Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zaista, svi sporazumi koji su danas na dnevnom redu su izuzetno važni, dobri i korisni za, pre svega, građane Srbije. Cilj je unapređenje, pre svega, ekonomske saradnje između Republike Srbije i država koje su sa druge strane potpisnice ovih sporazuma. Cilj je, takođe, i efikasnost našeg javnog sektora i, naravno, ozbiljan i odgovoran pristup u oblasti zaštite životne sredine, ali ćemo svakako nastaviti i sa ulaganjima u infrastrukturu, posebno u razvoj naše železničke infrastrukture.

Dakle, ono što SNS obeća građanima Srbije, mi se zaista trudimo da ispunimo sve od početka do kraja, jer hoćemo da obezbedimo bolji životni standard, dakle, ono najvažnije što građani Srbije zaslužuju. Hoćemo da nastavimo da širimo naš ekonomski i samim tim i politički uticaj. Siguran sam da će ovi sporazumi, koji su danas na dnevnom redu, tome da doprinesu.

Što se tiče međunarodne saradnje, dokazali smo u vreme pandemije da Srbija može da vodi jednu zaista ozbiljnu i odgovornu politiku. Uspeli smo da obezbedimo sve što je neophodno za potrebe naše države i naših građana.

Ne samo to, pokazali smo da možemo da vodimo jednu solidarnu politiku, pomogli smo u vremenu krize svima, bar onima u regionu kojima je pomoć bila potrebna i neophodna u vidu dopremanja opreme, vakcina, pomogli smo i Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori ali smo pomagali u prethodnom periodu i zemljama Evropske unije. Pomogli smo, podsetiću građane Srbije, Italiji, pomogli smo i Češkoj.

Za razliku od ovih zemalja koje sam naveo, od Crne Gore smo dobili jedan sraman odgovor u vidu usvajanja nekakve rezolucije koja direktno ide na štetu interesima Republike Srbije i srpskog naroda, i to pokazuje da je to nastavak jedne politike koja podrazumeva da Srbi u Crnoj Gori nemaju nikakva prava. Dakle, od 2006. godine u Crnoj Gori, u institucijama te države nemamo nijednog Srbina niti na vlasti, iako procenat Srba je znatno veći npr. nego udeo Albanaca u procentu stanovništva npr. u Severnoj Makedoniji.

Kada ne mogu da ućutkaju srpski narod u Crnoj Gori, kada ne mogu da ućutkaju srpske pokrete onda im se na svakom koraku i na svakom mestu priviđa nekakav državni udar, priviđa im se Aleksandar Vučić iako se nikada Srbija i srpski narod i Aleksandar Vučić, konkretno, nikada se nismo mešali u unutrašnja politička pitanja drugih država u regionu. Jedino što nas interesuje jeste popis stanovništva i zato ćemo nastaviti da pomažemo srpski narod, nastavićemo da pomažemo maticu srpsku, Srpsku pravoslavnu crkvu, jer na taj način štitimo srpski narod u Crnoj Gori i štitimo naš identitet.

Srbija je danas, to je svima jasno, motor razvoja celog regiona i mi nudimo politiku budućnosti i politiku saradnje i hoćemo da aktiviramo Mini Šengen inicijativu u punom kapacitetu, dakle da se i druge države iz regiona priključe toj inicijativi predsednika Aleksandra Vučića. Na taj način ćemo omogućiti to da naše ekonomije u narednom periodu, u budućnosti budu 10 puta snažnije, nego što je to slučaj danas, a svakako se oko nekih političkih pitanja verovatno nikada nećemo složiti, ali hajde da naše ekonomije napreduju, baš iz razloga da bismo se sa izazovima i sa iskušenjima u budućnosti borili na jedan efikasniji i na jedan mnogo odlučniji način.

Srbija se danas suočava sa velikim iskušenjima u trenutku kada smo ekonomski i politički najsnažniji u poslednjih 50 godina i zato je zaista od suštinske važnosti da, pre svega, očuvamo mir, da očuvamo stabilnost, da imamo više dece, jer alternativa politici rezultata koju sprovodi SNS u Srbiji ne postoji i te rezultate vide građani Srbije. Dakle, nema sfere društvenog života, nema oblasti gde situacija nije mnogo bolja nego što je to bio slučaj do 2012. godine.

Danas se grade novi autoputevi, otvaraju se nove fabrike, stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu, priliv direktnih investicija u Srbiju je najveći u odnosu na čitav region, i to su rezultati SNS, predsednika Aleksandra Vučića i te rezultate zaista građani dobro razumeju i te rezultate građani Srbije vide.

Sve je to suprotno od onoga i od one politike koju su vodili pripadnici bivšeg režima koje je interesovalo samo kako da zarade novac, da ukradu novac građana Srbije, da otvaraju tajne račune svuda u svetu i u nedostatku bilo kakve politike, plana i programa, nastavljaju svakodnevnu besomučnu kampanju koja traje više godina, ponekad i uz pomoć hrvatskih medija, pre svega protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv svoje države.

Tako smo relativno skoro imali slučaj da smo imali oduševljenje u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa izjavama predsednika Republike Hrvatske, Zorana Milanovića, koji je rekao da Srbija vodi jednu drsku i bezobraznu politiku. Podsetiću građane Srbije da je to upravo čovek koji je 2015. godine za Srbiju i za srpski narod rekao da smo mi jedna obična šaka jada.

Hoću da poručim ovoj lažnoj krugodvojkaškoj eliti, na čelu sa njihovom perjanicom Draganom Đilasom, da ih baš zbog toga, zato što su oduševljeni izjavama koje dolaze iz susedne Hrvatske ili od čoveka koji govori za Srbiju da smo obična šaka jada, građani Srbije jednostavno neće, zato što i dalje plasiraju tu autošovinističku politiku koju su, nažalost, imali priliku da sprovode od 2000. do 2012. godine i žele da nastave upravo tamo gde su stali tokom, odnosno do te 2012. godine, a to je sa politikom koja podrazumeva isključivo krađu i isključivo krađu novca građana Republike Srbije.

Neću više da trošim reči na te politikante. Ono što mene zaista zabrinjava, a verujem i sve vas ovde, to su svakodnevni napadi na srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, na srpsku decu, na imovinu SPC. Smatram da ako se ikada nešto loše bude desilo na Balkanu, da će se to desiti zbog nasilnih pokušaja da se reši albansko pitanje i zbog nasilnih pokušaja da se stvori velika Albanija. Ti pritisci zaista pokazuju da je Srbija pred velikim iskušenjima i nećemo dozvoliti, Beograd se nikada neće saglasiti sa takvim stvarima, jer smatra da takvi nasilni pokušaji predstavljaju najveći bezbednosni izazov i bezbednosnu pretnju po čitav region, ali i šire.

Srbija danas uživa najveći međunarodni ugled u prethodnih 35 godina. Srbija danas ima pouzdane saveznika i svima treba da bude jasno da, kada govorimo o ovome o čemu sam govorio, Srbija nije zemlja iz 2004. i 2008. godine i da nećemo dozvoliti ponižavanje srpskog naroda. Na nama je da nastavimo da radimo savesno i odgovorno, da se ponekad, ako situacija to nalaže i ako tako treba, još drskije i bezobraznije borimo za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa. Baš zato što nećemo da saginjemo glavu pred svima kao što su to radili Tadić, Đilas i Jeremić i zato što nećemo da se izvinjavamo svima i na svakom mestu za nešto što Srbi nikada nisu uradili, baš zbog toga nam građani Srbije pružaju apsolutnu i neprikosnovenu podršku, odnosno podršku politici koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. Svakako ću u danu za glasanje podržati navedene sporazume o kojima danas govorimo, jer smatram da su izuzetno korisni za građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi sedam vrlo značajnih sporazuma koji se odnose na zajmove i kredite, a u cilju izgradnje infrastrukturnih projekata koji se mogu podeliti u tri celine. To su infrastrukturni projekti koji su vezani za saobraćaj, zatim infrastrukturni projekti koji su vezani za zaštitu životne sredine i infrastrukturni projekti koji su vezani za unapređenje rada javnog sektora.

Ono što je zajednički imenitelj svim ovim investicijama jeste poboljšanje kvaliteta života svakog građanina Republike Srbije. To je ekonomski rast i razvoj Republike Srbije. To je otvaranje novih radnih mesta. To je veće zapošljavanje. To je bogatija Srbija. To je, naravno, i mogućnost za otvaranje novih škola, mogućnost za otvaranje novih bolnica, mogućnost da mnogi investitori dođu i ulažu u Srbiju.

Ono što želim da istaknem to je da i tokom 2020. godine, u vreme pandemije Kovida-19, koji je zahvatio čitav svet, Srbija bila pouzdan partner i u Srbiju su najveće svetske kompanije dolazile i počele da ulažu svoj novac, odnosno počele da ulažu u otvaranje fabrika u kojima će raditi naši građani.

Jedna od takvih fabrika je i fabrika u Inđiji, „Tojo tajers“, japanski investitor, jedan od najvećih proizvođači automobilskih guma. Tu će se godišnje proizvoditi između pet i 10 miliona automobilskih guma, a radiće oko 500 naših radnika. Takođe, japanski investitori došli su i u Novi Sad. Inače, sam Aleksandar Vučić je u Novom Sadu otvorio, odnosno postavio kamen temeljac za sedam novih fabrika. Jedna od vrlo značajnih japanskih investicija koja je došla u Novi Sad je japanska kompanija „Nidek“.

Ono što je značajno za tu kompaniju, to je da će radnici u njoj imati znatno veće plate od prosečne, ali vrlo značajno što će ova kompanija biti povezana sa Tehničkim fakultetom u Novom Sadu i što će imati mesta za mašinske inženjer, elektro inženjere, za saradnju i za sticanje znanja i iskustva na najsavremenijim tehnologijama naših mladih svršenih studenata, koji će imati zadovoljavajuće plate i što će svakako biti motiv da oni ostanu u zemlji, ali će biti motiv i onima koji su možda u neka ranija vremena otišli, vrate se u svoju zemlju i ovde nastave da žive sa svojim porodicama.

Moram da istaknem da je u Valjevu jedna nemačka porodična kompanija pre nekog vremena, takođe u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, „Bicerba“ otvara pogon za najprecizniju mehaniku. Tu će biti proizvedene vage. U toj fabrici će plate biti znatno iznad prosečnih plata. Gotovo da ne postoji mesto u Srbiji gde, zahvaljujući odgovornoj politici i brizi o ekonomskom napretku i razvoju, Aleksandra Vučića, nije otvorena ili fabrika, pomenuću samo Rudnu Glavu. To je selo u kome je predsednik Aleksandar Vučić primio vakcinu. Tu je već otvorena fabrika, koja i te kako ima veliki značaj za lokalno stanovništvo.

Ne postoji mesto u Srbiji u kojoj se ne radi i gradi. Srbija je najveće gradilište u jugoistočnom delu Evrope. U Republici Srbiji ima preko 62.000 gradilišta. U vreme žutih pljačkaša, Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića u Srbiji je bilo 1.500 gradilišta. Naravno, nikada do kraja nisu izgradili ništa jer njima cilj nije bio bolji život građana, nego puniji sopstveni novčanici ili puniji računi na raznim destinacijama po čitavom svetu.

Takođe, moram da istaknem da je juče u Pazovi nemački investitor, postavljen kamen temeljac, takođe u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, za fabriku koja će proizvoditi motore za avione, gde će plate naših ljudi biti tri puta veće od prosečne.

Moram da istaknem da sve vreme od 2014. godine su bile one teške i bolne, ali jedino lekovite mere fiskalne konsolidacije. Četiri godine za redom nakon toga mi smo imali suficit u budžetu. I ono što možemo da se pohvalimo, to je da su plate i penzije rasle. Danas medicinska sestra ima platu lekara kliničara iz 2011. godine iz onog vremena kada je vladao žuti pljačkaš i tajkun Dragan Đilas i njegova svita.

Za 12 godina žuti pljačkaši i tajkuni opljačkali su Republiku Srbiju, građane Republike Srbije, izvršili pravi masakr privrede i ta pljačka procenjuje se oko 100 milijardi evra. Samo Dragan Đilas, pljačkaš narodnih para, u Beogradu je ostavio kasu praznu za milijardu i 200 miliona dinara. Nije se libio da ostane dužan ni trudnicama, ni porodiljama, a nije se libio ni da krade od roditelja za cenu dečijih vrtića, jer ih je naplaćivao duplo više.

Od tog novca koji danas grad Beograd vraća roditeljima koji su nezakonito plaćali dečije vrtiće, moglo se napraviti 17 novih dečijih vrtića. Naravno, oni su prošlost. Lažovi, pljačkaši, tajkuni su prošlost jer Srbija je zemlja pristojnih, odgovornih, poštenih i čestitih ljudi. Ono što građani Srbije najviše preziru to je laž i pljačka. Prema tome, njima je najbolje da se koprcaju i dalje u sopstvenom blatu zla i beščašća, jer njih svakako narod neće. Oni nisu ni radili za narod i zbog naroda, radili su jedino za sebe i svoje sopstvene džepove.

Ono što želim da kažem, to je, istakla bi ovaj projekat koji se odnosi na integrisani razvoj koridora reke Save i Drine. Taj zajam je vredan 78,2 miliona evra. Ima četiri faze. Moram da istaknem da je ovim zajmom predviđena izgradnja luke u Sremskoj Mitrovici. Zašto ovo naglašavam? Za to je opredeljeno 16,69 miliona evra. Zato što u vodni saobraćaj niko do Aleksandra Vučića nije ulagao ništa. On je bio potpuno opustošen, kao što je bio opustošen i drumski saobraćaj i železnički saobraćaj, a o vodnom saobraćaju apsolutno niko nije razmišljao.

U vodni saobraćaj planom Srbija 2020-2025. predviđeno je ulaganje od 300 miliona evra. Tu se nalazi sem luke u Sremskoj Mitrovici i proširenje kapaciteta u Luci Bogojevo, to je granica sa Hrvatskom, Luka Prahovo, Luka Smederevo, kao i izmeštanje Luke u Beogradu i na taj način Srbija bi postala u stvari Koridora transevropskog Koridora 7, koji se upravo odnosi na taj vodni saobraćaj. Ne možemo da zaboravimo da Dunav čitavom svojom dužinom od 578 km kroz Srbiju je apsolutno plovan, a takođe i Sava u dužini od 200 km je plovna.

Takođe moram da istaknem da prvi put posle 70 godina iz Đerdapa se vadi 23 potonula nemačka broda tokom Drugog svetskog rata, rade se prevodnice na Đerdapu 1 i 2, zatim se radi svetlosna signalizacija na vodnim koridorima, jer moram da napomenem, da su vodni koridori i te kako značajan vid transporta, i te kako su značajni za transport pre svega poljoprivrednih proizvoda, peska, šljunka, nafte, naftnih derivata, da i u vreme Kovida nisu prestajali sa radom i to je jedan od jeftinijih vidova saobraćaja.

Takođe moram da istaknem da za razliku od žutog tajkunskog preduzeća koje uopšte nije mislilo o elementarnim nepogodama, kao što su velike poplave, ovim projektom je predviđeno i utvrđivanje, odnosno stvaranje nasipa u Obrenovcu i na području Novog Beograda, kako bi se i Obrenovac i Novi Beograd zaštitili od onih najvećih elementarnih nepogoda, a te najveće elementarne nepogode se otprilike proračunavaju na stogodišnjem nivou.

Moram da istaknem da je samo zahvaljujući tome što je 2014. godine Srbiju vodila SNS, premijer je tada bio današnji predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući prisebnosti uspeli smo da iz jedne od najvećih elementarnih nepogoda prođemo sa što manje štete. Žuti tajkuni nisu ostavili ni jedan čamac, nego su ga rasprodali i to su rasprodali te čamce koji su služili za vanredne situacije, za 9.000 dinara i na taj način su direktno ugrožavali život i zdravlje ljude za vreme elementarnih nepogoda. Na svu sreću, danas je Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ojačala u svim segmentima društva, ojačala i u segmentu MUP-a, sektoru za vanredne situacije, ojačala u sistemu vojske, u sistemu zdravstvene zaštite, u sistemu ekonomskog napretka i razvoja. Sinoć je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da u drugom kvartalu Srbija može da se ponosi, jer je privredni rast 15%.

Naravno, jedan od ciljeva na kome sve vreme radi predsednik Republike i Vlada jeste potpuno premrežavanje auto-putevima kompletne Srbije, ali i vazdušnim lukama, aerodromima, železničkim saobraćajem.

Moram da istaknem Moravski koridor, jer na njemu živi pola miliona stanovnika. Na njemu se nalazi 20 hiljada malih i srednjih preduzeća. Izgradnja Moravskog koridora, prvog digitalnog puta, je šansa da u taj kraj, koji su isto žuti tajkuni opljačkali do srži, dođu investitori, ulažu, kako bi se ovaj kraj razvijao, kako bi imao direktnu konekciju i sa Koridorom 11 i sa Koridorom 10. Na Vidovdan 2019. godine predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je u Lađevcima otvorio civilni aerodrom "Morava".

Takođe, sem Moravskog koridora, nastavlja se i Koridor 11. Već u januaru sledeće godine očekuje se da će od Preljine do Požege biti završena deonica auto-puta u dužini od 30 km, koja je vrlo značajna za zapadni deo Srbije i da će od Požege dalje 60 km ići prema Kotromanu, kako bi dalje išla prema Republici Srpskoj, odnosno BiH, a drugim delom ići će od Požege prema crnogorskoj granici, preko Pešterske visoravni, preko Ivanjice, do Boljara.

Sve ono što radimo apsolutno je u skladu sa planom "Srbija 2025", a to je plan i program koji je izneo predsednik Aleksandar Vučić, kako bi nam plata bila 900 evra, kako bi prosečna penzija bila 440 evra i kako bi mladi ostajali u ovoj zemlji i stvarali svoje porodice radi budućnosti i svoje, ali i radi budućnosti Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima mr Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Matić, sa saradnicima iz Ministarstva, poštovani predsedavajući, potpredsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga sporazuma i ugovora sa relevantnim evropskim finansijskim institucijama i, na samom početku, reći će da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute predloge sporazuma, odnosno ugovora iz ove objedinjene rasprave.

Sa blizu 770 miliona evra, otprilike, kolika je vrednost ovih sporazuma i ugovora, omogućićemo dalji ubrzani rast i razvoj naše ekonomije u Srbiji.

Kada govorimo o ubrzanom razvoju, moram da kažem da je Srbija zemlja koja ide krupnim koracima napred u svim segmentima. U ovo vreme velike krize izazvane pandemijom Kovida - 19, kada su svakako mnoge velike ekonomije na kolenima, Srbija pokazuje rezultate. Srbija jeste simbol novih vrednosti.

Pomenuću ovde samo neke od parametara koji govore u prilog tome koliko Srbija, kao što sam rekao, ide krupnim koracima napred.

Najpre, nije novina kada kažem da je Srbija lider na zapadnom Balkanu što se tiče investicija, sa čak preko 60% ukupnih investicija koje dolaze na zapadni Balkan i ide ka Srbiji. Sa druge strane, prošle godine, vrednost tih investicija je blizu 3,5 milijardi dolara. Ove godine smo premašili već 1,7 milijardi evra što se tiče investicija.

To govori, sa druge strane, svakako, ministarka, vi ćete to verovatno i potvrditi, o poverenju svih investitora u Srbiju. Znači, u sve ono što mi radimo u Srbiji.

Sa druge strane, nezaposlenost je ispod 10%, rast plata i penzija. Što se tiče privrednog rasta, u prošloj godini smo imali privredni pad ili rast od minus jedan procenat, što je bio jedan od najboljih rezultata, a ove godine svi pokazatelji govore da ćemo na kraju ove godine imati privredni rast od 6%.

Sa druge strane, naš BDP je na 60%. Ne vraćajući se zaista na ono vreme i ne govoreći o tome kada je bio preko 80%, moram da kažem da, recimo, jedna Nemačka ima preko 80% BDP-a, a, recimo, jedna Grčka blizu 350%. To su samo neki od pokazatelja koji govore u prilog tome što sam rekao koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, treba reći da su oni usmereni na tri oblasti. Prva - dalja izgradnja i unapređenje naše saobraćajne infrastrukture, druga - unapređenje naše životne sredine i treća - unapređenje rada javnog sektora.

Ja ću se, zbog vremena, osvrnuti samo na dva sporazuma i ugovora iz ove objedinjene rasprave.

Kada je reč o Sporazumu o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade UK Velike Britanije i Severne Irske, on definiše svakako bilateralne odnose između Velike Britanije i Republike Srbije. Krenuo je da se primenjuje privremeno od maja ove godine. Kao što znate, Velika Britanija je izašla iz EU i do tog trenutka naš odnos je regulisao SSP, a od tada ovaj privremeni sporazum.

Ono što je važno za naše odnose, tj. za odnose između Srbije i Velike Britanije, je da recimo mi imamo suficit u robnoj razmeni još od 2016. godine sa Velikom Britanijom, a u Srbiji, reći ću još jedan parametar, posluje preko 500 privrednih subjekata iz Velike Britanije. Svakako da se ovim sporazumom koji je danas pred nama podstiču dalje investicije i otvaraju vrata dalje saradnje između Srbije i Velike Britanije.

Kada je reč o potvrđivanju Ugovora o zajmu između francuske Agencije za razvoj i Republike Srbije za projekte modernizacije železničkog saobraćaja u Srbiji, moram da kažem svakako opredeljenost Srbije da investira u izgradnju novih autoputeva, rekonstrukciju regionalnih i lokalnih puteva, ali sa druge strane i izgradnja nove železničke infrastrukture, kao i revitalizacija postojećih železničkih pruga.

U ovom sporazumu imamo sve ono što je neophodno kako bismo unapredili sistem železničke infrastrukture u našoj zemlji. Dakle, revitalizacija železničke infrastrukture, obnova koloseka, obnova tunela, kao i revitalizacija velikog broja železničkih prelaza.

Građani Srbiji prevoziće novi, moderni vozovi koji će se kretati brzinom ne manjom od 160 kilometara na čas.

Na samom kraju želim da kažem, ulaganje u infrastrukturu ili bolje rečeno, što više povežemo puteve železnicom, stvaramo još jači podsticaj za dolazak investitora, otvaranje fabrika, a samim tim i novih radnih mesta. Sa druge strane, izvoz naše robe, a Srbija je dominantnija ekonomija zapadnog Balkana, i naš put biće brži, bezbedniji i efikasniji.

Na samom kraju da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Jugović.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pre svega uvaženi sugrađani, pred nama je danas nekoliko izuzetno važnih zakona. Međutim, ja bih se posebno osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu između francuske Agencije za razvoj i Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj za projekat modernizacije železničkog sektora.

Bez kvalitetne infrastrukture nema privrednog razvoja, nema ekonomskog napretka, nema stranih investicija. Koliko su važni autoputevi koje smo do sada izgradili, koje gradimo i koje ćemo tek graditi, ništa manje nisu važni ni projekti iz oblasti železničkog saobraćaja.

Srbija je poslednjih godina zaista napravila jedan veliki iskorak, zaista krupnim koracima ide napred, putem dinamičnog privrednog rasta. Čuli smo da je u drugom kvartalu rast naš od 15%, čime ne može da se pohvali nijedna druga zemlja u Evropi, putem povećanja životnog standarda naših građana, gde ćemo uskoro imati novi rast plata i penzija. Dakle, Srbija ide putem izgradnje novih škola, novih bolnica ili ukratko, jednom rečju, sveopštom modernizacijom našeg društva, našeg sistema, naše zemlje.

Možda je najbolji pokazatelj tog procesa napretka, procesa modernizacije i ovaj postupak procesa modernizacije srpskih železnica. U tom smeru, u toku je realizacija ili je u planu izgradnja brzih pruga, koja će u budućnosti promeniti Srbiju nabolje u ogromnoj meri, koja će Srbiju povezati sa velikim evropskim centrima, poput Istanbula, poput Budimpešte, poput Beča itd.

Već su uveliko u toku radovi na izgradnji brze pruge Beograd-Subotica, dužine 184 kilometra, čija je vrednost blizu dve milijarde evra, a koja je opet deo jednog grandioznog projekta, srpsko-mađarskog projekta, dakle, brze prute Beograd-Budimpešta, gde će vozovi saobraćati brzinom do 200 kilometara na sat. Ovo će biti najmodernija pruga u Srbiji, a prva deonica, Beograd-Stara Pazova biće završena već negde u septembru mesecu ove godine, da bi kada čitav projekat bude realizovan, kako je predviđeno, 2024. godine, naši građani, primera radi, iz Beograda moći do Beča da stignu za neka četiri sata, a iz Beograda do Novog Sada za svega 25 minuta.

Dakle, Srbija će pored stotina kilometara novih auto-puteva imati i stotine kilometara novih pruga. Upravo na modernizaciji naše železničke mreže može se sagledati mudrost politike državnog rukovodstva Republike Srbije. Činjenica da brzu prugu Beograd-Subotica gradimo sa kineskim i ruskim partnerima, dok sa druge strane brzu prugu Beograd-Niš, koja je takođe od ogromnog značaja za Srbiju, gradimo sa partnerima iz Evropske unije, govori da državno rukovodstvo ne vodi ni prozapadnu, ni prorusku, ni prokinesku politiku, već isključivo politiku koja je u službi građana Srbije, isključivo politiku koja je u službi povećanja životnog standarda naših sugrađana.

Kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje Srbije 2012. godine, možda je ogledalo prilika tadašnje Srbije bilo i stanje u našim železnicama. Navešću samo jedan primer koji je meni jako blizak kao Lozničaninu, koji je takođe veoma blizak svim stanovnicima Podrinja. Naime, pruga Šabac-Loznica-Brasina sagrađena je 1950. godine, da bi 2005. godine na njoj bio obustavljen putnički saobraćaj, dok je teretni nastavio da se odvija, ali brzinom od 10 do 30 kilometara na sat, što znači da je za ovu deonicu od oko 84 kilometara nekad bilo potrebno i 8,5 sati.

Dakle, u 21. veku kada vozovi putuju i brzinom većom od 300 kilometara na sat, u Srbiji Borisa Tadića, Dragana Đilasa i ostalih vozovi su Mačvom, Loznicom, Podrinjem putovali brzinom između 10 i 30 kilometara na sat. Poređenja radi, brzi voz između Pekinga i Nanđinga relaciju od 1.021 kilometar pređe za tri sata i 13 minuta.

Možemo li zamisliti investitora koji bi došao i uložio svoj kapital umesto u područje gde je, dakle, za 84 kilometara potrebno 8,5 časova da bi se savladala ta deonica? U kakvom stanju je bivši režim ostavio pruge? Ostavio je čitavo Podrinje i čitavu Srbiju bez fabrika, bez radnih mesta, bez puteva. Danas, zahvaljujući politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića, Podrinje više nije devastirano, Podrinje više nije kraj u kome mladi ne vide perspektivu za opstanak, za život.

Naprotiv, pomenuta pruga Šabac-Loznica-Brasina, nakon 13 godina, 2018. godine je rekonstruisana i na njoj je ponovo uspostavljen železnički saobraćaj, naravno, kao posledica velikih ulaganja, kako u železnički, tako i u drumski saobraćaj. Imamo u Loznicu dolazak dva velika investitora, kompanije „Adient“ i „Mint“, koje će u punom kapacitetu zaposliti više od 2,5 hiljade radnika. Realizacijom veoma važnog projekta auto-puta Ruma-Šabac, brze saobraćajnice Šabac-Loznica, Podrinje i Loznica biće dodatno otvoreni za nove investitore koji će dalje upošljavati naše sugrađane.

Ovo je politika koju dugi niz godina građani Srbije prepoznaju i kojoj daju podršku, jer ta politika znači da ćemo se u budućnosti kretati prugama gde vozovi saobraćaju brzinama 200 kilometara na sat, a ne 30, gde ćemo umesto zatvorenih fabrika imati nove investicije i nova radna mesta.

Ja ću, naravno, kao i moje kolege, podržati ova dva sporazuma jer su oni znak da ovaj zajam dalje omogućuje unapređenje železničkog saobraćaja, jer unapređenje saobraćajne infrastrukture je preduslov dolaska novih investicija, otvaranja novih radnih mesta i naravno daljeg povećanja životnog standarda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o određenim međunarodnim sporazumima koje treba da ratifikujemo kao Narodna skupština, ima i iz oblasti privrede, i trgovine, i energetike i saobraćaja. Svakako da su svi ovi sporazumi okrenuti ka Srbiji, da Srbija ekonomski ojača i postane ekonomski konkurentnija na tržištu.

Kao izvestilac Odbora za privredu, spomenuo sam i Sporazum između Republike Srbije o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske. Još jednom bih se osvrnuo na taj sporazum. Pre svega, hteo bih da pohvalim i resornog ministra turizma, koji je sada prisutan ovde. Znam koliko je ovaj sporazum za Republiku Srbiju bio jako važan, znam da je izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije postojala opasnost da izgubimo jedno jako zahtevno tržište, jako primamljivo tržište i pre svega tržište na kome se teško zauzimaju pozicije, a još teže se te iste pozicije i održavaju u nekom radu.

Razlog zašto za pohvalu, zato što mislim da smo u jednom jako kratkom roku postigli sporazum sa Ujedinjenim Kraljevstvom, što nije lako, jer znam da oni nisu baš ni laki pregovarači i da uvek gledaju kada god je neki sporazum da postignu što je god moguće bolje pozicije i benefite po sebe, što je, naravno, potpuno legitimno. Ali, zahvaljujući toj upornosti, dobili smo jedan sporazum koji ipak ne može sasvim da otkloni sve one nedostatke kada je Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo iz Evropske unije, ali to sad više nije stvar između nas i Ujedinjenog Kraljevstva, već između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije, kakav će oni kasnije sporazum da postignu. Ovo govorim samo u prilog tome da smo mi nešto u jednom delu bili efikasniji od Evropske unije i pre smo postigli sporazum sa Engleskom iliti Velikom Britanijom.

Imamo zakone koji se odnose na više saglasnosti, na više oblasti. Imamo zakone o koji unapređuju, odnosno obezbeđuju sredstva za rekonstrukciju železnice, za rekonstrukciju puteva, za izgradnju novih puteva, koji regulišu snabdevanje energijom Republiku Srbiju. Svi ovi zakoni su jako bitni.

Neko od kolega je rekao da od kada smo Srbiju priključili na Turski tok, kod Dimitrovgrada, da naše stanovništvo ima jeftiniji gas. Potpuno se slažem, da je to jedna ispravna konstatacija, potpuno se slažem da jeftiniji energent znači komforniji život za naše građane, ali postoji možda, to je naravno, jako važno, ali postoji jedan važnija stvar, Srbija je postala energetski stabilnija zemlja. Ne samo stabilnija zemlja, već i energetski jeftinija nego što je to bila pre priključenja tog gasovoda na granici između Srbije i Bugarske.

Samo bih hteo da prikažem u jednom delu kako se bivši reži poneo u tome. Nije bilo bitno što je Srbija dobila jeftiniji gas, jeftiniji energent, što će građani Srbije da imaju bolji komforniji, kvalitet života, što će privreda u Srbiji imati bolju poziciju, bolju konkurentnost i u regionu, i u svetu, njima je bilo bitno da kažu kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izgradnjom tog gasovoda na jedan veštački, neekonomski, neprivredni način, podigao rast BDP u Republici Srbiji, da bi mogao time da se hvali u nekoj, jel, te, navodnoj izbornoj kampanji. Evo čime se služi bivši režim.

Samo, znate šta, čak su još jednu stvar omašili, kada ih je upitao jedan od voditelja, novinara, šta god, koliki je to BDP Republike Srbije bio u toj 2019. godini? Rekli su mu 31, ili 32 milijarde evra. To je bio BDP za vreme njihove vlasti. Bruto proizvod Republike Srbije u 2019. godini bio je preko 50 milijardi evra. Samo pokazuje kako su oni vodili oni vodili državu i koliko su brinuli o državi i šta bi radili ukoliko bi ponovo došli na vlast u Republici Srbiji.

Ako spomenete auto-puteve i da pravite auto-puteve, evo, koleginica Milanka Jevtović Vukojičić je spominjala detaljno koridore i puteve koji treba da se rade u Republici Srbiji, primetio sam jedno njeno veliko zadovoljstvo, mogu da kažem, i sreću, kada jedan krak tih auto-puteva spomenula, koji ide prema Crnogorskoj granici, da ne ponavljam sve to. Znate šta su oni govorili o tome, šta će nama taj auto-put, on treba da razvija turizam u Crnoj Gori. Pazite, njihovu percepciju, kako gledaju na Srbiju.

Ne pravimo mi taj auto-put ni zbog koda drugog, taj auto-put pravimo zbog nas i naših građana. Zbog onih istih građana koji će da žive na toj trasi auto-puta, imati veće i bolje šanse da nađu kvalitetniji i bolji život, da poboljšaju kvalitet svog života, da ostanu tu gde su se rodili, gde su se školovali, gde su dobar deo života proveli, a ne da razvijamo turizam u nekoj drugoj zemlji. Oni neka prave svoj deo auto-puta, ako hoće, zbog turizma, a mi naše auto-puteve, naše pruge pravimo zbog naših građana i ni zbog čega više.

Sledeća kritika na koju se uvek nailazi, pošto znate, podaci nešto govore, neke činjenice ne možete da sakrijete, ne možete ni da napadate ono što se vidi, što je opipljivo. Sledeći njihov napad jeste na to, bivšeg režima, da ne trebamo mi da ulažemo u pruge, u puteve, u energetsku stabilnost, to je pogrešno, tako kažu, evo pročitajte te njihove tzv. eksperte koji su vladali Srbijom proteklih 12 godina, do 2012. godine. Kažu, ne trebamo da ulažemo u infrastrukturu, treba da ulažemo u prerađivačku industriju.

E, ljudi moji, naknadna pamet, samo nisu rekli u koju su oni to industriju ulagali dok su bili na vlasti. Evo, 12 godina gledao sam kako zemlja u kojoj sam rođen, u kojoj živim propada. Kako moji sugrađani postaju sve siromašniji, a tadašnja klika koja je bila na vlasti sve bogatija. Nisu mi rekli u koju su to privredu oni ulagali, u trange-frange metode, prodaju magle. Na prošloj sednici sam čitao spisak firmi, preduzeća, prave privrede iz Požarevca koje su zatvorili dok su bili na vlasti. Nisu uložili ni dinar, a pričaju o tome da treba se ulaže u prerađivačku industriju.

Evo, hajde da kažemo, u pravu su eto u tom delu, ali da li vi možete da dovedete nekog investitora bio on i domaći, ne mora strani, evo domaći, evo da je iz Srbije, možete li da ga dovedete u neki grad ili mesto gde nema puta ili ako u blizini nema auto-puta ili nema plovne reke ili nema železnice ili nema kvalitetno snabdevanje električnom energijom ili nema priključak za gas. Da li možete da dovedete nekog investitora? Evo, ja bih voleo da Dragan Đilas pronađe takvog, ali da otvori pravu fabriku. Ne može, to ne postoji, to se ne dešava, to ne biva. Uslov je da obezbedite ekonomski razvoj Republike Srbije jeste da imate saobraćajnu infrastrukturu, da imate energetsku samostalnost, da imate energetsku stabilnost i da izvori energije budu konkurentni, hoću reći jeftiniji ili bar isti nego što su zemljama u okruženju.

I, sad kada su vladali 12 godina Srbijom, kad su se oni bogatili, a ostatak od osam miliona stanovnika bio sve siromašniji, oni bi da uče nekoga kako treba da se ponašamo u ekonomiji kad je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla dok su oni bili na vlasti. Postavljam jedno logično pitanje, ima li kraja njihovom bezobrazluku?

Rešili smo problem u Boru, sad kažu da su u Boru robovlasnici, nisu više investitori. Rešili smo problem Sartida. Istu priču pričaju. Postavljaju sad pitanje oko energije, zelene energije, zaštite životne sredine i tako dalje. Gde god se nalazi bilo koji investitor, pa čak i iz zapadne Evrope, oni će da ga prikažu kao nekog zlog ko je došao da zaradi pare na jeftinoj radnoj snazi. A za vreme njihove vlasti prosečna zarada u Srbiji je bila 330 evra, a danas je blizu 600, 75/80% za osam ili devet godina s tim da oni nisu morali ničije dugove da otplaćuju, a mi smo morali njihove da otplaćujemo. Mi smo morali fabrike koje su oni srušili da ponovo podižemo. Mi smo morali ponovo da vraćamo ugled zemlji koju su oni srušili, jer su investitori koji su dolazili u Srbiju za vreme njihove vlasti, posle samo godinu ili dve iz te iste Srbije bežali glavom bez obzira.

Evo, njihov najveći prijatelj kada je došao u Srbiju, to je bio Ju-es-Stil, koliko su bili u Srbiji? Četiri ili pet godina i kada su videli kakvi su ovi na vlasti, kakav je Dragan Đilas, 2011. godine pakuj kofere, vraćamo vam mi vaš Sartid za jedan dolar i idemo odavde.

Međunarodni monetarni fond najuren ovde 2012. godine iz Srbije da slučajno građani Srbije ne saznaju u kakvom je stanju naša privreda, naša ekonomija, naše javne finansije da ne saznaju da ta budućnost u koju nas je vodio Dragan Đilas i bivši režim ne postoji, da je to najobičnija razvalina i provalija.

I oni sad imaju pravo da pričaju kako oni brinu o interesima građana, o interesima Srbije o tome kako oni sve znaju, a mi jel te ne znamo ništa. I šta god da uradimo i šta god da uradi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, to će da bude pogrešno i to što obilazi svako maltene naselje u Srbiji i svako selo, svaki zaselak pa i to se on dodvorava biračima.

Ne obilazi on to Srbiju da bi video kako žive njeni građani, a njihovo najviše što su mogli da budu jeste krug dvojke ovde oko Vračara, dalje odatle nisu išli, nisu ni znali kako izgleda ostatak Srbije, jer su odatle išli po ovim egzotičnim destinacijama Mauricijus i sve ostalo, da otvore bankovne račune, da provode godišnje odmore, da gledaju sa daljine, valjda sladostrasno kako Srbija propada.

Javlja se i onaj od Vuka Jeremića, Ponoš onaj, bivši načelnik Generalštaba, jel tako beše? Pa, on priča o uslovima pod kojima se prave vojne vežbe, pa koji su ciljevi, itd?

Pa kakva je bezbednost, što ne kaže, što ne kaže da je 2010. godine Dragan Šutanovac i Ponoš da su pravili reprezentativni aeromiting, znači ničim izazvani sa pilotima koji su imali 20 sati naleta godišnje, pa se desilo da je stradao pilot, da je stradao vojnik na odsluženju vojnog roka i da je uništena jedna jako skupa borbena letelica.

A recimo, pričaju o bezbednosti, tad su produžavali resurse na gumama na avionima da mogu još par puta da slete da bi Šutanovac, Ponoš, Đilas mogli da se slikaju kod tih aviona. E, takvu smo Srbiju zatekli.

I ovi sporazumi baš rade sve suprotno. Da konačno Srbija postane mnogo lepše mesto za život nego što je to bila pre 2012. godine. Da njeni građani više ne beže iz Srbije, da Srbiji vraća ugled u Međunarodnoj zajednici da kada odemo negde u inostranstvo, da se ne stidimo, da kažemo i ko smo, i iz koje sredine dolazimo.

A ovi mangupi, ja im želim da budu malo moji sugrađani u Požarevcu, jedno mesto blizu Požarevca, ne konkretno u Požarevcu, na jedno desetak, 15 godina, mislim da će biti dovoljno da se jednom nauče pameti.

Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać.