Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije, vrlo značajan zakon, zakon o poslovnoj tajni, i to zakon koji je napisan nov, nije menjao postojeći zakon, upravo da bi dao odgovore na sva pitanja koja ovo privredno okruženje i ovaj privredni ambijent u ovom trenutku postavlja i državi i Ministarstvu i svima onima koji se bave privredom.

Zašto ovaj zakon, zašto u ovom trenutku? Pa, upravo novi investitori, nova radna mesta, novi ugovori i situacija u kojoj korona kao globalni problem i najveći problem posle Drugog svetskog rata koji je svima na svetu poslužio kao neka vrsta izgovora za probleme u kojima se nalaze i država i privreda, mislim da smo jedni od retkih, ali nismo jedini, koji su dali pravi odgovor na krizu i taj odgovor je Aleksandar Vučić pretvorio u novu priliku i realizacija svih onih projekata koji su bili nemoguća misija i delovali su kao bajka, ali u vreme Aleksandra Vučića oni su stvarnost.

Ti projekti i ugovori koji se već sada realizuju i koji su u planu da se realizuju traže da zaštitimo poslovnu tajnu. Pitanje je kako i gde je mera između poslovne tajne i gde je granica između poslovne tajne i one tajne koja se može izneti i, ako ćemo pošteno, a hoćemo, u Skupštini smo, ovde smo zato što su nas birali građani Srbije, poslovna tajna koja se vezuje za Dragana Đilasa, e, to više nije poslovna tajna, to je krađa. I kada neko ustanovi da bivši prvi čovek Demokratske stranke, neko ko pretenduje da povede Srbiju ne zna ni on gde i ne zna ni kada, želi da je povede u prošlost, koja je toliko jasna i koja je toliko neprivlačna i njemu koji priča, a kamoli građanima Srbije, u tu prošlost Đilas želi da povede građane, pri čemu te poslovne tajne više nisu poslovne tajne, pokazuju da je u pitanju obična krađa, zloupotreba budžeta, i državnog i beogradskog, i zloupotreba svih mogućih institucija u državi Srbiji.

Kada neko zloupotrebi državu, taj neko treba da odgovara. Ako nije bilo dovoljno dokaza za sud, bilo je dovoljno dokaza za građane, građani su mu presudili kratko, jasno, sa jednim velikim „ne“ i to veliko „ne“ je trajna presuda, verovatno presuda doživotno za Dragana Đilasa i tu lopovsku ekipu.

Imali smo juče u ovom visokom domu sastanak Grupe prijateljstva sa Mađarskom, Njegova ekselencija ambasador upravo je potvrdio da nikada u istoriji odnosa Mađarske i Srbije ti odnosi nisu bili na višem nivou nego što su sada. Na sastanku Grupe prijateljstva sa Kiprom, ambasador je takođe rekao da nikada bolji odnosi između Kipra i Srbije. Bilo koji ambasador, da ne nabrajam, svi oni koji su bili u ovoj Skupštini, a i oni koji nisu, saglasni su da odnosi između države Srbije i bilo koje druge države u Evropi i u svetu nikada nisu bili bolji, a nikada nisu bili bolji isključivo i samo zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Dok upravo pomenuti Dragan Đilas, Jeremić, bivši gradonačelnik nesrećni Zelenović, Boško Obradović, da nekog ne preskočim, spisak srećom nije tako dug, obilaze strane ambasade i kroz njihove medije pokušavaju da plasiraju neistine i laži, neko drugi obilazi državu Srbiju, obilazi građane Srbije i pita upravo te građane šta je ono što država Srbija njima može da uradi i kako da im pomogne.

Bio je predsednik u Prijepolju, bio je u Ubu, bio je u Šapcu, bio je i u Nišu, i u Subotici i prošle nedelje bio je u Dobriću, bio je i u Radovašnici, ali jedino pitanje koje je on imao za građane koji su ga dočekali u svim tim mestima je – poštovani građani, kako možemo da vam pomognemo, šta je ono što vam treba? Naravno, niko nema čarobni štapić i niko ne može uraditi nešto za 20 dana ili dva meseca ili dve godine. Sve ima svoj redosled i sve ima svoj prioritet. Ali upravo odgovor na sva pitanja je u tome da predsednik dođe kod svakog građanina i da ga pita – ljudi, šta vama treba, ja kao predsednik sam tu da vas pitam i da vam pomognem u tome.

Projekat 2021-2025. će upravo dati odgovore na sva ta pitanja i realizovati sve ono što je obećano. Ono čime se ponosim, i to je jednostavno tako, je upravo što sam pripadnik stranke čiji predsednik, a u isto vreme i predsednik Srbije je pre nekoliko dana izjavio da je spreman da žrtvuje i sebe i svoju glavu – glavu dajem, Srbiju ne dajem. To je rekao Aleksandar Vučić, i to je sigurno tako. Ja ponosno stojim iza takvog čoveka. Ono što drugi nisu mogli, a to je da upravo kažu ono što su radili, a radili su sve ono što nije dobro i što nije u interesu građana Srbije.

Ono što je jako bitno za današnju sednicu, to je da apsolutna podrška ne samo ovom zakonu, nego svim onim zakonima koji u kontinuitetu nastavljaju da daju odgovore na pitanja kako da idemo dalje, u kom pravdu ide ova Srbija. Naravno da je ovaj zakon usklađen sa zakonima Evropske unije, jer mi smo narod, mi smo država koja je na evropskom putu. To je jednostavno tako i mi od tog puta nećemo odustati. Ali nećemo odustati ni od puta da zaštitimo državu Srbiju, to je najviši interes i ovog zakona i svakog drugog zakona.

Nije tajna ni da su kupovali glasove, evo, upravo iz moga grada iz koga dolazim, bivši gradonačelnik je kupovao glasove, i to nije poslovna tajna. Kada je uhvaćen 2016. godine u kupovini glasova, kada je aktivista koji je kupovao glasove, a kupovao je u kešu, za bivšeg gradonačelnika Nebojšu Zelenovića, 2020. godine nisu mogli da kupuju glasove i nisu mogli ni da osvoje više od 18.000, a podsetiću, SNS je u Šapcu dobila podršku od 30.200 glasova, što je za 12.000 više od Nebojše Zelenovića, Dušana Petrovića i cele te lopovske ekipe.

Poslovna tajna je na koji način i po kojoj ceni nabavlja materijal za izgradnju mosta preko reke Save, ali nije poslovna tajna da će taj most preko reke Save, auto-put od Rume do Šapca, nova saobraćajnica od Šapca do Loznice, koštati 480 miliona evra. Nije poslovna tajna da će se raditi auto-put od Novog Sada do Šapca, odnosno od Novog Sada do Rume, pa od Rume do Šapca, i da će upravo taj put sa tunelima kroz Frušku goru koštati od Rume do Novog Sada koštati oko 600 miliona evra. Sve ono što treba da bude poslovna tajna i treba da bude poslovna tajna obezbediće ovaj zakon. Ali ako ljudi u „Koka-koli“ imaju pravo da zaštite svoj recept i način na koji proizvode „koka-kolu“, pa i neki naš koji proizvodi pljeskavice u STR „Pera Ždera“, neka zaštiti način na koji je on pravio tu pljeskavicu i na koji način peče roštilj.

Ali ono što je istina, i time ću završiti, to je da u ovom trenutku Srbija daje odgovore na sva potrebna pitanja. U ovom trenutku Srbija je najperspektivnija zemlja ovog dela Evrope, ako ne i cele Evrope. Budućnost građana Srbije je jasna, budućnost svih projekata koji su trenutno u realizaciji i onih koji su obećani je izvesna i budućnost naše dece je sigurna.

U danu za glasanje podrška i ovom zakonu i setu zakona koje smo upravo izglasali na prošloj sednici i koje predlaže ova Vlada Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Milica Dačić.

Zahvaljujem poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvažena ministarka.

Danas u plenumu govorimo o zaštiti poslovne tajne. Smisao donošenja ovog zakona je pravno sankcionisanje svakog akta neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica poverljivih informacija koje zakonito kontroliše držalac poslovne tajne, čime se sledstveno regulišu situacije kada se pribavljanje poslovne tajne smatra zakonitim, a u kojim slučajevima je to nezakonito, takođe nam ovaj zakon definiše.

S obzirom da se Srbija nalazi na evropskom putu, Predlog zakona je i rezultat usklađivanja sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima EU. Promena Zakona o zaštiti poslovne tajne i donošenje novog zakonskog akta je neophodno jer bez izmene postojećeg režima zaštite poslovne tajne neće biti adekvatno zaštićene investicije privrednih subjekata uz sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija kojim obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Takođe, nedonošenje jednog ovakvog zakonskog akta moglo bi da predstavlja prepreku za učešće u zajedničkim istraživačkim projektima sa institucijama zemalja članica EU. Mnogo toga je urađeno na polju unapređenja poslovnog okruženja i stvaranja povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji u poslednjih osam godina, zbog čega danas imamo investitore koji ne odustaju od investicionih ulaganja u Srbiju uprkos pandemiji. Ovo je način da u većoj meri doprinesemo pravnoj sigurnosti i vladavini prava u Srbiji i pokažemo da je Srbija spremna da se svakodnevno menja, u čemu doprinos pruža i ovaj saziv parlamenta donoseći jasne, precizne, sistemske zakonske akte kao što je i ovaj.

Kako je Srbija u periodu od 2014. godine privukla brojne strane investicije, ali i stvorila uslove da domaće privredne subjekte podstakne na veće ulaganje u nove procese proizvodnje i različita ispitivanja, razvoj i primenu znanja i iskustva, to je ovaj zakon utoliko značajniji. Investitori koji dolaze u Srbiju donose nova znanja, nove tehnologije, drugačije modele i procese proizvodnje, a još jedan doprinos ovih investicija da stvaraju domaćoj industriji nove poslove, podstiču je na inovativnost, preuzimanje inicijative i stvaranje zdrave konkurencije i pospešuju spoljno-trgovinsku razmenu.

Kada govorimo o spoljno-trgovinskoj razmeni, recimo privreda grada Čačka. Čačanska privreda u 2020. godini ostvarila je rast izvoza od 5,4%, pri čemu je suficit u spoljno-trgovinskom poslovanju ostvarila upravo sa Nemačkom, kao i sa zemljama iz okruženja. Podsetiću da u Srbiji posluje oko 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 67.000 naših radnika. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću u Čačak je, baš kao i u mnoge druge delove zemlje stigla investicija nemačkog „Forverka“ koji već sada zapošljava oko 600 radnika, a plan je da ih bude 1.000. Podsetiću, naravno, da od pre dva sata imamo joj jednu nemačku kompaniju koja će poslovati u Srbiji, a to je u Valjevu, kompanija „Bizerba“.

Klauzula koja reguliše zaštitu poslovne tajne postala je skoro neizostavni deo ugovora o radu koji se u savremenu trenutku zaključuju. Ono što je još jedan pozitivan efekat ovog Predloga zakona je da predložena rešenja neće uticati na stečena prava, obaveze i odgovornosti radnika. Da se podsetimo, Srbija je 2012. godine imala 1.850.000 radnih mesta. Danas zahvaljujući odgovornoj politici SNS taj broj je veći za oko 400.000 novih. I mnoga od tih radnih mesta pripadaju delatnostima u kojima privredni subjekti jako vode računa o svojoj konkurentnosti i uspešnosti na tržištu putem zaštite poslovne tajne.

Takođe, ono što je bitno i treba da znaju poštovani građani Srbije je Zakon o zaštiti poslovne tajne, pozitivno utiče na pravednu raspodelu društvenog bogatstva. Međutim, postoje i neke tajne koje to ne čine. Postoje tajni računi po egzotičnim destinacijama na kojima se nalazi novac građana Srbije, upravo iznesen iz Srbije. Mi smo nedavno zahvaljujući istraživačkom novinarstvu bili obavešteni o njima, saznavši da oni pripadaju određenom bivšem političaru koji, zaista treba da postane politička prošlost jer su mu takvu poruku u mnogim situacijama uputili građani Srbije.

Ali, da se vratimo savremenom trenutku. Srbija je u 2020. godini imala 3,015 milijardi evra stranih investicija, a Crna Gora, BiH, Makedonija i Albanija su u istom periodu zajedno imale 1,7 milijardi evra. Setimo se da je minimalna plata pre osam godina iznosila 15.000 dinara, danas ona iznosi 32.000 dinara. Prosečna plata 2014. godini iznosila je 330 evra, danas ona iznosi 560 evra, a nadamo se i čvrsto verujemo, do kraja godine uspeti da dostignemo cifru od 600 evra, baš kao što verujem da će građani Srbije moći da do 2025. godine da računaju na platu, prosečnu platu 900 evra.

Mi nastavljamo da se borimo za budućnost Srbije i da čvrstim korakom grabimo napred predvođenim liderom kakav je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima, Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko, gospođo Kisić Tepavčević sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, sreća je naša, to je sreća svih građana Srbije što je na čelu naše države predsednik Aleksandar Vučić, jer sada imamo vreme i kada se čuvaju i poslovne tajne i državne tajne i vojne tajne.

Setimo se ne tako davno period od 2000. do 2012. godine kada su prodavane tajne i strancima i tajkunima i kriminalcima. Isto je tako bilo i u Beogradu do 2013. godine, a da ne govorimo kako se širila kompanija SBB na štetu Telekoma, tako što su odavane određene poslovne tajne, određene državne tajne, kako preko Đilasovih portala i preko medija, kako su curili ugovori sa oznakom poverljivosti u javnost ne bili na taj način neke određene kompanije koje su kontrolisali ili vlasnici tih kompanija bili tajkuni ili stranci ili kriminalci ili zajedno kriminalci i tajkuni, ne bili ostvarili svoj poslovni interes na štetu građana Srbije.

Da ne govorimo kako je to bilo kada su do 2012. godine odavane vojne tajne, kako se uništavala vojna industrija Republike Srbije, kakva je bila situacija sa izvozom našeg vojnog naoružanja i opreme, kako su uništavani tenkovi i kako je neko i stranim silama i stranim vojskama iz Srbije dostavljao podatke o svim vojnim tajnama do 2012. godine.

Na sreću, to vreme je prošlo, ali to vreme ne smemo da zaboravimo, zato što takve stvari kad se dešavaju, kad se odaju, državne tajne, vojne tajne, poslovne tajne, to vodi ka uništenju države.

U novijem periodu, posle 2012. godine, imali smo, nažalost, situaciju da su određeni pojedinci odavali državne i poslovne tajne i nadam se da će svi oni koji su učestvovali u tome, koji su radili i protiv predsednika Republike i protiv države Srbije, protiv Ustava i zakona, da će odgovarati u skladu sa zakonom i da će to biti najbolja poruka svima onima kojima nije sveta Srbija, kojima nije svet Ustav, koji žele samo da ostvare svoj poslovni interes. A na koji način su svi oni koji su učestvovali u odavanju i državnih i vojnih i poslovnih tajni ostvarili svoj milionski interes, sve to potvrđuje ovo što možemo da vidimo u javnosti prethodnih meseci.

Svi smo mi videli tajne račune Dragana Đilasa u preko 15 država u svetu, čini mi se 17, i na koji način je on ostvario ne zaradu od milion, ne zaradu od desetine miliona, nego su u pitanju stotine miliona evra.

Ista je situacija i sa Draganom Šolakom i SBB, ista je situacija i sa Vukom Jeremićem. Setimo se šta je Vuk Jeremić radio sa pojedinim svetskim tajkunima i na koji način je u svoje džepove stavio milione dolara ili evra, i sve je to radio na štetu ne samo Srbije, nego na štetu i nekih drugih država.

Pitanje je šta bi bilo da je ona vlast, ona žuta vlast, predvođena Draganom Đilasom i Borisom Tadićem i njihovim saradnicima sada bila na vlasti, prošle i ove godine, u vreme korona virusa? Pitanje je kako bi se nabavljali respiratori. Najverovatnije bi Đilas i njegovi saborci neku burazersku firmu osnovali, preko koje bi se nabavljali respiratori i sebi tu stavljali milione u džepove, jer im ni zdravstvo nije bilo sveto. Znamo kako su uništavali zdravstvo oni i njihovi ministri do 2012. godine.

Pitanje je kako bi Srbija uspela i da li bi uspela da nabavi dovoljno vakcina da je žuta vlast danas u Srbiji? Ne verujem da bi Dragan Đilas dopustio da mi nabavljamo vakcine na ovakav način, i od Rusije i od Kine i od Amerike i od Velike Britanije i da sami pokrećemo i gradnju kovid bolnica i fabrike vakcina. Ne bi oni to dozvolili. Ili bi dozvolili tako što bi sebi ostvarili ogromne bilanse, tako što bi imali ozbiljne profite i tako što bi i na respiratorima i kovid bolnicama preko svojih burazerskih firmi i preko raznih inostranih računa, i kad je u pitanju nabavka i proizvodnja vakcina, i tu bi oni stavili milione u džepove.

Ali, na sreću zdravlja svih građana Srbije, prvenstveno zdravlja svih građana Srbije, mi danas na vlasti imamo i odgovornu Vladu Republike Srbije, kojoj vi gospođo Kisić Tepavčević pripadate, i imamo predsednika Aleksandra Vučića na čelu naše države. Ali, to ne znači da treba da se opustimo.

Treba da damo podršku svim ovim dobrim zakonima koji su usklađeni sa tekovinama EU, kao što je i ovaj zakon koji se tiče zaštite poslovne tajne, zato što mi danas u Srbiji imamo one na vlasti, i Vladu Srbije i predsednika Vučića, koje i štite poslovnu tajnu, ali štite i zdravlje svih građana Srbije.

Imamo sreću što je prvi čuvar Srbije Aleksandar Vučić. Dok nam je Aleksandar Vučić predsednik, mi ne moramo da brinemo. I nadam se da će dugo, dugo, biti predsednik naše države i da će naša država nastaviti da ide ovim sigurnim putem u bolju budućnost. Jer mi danas alternativu nemamo.

Mi ne smemo kao država da rizikujemo. Mi ne smemo da rizikujemo da se na vlast vrate oni koji su otimali od građana Srbije, koji jedino što se tiče tajnosti, to je bila tajnost njihovog novca na njihovim tajnim računima u svetu.

Eto, to je za njih bila formulacija tajne, i što su krili od građana Srbije koliko su se obogatili na štetu građana Srbije. Ništa im nije bilo sveto, ni zdravlje građana Srbije i što su lagali narod.

Mi danas ne samo da imamo vlast koja ne laže narod, nego i koja čuva narod, koja vodi računa i o zdravlju građana i što se tiče borbe protiv korona virusa, ali i što se tiče ulaganja u zdravstvo.

Da se ne bih ponavljao sa mojim kolegama narodnim poslanicima iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu", mi danas imamo ozbiljna ulaganja. Evo, i danas, naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Valjevu je, sa našim prijateljima iz nemačke kompanije, "Bizerba", najavljeno je otvaranje 305, i to samo za početak, novih radnih mesta. Kolega Birmančević je govorio o ulaganjima u Šapcu, koleginica Dačić što se tiče Čačka. I tako širom Srbije, bez obzira da li je reč o privredi, o vojnoj industriji, o saobraćaju, infrastrukturi, rudarstvu, energetici, ulaže se.

Ulaže se u Srbiju. Neko danas vodi računa o interesima građana Srbije. Neko danas vodi računa i da se čuvaju tajne i da se čuva Srbija. I mi zato treba da nastavimo tim putem.

Sva ova borba protiv mafije, svedoci smo te borbe, ta borba protiv mafije se vodi zato što su se pojavili i među tajkunima i njihovim saradnicima u svetu organizovanog i privrednog kriminala oni kojima smeta jaka Srbija, a smeta im jaka Srbija jer im ne dozvoljava da zarađuju milione, da ubijaju građane, da kradu, da otimaju, zarad svojih bolesnih ambicija i finansijskih interesa. E, zato uvek moramo da damo i punu podršku borbi protiv mafije i Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Prema tome, dragi građani Srbije, naravno da ću u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona, koji se tiče zaštite poslovne tajne, zato što smatram da je i ovaj zakon, i oni zakoni o kojima smo juče raspravljali i prethodne nedelje i oni o kojima ćemo raspravljati, vode ka tome da Srbija bude još jača, još stabilnija, a ponavljam, Srbija je još jača i još stabilnija kada je čuva i vodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Hvala.

Hvala gospodine Mrdiću.
Reč ima Rajka Matović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, kao zakon od izuzetnog značaja.

Ovim zakonom se štite investicije, a svako neovlašćeno otkrivanje poslovne tajne je kažnjivo. Ovo je veoma značajno za proizvođački sektor jer na ovaj način se štite upravo proizvođači.

Zakonom o zaštiti poslovne tajne, štite se privredni subjekti od nelojalne konkurencije. Poslovna tajna mora imati komercijalnu vrednost, da bi bila okarakterisana kao takva.

Cilj ovog zakona je zaštita investicije, i zaštite privrednih subjekata koji se nalaze u proizvodnji upravo od nelojalne konkurencije.

Ovim zakonom štitimo i male proizvođače, ali i naše velike kompanije i poboljšavamo poslovni ambijent u Srbiji, te tako postajemo atraktivnije mesto za direktne strane investicije.

Samim zakonom je definisano koja forma predstavlja poslovnu tajnu, preciziraju se slučajevi odavanja i otkrivanja poslovne tajne.

Preciziraju se slučajevi nezakonitog otkrivanja poslovne tajne, ali i proširuje se opseg otkrivanja poslovne tajne, koje nije kažnjivo, kada poslovnu tajnu otkriva uzbunjivač ili novinar. Ovo je veoma bitno da naglasimo, upravo zbog tzv. istraživačkih novinara, ali i sve češće pojave lažnih uzbunjivača.

Smisao ovog zakona je definisanje poslovne tajne, i zaštita privrede, od svakog neovlašćenog odavanja, kopiranja, umnožavanja poslovne tajne kao takve.

Mi ovaj zakon donosimo, kako bi poboljšali poslovni ambijent u Srbiji, i koji direktno utiče na standard svakog građanina Republike Srbije, stvarajući bolju i lepšu Srbiju, kakvu njeni građani zaslužuju.

Bivši režim je poslovnu tajnu koristio kao idealno pokriće za sve njihove pljačkaške privatizacije, pod velom poslovne tajne, sklapali su štetne ugovore i privatizovali na desetine javnih preduzeća, pred građanima im je bilo idealno da kažu kako ih poslovna tajna obavezuje da ne mogu da otkrivaju pojedine podatke iz ugovora, a narod je ostajao bez posla, država bez fabrika, a oni su se za to vreme besomučno bogatili.

Ne znamo sa sigurnošću da li je Dragan Đilas najbogatiji predstavnik bivšeg režima, ali da je najgramziviji, možemo sa sigurnošću da potvrdimo.

Nije mu bilo dovoljno što je za vreme dok je bio gradonačelnik svoj profit i kapital uvećao za 619 miliona, što se i na projektima Most na Adi, ali i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, ali i na mnogim drugim projektima koji su plaćeni po nekoliko puta desetina više nego što je njihova realna cena besomučno obogatio.

Dok je za se to vreme ostavio dug u gradskoj kasi duplo veći od njegovog kapitala, preko 1,2 milijarde evra, danas je njemu jedino bitno da njegove privatne televizije koje služe isključivo kao njegova javna glasila dobiju nacionalnu frekvenciju, verovatno kako bi se još malo obogatio.

Za razliku od bivšeg žutog tajkunskog režima koji je devastirao ovu državu i koji je koristio svaku priliku da državni novac prelije u svoje džepove, Aleksandru Vučiću i SNS prioritet je jaka i stabilna Srbija koja jasno stoji na evropskom putu, ali koja ima isto tako prijatelje i na istoku i na zapadu, koja predstavlja stožer u regionu.

U prethodnom periodu pokazali smo odličan krizni marketing i naša država nije stala tokom teške 2020. godine, iako je naša privreda bila zaključana tokom 45 dana, već naprotiv, uspeli smo da smanjimo nezaposlenost, povećali smo prosečnu zaradu u Srbiji, direktne strane investicije nisu stale, nego naprotiv, imali smo mnogo više od očekivani, imali smo u ukupnom zbiru duplo više direktnih stranih investicija nego sve zemlje i države regiona zajedno. Završili smo jednu jako tešku godinu i iscrpnu, koja je paralisala čitav svet pandemijom korona virusa sa najmanjim padom BDP.

Kao što rekoh, poverenje građana koje su nam ukazali, koje nam ukazuju na svakim izborima, obavezuje nas da radimo još više i još bolje kako bi Srbiju učinili lepšim mestom za život.

Poverenje građana je velika nagrada, ali i velika kazna. Danas su predstavnici žutog tajkunskog režima na političkom smetlištu voljom građana, i ja lično smatram da im je tamo i mesto.

U danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama predložiti, predloženi set zakona.

Hvala.

Hvala, gospođo Matović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nakon više od 30 kolega narodnih poslanika koji su diskutovali o ovoj temi, malo šta je ostalo reći o predloženom zakonu o poslovnoj tajni i mislim da i sve diskusije koje su danas mogle da se čuju iz plenuma jasno su pokazale koliko je ovaj zakon bitan.

Međutim, pokazale su i nešto drugo što svako ko je mogao da prati ovaj prenos jasno ukazuje koliko je taj termin i uopšte ta poslovna tajan u nekom prethodnom periodu bio zloupotrebljavan, iskorišćavan i zašto se ljudi sa pravom zabrinu kada čuju da se neko krije iza te izjave - ne mogu da kažem, to je poslovna tajna.

Ono što je dobro jeste činjenica da ćemo ovim zaštiti intelektualnu svojinu određenih ljudi, firmi i preduzeća i što se radi na tom planu. Mislim da je to više puta istaknuto.

Međutim, svako ko je danas diskutovao, pažljivo sam slušao, gotovo svaku diskusiju, naveo je makar po jedan primer kada je to zloupotrebljeno ili kada se iza toga sakrio sa željom da na taj način profitira ili prikrije nešto svoje što je činio.

Uzimajući u obzir da je mnogo kolega pre mene diskutovalo, nekako kada ste pri kraju liste govornika, tako vam se i menjaju teme o kojima želite da pričate. Ali, svakako mislim da sve ono što smo čuli ovde danas jasno pokazuje da koliko god pričamo o tome da je neka tema zloupotrebljena, da je došlo do nekakve malverzacije, opet nam pokazuje koliko smo u prethodnom periodu takvih primera imali, da uvek ostaje još nešto da se kaže, neka dodatna informacija, da se nešto dodatno pojasni.

Ono što je jako bitno za građane koji gledaju ovaj prenos, koji iz svog ugla posmatraju zakone koje mi donosimo jeste i činjenica da poslovna tajna kao poslovna tajna služi za benefit i korist tog preduzeća ili pojedinca, da se zaštiti njegov interes, ali, nažalost do 2012. ili 2013. godine, to je služilo samo da se prikrije i sakrije nekakav manifetluk finansijska malverzacija, ili da se prikrije nekakvo nelegalno poslovanje.

Mislim da je kolega Rističević prvi načeo tu temu oko zloupotreba bivšeg gradonačelnika, Dragana Đilasa u Beogradu i on je samo naveo sve ono što se dešavalo u periodu dok je predstavnik jednog dela opozicije bio u prilici da vedri, oblači i ponaša se kao šerif u našem glavnom gradu.

Dok je on zajedno sa svojim satrapama iz Demokratske stranke, ne samo Beograd, već Srbiju uništavao, on je Beograd posmatrao kao svoje lično privatno preduzeće, ali ne kao ono njegovo privatno preduzeće koje je obogatio i čiji je finansije uvećao za više od 619 miliona evra, već kao preduzeće iz koga treba ispumpati novac i upumpati ga na one privatne račune.

Da ne bude sad ovo neka prazna priča ili nešto što mi govorimo samo zato što mrzimo Dragana Đilasa, ja samo želim sa građanima Srbije da podelim nešto što će za njih biti vrlo jasno i činjenicama i dokazima uverljivo.

Pričanje o poslovnoj tajni sa tim primerom sam se prvi put susreo još 2011. godine, kao odbornik u Skupštini grada kada smo bili u situaciji da bilo koje pitanje postavimo koje se nama učinilo sumnjivim ili ako prenesemo bilo kakvu kritiku građana Beograda, uvek su se nadležne institucije u to vreme, predstavnici Demokratske stranke krili iza toga kako ne mogu baš da nam odgovore, jer je to poslovna tajna.

Sada želim samo sa građanima Srbije da prođem kroz tri egzaktna primera gde se to kršilo.

Takođe, ovde je više kolega pomenulo primere da li od Bulevara kralja Aleksandra ili podzemnih kontejnera, pa i tih nezakonito više puta, tj. duplo puta, pa negde u nekim situacijama duplo više primera egzaktnog kršenja zakona.

O čemu se radi? Prema nekakvim odlukama koje je Dragan Đilas doneo sam po svom nahođenju, a prema svedočenju ostalih njegovih saradnika koji su ukazivali da to nije dobro i da nije u skladu sa zakonom, Dragan Đilas je 15.000 porodica oštetio tako što im je duplo naplaćivao vrtiće.

Koliko god se on puta obratio javnosti, navodeći da je to laž, da to nije istina, Prvi osnovni sud je jasno pokazao da je to istina i najbolji dokaz za to su vam presude koje dolaze na naplatu iz godine u godinu i do sada je grad Beograd isplatio 3.6 milijardi dinara oštećenim porodicama.

To vam samo pokazuje da smo zarad bahatosti jednog čoveka koji na taj način, nismo i dalje sigurni šta je želeo da postigne, sem da uveća svoj nekakav konto, oštetio je grad Beograd, tj. građane Beograda za preko 30 miliona evra, što vam je negde oko 15 vrtića, u zavisnosti koje su kvadrature.

Ovo ne pričam ja kao Aleksandar Mirković, niti o ovome priča neko kao poslanik Srpske napredne stranke, ovome je jasnu presudu dao sud. Možete pitati te porodice da li im grad isplaćuje to. Još nismo završili sa isplatama. Do kraja godine ćemo morati još novca da izdvojimo kako bi isplatili sve ono što je iza sebe ostavio Dragan Đilas.

Kada smo tada postavljali pitanje zašto je to urađeno, nismo dobili odgovor, ali u nemuštim odgovorima se često provlačilo da je to ipak do nadležnih službi i da ta dokumenta nisu javna. Čitajte – poslovna tajna.

Ako ovaj primer nije dovoljan preći ćemo na sledeći.

Čuvena afera Bulevar kralja Aleksandra, svako ko živi u Beogradu ili dolazi u Beograd zbog posla ili turistički mora makar jednom da prođe kroz taj Bulevar.

To je projekat kojim se Dragan Đilas i danas hvali, iako pokušava na svaki način da nipodaštava situaciju da će se u našoj zemlji do kraja ove godine graditi čak osam autoputeva. On kaže da je ta rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra uspešnija od svega onoga što mi danas radimo.

Rekonstrukcija kao rekonstrukcija bilo čega, apsolutno je poželjna u našoj zemlji i dobro je da se to radi, međutim šta je problem? Problem je kada imate ljude koji u svakoj rekonstrukciji ili svakom renoviranju ili izgradnji bilo kakvog novog projekta, kao što je bilo u njihovom slučaju i u njihovo vreme, u vreme režima Demokratske stranke, to vidite kao izvor ekstra prihoda za sebe i vaše saborce.

Čudna situacija se desila kada je raspisan tender dve firme. Dakle, „Svitelski“ i „Pol“ su dali svoju ponudu i rekli, plastično rečeno, da mogu to rekonstrukciju da izvrše za 1,1 milijardu dinara.

Očekivali su ljudi da će dobiti posao, jer je njihova ponuda bila najpovoljnija. Ispunjavali su sve uslove, kako je tada rečeno. Međutim, dolazi do vele obrta i taj posao dobija „Balkan gradnja“, čija je ponuda iznosila 1,7 milijardi dinara. Dakle, više od 600 miliona dinara je njihova ponuda bila veća.

Niko nije mogao da poveruje da će komisija i da će nabavka tako proći da posao ipak dobije ova skuplja ponuda, odnosno „Balkan gradnja“. Svima je bilo jasno da se radi o tendenciji i da se radi o nekakvoj nameštaljci, ali onome kome do tog trenutka nije bilo jasno sve je postalo jasno kada, zamislite sada šta se desilo, obaveštenje o tome ko je dobio posao, ko je dobio tu javnu nabavku, ovim firmama je poslato 31. decembra 2009. godine.

Pomislili bi ljudi, eto, tendencija je zato što je 31. decembar poslednji dan u godini, veće praznično raspoloženje, neko ne radi taj dan ili neko radi skraćeno, ali obično je opuštenija atmosfera, pa zašto se baš čekao taj dan? Međutim, nije ni tu kraj paradoksa. Ugovor sa „Balkan gradnjom“, dakle firmom koja je ponudila najveću moguću cenu, potpisan je osam dana ranije. Dakle, 23. decembra je sa njima potpisan ugovor, sve je završeno bilo, a obaveštenje je poslato tek osam dana kasnije.

Kada smo postavljali pitanje zašto je to tako urađeno i da li je ovde došlo do zloupotreba, odgovor je bio – to je poslovna tajna.

Kada vidite kako se ova terminologija zloupotrebljavala u tom periodu, sa pravom se građani danas pitaju šta ovaj zakon donosi, a šta prikriva?

Kada pomislite da je to možda jedan u nizu primera, a, evo, već smo naveli dva, na tome se ne zaustavlja sve i ne zaustavlja se vladavina Dragana Đilasa samo na tome što je oštetio 15 hiljada porodica zbog vrtića, ne zasniva se samo na tome što je pribavio ekstra dobit sebi i svojim saradnicima u aferi Bulevar Kralja Aleksandra, već imate i primer čuvenih podzemnih kontejnera.

Podzemni kontejneri u gradu Beogradu koštali su građane Beograda više od šest miliona evra. Dakle, 1.800 podzemnih kontejnera koštali su šest miliona evra. Ekonomska isplativost nikako ne postoji, ali ono što je posebno sumnjivo i o čemu smo više puta govorili, a krili su se iza poslovne tajne jeste činjenica da je sam projekat, sama isporuka, sama izgradnja i ugradnja tih podzemnih kontejnera prošla bez odluke Upravnog odbora „Gradske čistoće“, koja je bila zadužena za ovaj projekat.

Dakle, ceo posao je završen, a da upravni odbor nije dao saglasnost, niti su doneli bilo kakvu odluku. Da ne govorimo o tome da nikakav definitivni projekat nije urađen iz prostog razloga što su planirali da te podzemne kontejnere urade samo u centru grada Beograda, ali kako im je to bilo malo novca, onda su proširili nabavku, pa su tako podzemni kontejneri završavali i u prigradskim naseljima, gde apsolutno nisu ispunili svoju svrhu.

Kada smo postavili pitanje i na ovu temu, odgovor je bio - to je poslovna tajna i onda vidite koliko puta su građani bili uskraćeni za nekakav odgovor od suštinskog značaja za njihove finansije, za njihov život samo zato što je to Dragan Đilas video kao priliku da sakrije i zamaskira sve svoje finansijske manifetluke.

Za sam kraj nešto što je ostalo najupečatljivije svima nama, nešto o čemu smo mi govorili mnogo pre nego što su te informacije dospele u javnost - činjenica da je Dragan Đilas svoju poziciju direktora nekakve kancelarije, funkcionera kod Borisa Tadića, pa onda samim tim i funkciju gradonačelnika Beograda iskoristio da državne resurse upumpa u svoje privatno preduzeće.

Dakle, zamislite situaciju, on je tada bio gradonačelnik Beograda, a njegova firma je direktno poslovala ne samo sa Radio-televizojom Srbije, već i sa Studiom B, koji je gradska televizija i reklamni prostor je naplaćivao na obe te televizije iako je bio državni funkcioner. Kada smo konačno postavili pitanje i na tu temu, tražili odgovor, pretpostavljate, i tada sa njegove strane je sve to podvedeno kao na nekakva poslovna tajna.

Ja samo želim da još jednom skrenem pažnju javnosti na činjenicu da sve ovo o čemu mi danas govorimo i ovi konkretni primeri koje sam ja danas izneo su omogućili Draganu Đilasu da postane jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu u Evrope i omogućili su mu da od Mauricijusa do Hong Konga preko Švajcarske ima više od 68 miliona evra, 17 različitih zemalja preko 53 računa. Omogućili su mu i to da danas ima svoje i štampane medije, da ima svoje televizije preko kojih targetira i satanizuje i Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, pa u toj prljavoj kampanji najčešće se na udaru u poslednje vreme nalazi i njegov sin Danilo Vučić.

Sa ovog mesta želim da im poručim još jednu stvar. Koliko god se trudili na taj način da naprave situaciju u kojoj će Aleksandar Vučić usporiti ili pokleknuti pred njima i pred njihovim lažima, u tome neće uspeti. Porodica je svetinja, a mi ćemo kao odgovorni ljudi, uveren sam, u ovoj Skupštini donositi zakone koji su, pre svega, od opšteg interesa za građane Srbije.

Poštovana ministarka, pošto ste vi danas ovde pred nama, vama želim mnogo uspeha i želim da kao neko ko predstavlja našu Vladu, zajedno sa premijerkom, sledite put koji trasira predsednik Aleksandar Vučić i da svi zajedno nastavimo da od Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Mladen Bošković.