Zahvaljujem i gospodinu Jovanoviću.

Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Kataniću, gospodine Nedimoviću, uvažene kolege narodni poslanici, prošla veoma krizna godina je pokazala koliko je poljoprivreda značajna za privredu naše zemlje i koliko je pomogla da naša ekonomska stabilnost ostane na visokom nivou.

Godina 2020. bila je rekordna u pogledu spoljno-trgovinske razmene koja je iznosila preko četiri milijarde dolara. Poljoprivreda je jedina u prošloj godini ostvarila stopu rasta iznad 5% i učešće BDP-a, po svim procenama, je sigurno iznosio preko 10%.

Jedan od osnovnih problema u agrarnoj politici naše zemlje je kratkoročno planiranje. Strateško planiranje do pet godina bilo bi jako potrebno pogotovo za poljoprivredne proizvođače koji hoće da znaju šta da seju i uzgajaju i hoće zagarantovane cene svojih proizvoda.

Jedinstvena Srbija godinama insistira na ovoj temi i ukazuje na probleme ove vrste.

Poljoprivreda proizvodnja nigde u svetu ne zavisi od slobodnog tržišta i naša država mora da obezbedi mehanizme koji mogu obezbediti stabilnost proizvodnje i snabdevanja tržišta i to je suština i ovog današnjeg zakona.

Poštovani gospodine ministre, podsetiću vas da mi danas u Vojvodini imamo na bogatoj vojvođanskoj zemlji 19 nerazvijenih opština. I kako nekome možemo da objasnimo ko je kriv i zašto je to tako? Naravno, sami smo mi krivi decenijama unazad. Možda je sada prava prilika da se donese neka dugoročna strategija koja bi sistemski uredila nagomilane probleme.

Samo da vas podsetim da pored vašeg ministarstva ovim problemima danas se bavi i Ministarstvo za selo i Ministarstvo za nerazvijena područja i čini mi se kao nikada do sada imamo povoljne okolnosti i da se može napraviti veliki iskorak i pomak u agrarnoj politici naše zemlje.

Osnovni ciljevi Zakona o uređivanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je danas pred nama, su funkcionalno uspostavljanje mehanizama uređenja tržišta, njihovo međusobno povezivanje u pravni okvir i usklađivanje politike i uređivanja tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Tržišni mehanizmi u Srbiji nisu u skladu sa merama zajedničkog evropskog tržišta i mi moramo u naš sistem implementirati mere koje će uvesti red i sigurnost kako proizvođača, tako trgovaca i potrošača. Zakon omogućava da trgovina između proizvođača i otkupljivača bude regulisana ugovorima i na taj način će se izbeći zloupotrebe i štete proizvođača.

Propisana je svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena ugovorom, kao i to da pregovaračka organizacija može da pregovara u ime svojih članova u ugovorima pre isporuke. Ako poljoprivrednik sklopi ugovor sa nekim prerađivačem ili otkupljivačem, biće sigurniji po pitanju tržišne potražnje i nekih ugovornih obaveza njegovih prema prerađivaču i prerađivača prema poljoprivredniku.

Ova tema godinama unazad bila je veliki problem, sećamo se raznih afera.

Veoma važna odredba zakona je regulisanje položaja otkupljivača. Tu je bilo puno problema i od sada će se tim poslom baviti samo oni koji su registrovani i oni koji imaju depozit koji će garantovati sigurnost proizvođača i da kada proda robu može sigurno i da je naplati.

Sistemski će biti uređeno svačije mesto u lancu i dobićemo alate da se na tržištu regulišu ekstremi sa najvišim i najnižim cenama. Robne rezerve su do sada regulisale takve situacija, a i bilo je dosta nesporazuma. Sada će Uprava za agrarna plaćanja imati posebno telo koje će se baviti praćenjem i usaglašavanjem cena.

U slučajevima velikih poremećaja cena Vlada će moći da reguliše sa tri mere: javnom intervencijom, ona se aktivira kada tržišne cene žitarica, mesa, mlečnih proizvoda padnu ispod referentnih cena. U tom slučaju država će moći da otkupi ove proizvode po interventnoj ceni ili prikupljanju javnih ponuda.

Druga mera je podrška privatnim skladištarima, ilustraciji kada tržišna cena padne ispod referentne, na podršku, odnosno naknadu dela troškova moći će da računaju privatni skladištari šećera, mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Treća mera je vanredne interventne mere, koje se preduzimaju hitno kako bi pravovremeno bili sprečeni tržišni poremećaji nastali većim ili manjim rastom cena na tržištu.

Želim posebno da naglasim problem proizvođača mleka i mlečnih proizvoda. Ti ljudi su imali razumevanja protekle godine zbog posledica krize izazvane pandemijom, ali u poslednjih par meseci se dešava veliki poremećaj na tržištu izazvan porastom cena žitarica i stočne hrane od 20 do 40%. U isto vreme cena mleka je ostala ista, jer prerađivači ne mogu da plate veću cenu zbog velike konkurencije i jeftinijeg uvoznog stranog mleka.

Poslednjih šest godina cena sirovog mleka je u proseku 30 dinara, kod većih proizvođača je oko 35 dinara, dok manji proizvođači dobijaju oko 25 do 28 dinara. Pored svih subvencija koje država omogućava farmerima to je nedovoljno da bi se sačuvala ova domaća proizvodnja mleka. Oni zahtevaju uvođenje odgovarajuće zaštitne cene kako bi se sačuvao ovaj važan sektor poljoprivrede.

Nešto slično smo imali sa uzgajivačima svinja. Posle intervencije države problem je rešen i dogovorena je izrada nacionalne strategije razvoja svinjarstva koja će sigurno pomoći da se dugoročno reši problem uzgajivača i to je čini mi se pravi put.

Mislim da ćemo donošenjem današnjeg zakona značajno doprineti sistematskom uređenju jednog dela poljoprivredne politike. Zbog toga poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Unkoviću.

Reč ima Borisav Kovačević.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovanje gospodine ministre Nedimoviću vama i vašim saradniku.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, prva stvar kada sam došao u dodir sa tekstom ovog zakona je bila koliko on zahvata i operacionalizuje strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Moram reći da sam sa tog aspekta veoma zadovoljan ovim zakonom.

Mislim da je ovakav zakon odavno bio potreban, ali što reče jednom prilikom sad kada je govorio gospodin ministar, bolje ikad nego nikad, za neku drugu stvar je rekao, tako i za ovo.

Ono što je meni pobudilo najveću pažnju u ovom zakonu to je ono što će i imati najveći uticaj na dalji tržišni položaj razvoja poljoprivrede, a to je pitanje nadzora i inspekcije. Mislim da ovako kako je zakon inače predvideo i što je predvideo do sada, ne bi mogao ni da ide bez te postojeće zakonske funkcije. Samo na ovakav način se i mogla obezbediti pretpostavka da se zakon implementira onako kako je inače i zamišljeno.

Kada uzmete tamo da imate nadležnost inspektora u nekih 25 stavki nabrojano, pa onda njegova kontrola i nalozi u čak 15, 16 itd, onda mislim da predstoji veliki posao u organizovanju i izgradnji funkcije i delovanja kompletnog inspekcijskog budućeg sistema u oblasti poljoprivrede. Mislim da tu predstoji veliki posao. Mislim da će ovaj deo, taj inspekcijski, imati velikog značaja i za to da se prati realizacija i ostvarenje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, razvoja ruralnog stanovništva.

Mislim, inače, u digresiji da sve strategije koje mi donosimo iz raznih oblasti, društvenih, privrednih itd, i treba u praksi da imaju, kao recimo ova koja je preživela već sedam, osam godina, morao bi sada, a to će moći putem ovog instrumenta inspekcijskog, da se napravi presek i kaže – čekajte, na ovom planu iz strategije smo uradili to i to, uradili smo dovoljno, do sada nismo, jer nam često te strategije koje su otprilike u relacijama od četiri do deset godina traju, faktički se i ne osvrćemo na njih u smislu provere realizacije, dok ne prođe rok, a to nije dobro. Mislim da je ovo prvi put i prva strategija koja će imati obezbeđeno sistemsko praćenje sopstvene realizacije. To je dobro.

Mislim da je ovde u ovom zakonu dosta mesta posvećeno onome što je u strategiji urađeno, a to je briga o selu. Briga o selu u vreme kada još nismo ni, ne znam, možda je Vlada, da ne uvredim nekoga, ali uopšteno gledano, nismo ni sanjali da ćemo imati i Ministarstvo za brigu o selu. Sada smo u nešto drugačijoj situaciji.

Ima jedna stvar koja se posebno podvlači u strategiji, a to je stvaranje povoljnih uslova za razvoj integralne i organske proizvodnje. Mislim da tom segmentu u poljoprivredi nismo do sada posvetili dovoljno vremena i dužnu pažnju, a imamo ne male količine zemljišta na kome može da se startujte odmah sa organskom proizvodnjom. Zato je dobro da se i ovde govori. U okviru toga pomenuto je, doduše, tada kada je strategija pisana, da kada je u pitanju stvaranje uslova o kome se u zakonu govori, sačekivanje povoljnih cena za plasman proizvoda itd, i potrebi hladnjača, u to vreme kada je strategija pisana bile su 363 hladnjače kapaciteta oko 500.000 tona. Ima jedna stvar koja je tu bila loša, i ne znam kakva je situacija sada, voleo bih od ministra čuti, da je u to vreme od tih 550.000 bilo iskorišćeno samo 75%, što znači da ni to što smo imali kapaciteta nismo iskoristili, a to je znak da nismo dobro radili te stvari tada.

Posebno je značajno kroz ovaj zakon sve što se tiče ruralnih područja. U onome što je strategijom predviđeno je jedan od najznačajnijih pravaca razvoja ruralnog stanovništva jeste dizanje, kako je to formulisano tamo, ja mislim sasvim dobro i uopšteno, dizanje blagostanja ruralnog stanovništva.

Ima jedna stvar vrlo krupna u strategiji, koja je bila predviđena tada kada nismo imali u vidu Ministarstvo za brigu o selu, a to je pitanje unapređenja socijalne strukture ruralnih područja. To jeste jedno od ključnih pitanja, pored kulturnog i drugih, u razvoju sela uopšte, a posebno ovih područja o kojima je gospodin Marijan govorio, kada se radi o graničnim područjima, koja imaju, i to je neki dan neko pominjao, bezbednosni značaj. Ako sačuvamo naseljenost tih područja, mi imamo prirodnu odbranu od upada sutrašnjeg neprijatelja, a ako ispraznimo to, onda smo ostavili to na raspolaganje.

Kod toga oko ruralnog stanovništva i posebno socijalne strane ove i dizanja blagostanja, prva stvar koja je bitna, a navedena je u ovim dokumentima jeste zaustavljanje negativnih demografskih trendova, pa promovisanje zadružnog organizovanja i uključivanja zadruga u lokalne akcione grupe, veća dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji, smanjenje ruralnog siromaštva, odnosno siromaštva ruralnog stanovništva, unapređenje socijalnog statusa poljoprivredne radne snage i izuzetno značajna stvar za onu stratešku našu brigu da zaustavimo odlazak ljudi iz tih područja u gradska ili napolje, zatim afirmacija preduzetništva žena i mladih u ruralnim sredinama. Evo, sada je kolega Stošić pomenuo da je bio na jednom takvom sastanku sa ženama iz Privredne komore.

Ono što bih hteo na kraju kratko da kažem, pominje se i u zakonu i u strategiji, a to je kontrolisana prenamena poljoprivrednog zemljišta, što je meni jedna od najznačajnijih stvari. To znači da ćemo na taj način, to pretpostavlja da ćemo se planski opredeljivati šta će se to proizvoditi.

Ako je do sada jedna Mačva, uzeću nju, gospodine ministre, pošto vam je u komšiluku, do sada bila isključiva žitnica, a ima uslove, leži na toploj vodi, ima kvalitetnu zemlju, mogućnost za navodnjavanje jer je između dve velike reke, mogla bi sutra da bude drugi Misir. Da pomenem samo da je pre 40-ak godina, nemojte me držati za reč, koju godinu gore ili dole, da je Francuska tražila da joj odobrimo koncesije i tada nudila uslov da svakom poljoprivredniku isplaćuje svake godine zaradu sa jednog hektara kroz ovo što sad radi. Znači, imali su razloga. Zašto? Zato što nije bila jedno ubiranje plodova, nego je celogodišnje korišćenje zemljišta.

Mislim da bi o tim stvarima trebalo razmišljati. Vreme je isteklo, izvinjavam se i hvala gospodine predsedavajući, ima još dosta stvari ali nema vremena.

Biće još dosta prilika. Hvala.

Poslednje izlaganje u ovom delu sednice, prof. dr Ljubinko Rakonjac.

Hvala, gospodine potpredsedniče Skupštine, profesore Orliću.

Poštovani ministre, gospodine Nedimoviću, gospodine Kataniću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dnevni red današnjeg zasedanja Narodne skupštine još jednom potvrđuje da poljoprivreda zauzima značajno mesto u zakonodavnoj aktivnosti Vlade, a stvaranje dobrih zakonskih uslova potvrđuje i značaj poljoprivrede za ukupan ekonomski razvoj zemlje.

Ako pratimo statistiku, ona kaže da je u 2019. godini učešće poljoprivrede u domaćem BDP bilo 6%. S druge strane, ako pratimo naš poljoprivredni resurs i njegov razvojni potencijal, to svakako može i mora biti više. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je prvi put sada pred nama, posmatran je upravo kao ozbiljan korak ka tom razvojnom cilju.

Značaj poljoprivrede i mogućnosti poljoprivrednog razvoja sagledan je i kroz Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije koja je doneta za period 2014-2024. godine.

Cilj kome težimo jeste brži razvoj svih sektora poljoprivrede, pre svega kroz modernizaciju sektora ili kroz integralni razvoj sela koji će povećati proizvodnju i omogućiti da naš poljoprivredni proizvod bude dostupan na našem i na svetskom tržištu, odnosno da se naši poljoprivredni resursi što bolje ekonomski valorizuju i time poveća udeo poljoprivrede u BDP, da ne govorim o nekim dalekim vremenima u kojima je srpska poljoprivreda hranila čitavu bivšu SFRJ i pola Evrope.

Vratio bih se u naše vreme u ovih prethodnih 7-8 godina, od kada naša Vlada ozbiljno radi na rehabilitaciji i ubrzanom razvoju poljoprivrede i revitalizaciji sela. Posvećena je sprovođenju strategije, a time i iznalaženju najboljih razvojnih modela poljoprivrede i modela državnih podsticaja koji bi mogli da daju najbolje efekte.

Moram da je istaknem da je za sprovođenje naše poljoprivredne strategije, pa i približavanje evropskim standardima i evropskim zahtevima, veoma važan kvalitet zakonskih rešenja, posebno onih kojima se podstiče proizvodnja i stimulišu proizvođači da razviju i modernizuju svoju proizvodnju, da je učine jeftinijom i kvalitetnijom.

Naši propisi koje smatramo krovnim za razvoj poljoprivrede svakako su dobra i stimulativna zakonska rešenja za naše poljoprivrednike, ali ono što je nedostajalo ovom pravnom okviru jeste upravo regulacija tržišta poljoprivrednih proizvoda. To se, evo, čini ovim predlogom zakona, čije donošenje želim da pozdravim, jer to potvrđuje da se definitivno u sektor poljoprivrede uvode tržišna pravila i tržišni standardi.

Ovaj zakon je takođe rezultat naše obaveze kao kandidata za EU, da i dalje usklađujemo domaće zakonodavstvo sa propisima EU u oblasti zajedničke poljoprivredne politike koja je jedan od prioriteta i u ovoj zajednici, što je i prirodno, jer je u pitanju proizvodnja hrane.

Osim usklađivanja sa propisima EU, ciljevi koji treba da se postignu donošenjem ovog zakona vezani za omogućavanje slobodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i za uvođenje savremenih mehanizama uređenja ovog tržišta koje do sada nije bilo u potpunosti organizovano.

Pored toga, donošenjem ovog zakona ispunjavaju se važni ciljevi naše strategije. Ti ciljevi su: rast proizvodnje i rast konkurentnosti, koji podrazumeva tehnološku modernizaciju poljoprivrednog sektora, održivo upravljanje poljoprivrednim resursima uz brigu o zaštiti životne sredine, kao i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Dodao bih ovde i globalni milenijumski cilj, a to je iskorišćavanje siromaštva i gladi, što se svakako proizvodnje hrane i razvojem ruralnih sredina u Srbiji može postići.

Ovde bih pohvalio našu poljoprivrednu politiku i politiku ujednačavanja regionalnog razvoja, upravo kroz intenzivniji ruralni razvoj. Dakle, u pitanju je politika afirmacije nedovoljno razvijenih i devastiranih područja naše zemlje, a to su upravo ruralne sredine u kojima se proizvodi naša hrana.

Ulaganje u život na selu, stvaranje infrastrukturnih i drugih uslova za ostanak mladih na selu, upravo jačaju bazu naše poljoprivrede.

Dalji razvoj poljoprivrede neposredno je vezan upravo za sveobuhvatni razvoj sela i ruralnih područja koja su, mogli bismo reći, i naše bašte i naše njive i naše trpeze, ali i naš zaboravljeni demografski potencijal.

Za postizanje ciljeva naše poljoprivredne politike potrebna je ne samo povećana proizvodnja, već i dobra organizacija plasmana naših poljoprivrednih proizvoda, ali i podrška države u slučajevima kada nepredviđena dešavanja na tržištu unište ogromne količine neke poljoprivredne kulture. Sećamo se, na primer, kada je otkupna cena višanja i malina bila ispod svakog minimuma, a rad naših poljoprivrednika neisplativ.

Zato je važno regulisati odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako bi se s jedne strane zaštitili domaći proizvođači, a sa druge strane postigao kvalitet domaćeg poljoprivrednog proizvoda koji garantuje valorizaciju rada i troškova proizvodnje.

U tom smislu, ovaj predlog zakona ima veliku važnost za našu poljoprivrednu proizvodnju, a njegova implementacija treba da obezbedi nekoliko ključnih preduslova za kvalitetnu tržišnu valorizaciju poljoprivrednih resursa. Najpre treba da se podigne nivo osposobljenosti naših gazdinstava za međusobno povezivanje i jačanje motivisanosti za udruživanje kroz zadruge i druge oblike poslovne saradnje, zatim, treba obezbediti veću vidljivost i prepoznatljivost domaćih proizvoda na tržištu, jer u moru ponude, posebno uvezenih poljoprivrednih proizvoda, domaći proizvodi, iako su često mnogo kvalitetniji, ne uspevaju uvek da osvoje tržište. U tom smislu je bitno i horizontalno i vertikalno umrežavanje poljoprivrednih proizvođača, od faze proizvodnje do faze plasmana na tržištu.

Ovde bih svakako istakao značaj razvoja i revitalizacije naše prehrambene industrije kojom se na mnogo efikasniji, efektniji, ekonomski isplativiji način plasiraju naši poljoprivredni proizvodi u formi finalnog proizvoda a ne sirovine.

Ne možemo a da se ne setimo da smo imali izuzetno razvijenu prehrambenu industriju širom Srbije. Ovde mislim ne samo na preradu mesa i mleka, već pre svega na preradu voća, povrća i žitarica. Dosta tih fabrika je privatizovano i uspešno radi, ali su nažalost neke od njih potpuno nestale, da ih ne nabrajam.

Kada je u pitanju Predlog zakona, pomenuo bih važnost odredbi čija implementacija treba da doprinese unapređenju kvaliteta naših poljoprivrednih proizvoda tako što se propisuju obavezna standardizacija robe, jer je osnovni princip u domaćoj i međunarodnoj trgovini jasno definisan kvalitet izražen kroz tržišni standard.

Prihvatanje međunarodnih standarda omogućiće pozicioniranje na inostranom tržištu i ravnopravno učešće naših proizvoda u tržišnoj utakmici.

Više puta smo pominjali zlatno pravilo plasmana naših poljoprivrednih proizvoda koje smo, čini mi se, pre šest, sedam godina nazvali „tri K“ srpske poljoprivrede, a do su: kvalitet, kvantitet i kontinuitet.

Kvalitet se unapređuje kroz jačanje konkurentnosti i raznovrsnosti ponuda i bezbednosti hrane koja se isporučuje tržištu. Kvantitet kroz porast proizvodnje, a kontinuitete u redovnosti snabdevanja tržišta.

Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnost tržišnog lanca koji danas nije potpuno profilisan i razuđen je. Trebalo bi da se uključi širok spektar novih proizvoda, tržišnih usluga i učesnika, mislim na sve učesnike u lancu, od proizvođača do kupca. Ovaj zakon nas približava tom cilju.

Podvukao bih i značaj odredbi kojima se štiti domaća proizvodnja od mogućih iskakanja i iznenađenja na tržištu, što je, koliko sam uočio, jedan od suštinskih ciljeva ovog zakona, i to je dobro.

Intervencija države koja se kao mera uređenja tržišnih poljoprivrednih proizvoda predviđa ovim zakonom je celishodna i neophodna jer znamo da je tržište poljoprivrednih proizvoda osetljivo i sklono čestim i iznenadnim promenama i oscilacijama. Tako da, veoma često cene ostaju ispod svakog minimuma.

Znamo da cene zavise od mnogo faktora, od kvaliteta do kretanja na svetskim produktivnim berzama. Ovde bih podsetio da smo i mi pre dve godine doneli Zakon o robnim berzama kojim su obuhvaćeni i poljoprivredni proizvodi.

Državna intervencija će se kao mera uređenja tržišta sprovoditi za određene poljoprivredne proizvode u sektoru žitarica, goveđeg i telećeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a obuhvatiće pre svega otkup i skladištenje. Ova mera će se primenjivati onda kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene.

Osim toga, zakonom su predviđeni mehanizmi zaštite od neodgovornih otkupljivača koji često naše poljoprivrednike ucenjuju damping cenama, neretko i ne isplate ni otkupljene proizvode, tako da proizvođači trpe ogromnu štetu koju im u suštini niko nije nadoknađivao. Sada se ta vrsta rizika smanjuje, jer se propisuju uslovi pod kojima će neko moći da bude otkupljivač.

Pomenuo bih i jednu važnu novinu koja bi bila jedna vrsta garanta proizvođaču za siguran plasman svojih proizvoda, a to je uvođenje mehanizma ugovaranja. Proizvođač može da ugovori količine robe koje će proizvesti za određeni trgovinski lanac otkupljivača ili prerađivača. To će doprineti većoj sigurnosti proizvodnje, a time biće i ekonomska isplativosti poljoprivredne proizvodnje.

Na kraju, želim da kažem da je ovaj zakon inovativan, da sledi evropske standarde kojima moramo težiti, ne samo zbog Evrope, već i zbog nas, jer ako hoćemo na svetsko tržište moramo ispunjavati zahtevne uslove tog tržišta.

Zakon stvara pravne uslove za unapređenje svih oblika poljoprivredne proizvodnje, podstiče na udruživanje, odnosno na ukrupnjavanje proizvodnje što je važan uslov za dostizanje rentabilnosti i isplativosti proizvodnje.

Verujemo da će ovaj zakon biti na dobrobit svih učesnika u lancu poljoprivredne proizvodnje.

Poslanička grupa SPS koja se zalaže za život od svog rada uvek je bila na strani bolje budućnosti naše poljoprivrede i našeg sela i zato ćemo podržati ovaj Predlog zakona. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, gospodine Rakonjac.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem redovnu pauzu. Nastavljamo sa radom u 15 časova i pet minuta.

(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, Predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda se uređuje način i postupak kako da rešimo probleme kada dođe do poremećaja na tržištu u poljoprivrednoj proizvodnji.

Naravno, kada imamo pravila i zakon mnogo je lakše, jednostavnije i brže izaći u susret poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno na tržištu poljoprivrede da se prevaziđu problemi koji mogu da nastanu u tom momentu.

Mi smo do sada imali često problema kada se poremete cene poljoprivrednih proizvoda, a naročito u uslovima kada poljoprivredni proizvodi imaju cenu manju na tržištu od proizvodne cene. Na primer, dešavalo se to kod malinara, višnjara, onih koji se bave tovom, itd.

Sa ovim zakonom dobijamo alat i mehanizam da ublažimo poremećaje na tržištu, recimo, kroz skladištenje robne rezerve. Robne rezerve mogu da funkcionišu u oba smera, i kada su male cene, a i kada imamo i velike cene itd. tako da robne rezerve, pored osnovne funkcije koje imaju, mogu da poprave i tržište kada imamo poremećaje na tržištu.

Sa ovim zakonom dobija se sigurnost u poljoprivrednoj proizvodnji, predvidivost i održivost. Kada naši poljoprivredni proizvođači imaju realnu cenu poljoprivrednog proizvoda to je ono što oni uglavnom i traže i oni otprilike kažu ovako – dajte nam cenu, ne treba nam nikakva pomoć. Naravno da uvek treba pomoći i fabrika na otvorenom je najteža fabrika. Sa time bi, kada dobijemo stabilnost, sigurnost, predvidivost, ostajalo više mladih ljudi u seoskom području, popravila se demografska slika, ostali bi mladi ljudi koji bi mogli da imaju potomstvo, imali bi više dece na selu, što nam je svima cilj.

Ja dolazim iz opštine Koceljeva, koja se nalazi u središtu Podrinja i Kolubare i, otprilike, reprezentuje i jedan i drugi okrug, mada je tu osnovna proizvodnja voćarstvo. Sledeća grana je stočarstvo.

Ratarstvo je dosta razvijeno, ali ono je uglavnom u funkciji stočarstva, a u okviru stočarstva je razvijeno mlekarstvo.

U okviru voćarstva, pored šljive kao osnovne voćke koja je dominantna, u zadnje vreme krenulo se ozbiljno sa proizvodnjom organizovanom proizvodnjom jabuka, krušaka, a posebno borovnice. To je intenzivna proizvodnja sa punom primenom agro-tehničkih mera. Nadam se da je to trend i da ćemo u celoj Srbiji imati, naravno, u krajevima koji su pogodni za voćarstvo, da ćemo voćarstvo imati na visokom nivou.

Voćarstvo kao grana, pogotovo ovo visoko voćarstvo, podložno je vremenskim uslovima ili ne uslovima. Najveću štetu voćarstvo može da donese nevreme, a u okviru nevremena je grad.

Ovo što se radi u Srbiji i u pojedinim delovima Srbije, što je urađena automatska protivgradna zaštita, daje odlične rezultate. Naravno da ne postoji efikasna protivgradna zaštita koja zna da zaštiti poljoprivredne površine 100%, ali je ogroman procenat ili mnogo veći procenat nego što je do sada bio u zaštiti poljoprivrednih površina.

U okviru toga zaštita poljoprivrednih površina, odnosno poljoprivrednih proizvoda sigurno da osiguranje poljoprivrednih proizvoda igra bitnu ulogu. Nadam se da će i tih osiguranja biti više, da će država naći načina da subvencioniše one krajeve koji su najviše ugroženi gradom i čini mi se da je okrug iz kojeg dolazim, Mačvanski okrug, dosta ugrožen i predlažem da se ministarstvo, uz poštovanje određenih procedura, angažuje i da subvencioniše osiguranje u poljoprivrednoj proizvodnji sa tim višim procentom subvencije.

Vezano za poljoprivredu, u Koceljevi se svake godine zadnjeg vikenda u septembru, a to je petak i subota, održava Festival zimnice, koji je apsolutno vezan za poljoprivredu, pošto je to i poljoprivredni kraj. Tu je bila i jedna sjajna fabrika koja je imala sjajne proizvode zimnice, tako da je to i tradicija tog kraja i jedino prošle godine nismo imali organizovan Festival zimnice iz poznatih razloga. Ove godine ćemo imati Festival zimnice, pod uslovom da ovo stanje sa pandemijom, odnosno sa Kovidom-19 bude najmanje ovako ili nešto bolje.

To je Festival koji ima svoju dušu. Osnovno je zimnica, ima dodatnih sadržaja i mislim da pruža jednu sliku dobre i korisne manifestacije vezane za poljoprivredu.

Imali smo učesnike u dosadašnjim zimnicama od aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića, predsednice Vlade, ministra poljoprivrede trenutno prisutnog sa nama i drugih koji su sa nivoa republičke vlasti doprinosili da ta zimnica uspe i da bude uspešna.

Naravno, pozivam i kolege ovde i javnost da ove godine 24. i 25. septembra prisustvuju, da se lepo provedu i da za dva, tri sata spremi vrlo kvalitetnu zimnicu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Matiću.
Reč ima Samira Ćosović.