Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SDP Srbije.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, narodni poslanik Vojislav Vujić.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Gospođo premijerka, ministarke Joksimović, Popović i Čomić, svi prisutni naši prijatelji iz Evrope, ali koliko vidim ovde ih više nema, ostali su najuporniji u svakom slučaju, svi koji su na balkonu, pozdrav i za njih.

Ja ću premijerka na početku svog govora da se osvrnem na ono što ste vi rekli, a to je da je ova izmena Ustava možda i malo šira tema od pravosuđa zato što nastavljate intenzivno reforme, a ovo jeste jedna od najkrupnijih stvari, a to je borba protiv korupcije, kako ste vi to i rekli.

Živimo u turbulentnim vremenima i kao uvek na Balkanu ni sada nije lako da se vodi država i Srbija u svetu ima dosta prijatelja, možda ih sada imamo i više nego što smo ih ikada imali, ali svakako da imamo dalje neke neprijatelje, mogu slobodno tako da kažem. Narod je dao poverenje predsedniku Republike. Mi smo ukazali poverenje vama, ukazali smo poverenje kompletnoj Vladi i insistiramo, kao što narod to traži da predsednik bude najbolji i najveći domaćin među nama. Na sreću, mi takvog predsednika imamo. To mogu da kažem i za vas, koji se nalazite na mestu predsednika Vlade.

Činjenica je da Srbija teži ka EU i mi na tom putu istrajavamo i ono što je bitno, što su naši evropski prijatelji mogli da vide, da uvek imamo kočničare koji su i danas pokušali da skrenu ovo sa pravog puta, ali na sreću uspeo je predsednik Skupštine, gospodin Dačić, da sednicu vrati na pravi put.

Ono što je sada u ovom trenutku simbolično jeste da imamo pet dama koje se trenutno bave najkrupnijom izmenom koju Srbija u ovom trenutku ima, izmenom Ustava.

Znači, činjenica je da ima onih kojima ne odgovara to što mi radimo, ali svakako da ćemo da nastavimo da se krećemo evropskim putem. Uvek mogu da razumem kritičare i super je kada svaka država, svaka vlast, svaka Vlada ima kritičare, ali nikada nisam razumeo i nikada nisam podržavao kritizere. Zašto to kažem? I vi ste u jednom trenutku spomenuli da ovih dana, barem kada uspem da razgovaram sa građanima, deo njih je uznemiren. Svaki put kada se kaže promena Ustava, a ovih dana imamo i one kritizere koji uporno upućuju na Kosovo, mi imamo obavezu, imamo dužnost i zato je dobro što se prenosi ova Skupština i što imamo svi mogućnost da pričamo o tome, da se ova izmena Ustava odnosi isključivo na pravosudni sistem. Znači, o Kosovu nije bilo reči.

To što smo na početku sednice imali jednu provokaciju, koja je trebala da ide u tom pravcu, ne znači da će Skupština u tom pravcu da radi. Znači, bavićemo se samo onim što je na dnevnom redu, kako je to i gospodin Dačić rekao.

Mi stalno pričamo o nezavisnom sudstvu. Na početku ste rekli da je to osnov za borbu protiv korupcije i ono što je meni, možda, utisak, najkompletniji utisak vašeg govora jeste što ste u jednom trenutku rekli da mi radimo ove reforme i da mi težimo EU, ali da mi ne radimo ovakve izmene i promene Ustava da bi se samo prilagođavali Evropi, nego zato što želimo da građani Srbije bolje žive, a suština i poruka EU od njenog osnivanja do sada je upravo to.

Žao mi je što tu nisu naši evropski prijatelji. Ovo se možda malo i odužilo i ja ih razumem, ali nekako kroz istoriju srpski narod je uvek imao tu hrabrost koja je isticana u prvi plan i uvek smo nekako Evropi značili. Mnogo više smo mi značili Evropi, nego što je Evropa značila nama.

Ono što, premijerka, želim vama da kažem, izvinjavam se, ministarka, ako nije problem, da prenesem kao jednu poruku, gospodin Dragan Marković je upravo taj deo apostrofirao na sastanku u Solunu, pošto je privredno-politička delegacija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom ovih dana u Grčkoj. Upoznati ste sigurno da je preko 600 medicinskih radnika, naravno, ne o trošku poreskih obveznika, otišlo putem donatora da se odmori, a pre svega oni lekari i medicinsko osoblje koji su bili u kovid crvenim zonama. Ja ih pozdravljam. Danas je zadnji dan tog njihovog odmora i vraćaju se na redovne aktivnosti.

Ono što je bilo interesantno na sastanku sa mitropolitom solunskim Varnavom jeste da je gospodin Marković rekao da je duhovno i hrabro uvek bilo nešto što je Srbiju karakterisalo, i to su bile neke naše karakterne osobine, ali da je sada došlo vreme da treba da apostrofiramo duhovno i mudro, pa tako i ova izmena je na tom putu, na tom pravcu.

Mi prihvatamo sve ono što traži Evropa, mi se prilagođavamo svetu, naravno nikada na svoju štetu, uvek u korist naših građana i pokušavamo da svima njima izađemo u susret. Ovo je apsolutno prihvatljivo. Kada je u pitanju poslanička grupa JS mi ćemo da podržimo ovu inicijativu i ovaj prvi korak, a ono što je interesantno i što moramo da potenciramo stalno, znači, ovakve izmene Ustava, evo, 13 puta se menja u modernoj istoriji srpski Ustav. Ovo je 14 put gde menjamo Ustav, ovo je jedan veliki ispit i za državu, ispit za vas iz Vlade, ispit za predsednika, ispit za sve nas poslanike.

Građani su ti koji daju krajnji sud o svakim izmenama Ustava i ja računam da ovih dana, ukoliko nastavimo sa ovom inicijativom da tačno i jasno svima objasnimo o čemu se radi, da će i građani u velikoj većini da podrže sve ove inicijative i posao kojim se sada bavimo.

Još jedanput samo da vam kažem da će poslanička grupa JS, kako i ovaj prvi korak tako i do kraja, podržati kompletnu inicijativu i promenu Ustava. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe JS.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik dr Balint Pastor.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije i poštovane članice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme da raspravljamo o Predlogu za promenu Ustava.

Promena Ustava nije proces koji je svakodnevni. Ima zemalja u svetu koje su donele svoje ustave pre 150, 170 godina, a da ti ustavi nisu uopšte menjani ili su menjani samo u nekoliko navrata. Svi znaju za slučaj Ustava SAD iz 1787. godine koji je menjan 30-ak puta, odnosno oko 30-ak amandmana ima na taj Ustav, nije menjan 30-ak puta. Mnogi znaju i za slučajeve sa severa i zapada Evrope. Ustav Norveške početak 19. veka ili Ustav Belgije početak 19. veka itd.

Što se tiče i ustavne istorije Srbije, kolege su pre mene spominjale iz ustave istorije Republike Srbije, odnosno ustavne istorije Srbije Kneževine, Kraljevine, Republike Srbije. Ja ću pokušati da navedem sve ustave koje je ova država i sve njene prethodnice imale od 1835. godine, kada je donet ovaj Ustav koji je tu ispred vas, odnosno između ministara i narodnih poslanika. To je Sretenjski ustav iz 1835. godine. To je prvi Ustav Srbije. Samo nekoliko godina kasnije 1838. godine je donet tzv. Turski ustav koji je drugi Ustav za vreme postojanja Kneževine Srbije. Nakon toga 1869. godine je donet tzv. Namesnički ustav. To je treći Ustav Srbije. Četvrti ustav je donet 1888. godine. To je Radikalski ustav. Takav naziv ima. To je Ustav koji je donet za vreme kada je Radikalna stranka bila jaka, a ne ova današnja Radikalna stranka, nego ona u istoriji naše države za vreme kralja Milana, za koji se govori i piše da je najnapredniji Ustav u istoriji Srbije. Naravno, sve treba posmatrati u istorijskom kontekstu i ne može se nešto upoređivati sa današnjim zahtevima i standardima, ali je svakako bio izuzetno napredan Ustav, taj Ustav iz 1888. godine.

Nakon toga je 1901. godine donet Oktroisani ustav, 1903. godine je uz određene modifikacije vraćen Ustav iz 1888. godine i tako ulazimo u period raznih Jugoslavija, odnosno jugoslovenskih država i tako je 1921. godine donet Vidovdanski ustav, 1931. godine opet Oktroisani ustav, 1946. godine je donet prvi Savezni ustav u sklopu socijalističkih Jugoslavija i u toj epohi je bilo različitih naziva naše države, počev od DFJ, pa FNRJ, pa SFRJ, a 1947. godine je donet Ustav Srbije u sklopu te Federalne Jugoslavije, 1953. novi Ustav, 1963. godine ponovo novi Ustav, pa 1974. godine Ustav SFRJ i nakon toga naravno sve države članice su donele svoje ustave, 1990. godine je donet Ustav Republike Srbije, odnosno tada u prvo vreme još u sklopu SFRJ Ustav Srbije, 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, pa 2003. godine Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora i 2006. godine ovaj i dan danas važeći Ustav.

Kao što vidite i kao što se lako može izbrojati, a nisam izostavio nijedan jedini ustav, ni akt Republike Srbije i svih njenih prethodnica ovaj danas važeći Ustav je šesnaesti Ustav Srbije. Od danas, odnosno od praktično od 4. decembra prošle godine kada je Vlada uputila u skupštinsku proceduru Predlog za promenu Ustava smo u procesu izmene ovog našeg šesnaestog Ustava.

O dosta toga bismo mogli da govorimo danas, ali bih ja podsetio sve nas kakva je procedura i mi trenutno nemamo tekst akta o promeni Ustava, niti trebamo, niti možemo da imamo tekst akta o promeni Ustava jer ukoliko se danas Narodna skupština bude izjasnila dvotrećinskom većinom o Predlogu za promenu Ustava koji je Vlada uputila u skupštinsku proceduru 4. decembra prošle godine, onda tek nadležni odbor Narodne skupštine, tj. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo može i treba da izradi sam tekst ustavnih promena ili kako se to naziva kolokvijalno u javnosti ustavnih amandmana i o tom aktu o promeni Ustava će se Narodna skupština ponovo izjašnjavati, ukoliko se postigne dvotrećinska većina tada će se još građani izjasniti na referendumu i ukoliko taj referendum bude uspešan, a svakako će biti uspešan pošto za razliku od prethodnog Ustava sada ne treba 50% građana da se izjasni o predloženim promenama, tada ćemo u tom slučaju izmeniti ovaj po rednom broju šesnaesti Ustav u istoriji Srbije.

Što se tiče Predloga za promenu Ustava rekao sam da je on potekao od ovlašćenog predlagača, od Vlade Republike Srbije. Predlog za promenu Ustava može da podnese Vlada ili predsednik Republike ili najmanje jedna trećina narodnih poslanika ili najmanje 150 hiljada birača, građana sa biračkim pravom.

Znači, Predlog za promenu Ustava je potekao od ovlašćenog predlagača, a Narodna skupština nije samo zakonodavni organ i predstavnički organ građana Republike Srbije, nego je po zakonu i ustavotvorac. Zbog toga želim da kažem da se procedura u potpunosti poštuje.

Ja bih želeo da odbacim sve one stavove i sva ona razmišljanja da se to čini na nelegitiman način, da se to čini izbegavanjem javne rasprave, da se to čini na netransparentan način.

Do sada je bilo sedam javnih slušanja u Beogradu, u Novom Sadu, u Kragujevcu i Nišu o predlogu za promenu Ustava, ali posao tek sada sledi i taj posao se manifestuje, odnosno manifestovaće se u izradi predloga o promeni Ustava u režiji nadležnog odbora Narodne skupštine, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Nakon toga će, siguran sam, ponovo biti nekoliko javnih slušanja, ponovo će biti javne rasprave koje će trajati, ubeđen sam mesecima i nakon toga će uslediti tek sledeća faza izjašnjavanje Narodne skupštine o aktu, o promeni Ustava i tek nakon toga će se građani izjašnjavati o Ustavu.

Zašto je bitno što će se građani izjašnjavati o predloženim izmenama Ustava? To je značajno zbog toga što se ovde radi o ustavnom kontinuitetu i jedino se može raditi o ustavnom kontinuitetu u demokratskim državama. Prema sada važećem Ustavu, građani su nosioci suvereniteta koji oni vrše pomoću narodne inicijative i referenduma i uz pomoć slobodno izabranih predstavnika. Zbog toga je Narodna skupština predstavnički organ, ustavotvorac i zakonodavac, ali o ovakvim značajnim temama treba po slovu sada važećeg Ustava da se izjašnjavaju i građani koji su jedini nosioci suvereniteta u Republici Srbiji.

Kada se radi o predlogu za promenu Ustava ja sam rekao da u ovom trenutku ne možemo, niti treba da se upuštamo o tome šta će tačno biti u aktu o promeni Ustava zbog toga što izrada tog akta tek može da usledi nakon današnjeg dana ukoliko se postigne dvotrećinska većina, ali se na osnovu predloga za promenu Ustava, koji je potekao od Vlade Republike Srbije znamo ko je odredbe bi se izmenile.

To je član 4. koji se odnosi na princip podele vlasti, to je član koji govori o nadležnostima Narodne skupštine. Svojstveno tome, član koji govori o načinu odlučivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, članovi Ustava koji se bave pravosuđem, prvenstveno načinom izbora nosioca pravosudnih funkcija sudija, tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i odredbe koje se tiču načina izbora sudija Ustavnog suda.

Znači, parlamentu su, figurativno govoreći vezane ruke, u smislu da je ustavna revizija, da je tema ustavne revizije, da je predmet ustavne revizije omeđen predlogom Vlade Republike Srbije.

Mi se u SVM svakako slažemo sa tim da se ove odredbe moraju izmeniti, ali nam je žao zbog toga što je propuštena prilika da se izmene još neke odredbe Ustava Republike Srbije. Možda sad neki od mene očekuju da govorimo o nekim političkim temama, o položaju pripadnika nacionalnih manjina u Ustavu, o teritorijalnom uređenju i rešenjima vezanim za teritorijalno uređenje Republike Srbije iz Ustava i o još nekim političkim temama, mi u SVM smatramo da se i ovi delovi Ustava moraju unaprediti.

Gordana Čomić je govorila o tome da je Vojvodina samo procentima predviđena Ustavom i to je nešto što se svakako mora promeniti. Mi smo u proteklih, skoro 15 godina, bezbroj puta u ovoj Narodnoj skupštini o tome govorili, kao što smo govorili i o tome da se položaj pripadnika nacionalnih manjina po nama mora regulisati okvirnim zakonom ili ustavnim zakonom, koju kategoriju i sada važeći Ustav poznaje, iz jednostavnog razloga da ne bismo svakog meseca, ili bar svake godine imali situaciju da nisu usaglašeni određeni zakoni koji se bave položajem pripadnika nacionalnih manjina Zakon o nacionalnim savetima sa jedne strane i Zakon o kulturi, ali i Zakona iz sfere obrazovanja ili Zakona iz sfere informisanja sa druge strane.

Mi smo o tome govorili 2015. godine kada je u ovoj Narodnoj skupštini bila formirana Radna grupa za politički sistem. Na čelu te Radne grupe je bio Zoran Babić, tadašnji predsednik poslaničke grupe SNS i mi smo tada izneli naše stavove. Ali, razumemo da sada to nije, niti može da bude tema i zbog toga sam malopre rekao da neki od mene možda očekuju da o tome govorim.

Ne bih o tome želeo da govorim sada, nego kada sam rekao da je propuštena šansa, da je propuštena prilika da se još neke odredbe Ustava promene u okviru sadašnjeg procesa, onda sam mislio na neke jezičke i sistemske nelogičnosti, koje jednostavno nisu održive u sada važećem Ustavu i izuzetno nam je žao što Vlada tom prilikom upućivanja predloga za promenu Ustava nije imala u vidu.

To govorim zbog toga što je u više navrata danas rečeno, kao i prethodnih meseci, da se Ustav ne menja zbog toga što to od nas očekuje EU. To je svakako dobro što mi Ustav u prvom redu ne menjamo iz tog razloga, nego menjamo zbog toga da bi građani Srbije imali što bolji Ustav, da bi pravosuđe što bolje funkcionisalo.

Sa druge strane, eminentni stručnjaci ustavnog prava, profesori ustavnog prava su ukazivali u prethodnih 15 godina na to kakve nelogičnosti i kakve greške, reći ću tako, sada važeći Ustav sadrži.

Profesor Ratko Marković, koji je doajen našeg ustavnog prava, koji je nažalost nedavno preminuo, je čak u jednom svom naučnom tekstu govorio i pisao o tome da je ovaj važeći Ustav Republike Srbije, citiram prof. Markovića – najnepismeniji Ustav u ustavnoj istoriji Republike Srbije. Malopre smo videli da je dosta žestoka konkurencija, jer je ovo 16 Ustav u istoriji Srbije.

Zašto je to pisao prof. Marković? Zato što ovaj danas važeći Ustav meša pojmove imovine i svojine. To je nešto što ume da razlikuje svaki student prava na prvoj godini. Ovo je Ustav koji na dva načina reguliše u određenim delovima isto pitanje. U jednom članu Ustava se govori o tome da ratifikovani međunarodni ugovori moraju da budu u saglasnosti sa Ustavom, a u drugoj odredbi istog Ustava se govori o tome da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Pravnici znaju razliku između mora biti u saglasnosti i ne sme da bude u suprotnosti sa Ustavom, u ovom slučaju ratifikovani međunarodni ugovori.

Recimo, imamo Pravni institut za kontrolu Vlade, interpelaciju, koji je sredstvo koje je neupotrebljivo, jer je Ustavom predviđeno da interpelaciju može da uputi 50 narodnih poslanika. Mi u ovom trenutku nemamo 50 poslanika opozicije i ne žalim zato što nemamo, nemojte me pogrešno shvatiti, ali ovo je jedno nedelotvorno sredstvo. Ima država na primer u Mađarskoj svaki poslanik može da uputi interpelaciju. Onda nadležnosti u vezi Ustavnog suda i da ne govorim, a o tome je bilo isto reči u kontekstu evropskih integracije u prethodnih 15 godina blanko ostavke. Blanko ostavke nisu u primeni desetak godina ali i dalje čine tekst sada važećeg Ustava.

Žao nam je što se neće brisati iz Ustava, što ova šansa nije iskorišćena. Sve ovo nemojte shvatiti kao kritiku. Mi ćemo glasati danas za predlog za promenu Ustava i raduje nas što će se Ustav promeniti i jasno nam je da se osetljive političke teme sada ne diraju, ali određene tehničke, terminološke i logičke nedoslednosti je, po nama, trebalo izmeniti, a propuštena je ta šansa.

Još jednom da zaključim, SVM se raduje tome što će se promeniti Ustav, da će se izmeniti Ustav, odnosno nadamo se da ćemo u neko dogledno vreme raspravljati i o nekim drugim elementima Ustava i da ćemo poboljšati taj 16. po redu Ustav Srbije i danas ćemo glasati za predlog za promenu Ustava. Hvala vam.

Zahvaljujem se predstavniku poslaničke grupe SVM.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS Tri P, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Poštovana predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade sa ministrima i ministarkama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije danas pred nama je predlog za promenu Ustava Republike Srbije.

Predstavnici Vlade kao ovlašćeni predlagač i prethodni govornici su dovoljno rekli o značaju Ustava kao najvišeg pravnog akta jedne države. Želeo bih samo da ukažem na neke detalje. Ove godine se navršava 15 godina od usvajanja i početka primene sada važećeg ustavnog teksta. Za neke države i društva to je kratak vremenski period, međutim, za srpska politička iskustva, pogotovo za novije doba, to ipak nije tako kratak vremenski period.

Podsetiću da je od obnove višestranačja u Srbiji proteklo nešto više od tri decenije, tako da ispada da se ono pod važećim uslovima odvijalo bezmalo polovinu tog vremena. Uostalom, ako se vratimo u prošlost u periode Kraljevine ili socijalizma, videćemo da je nažalost retko koji od domaćih Ustava uspeo da preživi toliki broj godina. Naši ustavi su se menjali jednom neprimerenom brzinom koju je sa jedne strane diktirala životna stvarnost, a sa druge strane rekao bih i ishitrenost u promenama najvišeg pravnog akta.

S toga mislim da je činjenica da trenutno nema inicijative da se naš Ustav potpuno promeni i donese novi ili da se podvrgne drastičnoj i sveobuhvatnoj reviziji i predstavlja najbolju generalnu pozitivnu ocenu tom tekstu. S druge strane, 15 godina je ipak dovoljan period da se naprave neki realni preseci učinaka i izvrši vrednovanje prethodno postignutog, da se uoče i neki nedostaci i lošija rešenja u njegovoj praktičnoj primeni, te da se takve stvari koriguju novim kvalitetnim rešenjima radi boljeg funkcionisanja političkog pravnog sistema u budućem periodu. To su prirodni procesi koji se dešavaju i u onim najrazvijenijim državama sveta koji imaju ustave sa daleko dužom važnošću našeg, a naročito samo neke primere.

Ustav SAD koji je stupio na snagu daleke 1789. godine do danas je podneto 27 amandmana ili 27 nekih promena. Takođe, Ustav i evropskih zemalja, pre svega Ustav Francuske usvojen 1958. godine menjan je 28 puta. Osnovni zakon Savezne Republike Nemačke iz 1949. godine dopunjavan je 50 puta. Ustav Rusije koja je imala relativno sličnu istoriju i tradicionalne probleme kao i naša država, donet je 1993. godine i menjan je u nekoliko navrata.

Stoga se lako može zaključiti da je promena Ustava normalan proces u savremenoj državi i da to ne treba da izaziva nikakvu automatsku negativnu reakciju javnosti, da se to radi iz nečijeg hira ili ne znam iz kakvih zakulisnih ciljeva. Naprotiv, predložene promene su rezultat pažljive analize funkcionisanja stanja u jednom segmentu ustavne materije, a to je položaj i organizacija sudstva kao treće grane vlasti.

Određena rešenja u sadašnjoj ustavnoj materiji zajedno sa odredbama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava i kasnijoj praksi, pokazala su se slabim, nedorečenim i dala su generalno loše efekte na sudstvo. Od nekih od tih problema su naši istaknuti ustavni pravnici govorili i skretali pažnju još u momentu kada je postojeći Ustav bio usvajan. Stoga je predloženo da se ona promene.

Ovde bih želeo da pomenem da je dobro to što je Vlada, kao jedan od Ustavom ovlašćenih predlagača, svoj predlog za promenu Ustava uputila u jednoj kraćoj opštijoj formi ne prejudicirajući unapred konkretan tekst samih amandmana koji bi ova Narodna skupština trebala da usvoji, već je samo precizirano identifikovala koju ustavnu materiju i koje ustavne članove bi u postupku promene trebalo inovirati, izmeniti i u kom pravcu.

Iz podnetog predloga se vidi da su kao takve identifikovane odredbe o položaju i nezavisnosti sudija, odredbe o izboru sudija na stalnu dužnost bez ograničenja mandata, sastavu VSS i Državnog veća tužilaca uvođenje razloga za razrešenje sa sudijske funkcije i kvalitetnijem regulisanju odredbi koje se odnose na njihov izbor, kao i određene manjeg formalnog redigovanja nekih drugih odredbi u postojećem tekstu.

U tom smislu neki predlozi amandmana koji su u ranijem periodu bili poslati ovom parlamentu, mogli bi predstavljati korisnu polaznu osnovu za javnu raspravu koja treba da usledi nakon što mi ovde usvojimo ovaj predlog, ali činjenica da je nakon usvajanja ovog predloga odbor, određeni odbor da definiše amandmane svakako će biti prilike da se na javna slušanja i na druge načine opredele primedbe na te amandmane.

O njima, ali i o eventualnim drugim konkretnim rešenjima koja se budu pojavila, svoj sud pre svih treba da daju stručna i strukovna udruženja, odnosno profesori ustavnog prava sa naših fakulteta, ali i same sudije i tužioci.

Mislim da je velika većina njih i sama svesna da su pravci predloženih izmena dobri, da im davanje mišljenja u postupku ustavnih promena predstavlja i svojevrsnu čast i obavezu, te da će zato oni dati svoj značajni doprinos da se dođe do zaista najkvalitetnijih i konkretnih rešenja koji bi onda mi poslanici mogli da sa zadovoljstvom i bez većih nesuglasica prihvatimo.

S obzirom na ustavne odredbe za promenu ovog dela Ustava, posebnu reč će dati naši građani. Zato je na svima nama velika obaveza da u procesu koji nam predstoji damo sve od sebe da im predložena rešenja i postupke što bolje razjasnimo i objasnimo kako putem medija, tako i u ličnim kontaktima i autoritetom, kako bi oni mogli da na budućem referendumu donesu pravu odluku po sopstvenoj savesti i ubeđenju.

O tome ću svakako uzeti učešća, a i naša poslanička grupa PUPS će dati svoju podršku za izglasavanje predloženog predloga za promenu Ustava.

Kada govorim o ovoj temi, želeo bih da skrenem pažnju na još neki aspekt ove materije za koje mislim da zaslužuju da budu pomenuti. Naime, u našoj poslaničkoj grupi želimo da istaknemo da bi se razgovorili mogli povesti i još o nekim pitanjima o značaju za uređenje ustavne materije.

Tu mislimo na one odredbe koje određuju pitanja lokalne samouprave i teritorijalne organizacije države, odnosno na odredbe članova 188. do 193. Ustava. One su postavljene na jedan korektan način koji čini temelj za funkcionisanje naših jedinica lokalne samouprave, opštine, gradova i grada Beograda. Međutim, mi u PUPS smo mišljenja da bi u našem društvu konačno trebalo da se otvori široka debata o brojnim pitanjima celokupnog funkcionisanja i svrsishodnosti ovakvog sistema lokalne samouprave kakvo ga danas imamo.

Činjenice da su naše opštine po broju stanovnika i po površini među najvećim u Evropi, da je ovakav njihov teritorijalni raspored uglavnom uobličen negde sredinom 60-tih godina 20. veka, pod potpuno drugačijim političkim, socijalnim, demografskim okolnostima i da su nadležnosti opština još od obnove višestranačja ostale na manje ili više istom nivou.

Mi nismo do sada imali nekih dubljih društvenih političkih pa ni stručnih analiza u pravcu, koliko su ovakva rešenja doprinela da dođe do marginalizacije naših manjih mesta, posebno sela u procesima političkog odlučivanja, a time i do njihovog sve većeg opadanja u svakom smislu i depopulacije. Siguran sam da su ovakva pravna i faktička oličenja u tom imali svog udela. Mi u našoj poslaničkoj grupi PUPS „Tri P“ smatramo da takvo stanje treba da se promeni, da bi o tome trebalo da se otvori javna debata.

Podsetio bih da smo mi u ustavima donošenim za vreme kraljevine u 19. i 20. veku imali značajne odredbe o pravima i položaju opština koje su obuhvatale po pravilu jedno selo ili grad. To je posebno bilo izraženo u ustavima donošenim u Socijalističkoj Jugoslaviji, gde su u mesnim zajednicama obuhvatale čak i po više članova saveznog ili republičkog Ustava.

Naravno, mi ne mislimo da bi takve odredbe sada mehanički posle više decenija trebalo prepisivati, automatski vraćati u takvom i tolikom obimu u ustavnu materiju, ali smo stava da bi se o mesnoj samoupravi i lokalnoj samoupravi naših naselja, sela i gradova ipak moralo razgovarati u debatama o ustavnim promenama kako bi i one naše tu svoje mesto. To je značajno ne samo iz političkih, pravnih, već i iz svih drugih razloga, ekonomskih, socijalnih, demografskih, bezbedonosnih.

Stav predsednika PUPS Milana Krkobabića da je neophodna nova teritorijalna organizacija Srbije kroz organizaciju seoskih opština, dolazi kao neophodnost promene Ustava. Bez jakog sela nema jake Srbije. Zato smo mi u poslaničkoj grupi PUPS „Tri P“ mišljenja da bi selo kao specifična društvena zajednica trebalo da nađe svoje mesto u Ustavu. U tom pravcu ćemo biti otvoreni za svako konstruktivno rešenje i dijalog.

Ako imamo podatak da preko 40% stanovništva Srbije živi u seoskom području, a da selo nije definisano Ustavom, onda svakako je to jedna velika nepravda prema tom delu stanovništva.

Smatram da je neophodno razmišljati u pravcu kako treba urediti nadležnosti gradskih opština koje sada nemaju status jedinica lokalne samouprave, a imaju više desetina pa i stotinu i više hiljada stanovnika. To se posebno odnosi na grad Niš koji ima pet gradskih opština od koje neke imaju preko 100.000 stanovnika, a za razliku od opština u okruženju sa po manje od 10.000 stanovnika nemaju status lokalne samouprave.

U tom pravcu izneo bih jedan podatak koji je ovih dana izašao i mogao bi da konkuriše slobodno za knjigu „Ginisovih rekorda“. Naime Crna Trava, opština u Jablaničkom okrugu sa nešto više ili manje od 1.000 stanovnika je ovih dana na osnovu istraživanja NALEDA proglašena za šampiona preduzetništva u prošloj godini, jer je u njoj registrovano 550 preduzeća. Na žalost ni jedno od preko 500 registrovanih privrednih subjekata ne radi, niti posluje u Crnoj Travi. Svakako, da opština po ovoj osnovi naplati neka sredstva za budžet opštine, ali bi daleko bilo bolje za opštinu Crna Trava i za državu u celini da neki od tih privrednih subjekata tu rade i zapošljavaju stanovništvo te opštine.

Mesna samouprava je pitanje koje je takođe neophodno urediti. Ako se pogledaju rešenja unazad, mi smo tek pre par godina ponovo uspeli da nešto detaljnije uradimo po pitanju mesne samouprave unutar Zakona o lokalnoj samoupravi, pa je to tek sa nekoliko dodatih članova. Mesna samouprava je uređena kroz mesne zajednice i savete građana. Ista nije detaljno urađena.

Takođe ću izneti primer grada Niša u kome su gradske opštine svojim statutima na različite načine uredile mesnu samoupravu i to neki preko mesne zajednice, a neko kroz savet građana. Nažalost, nijedan ni drugi vid organizacije ne daje rezultate u interesu građana tih zajednica. Zbog toga je neophodno teritorijalna reorganizacija kojom bi se obezbedili bolji uslovi za život naših građana na teritoriji cele Srbije. U sklopu ovih podataka koje sam izneo, jedno kratko pitanje za predsednicu Vlade, da li će se razmatrati selo kao jedna bitna društvena zajednica u nekim budućim izmenama Ustava ili zakona?

Na kraju ću ponoviti da će naša poslanička grupa PUPS „Tri P“ dati svoju podršku za pokretanje procedure za promenu Ustava. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku PUPS „Tri P“.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik, Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovana premijerko Vlade Republike Srbije, poštovane ministarke, predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani predstavniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku složiću se sa vama, gospođo Brnabić, da je ovo šira tema od samog pravosuđa, ono o čemu je govorio i kolega Vujić u samom uvodnom delu svog izlaganja i da ovo svakako jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i da je potreban što širi društveni konsenzus. Tačno je da promene Ustava idu u pravcu evropskih integracija, jer to jesu sugestije i smernice Evropske komisije, da je rađen u dogovoru sa Venecijanskom komisijom, ali sve što činimo i radimo prvenstveno radimo zbog građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, verujem da delite moje mišljenje, da je za svakog narodnog poslanika danas velika čast pre svega, da učestvuje u donošenju Ustava ili konkretno, ako govorimo o današnjoj sednici, o promenama Ustava Republike Srbije. Ovaj saziv Narodne skupštine ima upravo tu čast da iznese ustavne promene kojima treba da se unapredi jedna od tri nezavisne grane vlasti. U pitanju je sudska grana vlasti, a osim ustavnim promenama treba da se doprinese još većem stepenu nezavisnosti, a time i odgovornosti pravosudnog sistema Srbije.

Predložene promene Ustava, rekao bih, rezultata su višegodišnje temeljne analize sadržaja ustavnih odredbi koje se odnose upravo na sudsku granu vlasti. Ovakva analiza iz stanja u pravosuđu i pravnog okvira usledila je nakon više preporuka kako što sam rekao EU, imajući u vidu da se Srbija opredelila za evropski put i time prihvatila obaveze usklađivanja svog zakonodavstva za pravnim tekovinama EU.

U tom smislu čin promene Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na sudsku vlast predstavlja najviši nivo reforme pravosudnog sistema. Ovaj čin ima veliku, rekao bih i političku snagu i značaja, pre svega zbog činjenice da upravo sudska grana vlasti, kao jedan od tri nezavisne grane vlasti, štiti i čuva pravni poredak i pravnu državu.

Prilika je danas da podsetimo i na značaj Ustava kao najvišeg pravnog i konstitutivnog akta jedne države, ali i na istoriju ustavnosti bez obzira što je to neko od kolega malo čas je o tome govorio. Dakle, Ustav je pravni temelj svake države. Ustavnom je najkraće rečeno, uređuje se državno uređenje, politički sistem, društveno-ekonomski odnosi, kao slobode, prava i dužnosti građana u državi. Sve suverene države sveta imaju svoje ustave, osim, čini mi se, zanimljiv je izuzetak, Velika Britanija, koja nema ustav.

Ako posmatramo novo doba, onda se najstarijim ustavom smatra Ustav SAD iz 1787. godine, a prvim modernim Ustavom Srbije smatra se Sretenjski ustav iz 1835. godine, o kojem je malo čas govorio kolega Balint Pastor. Ali, nije Sretenjskim ustavom počela istorija Srbije.

Prvim srpskim Ustavom smatra se Zakonopravilo ili Nomokanon Svetog Saveta, napisan 1219. godine, dakle, pre više od 800 godina. Sveti Sava je Zakonopravilo napisao objedinivši i građansko i crkveno pravo, kako bi se pravno uredila tadašnja mlada srpska kraljevina i samostalna srpska pravoslavna crkva, a to su bila dva stuba tadašnje države. Dakle, možemo slobodno reći da je Srbija još u 13. veku bila ustavopravno uređena zemlja.

Drugim Ustavom srpske države smatra se Zakonik cara Dušana ili Dušanov zakonik iz 1349. i 1354. godine, koji je faktički zamenio Zakonopravilo Svetog Save. Upravo je Dušanovim zakonikom prvi put regulisana samostalnost sudske vlasti, što je i do danas ostalo kao nezaobilazno ustavno pravilo.

Zakonopravilo i Dušanov zakonik imaju ogroman značaj za državnost Srbije, a baštinimo ih s ponosom i kao istorijsko svedočanstvo o vekovima staroj ustavnosti Srbije.

Moderna Srbija svrstava se u red država koje su među prvima u svetu donele Ustav, a to je bio Sretenjski ustav, treći po redu srpski Ustav, ali prvi u novijoj srpskoj istoriji, tako da se danas Sretenje, dan donošenja ovog ustava upravo obeležava kao praznik naše državnosti.

Kada je u pitanju istorija 20. veka, Srbija je posle raspada SFRJ donela svoj Ustav 1990. godine. Ovim ustavom je uvedeno višestranačje, odnosno parlamentarna demokratija. Vlast se birala na slobodnim, neposrednim, tajnim izborima. Upravo se ove godine navršavaju tri decenije višestranačja u Srbiji, jer je prva višestranačka Skupština Republike Srbije konstituisana 11. januara 1991. godine.

Ustav koji je usledio 2006. godine bio je posledica, kao što je o tome već bilo reči, konstituisanja Republike Srbije kao samostalne i suverene države nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore, izlaskom Crne Gore iz ove zajednice. To je Ustav o čijim promenama danas, posle gotovo 15 godina njegove primene, govorimo.

Od donošenja važećeg Ustava Republike Srbije dosta se toga promenilo i dogodilo na spoljnopolitičkom i unutrašnjem planu.

Suštinska promena je upravo činjenica da se Srbija opredelila da krene putem evrointegracija, a taj evropski put predviđa i ispunjavanje određenih obaveza koje proističu iz dva ključna dokumenta.

Prvi dokument je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a drugi je Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju.

U kontekstu teme o kojoj danas govorimo, istakao bih da se tačka 14. Pregovaračkog okvira odnosi na obavezu Republike Srbije da nastavi sa procesom usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i na obavezu da obezbedi potpuno sprovođenje ključnih reformi, naročito u oblasti vladavine prava, uključujući tu i suštinsku reformu pravosuđa.

Na pravosuđe se odnosi Pregovaračko poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava, a u monatoring izveštajima Evropske komisije više puta je ukazano na neophodnost daljeg jačanja pravosudnog sistema, njegove efikasnosti, a pre svega nezavisnosti kao osnovnih preduslova za implementaciju pravnih tekovina EU.

Iz ove činjenice proistekle su i konkretne primedbe Venecijanske komisije na ustavne odredbe koje se odnose na pravosuđe, a samim tim i potrebe da se izvrše promene Ustava Republike Srbije iz 2006. godine.

U susret prepoznatim potrebama daljim reformama u pravosuđu radi njegovog osnaživanja, Srbija je donela najpre Nacionalnu strategiju za period od 2013. do 2018. godine, a potom i za period od 2025. godine, kojima je utvrđeno pet osnovnih načela reforme pravosuđa, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa, a kao cilj Strategije postavlja se i pripremanje i osposobljavanje pravosudnog sistema za nove izazove, u skladu sa evropskim standardima.

Uvek treba naglasiti činjenicu da nije jedini motiv da pristupi dubioznim reformama pravosudnog sistema samo naš evropski put i zahtev EU, već i naš strateški cilj, da Srbija bude uređena, pravna država, u kojoj su ustavnost i zakonitost jedini gospodari.

Znamo da uređenu državu čuva zakon a pravdu čuva sud. Rad pravosudnih organa ogledalo je države i garant postojanja uređenog pravnog poretka, garant jednakosti svih pred sudom, garant dostižnosti pre svega pravde.

Zato pravosuđe odnosno sudska grana vlasti i jeste i mora biti nezavisna, bez ikakvih spoljnih i političkih uticaja, a nosioci pravosudnih funkcija moraju biti stručni, dostojni, moralni i pre svega odgovorni. Iz nezavisnosti sudstva upravo proističe i veća odgovornost za obavljanje časne sudijske i tužilačke funkcije.

O ulozi i značaju pravosuđa za državu i građane govorili smo mnogo puta do sada u ovom domu, a Srbija svakim danom pokazuje da ne može biti nedodirljivih niti zaštićenih, a svi moraju da stanu pred lice pravde. Kad god, ko god da je počinilac krivičnog dela, mora biti sankcionisan. Takav odnos pravosuđa prema izvršiocima krivičnih dela vraća veru u sud, vraća veru u državu pre svega, koja bezuslovno mora da počiva na pravu i mora da počiva na pravdi.

Radi javnosti bih hteo još jednom posebno da skrenem pažnju, a predsednik Narodne skupštine u svojim nastupima uvek to jasno naglašava, da se predlog za promene Ustava koje je Vlada kao ovlašćeni predlagač dostavila Narodnoj skupštini odnosi isključivo i jedino na odredbe Ustava koje se tiču pravosuđa. Nema nikakvih drugih promena, nema promena koje se tiču preambule Ustava, kojim je definisano da je KiM integralni deo Republike Srbije. Dakle, nema nikakvih drugih promena.

Da se ne bi širile neistine i dezinformacije u javnosti, ovo je potrebno i danas naglasiti.

Na žalost, dezinformacijama a time i uznemiravanju javnosti doprinose i neke tzv. opozicione priče, rekao bih sa jednim motivom, a to je kompromitovanje ustavnih promena, a time i Narodne skupštine Republike Srbije, kao ustavotvornog organa, kao što se govori o ustavnim promenama, kojih ustvari uopšte nema i nisu tema uopšte današnje rasprave.

Ovakva manipulacija neistinama u svrhu je urušavanja institucija, ali i pokušaja da se vlast predstavi kao neko ko će ustavnim promenama prodati KiM.

Iako, je predsednik mnogo puta do sada, pa i tokom jučerašnjeg dana, i prethodnih dana potpuno jasno i potpuno precizno rekao, nećemo prihvatiti jednostranu proglašeno nezavisnost KiM, a spremni smo na dijalog, želimo da kroz dijalog dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, poštujemo Briselski sporazum, poštujemo Vašingtonski sporazum, ne insistiramo apsolutno ni na čemu, Srbija je ispoštovala sve ono što je definisano i Briselskim i Vašingtonskim sporazumom.

Ali, ono što očekujemo jeste da druga strana ispoštuje svoje obaveze, pre svega kada je reč o nestalim licima, i pre svega kada je reč o formiranju zajednice srpskih opština.

Dakle, sve ono što smo mogli čuti, o tome da danas govorimo o promeni preambule je notorna neistina, a nikada mi nije bilo jasno zašto neko čak i na ovaj način ima potrebu da oponira svojoj državi.

Na žalost, to nije novina, niti je prvi put u našoj političkoj praksi da se ne vidi interes države od personalnih i parcijalnih interesa nekih političkih aktera, polazeći verovatno od one teze - što gore po Srbiju, to bolje po nas. Takve kvazi političare mi iz poslaničke grupe SPS, apsolutno nikada nismo razumeli, kvazi političare kojima država nije na prvom mestu.

Pred nama je danas konkretan Predlog Vlade Republike Srbije za promenu Ustava. Zarad javnosti ponovio bih i naglasio da sadržaj ovog Predloga nije nepoznat javnosti, jer se o njemu transparentno govori već duže vreme. Do sada na temu ustavnih promena organizovano je više javnih slušanja u Narodnoj skupštini uz učešće stručne naučne zajednice, uz učešće nevladinog sektora i iz izuzetno angažovan odnos predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Dačića.

Predlog Vlade odnosi se, dakle, na promenu nekoliko ustavnih odredbi. To su član 4. Ustava koji se odnosi na podelu vlasti, zatim članovi od 142. do 165. koji se odnose na sudove i javna tužilaštva. Posledično ovim promenama predlažu i se promene odredaba člana 99. Ustava Republike Srbije, nadležnost Narodne skupštine, člana 105. Ustava Republike Srbije, način odlučivanja u Narodnoj skupštini, kao i odredbe člana 172. Ustava Republike Srbije, izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.

Dakle, to je ono o čemu mi danas govorimo, zapravo zašto pokrećemo inicijativu, a konkretno o amandmanima ćemo govoriti na narednoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Nakon toga, naravno, sledi referendum, gde će građani reći šta misle o promenama Ustava.

Dakle, predlog odredaba koje se menjaju sasvim je jasno da se odnose isključivo i samo na sudsku granu vlasti. Vlada je uz Predlog za promenu Ustava dala i obimno obrazloženje za svaku od ovih izmena. Suština je u povećanju nezavisnosti pravosuđa kroz promenu načina, pre svega, izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Ovim Predlogom se redukuje izborna funkcija Narodne skupštine, odnosno izbor sudija izmešta iz parlamenta, što je još od Usvajanja ustava bila primedba Venecijanske komisije koja je iskazala zabrinutost zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija.

Ono što je u kontekstu predloženih promena Ustava važno jeste pozitivan stav Venecijanske komisije na sadržaj promena, što govori o pravom smeru usklađivanja našeg Ustava sa komunitarnim pravom, tj. sa pravnim tekovinama EU.

Neću se ja baviti pojedinačnim predlozima, o tome ćemo govoriti, naravno, kada dođe vreme za to, kada budu poznati i amandmani. Danas govorimo o inicijativi koju pokrećemo, konkretno kada je reč o promeni Ustava, a tiče se, ponavljam još jednom, da bi ojačali i unapredili, osnažili nezavisnost srpskog pravosuđa i efikasnost pravosudnog sistema u Srbiji, a o amandmanima ćemo govoriti, ponavljam, kada za to dođe vreme.

Ono što želim da naglasim jeste da je potrebno da danas kao parlament pokažemo snagu dvotrećinske većine i ja se nadam daleko više od dvotrećinske većine koja nam je potrebna kako bismo nastavili dalje aktivnosti na ustavnim promenama. Rezultat rada parlamenta kao ustavotvornog organa treba da bude ustavni referendum i usvajanje akata o promenama Ustava Republike Srbije.

Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Brnabić, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, Vlada Republike Srbije je decembra 2020. godine podnela Predlog za promenu Ustava. Na sednici održanoj 6. maja Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je Predlog i utvrdio da isti jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku. To je formalno bio trenutak od kada počinje da teče rok koji je predviđen da bi se predlog našao u plenumu pred narodnim poslanicima, tačnije Narodna skupština je imala rok koji nije kraći od 30 dana da bismo zakazali sednicu i da bismo danas ovde u plenumu čuli stavove i svih narodnih poslanika o ustavnim promenama, pored toga što su naravno svi narodni poslanici mogli da prisustvuju i javnim slušanjima.

Naše aktivnosti međutim nisu počele 6. maja, naše aktivnosti su počele mnogo ranije, još početkom marta meseca, najpre nizom konsultacija sa kojih je važan zaključak bio da svi radimo zajedno. Dakle, Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni predlagač, Narodna skupština koja je tu da zakaže sednicu, da odredi referendum, da donese određene odluke, odnosno da raspiše referendum, i naravno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji s obzirom na ustavne odredbe i na odredbe koje stoje u Poslovniku o radu Narodne skupštine će na kraju i izraditi Nacrt akta o promeni Ustava.

Posle niza konsultacija Predlog za promenu Ustava našao se na dnevnom redu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo 16. aprila najpre, kada je premijerka sa svim ovde prisutnim ministarkama predstavila predlog. Takođe, svoj doprinos je uzeo i predsednik skupštine, kao i na svim javnim slušanjima. Tada smo, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, doneli odluku da započnemo sa određenim aktivnostima u postupku za promenu Ustava koje se odnose pre svega na organizovanje različitih oblika rasprava, kako bi se relevantnim, ali i svim zainteresovanim činiocima pružila prilika da iznesu svoja mišljenja i svoje predloge.

Podsetiću vas, a imam razlog zašto to činim, da smo posle Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali i konferenciju za novinare kako bismo upoznali javnost sa aktivnostima u postupku promene Ustava, jer naravno znamo i svesni smo toga da se promena Ustava ne tiče samo Vlade Republike Srbije, ne tiče samo narodnih poslanika, već se tiče građana Srbije koji će se na kraju izjašnjavati o referendumu i naša je obaveza da građane Srbije sa tim, odnosno sa našim aktivnostima upoznamo.

Novinari su, naravno, imali pravo da nam postavljaju pitanja. Na svako njihovo postavljeno pitanje su dobili određeni odgovor. Ovo želim da istaknem zato što uvek govorimo u ovom postupku o visokom stepenu transparentnosti i uključivanja javnosti od samog početka ovog postupka, a ja sam apsolutno sigurna da će tako biti i do kraja ovog postupka.

Podržavanjem javnih slušanja, a do sada ih je bilo ukupno sedam, pokrenuli smo najširu moguću javnu raspravu čiji rezultat treba, naravno, da bude pribavljanje određenih korisnih sugestija i mišljenja svih zainteresovanih strana.

Takođe, cilj tih aktivnosti jeste i ostvarivanje saglasnosti oko ustavnih promena među relevantnim činiocima kako bismo znali da će te ustavne promene biti pravične, efikasne i pre svega dugoročne.

Da bismo znali da li smo na dobrom putu, bila su nam potrebna javna slušanja. Da bismo sumirali ta javna slušanja, potrebno je određeno vreme i zaista, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sve svoje vreme posvećuju, pre svega javnim slušanjima ali i ovoj temi uopšte zato što je na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo velika odgovornost.

Pomenula sam sedam javnih slušanja, od kojih su tri održana van sedišta Narodne skupštine, dakle redosledom u Nišu, Novom Sadu i u Kragujevcu, kao u sedištima apelacija.

Zbog mera koje su na snazi zbog kovida-19 javna slušanja su koncipirana tako da ih bude više, ali i na taj način da na javnim slušanjima uzmu učešće apsolutno svi zainteresovani činioci za postupak promene Ustava.

Sada mislim već da su se stekli određeni uslovi da bismo možda mogli da sa svim činiocima koji su do sada učestvovali na javnim slušanjima zakažemo i jedno javno slušanje za koje će nam biti potrebna velika sala, tako da nadam se u dogovoru sa predsednikom Skupštine i sa predsednicom Vlade da ćemo moći da organizujemo jedno veliko javno slušanje, gde će biti svi pozvani ovde u velikoj sali.

Dakle, pored ministra pravde, predsednika Skupštine želim da kažem ko je sve bio pozivan na javna slušanja, zato što želim da otklonim svaku sumnji da možda neko nije bio pozvan na javno slušanje, predsednik i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Republički javni tužilac, zamenici, svi apelacioni sudovi, predsednici i sudije, Privredni apelacioni, Prekršajni apelacioni, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Državni pravobranilac, Pravosudna akademija, takođe, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za sprečavanje korupcije, predstavnici advokatskih komora, predstavnici strukovnih udruženja, Udruženje sudija i tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Forum sudija Srbije, Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, Udruženje tužilaca Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Alumni klub Pravosudne akademije, profesori Pravnih fakulteta iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca, predstavnici međunarodnih organizacija, delegacije EU u Srbiji OEBS-a i Savet Evrope, ambasadori iz zemalja članica EU, SAD i Kanade, predstavnici civilnog društva, YOUCOM, CEPRIS, Nacionalni konvent o EU, „Istina - Tamarini zakoni“, itd.

Zašto ovo ponavljam? Ponavljam zato što na ovaj način započnem svako javno slušanje. Govorim sada u plenumu i govorim pred građanima Republike Srbije koji plenum verujem da prate, a pitanje je da li će svi da pratiti javna slušanja u organizaciji bilo kog odbora Narodne skupštine i želim da obavestim sve građane Srbije da je na temu ustavnih promena pozvana da učestvuje sva stručna javnost, uzimajući u obzir apsolutno sve činioce u oblasti pravosuđa, na šta se, naravno, i odnose promene u Ustavu koje u predlogu i dolaze od strane Vlade Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo će razmatrati svaki predlog i svaku sugestiju kako bismo došli do najboljeg rešenja i ja ću iskoristiti priliku da se zahvalim i gostima koji danas sa balkona prate sednicu na učešću koje su imali na našim javnim slušanjima.

Republika Srbija se opredelila da krene putem evrointegracija. Mi želimo da budemo punopravni član EU i želimo da ispunimo obaveze koje smo preuzeli. U tom smislu za nas su od posebnog značaja dva dokumenta - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU za Srbiju.

Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za Pregovaračko poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike EU, ali, naravno, i jedan od prioriteta politike Republike Srbije.

Zadatak Republike Srbije je najpre bio da analizira odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe sa stanovišta evropskih i međunarodnih standarda.

Utvrđeno je da bi trebalo promeniti odredbe u Ustavu koje se tiču pravosuđa. Cilj promena su pozitivni efekti koji se očekuju u uspostavljanju, pre svega, boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Ulazak u pravosuđe treba biti omogućen na osnovu objektivnih kriterijuma. Izbor treba da bude pravičan i transparentan. Sudije i tužioci treba da imaju veću odgovornost, isto tako i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Između ostalog, to će uticati i na stvaranje boljeg pravosuđa.

Neophodno je dalje precizirati razloge za razrešenje sudija i javnih tužilaca, kao i načine za vrednovanje njihovog rada, stručnosti, dostojnosti itd.

Ustavom zagarantovana stalnost sudske funkcije bi značila bi da nema probnog perioda od tri godine, što bi trebalo da podigne nivo njihove odgovornosti.

U predlogu koji je podnela Vlada jasno stoji da promene moraju biti sveobuhvatne i jasno stoji zbog čega treba menjati pojedine odredbe. Najpre stoji da odredbe nisu apsolutno sistematične, naročito one koje se odnose na sudsku vlast. Nalaze se u različitim delovima Ustava i trebalo utvrditi, zapravo, redosled prioriteta uređivanja. To su odredbe koje se odnose na stalnost sudijske funkcije, nezavisnost sudija i nepremestivost sudija.

Dalje, između pojedinih odredbi može se uočiti nedoslednost. Na primer, u jednoj odredbi vidimo da sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, a kada je to previđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, dok na drugom mestu u Ustavu u odredbi stoje samo Ustav i zakon, što ukazuje na potrebu da se odredbe menjaju kao bi se možda na prvi pogled moglo zaključiti koje tačno izvore prava je ustavotvorac predvideo.

Kada govorimo o odredbama koje su podnormirane, to se odnosi na nepostojanje razloga za prestanak funkcije i razrešenje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Potrebno je i normirati pravila o disciplinskoj odgovornosti sudija.

Venecijanska komisija je u mišljenju na Ustav iz 2006. godine zaključila da jeste u redu rešenje prema kome odluke o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, naravno sa pravom na žalbu kod Ustavnog suda, ali je to potrebno urediti i Ustavom, a ne samo zakonom.

Dalje, zamerka važećem Ustavu je naziv najvišeg suda - Vrhovni kasacioni sud, koji je kontradiktoran. Vrhovni sud podrazumeva da najviši sud povodom pravnog leka odlučuje o meritumu spora, odnosno može da reši spor, a Kasacioni sud ne podrazumeva takvo odlučivanje, već podrazumeva samo pravo da se presuda poništi i da se vrati na ponovno suđenje i zbog ovakve situacije potrebno je odrediti naziv najvišeg suda u zemlji.

Kada govorimo o stalnosti sudijske funkcije, sa jedne strane, Ustav proklamuje stalnost, ali se takođe kaže da se lice koje se prvi put bira za sudiju bira na tri godine i smatra se da ovaj probni mandat od tri godine nije dao očekivane rezultate.

Istovremeno je taj probni mandat kritikovan i od strane stručne javnosti, akademske zajednice i Venecijanske komisije i, osim toga, probni mandat može da u nekom procentu uruši nezavisnost sudija ukoliko se posmatra kao vrsta pritiska u smislu lojalnosti ili poslušnosti. S druge strane, možda unosi nesigurnost, jer izbor na stalnu sudijsku funkciju čini neizvesnim, tako da zbog toga treba razmišljati i o ukidanju probnog mandata.

U našem ustavnom pravu stalnost sudijske funkcije predstavlja standard ustavne garancije sudske nezavisnost. Ovaj institut ima i dugu tradiciju, što možemo da vidimo još u Ustavu, recimo, Kraljevine Srbije iz 1903. godine.

Došli smo sada možda i do osnovnog argumenta za izmenu Ustava u delu pravosuđa, a to je prostor koji može da se iskoristi za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku vlast, što bi vodilo politizaciji izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Prema važećem Ustavu, Visoki savet sudstva ima 11 članova. Dakle, tu su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik nadležnog Obora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine kao članovi po funkciji i još osam izbornih članova koje bira Narodna skupština.

Dakle, ako gledamo šire, Narodna skupština bira i članove Visokog saveta sudstva i sudije na predlog Visokog saveta sudstva.

U akcionom planu za Poglavlje 23. stoji da izbor na ovakve funkcije treba da bude nezavisan od političkog uticaja, da kriterijumi bi trebalo da budu objektivni, a postupak pravičan i transparentan.

Postupak izbora trebalo bi da sprovode Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i to bi trebalo da učini pravosuđe nezavisnijim, ali i odgovornijim.

Pre stupanja na snagu sistemskih zakonskih izmena 2001. godine, izbor sudija je bio u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine. Postupak selekcije i određivanja kriterijuma bio je u nadležnosti ministra pravde. Može se reći da su zbog toga postojale mogućnosti za primenu raznih političkih ili stranačkih kriterijuma.

Paket sudskih zakona iz 2001. godine uveo je i instituciju Visokog saveta pravosuđa kao isključivog ovlašćenog predlagača za izbor sudija, a koji je odvojen od izvršne vlasti.

Ustav iz 2006. godine jeste učinio korak dalje uvodeći Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da budu ustavne kategorije odvojene od izvršne vlasti, kako bi se značajno smanjio uticaj politike i političkih stranaka na izbor nosilaca pravosudnih funkcija i kako bi se stvorio određeni strukovni krug koji će objektivno određivati kriterijume za izbor, odnosno za razrešenje sudija.

Međutim, 2009. godine dolazi do reforme u pravosuđu, koju sprovodi Demokratska stranka, koja je tada bila na vlasti, upravo sa ciljem izigravanja svih ovih pravila i stavljanja sudstva zapravo u službu politike. Moramo uvek da imamo na umu da je Srbiju takva reforma koštala na desetine miliona evra, a posledice i danas trpi i naše pravosuđe i naši građani, koji su, na kraju krajeva, snosili troškove, a neretko su bili i žrtve političkog naručenog presuđivanja.

Na kraju, treba promeniti formulaciju, koja glasi – odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli, jer bi to moglo da znači da zakonodavna i izvršna vlast mogu da kontrolišu sudske odluke.

Dakle, poenta je da se sve tri grane vlasti prožimaju, da se međusobno proveravaju ili ograničavaju, ali nikako da se kontrolišu.

Na nama je da učinimo pravosuđe efikasnijim, stručnijim, nezavisnijim i nepristrasnim.

Kao što vidite, a važno je da građani Srbije to znaju, izmene Ustava se tiču se isključivo pravosuđa, nikako preambule i nikako Kosova i Metohije. U reformu pravosuđa ušli smo, pre svega, zbog građana, zbog naše zemlje, za koju želimo da bude na temeljima demokratije i vladavine prava, ušli smo zbog punopravnog članstva u EU, gde ćemo biti sa zemljama kojima već možemo da pariramo razvojem u svim oblastima.

Zato molim narodne poslanike da daju podršku postupku za promenu Ustava i Vladi Srbije, koja se trudi da i u ovoj oblasti postavi visoke standarde.

U svakom slučaju, danas smo svedoci jednog istorijskog trenutka koji će svakako buduće generacije pamtiti kao još jedan napor da se menjamo na bolje. Građani će reći poslednju reč na referendumu, a ja verujem da će građani i ovog puta odlučiti da idemo nezaustavljivo napred. Živela Srbija!