje delatnosti dolaze u kontakt sa takvim informacijama, koje imaju komercijalnu vrednost, a čiji je zakoniti kontrolor preduzeo razumne mere da bi sačuvao njihovu tajnost.

Poslovna tajna je samo jedna oblast, bez obzira što je ovako široko postavljena, u ukupnom sistemu tajni ove zemlje, u kojoj oblasti imamo različite stepene ili stepenovanje značaja tajnosti u pojedinim oblastima, u kom delu je u stvari na najvišem stepenu državna tajna, to znamo svi.

Mislim da bi, s obzirom na čak i neka obrazloženja ovog zakona, mogla da se primene na ukupan problem ili oblast tajni u ovoj zemlji, što govori da sve ovo danas što je pominjano i na mnogim sednicama, da je napredovanje ove zemlje, od ekonomskog pa i u svim drugim oblastima, izmenilo uslove i potrebe za čuvanje tajne uopšte.

Ja ću reći jednu stvar, kada govorimo o poslovnoj tajni, poslovna tajna nije samo u ovim oblastima koje smo ovde naveli i nabrojali, ja ću reći kao čovek koji sam ceo radni vek proveo u tim poslovima, mi smo imali i imamo, u toku je razračun sa do sada nikad tako snažnim organizovanim kriminalnim grupama, a organizovani kriminal podrazumeva u svojoj definiciji obavezno postojanje veze sa državnim institucijama ili organizacijama preko pojedinaca ili funkcionera itd.

Sada vas pitam, pratimo Belivukovu bandu, šta organi rade – da li je neki policajac koji je u kontaktu sa takvom grupom otkrivao određene dnevne zadatke koje dobijaju prema toj grupi, da li je to samo državna ili neka druga tajna ili je i poslovna tajna? To jeste poslovna tajna pre svega, u svom korenu.

Zato mislim i predlažem da bi Vlada trebalo, ja ću možda i sutra kada budemo imali sastanak sa Vladom oko ovih pitanja nešto o tome reći, kao što je pristupljeno sada ovom segmentu sistema tajni, znači, samo o poslovnoj tajni, da se ista stvar primeni, usavrši, precizira, proširi, objedini, osnaži u svim segmentima tajni kao takvih.

Mislim da mi bez toga ne možemo postaviti ovo društvo na jednu sigurniju osnovu i odbranu od halapljivih zveri raznog oblika i kao oblast i način i mogućnost napada i ino-faktora i unutrašnjeg neprijatelja na sve što ova zemlja čini u svom napretku.

Zato mislim da, recimo, i kad se radi o strategiji nacionalne bezbednosti, evo kroz ovaj zakon smo sada, Predlog zakona, videli da zaštita tajne svih stepena i oblika jeste jedan od osnovnih stubova nacionalnog sistema bezbednosti.

Zbog toga mislim da bi trebalo pristupiti usavršavanju, eto, da uzmem taj izraz, svih zakonskih propisa koji se tiču tajne svih stepena i naravno posebnu pažnju posvetiti krovnom zakonu u toj oblasti.

Mislim da i samu Strategiju nacionalne bezbednosti upravo zato i zbog mnogih drugih razloga treba preispitati, postaviti na drugačije osnove. Današnja strategija nacionalne bezbednosti među nosiocima nacionalne bezbednosti vidi i medije, za mene vrlo, vrlo diskutabilno, bar dok ih ne uredimo bolje i ne donesemo zakone u kojima će morati drugačije da se ponašaju. Naprotiv, mnogi mediji su na strani onih koji žele loše ovoj zemlji i oni ne mogu biti nosioci nacionalne bezbednosti.

Sve to što navodim, samo neke primere koji zahtevaju promenu u tom smislu. Tako da mislim da je u ovoj oblasti, da je ovaj zakon i njegov značaj i u tome što je pokrenuo, što nas je naterao da vidimo neke stvari na koje nismo do sada obraćali pažnju u zaštiti, celokupnoj zaštiti ove zemlje, njenog napretka i većeg jedinstva.

Nove odredbe, ove u zakonu koje su date, donose vrlo značajna poboljšanja u veoma važnom, rekoh, segmentu našeg sistema privrednog prava. Ovim zakonom mi dokazujemo da budno pratimo modernu regulativu iz ove oblasti, što će doprineti da se održi dostignuto poverenje inostranih proizvođača i trgovinskih kuća u naš pravni sistem i tržište, a od svega toga u krajnjoj liniji najviše koristi će imati naši građani kroz jeftinije i kvalitetnije snabdevanje boljim proizvodima.

Zato i zbog mnogo čega drugog poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u Danu za glasanje dati svoju punu podršku za usvajanje ovog zakonskog predloga. Hvala lepo.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Borisavu Kovačeviću.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe SPS, narodna poslanica Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Kovač.

Uvažena ministarko, sa saradnicima, poštovane kolege, ne može čovek da ostane imun na diskusiju mog dragog Bore Kovačevića, jer jeste to jedan od problema, lepo ste to sagledali, on se možda sa ove distance ne uklapa baš najbolje u ovo što se tiče privrede, ali ste potpuno u pravu, tu je negde izvor problema koji je najštetniji po sistem države.

Međutim da se vratim na Predlog zakona o zaštiti službene tajne. Raspravljamo danas i on po mom shvatanju ima dva ključna cilja, osim ovog prvog o kojem su govorile kolege a to je usklađivanje sa, pre svega, evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, drugi je negde, bolja zaštita naše industrijske intelektualne svojine. Prosto kao kompanijskih vrednosti koje omogućavaju bolje pozicioniranje na tržištu, a koje se definišu i čuvaju kao službena tajna, odnosno kao podaci nedostupni javnosti i konkurenciji.

Naše zakonodavstvo definiše službenu tajnu kao podatke čije bi odavanje zloupotrebe ili krađa, prouzrokovali ili bi mogli prouzrokovati štetne posledice po titulara te službene tajne, bilo da je u pitanju kompanija ili određena služba. Ovim zakonom tretira se službena tajna koja je u funkciji privrednih kompanija, time i privrednog razvoja Srbije, dok je službena tajna koja se odnosi na pitanje bezbednosti ljudskih i manjinskih prava regulisano drugim propisima. Tu je ona razlika o kojoj govorim, ali zaista i jedna i druga službena tajna su nemerljivo važne.

Ovaj Zakon o zaštiti službene tajne tretiramo kao privredni propis pre svega i njegovu suštinu posmatramo sa aspekta uticaja na privredne potencijale. Složićemo se da intelekutalna i industrijska svojina predstavljaju značajan privredni resurs, a primena pronalazaka i drugih proizvoda industrijske i intelektualne svojine su osnov svakog napretka i tu gotovo da nema dileme. Uostalom da nije bilo industrijskih inovacija i patenata kojima su unapređivani procesi proizvodnje, ne bismo mi danas odmakli mnogo od onoga što je predindustrijsko vreme.

Kreativnost i samih radnika inovatora, ali i istraživači i naučnika dovelo je do bržeg industrijskog i privrednog razvoja društva. Značaja inovacija i patenata i drugih oblika industrijske svojine kao intelektualne svojine danas posebno dolazi do izražaja kada na globalnom nivou kapital dobija vrhunsku vrednost, zato je krađa i falsifikovanje možda prisutnije u većoj meri danas nego što smo to imali u nekom ranijem periodu. Tako da danas kada odemo u neku kupovinu uvek se pitamo da li je to original ili je u pitanju neki falsifikat, odnosno kopija. Najčešće se kradu zaštitni znakovi ili patenti i to je primarno kopiranje proizvoda ili negde narodski rečeno, original falsifikata, otprilike tako izgleda.

Industrijska špijunaža je postala unosno zanimanje. Kradljivci originalnih dela industrijske ili intelektualne svojine se nažalost bogate mahom na tuđim idejama i projektima. Ta krađa industrijske svojine je danas naročito prisutna u svetu mode. Prosto, mi danas u industriji obuće i odeće po optužbi za kopiranje, ja mislim da su, manje više na dnevnom nivou. Pojava kopiranja postoji na globalnom nivou. Oni koji kopiraju originale uglavnom zarađuju ogromne svote novca i to na tuđi autorskim pravima i teško je to zaštititi.

Mi smo svedoci toga da u današnje vreme imamo sve više tih kopija koje se zaista teško razlikujete od originala, naročito ako se tome ne posvetite. Naročito ako ne uložite trud da baš napravite razliku između onoga što je kopija, koja se našla na tržištu od originala, osim što to čak i te kopije umeju cenom da prate originale, pod pretpostavkom da nećemo biti svesni da se radi o kopiji ili bar naivni potrošač ume da kada prepozna cenu možda pre i pomisli da je original nego što je kopija.

Tako da svo to kopiranje tuđih patenata, odnosno proizvoda industrijske svojine je prisutno na svim nivoima u prehrambenoj industriji, takođe, određeni proizvodi priznatih i poznatih proizvođača i u toj oblasti kopiraju. Proizvodi se roba identičnog izgleda kao brendirana i čak sa sličnim nazivima i imenima, tako da se kupci nedvosmisleno stavljaju u ozbiljnu zabludu. Mi imamo primer da je porodična firma za proizvodnju kobasica „Hek“ za kopiranje, nedavno njenih proizvoda optužila firmu „Aldi“, što znači da smo negde u korak sa svetom i Evropom kada je u pitanju kopiranje i krađa patenata.

Mnogi stručnjaci danas krađu intelektualne industrijske svojine smatraju organizovanim kriminalom. To bi trebalo da se pod to svede. Protiv toga je neophodno boriti se na organizovan način, odnosno zaštiti sve te kreativne autore i kompanije koji su vlasnici dela industrijske intelektualne svojine.

Pravni osnov za zaštitu privrede od krađe industrijske intelektualne svojine u Srbiji je, svakako, ovaj zakon, Zakon o zaštiti službene tajne, jer svaki podatak o inovaciji, izumu ili kreativnom delu jeste kompanijska tajna koja kompaniji omogućava konkurentnost i različitost na tržištu.

Kada je Srbija u pitanju veoma je značajno što sa ovim zakonom dobijamo unapređen zakonski okvir koji treba da obezbedi stimulativnu, poslovnu i privrednu klimu, modernizaciju privrede i afirmaciju kreativnih kadrova i kompanija.

Svakako, smatram da će zakon kojim se štiti službena tajna u privredi po standardima EU biti mnogo stimulativniji i za same investitore, kako domaće tako i strane, jer mogu bezbednije da koriste svoji inovativni potencijal, bez da imaju strah i predrasude. Time, na kraju svih krajeva ili na početku, možda najviše važno, doprinesu bržem razvoju naše privrede, što jeste zajednički cilj zbog koga ste i vi danas ovde, a i svim mi.

Mi imamo dosta originalnih brendiranih proizvoda po kojima se prepoznajemo i van granica naše zemlje. Nažalost, tamo gde nismo na vreme imali zakonom zaštićeno poreklo ili brend drugi su nas kopirali pa smo došli do faze da je, neverovano ali istinito, da su Slovenci brendirali ajvar kao svoj proizvod, Česi, Nemci, Italijani šljivovicu, Šveđani futoški sir, Iračani kajmak, itd.

Iz svih ovih razloga Srbija mora i treba da povede više računa o brendiranju i zaštiti svojih proizvoda, posebno onih sa oznakom geografskog porekla, jer ja mislim da su značajni i to je naš nemerljivi privredni potencijal. Mislim da ni sami nismo do kraja svesni koliki je potencijal tu. To se odnosi na sve naše firme, preduzetnike, pa i pojedinačne vlasnike autorskih prava, o kojima takođe treba brinuti. Firme se mogu zaštiti jedino ako imaju registrovane zaštitne znake. Dobro je da smo to napokon prepoznali i da ćemo ovim predlogom zakona unaprediti.

Podsetiću da je Srbija važeći Zakon o zaštiti službene tajne donela 2011. godine, dakle, koliko je to, deset godina unazad, a u međuvremenu 2018. je doneta Strategija razvoja intelektualne svojine za period do 2022. godine, kojom su i definisani strateški ciljevi. To su harmonizacija nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom. O tome smo rekli. To jeste jedan od osnovnih motiva da se ovakav zakon donese u oblasti intelektualne svojine.

Treba naglasiti da ova obaveza proističe iz činjenice da smo se opredelili za punopravno članstvo u EU, kao i da smo već značajno unapredili ovu oblast. To negde potvrđuje i činjenica da je otvoreno pregovaračko Poglavlje 7, koje se tiče intelektualne svojine.Drugi strateški cilj, to sam rekla na početku je unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine na domaćem terenu.

Treći važan cilj je obrazovanje i podizanje kapaciteta za transfer znanja u funkciji unapređenja primene intelektualne svojine u privredi.

Bez potrebe da se sada pojedinim rešenjima iz zakona bavim, na kraju da ilustrujem značaj zaštite službene tajne naših kompanija, kroz podatke iznete u studiji pod nazivom „Doprinos delatnosti zasnovanih na autorskom pravu privredi Srbije“ koja pokazuje da u Republici Srbiji, kao i u svim zemljama postoje čitavi privredni sektori koji počivaju na iskorišćavanju autorskih dela i predmeta srodnih prava. Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP Republike Srbije prema podacima je 4,61%. Najveći udeo od 3,10% daju ključne delatnosti.

Tu spadaju štampa i izdavaštvo, muzika, kinometografija i video produkcija, radio i televizija, fotografija, softver i baze podataka, vizuelna i grafička umetnosti, usluge oglašavanja, organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Nabrojane industrije stvaraju više BDP nego rudarstvo ili usluge smeštene u ishrani, približno jednako kao finansijske delatnosti osiguranje ili snabdevanja električnom energijom.

Sada u ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji kreativne industrije učestvuju sa 4%, kreativnim industrijama u kojima radi preko 90.000 radnika, po podacima koje ja imam. Ovi podaci potvrđuju potrebu za donošenjem novog pravnog okvira u sektoru zaštite službene tajne, odnosno zaštite našeg kreativnog sektora iskazano kroz intelektualnu i industrijsku svojinu, kao ogroman razvojni kapital naše privrede.

U tom smislu, apsolutno podržavam donošenje novog zakona o zaštiti službene tajne i vaš uloženi trud da regulišemo i ovu oblast koja je, iz svega što je rečeno, ne samo u mojoj diskusiji, nego čak više pre mene, jak potencijal koji treba negovati, ali pre svega treba zaštiti zakonskim okvirima.

Poslanici SPS će svakako podržati Predlog izmene Zakona. To je rekao i moj kolega Đorđe Milićević, ali nije to zgoreg ponoviti još jednom.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođa ministarka sa saradnicima, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani, ovim sjajnim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja. Ovim država razumnim merama obezbeđuje očuvanje tajnosti i informacija.

Naravno, ono što je bitno to je da je ovo nov Zakon i skladu je sa regulativom EU, čak je i preduslov, pa je onda još sjajnije time što ga donosimo.

Baciću jedno malo drugačije svetlo na, pre svega zloupotreba i ovog dosadašnjeg zakona, a pretpostavljam i kada ovaj zakon bude bio donet i na zloupotrebe u budućnosti.

Dakle, unazad dve godine od kada postoji Đilasova stranka slobodne pljačke, ta stranka i njeni funkcioneri konstantno nezakonito pribavljaju, koriste i otkrivaju poslovne tajne. Dakle, to rade i Marinika i Đilas, a Boga mi Jeremić, Aleksić iz Narodne stranke. Da oni žive u EU u kojoj postoje ovakvi zakoni oni bi bili do sada procesuirani, mogu da budu srećni što žive u Srbiji i što ovaj zakon još uvek nije stupio na snagu. Nadam se da ćemo mi primenjivati ovaj zakon.

Dakle, oni osim što nezakonito pribavljaju poslovne tajne, oni ih filuju i lažima i onda ih tako plasiraju u medije. To smo videli u slučajevima „Telekoma“, „Krušika“ MUP-a, ali i mnogim drugim.

Đilasova stranka nezakonito, dakle i to su sad odeljci ovog zakona, i tačno se vidi šta đilasovci i Đilas rade. Đilasova stranka nezakonito pristupa, prisvaja i umnožava dokumenta koja su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu ili se poslovna tajna iz njih može izvesti.

Đilasova stranka nezakonito postupa zbog toga što funkcioneri SSP znaju da su poslovne tajne koje su pribavili pribavili direktno ili indirektno od drugog lica koje poslovnu tajnu nezakonito koristi ili otkriva.

Kada je sam Đilas u pitanju. Dakle, on je poslovanje svojih kompanija od 2004. godine, proglasio totalnom tajnom, pa je tako postupila i tada vladajuća Demokratska stranka.

Mislim, to je neverovatno licemerje. Đilas tuđe poslovne tajne zloupotrebljava i objavljuje, a svoje tajne nezakonito krije od četvrte godine.

Jedino je Verica Barać tamo negde u onom izveštaju iz 2011. godine, dakle ukupno do 2012. godine malo uspela da razgrne taj veo tajne koja nije smela da bude tajna zbog toga što su DS i Đilas prikrivali mega pljačku tešku 619 miliona evra, mega pljačku budžeta Srbije i Beograda.

Zašto? Upravo Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije su rekli da Đilas i njegove kompanije su malo i slabo poslovali na tržištu, a da su bile potpuno oslonjene njegove firme na budžet.

Dragan Đilas, inače, to se zbivalo pre tri dana i o tome nije bilo reči, a važno je, putem svog portala „Nova S“, pre tri dana je ponovo targetirao Danila Vučića, najstarijeg sina predsednika Srbije. Dakle, pre dva dana portal „Nova S“ je objavio u sportskoj rubrici u 22.00 časova tekst koji je inače dugačak šest strana, pod nazivom – gde je fudbal beton hale nedužne stradaju, a autora za koga nikada nismo čuli, Strahinje Nikolića.

Tekst se bavi tučom navijača u "Beton hali". Tekst je inače besmislica, jedna salata, koja ima samo jedan cilj, a to je da targetira Danila Vučića. Tekst je objavljen na naslovnici portala "Nova S", gde je Đilas suvlasnik, a na početku teksta se nalazi fotografija Danila Vučića. A Danilo Vučić nema nikakve veze sa događajima u "Beton hali", ali su ga urednik sajta i ovaj novinar namerno umetnuli u tekst da bi od njega napravili metu.

Iz samog besmislenog i haotičnog teksta, iz izjava Marka Poledice se vidi da Danilo Vučić nema ništa sa pomenutim događajem, ali se onda postavlja razumno pitanje - a zašto su ga umetnuli, njegovu fotografiju i njegovo ime, i zašto su ga doveli u vezu sa ovim nasilnim događajem, sa kojim on nikakve veze nema? Dakle, sa jedinim ciljem - da bi ga targetirali.

Već sam ranije dokazao ovde u diskusijama da su portali "Direktno" i "Nova S" portali laži i obmane i da je to utvrdila Komisija za žalbe Saveta za štampu po dve žalbe koje sam ja podneo protiv ova dva portala, pa je jedan od njih morao da to objavi, da su lažovi, a drugi nije, pošto "Nova S", navodni portal demokratije i profesionalizma ne priznaje Savet za štampu.

Ovakve lažne vesti se na ova dva portala objavljuju svakodnevno. Znači, svakodnevno oni objavljuju najmonstruoznije laži o Danilu Vučiću, Andreju Vučiću i, naravno, samom predsedniku Vučiću.

Oba portala objavljuju laži i izmišljotine mafijaškog klana Belivuk, oružanog krila terora, da je Danilo Vučić umešan u poslove i sukobe navijačkog klana. A zbog čega ovi portali targetiraju Danila Vučića? Pa, zbog toga da bi naudili predsedniku Republike i onemogućili ga u, između ostalog, njegovoj borbi protiv mafije i kriminala.

Ovo je sve crtanje mete na čelu sina predsednika Vučića i to radi vlasnik portala "Direktno", a to je Dragan Đilas, on je vlasnik, a inače je suvlasnik Šolakove obe televizije i portala "Nova S". Time se Dragan Đilas direktno obračunava sa porodicom Aleksandra Vučića.

Mi iz SNS se nikada nećemo baviti decom Dragana Đilasa. Postavljam pitanje - da li će neki nadležni organ, neka institucija ili neka NVO zaštititi ljudska prava Danila Vučića? Poseduje li Danilo Vučić ljudska prava? Danilo Vučić, sin, unuk, brat, mora da bude zaštićen jednako kao i deca Dragana Đilasa i Marinike Čobanu Živku.

Đilasovi portali "Nova S" i "Direktno" su odlučili da Danilo Vučić nema ljudska prava i da ga treba dehumanizovati i likvidirati. Postavljam pitanje - da li je Đilas dao direktne naloge direktoru portala "Direktno" Đorđu Stefanoviću i gloduru "Nove S" Veselinu Simonoviću da objave ove dve laži koje sam naveo o Danilu Vučiću?

Pre nekoliko dana, tačnije, opet 22. Đilas je dao intervjuu svom portalu "Nova S". U tom intervjuu naslov je dat namerno - Vučić je mentalno oboleo čovek. To je opet bilo na naslovnici i to je bilo i na televiziji Nova S. Đilas u intervjuu kaže, neistinito, da nikada nikoga ne vređa, a odmah potom u istom intervjuu Đilas kaže dva puta za predsednika Republike da je reč o mentalno obolelom čoveku, i to pazite zbog čega - zbog toga što brine o narodu i u 11.00 sati noću obilazi gradilište nove kovid bolnice. Da li treba da ukažem da je ponašanje predsednika upravo ovo, predsednika Vučića hvale vredno i veličanstveno zbog toga što brine o narodu i brine o zdravlju i u 11 noću obilazi novu kovid bolnicu u Novom Sadu, koja je preko potrebna?

Samo bih vas pitao, pošto posedujem informaciju, da li znate šta Dragan Đilas radi u 11 noću? Dragan Đilas u 11 noću obilazi svoj ogromni sef u kome se nalaze milioni evra u kešu, pazite, "u kešu". I u 11 noću, kad to završi, taj obilazak, onda seda za kompjuter i na internetu proverava stanje svojih 57 računa u 17 zemalja gde ima 68 miliona evra. E, to Đilas radi u 11 noću. Za narod ga, naravno, zabole, kao i za kovid bolnice.

To da Đilas govori neistinu, da nikada nikoga nije vređao, navešću vam dva od 10 slučajeva. Dragan Đilas je 19. 1. vređao i psovao studente iz grupe "Marks 21" rečima, neću ponoviti, to je psovka, j.… ti mater, pa je homofobnu psovku izrekao. Onda 3. 5. 2020. godine u onoj prilici kada je ridao i njakao kao magarac, kada mu je ceo grad skandirao da je lopov, tad je pretio predsedniku, citiram: "Ti si jedan kreten, kukavica jedna bolesna, platićeš kad-tad." I onda Đilas kaže i besramno govori neistinu da nikada nikoga ne vređa.

Đilas u tom intervjuu pominje i gospođu Božić i gospodina Orlića i mene. Đilas kaže: "Šta bih ja povodom dijaloga", gde neće dijalog a inicirao je dijalog, "Šta bih ja mogao da pričam sa Bakarecom, Orlićem, Sandrom Božić i sličnima, nema dijaloga sa njima".

Ja lično, a ni mi svi ovde u Skupštini, nemamo ništa protiv dijaloga sa Draganom Đilasom. Ja bih mu tu postavio i nekoliko pitanja. Na početku, pitanje da objasni kako se obogatio obavljajući tri državne funkcije i da li se obogatio zloupotrebom službenog položaja ili trgovinom uticajem? Pored pitanja koje sam naveo, postavio bih Đilasu još nekoliko pitanja - da li je mentalno oboleo onaj lopov i fašista koji sruši kuće hiljadama Roma, a onda ih potrpa u kontejnere po šumama? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji tuče svoju trudnu suprugu i kojoj preti da će joj odrubiti glavu? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji tuče stare roditelje svoje bivše supruge? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji stalno preti drugima da će ostati bez posla? Da li je mentalno oboleo onaj lopov koji stalno nasrće na druge i psuje ih?

A to koliki je Đilas lažov dokazao je i 22-og, tog istog dana kada je dao ovaj intervjuu, na svom glavnom odboru, koji je on praktično proglasio, jedva sam došao do tog snimka, službenom tajnom, i navešću samo tri krupne neistine.

Đilas je na tom glavnom odboru priznao posle tri godine da su oni njegovi bili glavni ljudi, citiram ga: "u organizaciji protesta 2018. godine". A tri godine ranije, kada su se ti protesti održavali, Đilas je tvrdio da on uopšte nema nikakve veze sa tim protestima i da to organizuju studenti iz pokreta "Jedan od pet miliona". Znači, tri godine kasnije Đilas priznaje da je rekao neistinu.

Druga neistina je, Đilas kaže: "Apsolutno ne odgovaraju istini tvrdnje da je opozicija razjedinjena i posvađana. Čak i vrapci na grani znaju da je opozicija nejedinstvena". A čak se ni đilasovski mediji ne trude da to sakriju. Glavna laž koju je Đilas tom prilikom izrekao i proglasio za službenu tajnu tiče se rejtinga SSP.

Dakle, sve činjenice i istraživanja, a ima ih dva, i Ipsosa i Faktora Plus govore da Đilasova stranka ima rejting od 4%. Đilas na glavnom odboru tvrdi da bi njegova stranka slobodne pljačke, da su izbori sada, kaže da bi oni osvojili 40 poslanika, što znači da bi imali najmanje 12%. Znači, Đilas je već u startu sebi dao tri puta veći rejting nego što ima.

Potom, pet minuta kasnije u intervjuu, odnosno na glavnom odboru u svom govoru Đilas ide dalje i kaže – pobedićemo na izborima. Da biste pobedili na izborima u Srbiji morate da imate najmanje 40%. Znači, vidimo kako je jednim lakim postupkom potpuno providne obmane Đilas podigao sebe sa 4% na 40%. Pri tome je Nikola Tomić, urednik u Listu „Vreme“, dakle opozicioni novinar, gostujući na TV N1, lepo rekao da je ovo čisto samozavaravanje i da opozicija nema šanse da pobedi čak ni u Beogradu na sledećim izborima.

Dakle, tako se Đilas junači sopstvenim obmanama. Da je hrabar, a nije, on bi se kandidovao sa predsednika Srbije, ali, pošto je kukavica, on potura Mariniku kao žrtveno jagnje. Završavam sa ovim.

Znači, mi smo svedoci da je unazad nekoliko meseci kao priprema za izbore na scenu stupila koalicija smrti, to jest simbioza kanibala, lopova, njegovog portparola pedofila i njegovog kasapina. To je koalicija političkog i oružanog krila mafije i terora. Koaliciju, naravno, predvodi tajkun i lopov.

Na predstojećim izborima program te koalicije će biti kanibalizam, kasapljenje, „ćevapi“, lopovluk i pedofilija, pa ko voli, nek izvoli.

Lopov je inače okružen ženom bez prezimena koja vozi bicikl, okružen je čovekom bez imena i kriminalcem vozačem koji voz 66 kilograma marihuane u kamionu, kriminalcem šurakom koji vozi tri kile kokaina u automobilu i nakeženim kriminalcem Japancem.

Inače, glavni ljudi lopova za obračun sa državom su već pomenuti kanibal, kasapin i profesor pedofil portparol. Kanibal, inače, je zadužen da delimično finansira rušenje države novcem od trgovine narkoticima, a taj isti kanibal voli „ćevape“.

Po prirodi posla, kasapin priprema te, pod znacima navoda, ćevape, za kanibala, a sam kasapin je bio sam zadužen…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vratite se na temu.)

Završavam.

A, sam kasapin je bio zadužen da okupi vojsku kriminalaca. Cilj je bio preuzimanje države za račun tajkunskog lopova.

Za kraj, poslednja rečenica, da parafraziram čuvenu pesmu Psihomodo pop - tamne mrlje prošlosti na Đilasovoj beloj košulji, veš mašina budućnosti nikad neće oprati.

Da završim sa nečim svetlijim, predsednik Aleksandar Vučić u sadašnjosti leči prošlost, u ime budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

Poštovani narodi poslovni, molim vas da uz saradnju svih nas podignemo ugled ove institucije i da stoga svi vi vodite računa o rečima, izrazima, navodima itd. koje koristite, bez obzira na to da li nekoga citirate ili ne, i da zaista pričamo o temi dnevnog reda.
Reč ima ministarka. Izvolite.

Samo sam htela da iznesem svoje mišljenje na osnovu izlaganja gospodina Bakareca.
Znači, lično sam i u politici i u ličnom životu protiv uvlačenja porodice u bilo kakav okršaj ili raspravu. To smatram stvarno nepristojnim i nije u čovekovoj prirodi. Ako imate duel sa nekim, onda sa njim treba i da raspravljate, a ne sa drugima.
Što se tiče pisanja ili uopšte navoda opozicije, mogu oni da pišu šta god hoće, da pričaju šta god hoće. Predsednik Aleksandar Vučić je lider ove zemlje i sigurno će sa svojom Vladom da pobedi na izborima. Sa svojim delima se to dokazuje i sa svim onim što je izgradio, i pokazuje svojim delima, i tim što pričate da u 11 uveče obilazi radnike, to je dokaz koji svi građani ove zemlje vide. Jednostavno, onaj doček koji on doživi u bilo kom gradu, u bilo kom mestu, da li je to Beograd ili neko manje mesto na jugu Srbije ili gore u Vojvodini, dokaz je koliku on ima moć i koliku podršku naroda, a to je najbitnije. Znači, i Đilas i svi ostali mogu da rade šta god hoće, ništa im neće pomoći. Hvala.