Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/272-21

1. dan rada

06.07.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:25

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1020 01 Y između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1015 02 D između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji Faza 1
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Zajedničke deklaracije u vezi sa trilateralnim pristupom pravilima o poreklu i Zajedničke dek
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Gasni interkonektor Niš - Dimitrovgrad - Bugarska (granica) između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. 0020008959 koji se odnosi na neobezbeđeni zajam do iznosa od 431.685.732,79 evra uz garanciju UKEF u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
    Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandra Tomić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas smo imali prilike u prepodnevnoj raspravi da čujemo kojih sedam sporazuma danas su na dnevnom redu i da njihova vrednost iznosi 768,8 miliona evra, što pokazuje u stvari da je to ulaganje u zeleni oporavak ili tzv. sprovođenje Zelene agende, zatim ulaganje u infrastrukturu. Najveći deo projekata je vezan za železnice i onaj deo koji je vezan za Moravski koridor, kao i za gasifikaciju Srbije i treći deo je ulaganje u javnu upravu.

    Imala sam prilike u prepodnevnoj raspravi, kada smo govorili da smo zainteresovani kao članovi Odbora za određene detalje ovih ugovora, u onom delu kolika je kamatna stopa, koliko je praktično trajanje tih kredita, kolika je marža, kolike su naknade, zato što smatramo da je to naš zadatak da kao članovi Odbora za finansije znamo osnovne stavke, odnosno karakteristike svakog od ovih sporazuma.

    Ono što smo imali prilike da čujemo to je da, recimo, Sporazum koji se odnosi na železnički sektor sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, koja je u kombinaciji sa Svetskom bankom i Francuskom bankom, 51 milion evra koji je praktično sufinansiranje, rok dospeća je 12 godina. Kao vrlo povoljan, od tri godine, u stvari ima grejs period, s tim što su kamatne stope deo koji predstavlja fiksni deo i onaj koji predstavlja šestomesečni euribor koji je promenljiv.

    Mi smo sada svesni da su na svetskom tržištu te kamatne stope sada zaista niske i u stvari ovaj trenutak u kome Srbija investira veliki deo u infrastrukturu je najpogodniji trenutak u kome sa malim kamatnim stopama ulažete u nešto što će vam donositi narednih 20 godina velike prihode za budžet, što pokazuje suštinski da te visoke stope rasta mi u stvari jedino na taj način možemo da postignemo. Druge države koje nisu imale prilike da jednostavno imaju tu finansijsku stabilnost da mogu da povlače ovakve kredite upravo zbog toga što nisu sprovodili na vreme fiskalnu konsolidaciju, ono što je Srbija sprovela, su pokazale u stvari u doba korone gde su i šta su.

    Oni koji su dobro radili svoj posao kad su u pitanju javne finansije proteklih godina su imali najmanje stope pada, odnosno rasta, odnosno i najmanje stope pada, a one zemlje koje su se pre toga zaduživale one su imale visoke stope pada i dan danas, znači godinu dana posle Kovida, jednostavno tek se sada polako vraćaju, rehabilituju, s tim što njihovi rezultati, makroekonomski pokazatelji u stvari im ne dozvoljavaju da ulaze u ovako velike investicione zamajce kao što je Srbija.

    Projekat koji se odnosi na interoperabilnost i integrisan razvoj koridora Save i Drine je projekat i sporazum koji je vredan 78,2 miliona evra i ima svoje četiri komponente. Te komponente su, pored zaštite od poplava i zaštite životne sredine, i deo koji se odnosi na upravljanje samim projektima, zatim i deo koji se odnosi na regionalnu saradnju.

    Takođe, povlačenje, rok koji se odnosi na ovaj sporazum je 30. jul 2026. godine, što u stvari pokazuje da svi ovi sporazumi jesu deo budžeta, odnosno rebalansa koji je urađen i pokazujemo u stvari da taj projekat „Srbija 2025“ uveliko je započeo, pogotovo kada pričamo o ovim infrastrukturnim projektima.

    Efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak je u stvari sporazum koji se zasniva na povlačenje finansijskih sredstava u terminu od 15 godina gde je pet godina grejs period i iznosi 86,2 miliona evra i zasniva se na dva stuba, a to su efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak.

    Kada pričamo o efikasnosti javnog sektora, vrlo je važno reći da tu postoji nekih pet akcija koje su definisane, pored modernizacije samog postupka vođenja javnih nabavki i kontrole državne pomoći, imamo i uvođenje novih registara pogotovo kada su određene socijalne kategorije u pitanju. Tako da je i taj sam postupak digitalizacije javne uprave, on se sada negde kreće potpuno po dubini. Znači, sve ciljne grupe treba da budu obuhvaćene tim postupkom digitalizacije i očito iz ovakvih projekata i ovakvih kreditnih linija Srbija to sprovodi.

    Kada se priča o zelenom oporavku, mi tu imamo deo koji se odnosi na održivi rast i razvoj u skladu sa ciljevima održivog razvoja i Agendom 2030, zatim razmišljamo o većoj otpornosti na klimatske promene. To znači da kada dođe do određenih problema usled klimatskih promena, da svaka javna uprava mora da bude spremna i organizaciono, ali i finansijski da podnese određene troškove koji nastaju usled određenih negativnih efekata kada su u pitanju klimatske promene.

    Šta to znači? Mi sada ulaganjem i preventivom u ovako, možda potencijalne probleme, mi u stvari smanjujemo mogućnost da zaista budžet Srbije doživi određene štete usled toga.

    Mislim da je to od velikog značaja da pokazujemo praktično, i Evropi, ali i svetu, da mi nemamo problem sa paketom evropskih direktiva koji se naziva tzv. „zelena agenda“, da je to nešto što mi radimo, da je to sastavni deo budžeta, sastavni deo ulaganja za budućnost, i da mi moramo da se krajnje odgovorno odnosimo prema tome.

    Kada govorimo ponovo o železničkom sektoru, još jedan od ovih sporazuma, odnosno kredita, podrazumeva sa Francuskom bankom 50% učešća Srbija, a 50% učešće praktično, francuske banke, i taj kredit je na 10 godina, s tim što je šest godina grejs period. Znači, modernizacija same železnice u vrednosti od 51 milion evra, zaduživanja, predstavlja mogućnost povlačenja kreditnih linija i modernizacija čak do 30. aprila 2027. godine.

    Program urbane sredine i otpor na klimatske promene, takođe, predstavlja jedan deo promocije principa zaštite životne sredine i Zakona o klimatskim promenama o kojima ćemo mi razgovarati, možda i sledeće nedelje, ili nekih narednih dana, pogotovo što imamo izmene i dopune koje se odnose na Zakon o klimatskim promenama, što pokazuje da se mi usklađujemo u hodu upravo, u saradnji sa svim relevantnim subjektima kada je u pitanju i region i EU, na ovu temu. Tu je kredit, naravno, 12 godina, sa tri godine grejs perioda, što pokazuje suštinski da sve ovo o čemu sada govorimo znači, da su upravo jako važni projekti upravljanja zaštitom životne sredine, pogotovo kada je pitanje upravljanja otpadnim vodama, gde Srbija zaista ulazi rame uz rame sa razvijenim ekonomijama.

    Ono što je za nas, mi smo u prepodnevnoj raspravi je dat jedan veći akcenat, to je upravo ovaj sporazum koji se odnosi na potvrđivanje finansijskog ugovora za gasni interkonektor, koji je pravca Niš-Dimitrovgrad- Bugarska granica, koji finansira EU, Evropska investiciona banka. Ono što treba reći to je da mi o tom projektu smo inače, slušali prethodnih šest, sedam godina, od strane Energetske zajednice, i u stvari, pregovori sa Vladom koji su bili, kako će EU uložiti, odnosno pomoći finansijski ovakav jedan projekat, s obzirom da je ona bila zainteresovana za tzv. diverzifikaciju, znači, mogućnost pristupa i drugih dobavljača gasa. To je ono što u stvari, trebalo finansirati, Srbija naravno, nije bila u mogućnosti da finansira i to s obzirom, da je sama sprovodila projekat sprovođenja ove trase. Ono što ste imali prilike juče da vidite to je da su spojene cevi na granici Srbije i Mađarske, kada je u pitanju ovaj gasovod. To znači da su stvoreni uslovi da ovaj projekat počinje da živi.

    Ono što možete da vidite u Izveštaju Agencije za energetiku za 2020. godinu, to je da je pored „Srbijagasa“, „Jugorozgasa“, delatnost distribucije, znači obavlja još 28 preduzeća. To su uglavnom preduzeća lokalnih samouprava, i gradova, koji moraju da poseduju licencu za obavljanje ovakvog posla. Na kraju 2020. godine bilo ih je 65 energetskih subjekata koji su imali ovaj vid licence za snabdevanje, od kojih je svega 24 aktivno bilo. Vlada Republike Srbije je u skladu sa zakonom odredila javno preduzeće „Srbijagas“, da bude snabdevač gasom i rezervi prirodnim gasom za 2020. godinu. Za sada registrovanih ima 280 hiljada priključaka koje snabdeva 31 snabdevač, što znači, da otvaranjem ovog gasovoda, i onih projekata koji su započeli pre par nedelja na osnovu Sporazuma koji smo mi osvojili, a to je gasifikacija ona tri važna okruga, to je Kolubarski, Borski i pravac Leskovac-Vranje, u stvari, Srbija postaje i gasno umrežena zemlja, i samim tim energetski stabilnija, s jedne strane.

    S druge strane, povećan stepen primene četvrtog paketa direktiva EU, koji se naziva tzv. zeleni paket u energetici, što pokazuje suštinski da mi zaista podižemo lestvicu kada su u pitanju visoki ekološki standardi. Postizanje tih visokih ekoloških standarda za nas predstavlja i postizanje visokih ekonomskih standarda, zato što samim tim, mi imamo veće prihode u budžetu, rasterećujemo naravno, elektroenergetski sistem time, ali najvažnije što jačamo privredu i samim tim stvaramo ambijent za priliv novih stranih direktnih investicija.

    Na kraju, ono o čemu smo započeli ovde raspravu, kada su u pitanju infrastrukturni projekti, a jedan od najznačajnijih je Moravski koridor, predstavlja, u stvari, ugovor o kreditnom aranžmanu, koji se odnosi na zajam u iznosi od 431.685.732,70 evra. Kada pričamo o „Behtelu“, „NK Limitid“, to je u stvari, firma koja ima ovde svoju registrovanu d.o.o. predstavništvo, i ona je dužna da izvede radove u iznosu od 110 kilometara u tri deonice. Garancija Agencije Vlade UK su 100%, što pokazuje u stvari, zaista, da postoje jako dobri bilateralni odnosi kada govorimo o zapadu, kada govorimo o Engleskoj i kada govorimo o zemlji koja je sada izašla iz EU.

    Ali, bez obzira na to sve, zahvaljujući zaista odgovornoj politici spoljnoj i unutrašnjoj koju vodi gospodin Vučić, mi imamo podršku ove Agencije da ovaj projekat se obavi sa 100% garancije, što mislim da pokazuje u stvari jednu ruku podrške za ovako jedan značajan projekat, a za nas šta znači i za građane Srbije, to je povezivanje Koridora 10 i 11 i praktično umrežavanje Srbije u tom infrastrukturnom pogledu, potpuno, da jednostavno svi regioni budu na određeni način zajedno, na istom nivou kada je u pitanju putna infrastruktura, kao što smo videli pre toga i železnička infrastruktura, što znači da za strane direktne investicije, svako ko je zainteresovan da otvara fabrike, moći će jer će imati pristup toj putnoj infrastrukturi i smanjiće troškove transporta. Cena električne energije za sve investitore ovde u Srbiji je vrlo primamljiva i subvencije koje država kao podršku otvaranju novih radnih mesta je takođe vrlo interesantna.

    Ono što se pokazalo, to je da imamo mlade, pametne ljude, to znači da kada govorimo o zapošljavanju i baratanju sa novim tehnologijama, kada su u pitanju mladi ljudi, danas su vrlo interesantni za investitore iz celog sveta. To je u stvari ono što je budućnost počela već danas i ono kada je gospodin Vučić govorio budućnost Srbije, kada je započeo da obilazi Srbiju, još pre nekoliko godina i u svakom malom gradu pokušavao da nađe koji su to potencijali koji bi zaista razvili svaki grad, gradić i opštinu koja je bila što se tiče zatvaranja radnih mesta, potpuno osiromašena do 2012. godine i nije mogla da razmišlja o tome da mladi ljudi ostaju u tim mestima, danas je ta slika potpuno drugačija.

    To je ono što ne kažemo samo mi, već kažu i druge međunarodne institucije i ne kažemo samo u pogledu finansija, nego govorimo i u političkim pregovorima i sa razvijenim zemljama EU koje danas kao što vidite ne prezaju uopšte da otvaraju fabrike u Srbiji i pre će se odlučiti za nas, koji nismo članica EU, nego za neke zemlje koje su već u sistemu kada je u pitanju sam budžet EU.

    U danu za glasanje naravno da ćemo podržati ovakav predlog ovih sporazuma, zato što smatramo da ovo daje mogućnost da Srbija dostigne i veće stope rasta, nego što je 6% planirano ovim budžetom i mislimo da zbog toga kao posledicu će imati boljitak svi građani Srbije, ne samo kroz povećanje plata i penzija, već kroz razvoj i rast i onih oblasti koje nisu direktno vezane za proizvodne delatnosti, kao što su obrazovanje, kultura i zdravstvo koje je danas broj jedan tema, upravo kada je u pitanju Kovid 19. U danu za glasanje naravno glasaću takođe za ove predloge. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Dame i gospodo, primili ste ostavku narodnog poslanika Maje Grbić na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
    Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavovi 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabrana, narodnom poslaniku Maji Grbić, danom podnošenja ostavke.
    Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
    Sada reč ima Tomislav Janković.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Tomislav Janković

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Hvala, gospodine Orliću.

    Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svedoci smo da se Srbija ubrzano razvija, da se povećava životni standard građana Republike Srbije i da je sve veći priliv kako domaćih, tako i stranih investicija, što dovodi do smanjenja stope nezaposlenosti u našoj zemlji ispod 10%. Razlog tome su pre svega uspešno sprovođene reforme u našoj zemlji, ali pre svega i ugled koji naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije imaju u svetu. Samo politički i ekonomski stabilna zemlja može da ima preduslov za privredni razvoj.

    Svi građani Srbije koji su sinoć pratili intervju gospodina Vučića na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom bili su u prilici da saznaju zaista lepe vesti vezano za našu ekonomiju, ali i za činjenicu da je samo u prvih šest meseci ove godine u našu zemlju došlo više od milijardu i sedamsto miliona evra stranih investicija, što jasno govori da je Srbija mesto prihvatljivo za strana ulaganja, a neke su projekcije do kraja 2021. godine da će iznos stranih investicija biti veći od 3,5 milijarde evra, što zaista govori o jednom impozantnom podatku koji daje velika očekivanja da se povećaju i plate i penzije u našoj zemlji i da se poveća naš životni standard.

    Što se tiče same industrijske proizvodnje u Srbiji, ona je u martu 2021. godine bila za 6,1% veća u odnosu na mart 2020. godine, a u odnosu na prosek za 2020. godinu veća za čak 9%. Kada poredimo period januar-mart 2021. godine sa istim periodom u prošloj godini, imamo povećanje 3,8%, što jasno govori da smo i u periodu pandemije ostvarili dobre rezultate. Sve navedeno nas dodatno obavezuje da donesemo zakone koji se odnose na razvoj saobraćajne infrastrukture, ali i ostale infrastrukture, kako bismo na izvestan način podigli konkurentnost domaće privrede, povećali privrednu aktivnost i poboljšali životni standard građana Republike Srbije.

    Ja ću danas govoriti o tri predloga zakona. Oni se pre svega odnose na modernizaciju naše železnice, zatim na razvoj koridora reke Save i Drine i na izgradnju gasnog interkonektora.

    Kada govorimo o srpskim železnicama, slobodno mogu da kažem da se radi o jednom od simbola srpske državnosti. Na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbiji je priznata nezavisnost i dobila je još četiri nova okruga, to su Niški okrug, Pirotski, Vranjski i Toplički. Na ovom kongresu Austrougarska je pomogla našoj zemlji da dobije nove teritorije, ali je uslovila posebnim konvencijama i nametnula jednu obavezu – da se izgradi pruga od Beograda do Vranja, a zatim nastavak pruge do Turske i Bugarske.

    Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom 3. jula 1881. godine udario temelje srpskim državnim železnicama. I upravo pre tri dana srpske železnice beleže jedan veliki jubilej, to je 140 godina u funkciji naše zemlje i našega naroda. Kako je rasla država i kako je bila ekonomski jača, tako je i železnica rasla i ona je pratila razvoj naše zemlje i davala veliki doprinos, ali delila je sudbinu našeg naroda i naše države u ovom periodu od 140 godina.

    Tokom devedesetih godina, usled ratova, sankcija, NATO bombardovanja, ovaj vid saobraćaja je sve manje imao značaj. Godine 2000. na vlast dolaze predstavnici DOS-a, koji su uništili privredu i sve privredne aktivnosti i tada nastaju novi problemi. Samo u periodu od 2003. do 2012. godine više od 400.000 građana Republike Srbije ostalo je bez posla i samim tim to je uticalo na ekonomski razvoj naše zemlje, na pad privredne aktivnosti. Imamo pre svega i negativan uticaj na naš železnički saobraćaj, gde se javljaju u kašnjenja u prevozu roba i usluga. Ovaj vid saobraćaja je sve više gubio značaj u odnosu na ostale vidove saobraćaja i zato je bilo vrlo važno ulagati u novu saobraćajnu infrastrukturu, u nove kilometre pruga, lokomotive, vagone, železničke stanice i drugo.

    Godine 2012, kada SNS dolazi na vlast, država ulaže značajna sredstva. U saradnji sa Evropskom unijom, sa Ruskom Federacijom, sa Kineskim investicionim fondom, sa Kuvajtskim fondom za razvoj značajno se unapređuje rad srpskih železnica i samo u decembru ove godine biće potpuno modernizovana železnička pruga Beograd – Novi Sad, a onda u planu je i nastavak pruge do same mađarske granice.

    Predsednik Aleksandar Vučić je 26. aprila u Briselu dogovorio podršku Evropske zajednice za modernizaciju pruge između Beograda i Niša, kao i od Niša do granice sa Severnom Makedonijom. Znači, mi ćemo u vrlo kratkom vremenskom periodu u potpunosti modernizovati našu prugu od severa od Subotice, zatim preko Beograda, Niša i do granice sa Severnom Makedonijom i tada ćemo dati veliki doprinos u prometu roba, ljudi i usluga, pre svega radi njihove bezbednosti, ali i na kraćem putu.

    Što se tiče samog ovog projekta modernizacije naše železnice, radi se o projektu koji se finansira od sredstava Svetske banke i Francuske agencije za razvoj. Ukupan iznos je 102 miliona evra. Mi smo u Zakonu o budžetu za 2021. godinu predvideli ta sredstva. Zadužujemo se 51 milion evra od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i 51 milion evra od Francuske agencije za razvoj. Ovaj projekat ima tri komponente. Prva komponenta je ulaganje u infrastrukturu i upravljanje imovinom na način da se poveća pre svega bezbednost svih učesnika u saobraćaju, da se ubrzaju procedure. Druga komponenta se odnosi na jačanje institucija i upravljanje projektima i tu ima tri podkomponente, to je sektorsko upravljanje, ljudski kapital i upravljanje projektom i uključivanje građana. Treća komponenta se pre svega odnosi na uspostavljanje okruženja za dalju modernizaciju naše železnice. Verujemo da kroz ova sredstva, kroz ove projekte ćemo dodatno uticati da se poboljša pre svega sigurnost svih učesnika u ovom vidu saobraćaja i da se poveća privredna aktivnost u našoj zemlji.

    Drugi vrlo važan projekat o kome želim danas da govorim jeste projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine. Radi se o jednom sporazumu koji je država Srbija potpisala sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u maju mesecu ove godine. Ukupna vrednost ovog projekta je 78.200.000 evra. Poseban značaj jeste pre svega ekonomsko povezivanje zemalja Zapadnog Balkana kroz jačanje institucija i jačanje procedura u zemljama koje povezuju reke Sava i Drina.

    Ovaj projekat ima za cilj da se smanje troškovi trgovine i poveća efikasnost transporta na Zapadnom Balkanu. Takođe, jedan od veoma značajnih ciljeva ovog projekta jeste da se smanji rizik od poplava i suša. Nažalost, mi smo svedoci da su ubrzane klimatske promene i da vrlo često naš region zahvataju poplave i suše, na taj način ugrožavaju kako građane Republike Srbije, tako i građane okolnih zemalja i samim tim se povećava ranjivost ovog područja.

    Ovaj projekat ima četiri komponente vezano za Republiku Srbiju. Prva komponenta je, rekao bih, najznačajnija, obzirom da se za nju izdvaja 65 miliona evra i ona se pre svega odnosi na integrisani razvoj koridora reke Save i veoma je značajna za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Sremska Mitrovica i naseljeno mesto Mačvanska Mitrovica, koja je na desnoj obali reke Save. Ova komponenta se bavi pre svega zaštitom od poplava i upravljanjem životnom sredinom. Četrdeset osam miliona evra se izdvaja za rekonstrukciju višeg nasipa na desnoj obali i levoj obali reke Save.

    Konkretno, u Mačvanskoj Mitrovici se radi rekonstrukcija keja dužine 3,2 kilometra, a pre nekih godinu i po dana u Sremskoj Mitrovici, na levoj obali, zahvaljujući pre svega ministru Nedimoviću, koji je ujedno i potpredsednik Vlade, i Svetskoj banci, mi smo uspeli da obezbedimo rekonstrukciju keja dužine kilometar i 50 metara, gde su postavljeni mobilni paneli. Na taj način je u potpunosti zaštićena leva obala reke Save i grad Sremska Mitrovica sa preko 40.000 stanovnika, ali i bogato kulturnoistorijsko nasleđe koje se nalazi u našem gradu. Kroz zaštitu desne obale reke Save pored naseljenog mesta Mačvanska Mitrovica ovaj projekat će značajno uticati na zaštitu i specijalnog rezervata prirode bara „Zasavica“, ali i okolnih mesta koja su u neposrednoj blizini Mačvanske Mitrovice.

    Drugi značajan projekat, koji želim da napomenem ovom prilikom, jeste pre svega, sredstva koja se ulažu u lučku infrastrukturu, u Sremskoj Mitrovici i to je najveći iznos sredstava za sve luke, na prostoru naše zemlje, 17 miliona evra se ulaže u luku Sremska Mitrovica, što je preko dve milijarde dinara i biće izgrađeni i novi terminali za naftne derivate, za opasne materije, za rasutu robu, tj. žitarice. Obzirom da je samo područje Srema i Mačve bogato poljoprivedom, da imamo jako razvijenu industriju, ovo će u velikoj meri uticati na dalji privredni razvoj, kako Srema, tako i Mačve, ali i okolnih regija u neposrednoj blizini.

    Podsetiću vas, da smo 2012. godine, na prostoru Srbije, imali preko 40 hiljada kontenjera koji su transportovani, skladišteni na prostoru Republike Srbije, a krajem 2019. godine na prostoru naše zemlje je preko 100 hiljada kontenjera skladišteno i transportovano, što dovoljno govori da se razvija privredna aktivnost, da se povećava životni standard i kupovna moć naših građana i kroz razvoj lučkih saobraćaja, u velikoj meri će se poboljšati i životni standard naših građana.

    Druga komponenta se odnosi, pre svega na reku Drinu. To je integrisano upravljanje koridorom reke Drine, što podrazumeva aktivnosti usmerene na zaštitu od poplava i upravljanju životnom sredinom. Radi se više rekonstrukcija duž desne obale reke Save i desne obale reke Drine, tako da je vrlo značajno da se zaštiti taj deo Mačve, kako ne bi došlo do izlivanja reka i ne bi bili ugroženi, kako građani, tako i privreda.

    Treća i četvrta komponenta su, komponente koje se bave pripremom i upravljanjem projektima. Osam i po miliona evra za upravljanje projektima i miliona i 600 hiljada evra se odnosi na različite vrste regionalnih studija, to su plan upravljanja slivom reke Save i hidrološke procene, strategija prilagođavanja klimatskim promenama za sliv reke Save, planiranje i razvoj turizma na koridorima reke Save i Drine i master plan za nautički turizam i ekoturizam.

    Ovo jasno više govori da pored sredstava koji su usmereni na zaštitu životne sredine, na samo spasavanje od poplava, kroz ovakve projekte se i misli na razvoj turizma, obzirom da su i reka Drina i reka Sava vrlo interesantna područja, odnosno reke u koje treba ulagati i nautički turizam je nešto što u velikoj meri može da doprinese razvoju turizma na prostoru, kako naše zemlje, ali i susednih zemalja.

    Takođe, želim da vas upoznam sa dva projekta koja smo sproveli u gradu Sremska Mitrovica, a direktno se odnose na zaštitu građana od elementarnih nepogoda. To su projekti koji su finansirani iz sredstava EU, 2017. godine smo jedan projekat realizovali pod nazivom „Odgovor na vanredne situacije“, gde su partneri bili grad Sremska Mitrovica, opština Šid, Brčko Distrik i opština Brod, sa strane BiH. Vrednost projekta je bila oko 630 hiljada evra, gde smo sredstva usmerili, pre svega na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava, ali i na kupovinu različite opreme koja je u funkciji, u slučaju vanrednih situacija.

    U aprilu mesecu, ove godine, takođe jedan vrlo značajan projekat, to je „Jačanje kapaciteta institucija zaštitu i spasavanje“, na prostoru BiH i Republike Srbije. Znači, projekat koji se finansira iz IPA dva programa EU, gde su partneri vodoprivredna preduzeća „Sava“, iz Sremske Mitrovice, ronilački klub Sremska Mitrovica, a sa strane BiH to je grad Tuzla i njihov Crveni Krst. Vrednost projekta je nešto više od 517 hiljada evra i takođe sredstva će biti usmerena na jačanje kapaciteta u slučaju vanrednih situacija.

    Ovo jasno govori da grad Sremska Mitrovica, ali i čitav taj prostor, zaista jedan prostor, odnosno gradovi i lokalne samouprave, gde su zaista zainteresovani države i gradovi, iz neposrednog okruženja, da zajedno konkurišemo kod IPA projekta, da odužujemo sredstva i sa ovim projektima, koji se ovde već nalaze u različitim fondovima, možemo da preventivno delujemo i da poboljšavamo, kako naše kapacitete na prostoru naših lokalnih samouprava, ali i jačanje ljudskih kapaciteta i kupovinu opreme koja će biti značajna za delovanje u vanrednim situacijama.

    Zašto je važno uvek odgovarati i biti deo, da kažem, ove evropske priče? Zašto je važno konkurisati na evropske projekte? Pa, pod jedan, dobijamo sredstva od EU, veliki broj lokalnih samouprava nisu danas u prilici, izuzev grada Beograda, možda i grada Novog Sada, uz dužno poštovanje svih ostalih lokalnih samouprava, nisu u mogućnosti da svoja sredstva izdvoje, kako bi mogli da reše neke krupne probleme, znači koristimo sredstva EU.

    Drugi razlog je što se vrši transfer iskustva i znanja u prekograničnom regionu, znači, sarađujemo sa državama i lokalnim samoupravama van prostora u naše zemlje. Treći razlog je što kroz prekograničnu saradnju dajemo jedan mali simboličan doprinos našoj zemlji na putu ka evropskim integracijama iz razloga što naša administracija priprema se i sprovodi određene standarde koje propisuje EU. Četvrti razlog, po meni, koji nije materijalne prirode, ali je vrlo značajan, posebno sa saradnju sa Republikom Hrvatskom i BiH, jeste da se kroz saradnju kroz IPA projekte na izvestan način anuliraju sve negativne posledice i sva dešavanja iz 90-ih godina, obzirom da živimo na području koje je bilo zahvaćeno ratovima, sukobima. Na ovaj način se povezuju lokalne samouprave, građani, da kažemo, te tenzije padaju i na ovaj način pokazujemo da moramo da sarađujemo i želimo da sarađujemo sa lokalnim samoupravama i narodima iz susednih zemalja, jer vanredne situacije ne poznaju ni naciju, ni veru, ne poznaju ni granice, a zajedno kada se udružimo svakako možemo da odgovorimo na adekvatan način i da se zaštitimo. Pre svega da zaštitimo ljude, materijalna dobra, našu industriju i sve ono što postoji na prostoru naših lokalnih zajednica.

    Sledeći zakon o kome želim da govorim, jeste zakon koji se odnosi, odnosno finansijski ugovor koji se odnosi na Gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica i on je potpisan između Republike Srbije i Evropske investicione banke, u maju mesecu ove godine. Ukupan iznos zajma koji je Srbija uzima, jeste 25 miliona evra. Jedan od prioritetnih projekata koji obezbeđuje povezivanje našeg gasovodnog sistema sa neposrednim okruženjem i veoma je značajan zato što kroz ovaj gasovod čiji je kapacitet 1,8 milijardi metara kubnih gasa, mi zadovoljavamo 80% ukupnih potreba u našoj zemlji.

    Obzirom da samo na prostoru naše zemlje imamo negde kapacitet oko 20% ukupnog prirodnog gasa, koji nije visoko kaloričan, na ovaj način povećavamo stepen sigurnosti snabdevanja naše zemlje, ali samim tim i čitavog regiona. Dajemo i dobru osnovu da se razvija i distributivna mreža na prostoru centralne i istočne i južne Srbije. Kada se ovaj projekat bude realizovao on će dati više nekih pozitivnih rezultata.

    Prvi rezultat je pre svega veće korišćenje prirodnog gasa u sektoru široke potrošnje, izgradnje novih sistema za transport i skladištenje prirodnog gasa. Zatim, efikasnije i ekološki prihvatljivije korišćenje same energije i smanjenje svih onih materija koje zagađuju našu životnu sredinu. Krajnji cilj jeste da se bezbedno snabdeva kako korisnici u domaćinstvima, tako i privreda. Verujem da će ovaj projekat dodatno uticati na povećan stepen modernizacije naše privrede i ekonomičnost naše privrede i da će dati jedan pozitivan efekata na opšti životni standard u našoj zemlji, ali i povećanje same životne sredine.

    Kao što je danas napomenuo ministar Mali, ovi svi projekti o kojima danas govorimo vredni su nešto više od 768 miliona evra. Znači, velika sredstva se ulažu na prostoru naše zemlje i to je dokaz da SNS, naš predsednik Aleksandar Vučić zaista vodi računa o životnom standardu naših građana, da ulažemo u infrastrukturu. Samo kroz ulaganje kroz infrastrukturu, u saobraćajnu infrastrukturu, kroz ulaganje u zdravstvo, mi podižemo pre svega bezbednost naših građana, podižemo životni standard, a to je jedan dobar osnov da se podignu plate i penzije i da građani Srbije u narednom periodu osete benefite svega onoga što mi danas radimo.

    Danas je zaista veliko zadovoljstvo biti deo poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, jer donosimo kvalitetne, dobre predloge zakona i na ovaj način kao narodni poslanici dajemo svoj doprinos da se Srbija dalje modernizuje i da se Srbija dalje razvija. Zahvaljujem na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem se.
    Reč ima narodni poslanik, Vladica Maričić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladica Maričić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

    Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo osam međunarodnih sporazuma i ugovora i kada sam razmišljao šta povezuje sve ove međunarodne sporazume i ugovore o kojima danas raspravljamo, došao sam do zaključka da je to politika predsednika Aleksandra Vučića, njih povezuje razvoj Republike Srbije, povećanje BDP i povećanje standarda naših građana.

    Kako smo sinoć iz usta predsednika Aleksandra Vučića mogli da čujemo Srbija je u drugom kvartalu 2021. godine ostvarila rekordni rast od 15%. Takođe, u prvih šest meseci 2021. godine uspeli smo da privučemo više od milijardu i 700 miliona stranih direktnih investicija.

    Ovo su impresivne činjenice, ovo su činjenice koje su za nekadašnju Srbiju bile, prosto nemoguće, a koje su za Srbiju danas realnost, ali i činjenice koje su možda nedovoljne za buduću Srbiju, odnosno za budući razvoj Srbije, jer Srbija mora dalje da se razvija, Srbija mora da gradi dodatnu infrastrukturu koja će privući još više stranih investicija i još više podići životni standard naših građana.

    Ciljevi koje predsednik Aleksandar Vučić, postavio u programu Srbija 20-25 su jasni. To je prosečna zarada od 900 evra u Republici Srbiji.

    Prvi sporazum o kome danas želim da govorim, jeste Sporazum koji će omogućiti izgradnju gasnog interkonektora na trasi Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica i koji će spojiti gasovodne sisteme Srbije i Bugarske.

    Ovaj projekat, vredan je oko 85,5 miliona evra. Kredit koji mi danas odobravamo, iznosi 25 miliona evra, dok će donacija Evropske unije u vidu garanta za ovaj projekat iznositi oko 49,5 miliona evra.

    Znači, Srbiji preostaje da iz budžeta isfinansira još oko 11 miliona evra. Ukupna dužina trase gasnog interkonektora kroz Srbiju, znači od Niša do Bugarske granice iznosiće oko 109 kilometara i taj gasni interkonektor biće dvosmeran i magistralan.

    Iz pravca Bugarske prema Srbiji, njegov kapacitet iznosiće 1,8 milijardi metara kubnih gasa godišnje, što je negde oko 80% trenutnih potreba Srbije za ovim energentom.

    U suprotnom pravcu iz pravca Srbije prema Bugarskoj njegov kapacitet će biti znatno manji, oko 0,15 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

    Iz ovih činjenica jasno je da će ovaj gasni interkonektor, pre svega služiti zadovoljavanju gasnih potreba Republike Srbije. Takođe, Srbija zahvaljujući njemu postaje i tranzitna zemlja i moći da naplaćuje tranzitnu taksu za sve one zemlje koje se nalaze dalje na trasi gasovoda.

    Do 31. decembra 2020. godine u Srbiju je gas mogao ući samo iz jednog pravca, iz pravca Mađarske. To je ruski gas koji je prelazio preko Ukrajine.

    Predsednik Aleksandar Vučić, 1. januara 2021. godine u ranim jutarnjim časovima otvorio je gasovod Balkanski tok, koji je deo većeg gasovoda Turski tok i sada Srbija ima dva pravca snabdevanja gasom.

    Balkanski tok, odnosno Turski tok isključuje Ukrajinu na toj trasi, tako da bitno doprinosi povećanju energetske bezbednosti Republike Srbije, jer ona više ne zavisi od političke situacije na posovjetskom prostoru.

    Kada gasni interkonektor između Srbije i Bugarske bude izgrađen i počeo sa radom Srbija će dobiti i treću trasu za snabdevanje gasom, a dobiće i mogućnost snabdevanja gasom iz drugih izvorišta, čime će se značajno povećati energetska bezbednost naše zemlje.

    Pre nekih, 30, 40 godina o energentima se govorilo kao o robi i govorilo se o tržištu energenata.

    Danas više niko energente ne posmatra kao robu, već isključivo govori o energetskoj bezbednosti zemlje, odnosno da li će zemlja imati dovoljno energenata da obezbedi stabilan rast u budućnosti.

    Srbija intenzivno radi na gasifikaciji celokupne svoje teritorije. Mi smo pre neke tri nedelje ovde u formi zakona dali garancije za izgradnju razvodnih gasovoda koji gas treba da dovedu u četiri okruga, u Republici Srbiji.

    To je Kolubarski okrug, to je Zaječarski okrug, Borski okrug i Pčinjski okrug.

    Primena gasa je velika. Pre svega, gas kao energent primenljiv je u privredi i tamo gde dođe gasovod, gde imamo gasni priključak možemo računati na nove direktne strane investicije, onih investitora u čijoj proizvodnji je potrebno postizanje velike količine energije, a ujedno je potreban jeftin i relativno ekološki energent.

    Primena je i u komunalnim sistemima za pokretanje gradskih toplana. Na primer, Gradska toplana u Nišu 96% toplotne energije koju proizvede, proizvodi od prirodnog gasa, a svega nekih 4% od mazuta ili lož ulja.

    Primena gasa je značajna i za domaćinstva. Ono što sam detektovao u razgovoru sa građanima, kao problem i kao prepreku za veću primenu gasa u domaćinstvima, pre svega jeste još uvek visoka cena priključka na gas i država bi u narednom periodu mogla da razmotri subvencionisanje cene priključka na gas, kako bi on postao pristupačniji većem broju domaćinstava.

    Drugi problem, koji sam detektovao jeste što se na gasnu mrežu može priključiti samo legalizovani objekat, tako da i lokalne samouprave tu imaju svoju ulogu kroz proces ozakonjenja, gde će veći broj objekata dobiti mogućnost da se priključi na gas.

    Što se ostalih sporazuma tiče, oni omogućuju da Srbija dalje gradi i razvija svoju putnu železničku, ali i rečnu infrastrukturu. Srbija je u ovoj godini započela, gradi ili će do kraja godine započeti ukupno osam autoputeva. Jedan od njih, predmet je i naše današnje rasprave. To je Moravski koridor.

    Autoput koji treba da spoji Koridor 10 sa Koridorom 11, odnosno Jugoistok sa jugozapadom zemlje. Takođe, Srbija investira u razvoj svoje železničke infrastrukture.

    Svima nam je drago što je Narodna Republika Kina naš čelični prijatelj stala iza projekte izgradnje brze pruge, na trasi od Beograda do Budimpešte, ali izgradnja brze pruge, tu se neće zaustaviti, jer je nova trasa za brzu Prugu, od Beograda ka Nišu, i od Niša dalje ka makedonskoj granici, i za tu železničku infrastrukturu predsednik Aleksandar Vučić, obezbedio je podršku EU.

    Ono što u geopolitici evroazijskog kontinenta izgleda nemoguće da oko jednog projekta jedan lider okupi i Narodnu republiku Kinu i EU, predsednik Aleksandar Vučić je postigao.

    Oko izgradnje železničke infrastrukture u Srbiji, okupio je ta dva nepomirljiva svetska činioca, a sve u interesu Republike Srbije. Takođe, važan projekat iz oblasti izgradnje železničke infrastrukture, važan za moje sugrađane u Nišu, jeste rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš Dimitrovgrad, posebno jedna njegova komponenta koja podrazumeva izgradnju obilazne jednokolosečne pruge za putnički i teretni saobraćaj, oko Niša. Popularno izmeštanje pruge iz srca Niša.

    Znamo da je pruga koja deli gradsku opštinu Palilula, iz koje ja dolazim od ostatka grada, veliki problem Nišlija, kako u saobraćaju, tako i za dalji razvoj grada.

    Kada ovaj projekat bude okončan, pruga više neće deliti Niš na dva dela, već na trasi te pruge moći će da se izgradi Bulevar, poznat pod nazivom južni bulevar, koji će da zaokruži saobraćajni prsten oko Niša i smanji gužve u saobraćaju koje trenutno postoje u centru grada i omogući dalji razvoj Niša, kao urbanog središta jugoistočne Srbije.

    Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, u danu za glasanje podržati svih ovih osam sporazuma i ugovora. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala.

    Reč ima Ljiljana Malušić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ljiljana Malušić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Hvala, gospodine Orliću.

    Potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo Sporazum o partnerstvu, ali i Ugovor o kreditu, Sporazum o zajmu, a sve zarad boljitka Republike Srbije.

    Onako kako se vodi spoljna politika u Republici Srbiji nekad je moglo samo da se mašta. Nažalost, nikome nije bilo stalo u tome da li treba sarađivati sa Narodnom Republikom Kinom. Skrajnuli su Rusiju, skrajnuli su i mnoge jako bogate zemlje. A zašto? Pa, zato što su imali diktat iz inostranstva sa kim i kako da radi ta žuta alternativa koja je bila od 2000. do 2012. godine. Bilo, ne ponovljivo se.

    Spoljna politika se radi na način na koji to radi Vlada Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova i gospodin Vučić, predsednik Republike Srbije i to vrlo uspešno. Svi ovi sporazumi i zajmovi samo govore o tome koliko su ljudi, inoparnteri, zainteresovani da se ulaže u Republici Srbiji, o tome koliko je Republika Srbija avanzovala, koliko je moćna u odnosu na devedesete, odnosno 2000. do 2012. godine. Setimo se samo kako je to izgledalo u periodu vladanja žutog preduzeća od 2000. do 2012. godine - bilo, ne ponovila se.

    Evo, krenuću o železnici, koja je bila potpuno devastirana. Što reče moj uvaženi kolega u prethodnim izlaganjima, kada sednete u neki voz, prosečna brzina u Republici Srbiji je bila 30 kilometara. Pa, što reče moj uvaženi kolega gospodin Rističević, kao da sednete u diližansu, pa kad krenete, ko zna kad ćete da stignete.

    Mojoj koleginici gospođi Jevtović Vukojičić je trebalo od Priboja do Beograda dođe sedam do osam sati – bilo, ne ponovilo se. Sada, od kako je renovirana pruga Beograd – Valjevo sa prosečnom brzinom od preko 100 kilometara, u Valjevo se stiže za 45 minuta, pa se do Priboja putuje sada pet sati. Naravno, to je mnogo i zato smo uzeli ove kredite, dva puta po 51 milion evra, jedan kredit je od Francuske razvojne agencije, a drugi je od Međunarodne banke za razvoj, da bismo devastirane pruge, mostove izgradili ponovo, da bismo revitalizovali, da bi ovo bila jedna moderna zemlja.

    Mi idemo jako brzo u svaku rekonstrukciju. To je jedna zemlja koja može da se ponosi izgradnjom auto-puteva danas. Izgradili smo preko 350 kilometara autoputeva, gotov je Koridor 10, gradimo Koridor 11, gradi se auto-put „Karađorđe“, gradimo Moravski koridor, gradimo brzi put Šabac – Loznica, gradimo Fruškogorski koridor, počeće sa gradnjom. Znači, još osam autoputeva će se graditi, a renovira se svaka pruga u Srbiji. Naravno, neće moći sve odjednom, ali renoviraće se pruga od Beograda, pa do granice sa Crnom Gorom, pa će moja koleginica moći da stigne za tri sata, kao svuda u svetu, a kada budemo izgradili brze pruge, kao što ćemo graditi od Beograda preko Niša do granice sa Severnom Makedonijom, a upravo se završava prva deonica brze pruge od Beograda do Novog Sada i ja mislim da će ona biti puštena u promet već negde u novembru mesecu.

    O tome smo već govorili ovde, ali treba reći da smo radili projekte vrlo uspešno, da je Republika Srbija odradila svoj projekat, takođe Republika Mađarska, da smo projekte predali partneru koji će to graditi, a to je Narodna Republika Kina. Objedinjeni projekti sada, kao što vidite, gradi se ta predivna brza pruga, tako da ćemo do Budimpešte stizati za dva i po do tri sata.

    Republika Srbija nekad i sad. Prosečna plata u Republici Srbiji 2012. godine iznosila je 29.400 dinara, a danas iznosi u Beogradu 700 evra, u Srbiji 540 evra, sa tendencijom da u Programu 2020-2025 ta prosečna plata bude 900 evra, prosečna penzija 440 evra.

    O tome kako mi vodimo spoljnu politiku, jer da ne vodimo dobro, da nismo implementirali u sopstveno zakonodavstvo sve zakone iz EU ne bismo ni dobili ove kredite, a zahvaljujući gospodinu predsedniku, gospodinu Vučiću i njegovim konekcijama i tome što se okrenuo sem zapadu i istoku, sa izvanrednom saradnjom sa Narodnom Republikom Kinom, Rusijom, zemljama BRIK-a, mi danas imamo masu investicija. Mi smo, zahvaljujući Narodnoj Republici Kini, potpuno revitalizovali rudnik Bor, koji je prošle godine imao najveći izvoz u Srbiji, takođe Železaru Smederevo. Takođe, pravimo tehnološke parkove. Gradi se i radi na sve strane. Republika Srbija, polako ali sigurno, može da stane rame uz rame uz savremene razvijene zemlje, iako smo bili potpuno devastirana zemlja, koja je bombardovana preko 45, pa možda i 50 puta. Iako smo izgubili u Balkanskom, Prvom i Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih preko dva miliona ljudi, našao se gospodin Vučić, jedan jedini koji je sa ponosom počeo da obeležava sve praznike u spomen žrtvama tih ljudi koji čine da mi danas živimo slobodno u ovoj divnoj zemlji. Znači, prvi i jedini i ne plaši se da priča o NATO bombardovanju i ne libi se da priča o pogromu nad Srbima i to je ta moderna Srbija u kojoj mi danas živimo, u kojoj se sve gradi, u kojoj samo u Beogradu ima preko deset hiljada gradilišta, u kojoj najveći projekat u ovom delu Evropi, „Beograd na vodi“, jedna od najlepših promenada u ovom delu Evrope. Predivno gradilište sa predivnim parkovima, sa predivnom infrastrukturom. Tako se radi to u Republici Srbiji.

    Upravo juče… Mogla bih ja da pričam o tome šta smo sve uradili, da ne pričam o penzionerima koji su, doduše, 2014. godine poneli najveći teret. Zahvaljujući teškim reformama smo i došli do ovde danas, da polako ali sigurno budemo najuspešnija zemlja na ovom delu Balkana, ali i njima nikad u životu nije bila penzija kao sada i stalno će dobijati benefite, jer zahvaljujući njima i njihovim precima i mi danas uživamo plodove rada, a na nama je da bude samo bolje, bolje, bolje, da mnogo više radimo, da mnogo više gradimo.

    Tako ćemo renovirati u Republici Srbiji sve pruge. Renoviraćemo i sve puteve. Po tome smo prvaci.

    Moram da napomenem još i „Mali šengen“, koji je, zahvaljujući mudrosti i pameti našeg predsednika, potpisan između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Šta to znači? Promet robe, kapitala, usluga, prepoznavanje kvalifikacija i, ono što je najvažnije, ljudi će moći da uz pomoć lične karte, to smo izdejstvovali, doći da rade u jednu od ove tri zemlje.

    Ponudili smo i partnerstvo Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Ako hoće, biće njima bolje. Ako neće, nama će svakako biti bolje.

    Ono što je deficitarno u Republici Srbiji su, nažalost, postala zanimanja. Mi u ovom momentu nemamo dovoljno ljudi koji bi, evo, konkretno u „Beogradu na vodi“, radili, pa se onda uvoze ljudi iz Rumunije, iz Severne Makedonije, iz svih krajeva bivših nam republika.

    Sigurna sam da će, s obzirom na bolji standard, na boljitak u Republici Srbiji, na mnogo toga boljeg u Republici, ljudi početi da se vraćaju. Počeli su da se vraćaju mladi ljudi. U Srbiju se vratilo 90 hiljada mladih ljudi, a da li znate zašto? Pa, zato što smo odvojili 500 miliona evra za projekat zapošljavanja za mlade i to je ono sa čime se ja ponosim. Na mladima svet ostaje.

    Što se tiče ostalog, setimo se samo kada je počela pandemija, u Republiku Srbiju se vratilo 400 hiljada ljudi. Naravno, nisu svi ostali. Došli su ovde da prime vakcine, jer je Republika Srbija, zahvaljujući Vladi i gospodinu Vučiću i zahvaljujući dobrim konekcijama, upravo zahvaljujući dobro vođenoj spoljnoj politici, dobila četiri vrste vakcina. Mi smo jedina zemlja u svetu koja je imala četiri vrste vakcina.

    I pored četiri vrste vakcina, postoje lobiji koji su protiv vakcinacije, pa bih ja molila ovu omladinu da shvate ozbiljno ovo što sada govorim i ne samo ja, nego mnogo stručniji ljudi od mene, da prime vakcinu, jer se pojavio novi soj Kovida, koji nije možda toliko smrtan, ali ostavlja strahovite posledice. Upravo sam pročitala da može da dođe i do pojave šećera u krvi. To su mladi ljudi, oni treba da rade na prokreaciji, na tome da stvaraju porodicu i decu, a ne da slušaju pojedine ljude koji em nisu kompetentni, em govore protiv toga da se ne treba vakcinisati, a prvi su stali u red za vakcinu. Molim vas, ovo je 21. vek. Spasavanje života je upravo u vakcinaciji.

    Još mnogo toga mogu da pričam kada govorim o rezultatima našeg predsednika i Vlade. Otvoreno je preko, sam predsednik je otvorio preko 230 fabrika, a otvoreno u Srbiji preko 350. Nekada je nezaposlenost iznosila 26,5%, danas iznosi, sa sve pandemijom, 9%. Evo, upravo je juče otvorena, odnosno postavljen je kamen temeljac za fabriku u Novoj Pazovi MTU, nemačka kompanija. U prvoj fazi zapošljavaće 500 ljudi, u drugoj 2000 ljudi, što znači boljitak i za samu Novu Pazovu. Verovatno će na birou biti još 2% ljudi. Ide se ka tome da mi budemo u svetskom proseku, a to znači da će, ja mislim, moja procena je za godinu, dve dana ispod 5%.

    Hvala na pažnji. Živela Srbija!
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Hvala vama.
    Reč ima Rajka Matović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Rajka Matović

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

    Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze veoma važni sporazumi i ugovori koji se tiču velikih infrastrukturnih projekata koji su među najznačajnijim u ovom trenutku u Srbiji.

    Ispred nas se nalaze sporazumi o unapređenju železničke infrastrukture, unapređenju ekologije, gasifikaciji Pirotskog okruga, tj. izgradnja gasovodne mreže Niš-Dimitrovgrad, ugovori o izgradnji koridora i autoputeva, među kojima je svakako možda najznačajniji i najinteresantniji Moravski koridor. Dužina Moravskog koridora je oko 112 kilometara i kraj njegove izgradnje se očekuje za 2024. godinu.

    Kada govorimo o unapređenju železničke infrastrukture, ovim ugovorima predviđeno je ulaganje u obnove kritično važnih deonica i tunela kroz sam centar glavnog grada, ali i izgradnja druge faze glavne železničke stanice u centru Beograda.

    Takođe, predviđeno je unapređenje pružnih prelaza i svi smo, nažalost, svesni činjenice kakvi su putni prelazi danas u Srbiji i da je neophodno njihovo renoviranje i adaptiranje. Sa druge strane, u železničku infrastrukturu nije ulagano decenijama unazad.

    Nedavno smo imali priliku da kao članovi skupštinskog Odbora za saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, zajedno sa resornim ministrom, posetimo radove na izgradnji brze pruge Beograd-Novi Sad u Čortanovcima i zaista je to jedan veliki kapitalni projekat koji je impresivan. Ova pruga predstavlja jednu od najmodernijih pruga u ovom delu Evrope.

    Ova deonica Beograd-Novi Sad, potom Beograd-Subotica je deo međunarodnog železničkog koridora Beograd-Budimpešta, a na dalje kasnije Beč, tako da, građani Beograda, a i Srbije, će biti u prilici da sednu u voz u Beogradu i za par sati budu u Budimpešti.

    Koliko to predstavlja ekonomski važan napredak, možemo samo da zamislimo, jer Budimpešta je jedan veliki i turistički i ekonomski centar i koliko će to ubrzati razmenu i ljudi i roba i usluga, ali i same robe.

    Ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu nije samo puko povezivanje ljudi i mesta od tačke A do tačke B. To su veliki i važni kapitalni projekti koji vuku našu privredu napred, a samim tim i našu ekonomiju.

    Ja dolazim iz opštine Surčin i u ovoj relativno maloj opštini očekujemo nekoliko velikih infrastrukturnih projekata. Trenutno je u izgradnji povezivanje autoputa „Miloš Veliki“ od Surčina do Novog Beograda i očekuje se izgradnja nacionalnog stadiona. Upravo ova dva velika infrastrukturna projekta veoma utiču na kvalitet građana opštine Surčin.

    Naime, otvaranjem autoputa, povezivanjem ove opštine na sam autoput, očekuje nas otvaranje novih industrijskih zona, to znači dovođenje novih investitora i novih radnih mesta za naše građane.

    Sa druge strane, izgradnja nacionalnog stadiona ne predstavlja izgradnju samo običnog terena za fudbal, već naprotiv, celog kompleksa i cele infrastrukture koja se tu od pratećih sadržaja očekuje.

    Cene nekretnina u opštini Surčin već dosta rastu i procene su da će taj trend samo da se nastavi, a samim tim, ne rastu samo cene nekretnina u Surčinu, već raste i sam standard građana ove opštine.

    Kada govorimo o lokalnim razvojima i lokalnim stvarima, moram da se osvrnem i na ugovor koji se tiče projekta razvoja koridora reke Save i reke Drine, kojim je predviđeno unapređenje zaštite od poplava i omogućavanje prekogranične saradnje u vodnim oblastima.

    Veoma je važno da napomenem da će ovim projektom biti obuhvaćena izgradnja i sanacija nasipa na odabranim kritičnim područjima duž koridora reke Save i da će tako biti obnovljen nasip na reci Kolubari, koji štiti grad Obrenovac od poplava, ali i deo nasipa na Novom Beogradu. Svi se, nažalost, sećamo poplava iz 2014. godine i zaista ne smemo da dozvolimo da se tako nešto ponovi. Zato je ovo veoma važno za naše građane.

    Ovim projektom je takođe predviđeno i ulaganje u lučku infrastrukturu u Sremskoj Mitrovici. Reka Sava prolazi i kroz opštinu Surčin u dužini od 40 kilometara i zaista smo svesni koliki je to turistički potencijal i koliko zapravo to predstavlja resurs.

    Sva ova ulaganja i svi ovi sporazumi o kojima danas diskutujemo znače otvaranje novih radnih mesta, znače povećanje i plata i penzija.

    Sinoć je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao da će prosečna plata u Srbiji u januaru naredne godine biti 612 evra, da je prosečna plata u Beogradu trenutno 705 evra, a da se očekuje u januaru naredne godine da prosečna plata u Beogradu bude 770 evra.

    Zarade naglo skaču, jer smo zaista ojačali i kao država i kao društvo, ali smo bili spremni na teške ekonomske reforme, koje je upravo predsednik preduzeo, a mi smo ga pratili.

    Mislim da zaista više o našoj politici, o politici SNS ne treba govoriti, jer zaista, kada se okrenete oko sebe, vidite građane koji imaju posao, koji imaju pristojne zarade, vidite da pored globalne ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa, mi nismo stali ni sa velikim kapitalnim projektima, da su mnoge škole, domovi zdravlja, bolnice u Srbiji obnovljene, a da će mnoge biti obnovljene u narednom periodu.

    S druge strane, imate opoziciju koja se jedino bavi pretnjama, uvredama, iznosi neistine i laži i o predsedniku SNS, ali i o svakom članu SNS, i kojima je jedina politička poruka da je Aleksandar Vučić kriv. Kriv je valjda zato što više ne mogu da kradu državni novac i da ga prebacuju na svoje privatne račune po Mauricijusu i Hong Kongu, što ne mogu preko svojih ofšor kompanija da troše državni novac i da ih prebacuju na svoje privatne račune. To je jedini razlog besa i Đilasa i Obradovića i Tepićke i Jeremića. Nije njih briga niti za narod, niti za državu, već isključivo za njihov lični interes.

    Ali, ja zaista ne želim da zamaram ni vas, drage kolege, ni vas, uvaženi predsedavajući, više o njima, jer najbolje o njima govore njihovi rezultati i njihovo delovanje i to da im je danas cenzus od 3% zaista visoko na lestvici izbora.

    Ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati set ovih sporazuma koji se danas nalaze ispred nas. Hvala.