Hvala, gospodine Bakarec.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, i ono što ja kažem da je uvek za mene najbitnije - narode Republike Srbije, pred nama su dva predloga o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i o Visokom savetu sudstva i moje skromno mišljenje jeste da su ti zakoni u skladu sa načelom sudijske stalnosti i nezavisnosti koje Republika Srbija poštuje.

Prema ovim izmenama i dopunama zakona, propisuje se da je jedan sudija nezamenjiv, da je stalan na svojoj funkciji, osim ukoliko ne učini teži disciplinski prekršaj ili ukoliko ne učini neko krivično delo, što je u skladu sa evropskim principima, ali je u skladu i sa evropskim putem na kojem se Srbija trenutno nalazi.

Ja bih podsetio naš narod da smo mi započeli i postupak promene dela Ustava koji se tiče nezavisnosti sudija, odnosno načina njihovog izbora, te želimo da taj izbor bude nezavistan od Narodne skupštine i time povećavamo nezavisnost našeg sudstva, iako u medijima često čujemo suprotno, kako mi baš u Narodnoj skupštini napadamo sudije, utičemo na njih. Mi zapravo radimo drugačije i to pokazujemo i delima, a ne rečima.

Što se tiče predloženih kandidata za predsednike sudova, sutra je glasanje pa ćemo videti koje ćemo izabrati. Ono što je evidentno jeste da je Visoki savet sudstva predložio kandidate koji su svi završili državni fakultet, što moram da pohvalim. Moram da kažem da mi kao država moramo omogućiti studentima, ne samo budućim sudijama, već svim studentima koji su završili državne fakultete, pogotovo onima koji su bili na budžetu, da nakon fakulteta ostanu da žive u Srbiji, da ovde rade, da se bore za svoju budućnost, jer na taj način i oni vraćaju državi za to što studirali o trošku države i država ima korist od njih samih, odnosno od njihovog znanja, a naravno i oni sami.

Svi predloženi kandidati su položili i pravosudni ispit u roku od dve, tri godine od diplomiranja, što je najkraći mogući rok i to je zaista za svaku pohvalu.

Poštovana ministarka, ja bih zaista voleo kada bismo u budućnosti mogli našim studentima pravnog fakulteta pravosudni ispit da makar malo olakšamo. Zašto? Tu dobijete ovoliku količinu knjiga, znate i sami ste ga položili, i veliki deo tog gradiva je potpuno neupotrebljiv u praksi, a veoma je težak za učenje. Po meni je to bespotrebna prepreka ka uspehu u životu naših budućih i sudija i advokata i pravnika i javnih beležnika itd. i voleo bih da olakšamo to našim studentima. Siguran sam da bi im mnogo, mnogo značilo.

Sudijama koje će sutra biti izabrani, tu uključujem i Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, zaista želim puno sreće u daljem radu, a siguran sam da im sreća neće biti potrebna jer su to sve iskusni kandidati sa mnogo godina radnog staža.

Pošto biramo Republičkog javnog tužioca, voleo bih da porazgovaramo o dva krivična dela. Prvo krivično delo jeste poreska utaja. Mi smo kao država sproveli reformu poreske uprave. Time smo napunili naš budžet i omogućili to da imamo po čitavoj Srbiji neke investicije. Ovo krivično delo je nažalost u Srbiji veoma rasprostranjeno. Znate, ja jako volim naš narod, jako volim sve nacionalnosti koje žive na teritoriji Republike Srbije, ali imamo čudan mentalitet koji glasi otprilike ovako – da li želiš da kod lekara bude sve sređeno, da imaju sve lekove i opremu – želim, da li želiš da imaš sređen put – želim, da li želiš da imaš sređen park – želim, a da li želiš da platiš porez – pa naravno da ne želim, briga me da platim porez.

U sređenim evropskim državama se zna i postoji ono pravilo – samo dve stvari moraš da uradiš u životu, a to je da platiš porez i da umreš. Moramo raditi na hvatanju učinilaca ovog krivičnog dela, pogotovo onih tajkuna koji to rade i da time povećamo prihode u našem budžetu, a onda iz našeg budžeta da taj novac direktno damo naših građanima.

Drugo krivično delo o kojem bih želeo da govorim je po meni preširoko definisano. To je trgovina uticajem. Ono u našem zakonu se sastoji od primanja nagrade ili kakve druge koristi u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, pri čemu samo posredovanje treba da se ostvari korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja.

Sada, pogledajte koliko je to preširoko definisano. Ispada da smo svi ovde učinili nekada u životu to krivično delo. Da objasnim to na prostom srpskom jeziku – ukoliko bih ja kao narodni poslanik, recimo, nazvao nekog direktora komunalnog preduzeća i zamolio ga – nemoj, molim te, da ugasiš to ženi vodu, bolesna je, nema veliku penziju, ne može da plaća račune i on me posluša, ispada da sam ja učinio krivično delo trgovina uticajem iako sam učinio dobro delo. Dakle, moramo da suzimo definiciju tog krivičnog dela.

Kada smo kod tih krivičnih dela želeo bih da spomenem i ono što je moj poštovani kolega već spomenuo, a to je genocid, to krivično delo genocida koje se u poslednje vreme u našoj okolini samo baca onako, toliko da je potpuno izgubilo svoj smisao. Videli smo u ponedeljak na pregovorima u Briselu da je naša delegacija otišla sa najboljom namerom da ostvari neki dijalog. Žali Bože uopšte i para za karte, za put što su dali, jer prištinska delegacija uopšte ne želi nikakav dijalog, žele samo da miniraju, da dođe do sukoba, jer izgleda da je to u njihovom cilju.

Optužili su nas za tri genocida nad Albancima, što je potpuna neistina. Dakle, ja tu postavljam jedno logično i normalno pitanje – kako to da su Srbi svuda činili genocide, a jedino Srba više nema? Zar nije genocid kada proteraš 200.000 Srba sa teritorije Kosova? Zar se nije genocid dogodio u Jasenovcu? Zar nije genocid kada proteraš 250.000 Srba iz Hrvatske?

Dakle, nažalost su i neki naši narodni poslanici otišli i pravili sastanak, to su poslanici parlamentarne opozicije, da im ni ne spominjem imena, pravili sastanak ni manje ni više nego sa Aljbinom Kurtijem. Govorio sam o tome već za ovom govornicom, kako u našoj politici mora postojati jedan crvena linija koju niko ne sme da pređe.

U redu je da se vlast i opozicija bore jedni protiv drugih, ali mi se u toj borbi ne smemo nikada boriti protiv svoje države, ne smemo raditi protiv svoje države, ali dobro, ta načela očigledno ne važe za neke od nas. Ja bih rekao za većinu naše opozicije, nažalost.

Isti ti poslanici su podneli i Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koju bismo mi, navodno, trebali da usvojimo, što naravno nećemo učiniti. Nažalost, istu takvu rezoluciju je, videli ste, donela i naša bratska Crna Gora. Ja bih sa ove govornice jasno poručio da narodi Srbije i Crne Gore i pored toga moraju nastaviti da se poštuju i moraju nastaviti da sarađuju, a što se tiče njihovih političara ne bih trošio reči na njih, oni su obrukali, oni su izdali onaj narod koji ih je na krilima litija zapravo i doveo na vlast.

Videćete, poštovani narode, kako će te rezolucije o genocidu u Srebrenici samo da niču po okolnim državama, biće prepisane od reči do reči. Cilj svega toga nije ni malo naivan. Naime, oni žele da stvore pravni osnov za ukidanje Republike Srpske, te želim da im pošaljem jednu kratku, ali jasnu poruku – ima nas ovde koji drugu zemlju osim Srbije nemamo, ima nas koji volimo našu zastavu, ima nas koji volimo našu himnu i koji smo spremni da se borimo za ovu zemlju, tako da iza nas, iza našeg mandata nešto ovoj zemlji ostane. Dokle god je takvih ljudi u Srbiji, i mladih i starih, možete samo da sanjate o uništenju Srbije i o ukidanju Republike Srpske.

Živela Srbija! Živela Republika Srpska!

Zahvaljujem.
Reč ima Andrijana Avramov.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko i saradnici, poštovane kolege narodni poslanici, današnji predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i dopuna Zakona o VSS, kao i odluke o izboru Republičkog javnog tužioca i predsednika sudova su veoma važne, pre svega zbog građana Srbije i države Srbije u celini.

Ovim predloženim izmenama postižu se evropski standardi, obezbeđuje se bolje poštovanje vladavine prava, obezbeđuje se nezavisno i nepristrasno sudstvo.

Sve ovo su naše obaveze u skladu sa započetim procesom evropskih integracija, pre svega mislim na nedavno otvoreni Klaster 1 u kome se nalaze osnovna prava i pravosuđe.

Mišljenje GREKA, odnosno grupe država protiv korupcije, za sprečavanje korupcije i Saveta Evrope o borbi protiv korupcije je da je Srbija napredovala, da se Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je u pitanju borba protiv korupcije i da je ispunila većinu preporuka GREKA koje se odnose na sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.

U poslednjem Izveštaju iz 2020. godine se navodi da je ispunjeno gotovo 70% preporuka koje se odnose na narodne poslanike, kada je u pitanju sprečavanje korupcije, ako kod sudija i tužilaca više od 80%. To potvrđuje da je Srbija ostvarila vidljiv napredak.

Od 1. marta 2018. godine država Srbija je počela da sprovodi Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa, kada je reč o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na osnovu koga su uspostavljena četiri regionalna antikoruptivna centra pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Zahvaljujući primeni ovog zakona doneto je više stotina pravosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a među procesuiranim licima nalaze se visoki funkcioneri, predsednici opština, takođe i sudije.

Ono što je važno da napomenem jeste da partijska knjižica više nikoga neće štititi u Srbiji, a od ruke pravde nisu izuzeti ni visoki funkcioneri vladajućih stranaka.

Jasno je da postoji opredeljenost države Srbije da se ozbiljno uhvati u koštac sa borbom protiv korupcije, o čemu svedoči i donošenje Zakona o poreklu imovine.

Navedeni zakon je usaglašen i sa GREKO preporukama i predstavlja krovni antikorupcijski propis. Građani Srbije dobro znaju kako je prethodni režim sproveo katastrofalnu reformu pravosuđa zbog koje svi danas ispaštamo.

Za razliku od njih, mi smo nastavili proces sveobuhvatnih reformi u državi, pa i kroz reformu pravosuđa kako bi obezbedili pravnu sigurnost za sve naše građane, kao i da omogućimo dolazak stranih kompanija, investitora i veću ekonomsku stabilnost zemlje.

Pred nama su brojni izazovi kada je reč o vraćanju poverenja građana Srbije u naš pravosudni sistem i to svakako moramo da imamo u vidu i naravno da pravosudni sistem radi bolje po tom pitanju. Očekujem od kandidata koji dobiju naše poverenje u danu za glasanje da svoj posao obavljaju savesno i odgovorno, poštujući Ustav i zakone naše zemlje. Takođe želim da verujem da će izabrani kandidati raditi u interesu zadovoljenja pravde svih građana Srbije, poštujući zakone ove zemlje da će svoj posao obavljati na profesionalan i nepristrasan način.

Pravosuđe mora da ostane treća nezavisna grana vlasti, bez političkih uticaja i pritisaka, jer na tome se zasniva svaka demokratski orijentisana zemlja i njen pravosudni sistem, a pre svega mislim na načelo podele vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu. Hvala.

Hvala.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Hvala potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas se nekako ponosim, ne samo danas, nego i inače, kada slušam svoje uvažene kolege, gospodina Atlagića koji me je ganuo. Čovek koji je veliki patriota, čovek koji može ovu salu da digne na noge, čovek koji je preživeo sve i svašta, čovek čija je glava bila ucenjena, čovek koji je bio kada je bilo najteže u Saboru Hrvatske poslanik. Profesore Atlagiću, bravo za vas.

Nekad kada spomenete Srbe i srpski narod, glava dole, e pa ne može. Dosta je bilo, glava gore. Slušam svog uvaženog kolegu Bakareca koji me je takođe ganuo svojim izlaganjem, koji ima petlju, koji ima želju i volju posle toliko godina da kaže šta misli. Srbi su genocidan narod – nikada nisu bili, niti će biti.

Sram bilo onog ko to izgovori. Otišao je naš predsednik da se pokloni senima, žrtvama. Bilo je žrtava sa obe strane. Jednom zauvek, znate li šta znači genocid? Istrebljenje jednog naroda. Kako je onda moguće da u Srebrenici žive Srbi i Muslimani i da imaju za predsednika Srbina? Bilo, ne ponovilo se. Bilo je žrtava sa obe strane. Gonocid je istrebljenje. Šta je onda Jasenovac. kada pričam o tome, mučno mi je i potpuno sam otišla u drugom pravcu, jer moram da odam priznanje ovim divnim ljudima koji prosto žive za ovu Srbiju i nama daju krila. O tome treba govoriti.

Govoriću i o gospođi Dolovac, ali moram, mora iz mene da izađe to, prvo da čestitam Kurban-bajram svim građanima Srbije islamske veroispovesti, da ga slave u miru, da ga slave s ljubavlju, to su naša braća, mi svi zajedno živimo ovde. Sve ljude delim na dobre i one koji to nisu, a to, genocid, Kosovo. Genocida nije bilo i tačka. Stavljam tačku na genocid. Srbi nikada nisu bili genocidan narod. Srbi su se celog života borili, uvek su imali odbrambene ratove i Balkanski rat i Prvi svetski i Drugi svetski rat, i ratovi devedesetih, poginulo je dva miliona ljudi. Kako mi možemo da budemo genocidan narod? Nikako. Mi smo stradalni narod.

Kosovo je srce Srbije. Republika Srbija ima dve pokrajine, severnu Vojvodinu i južnu Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je centar duhovnosti. Tamo je Pećka patrijaršija, mi imamo više od stotinu manastira i crkava. Pričaju tzv. Albanci sa Kosova, postoje Albanci koji žive u Albaniji, ovi se zovu drugim imenom, da smo mi genocidan naorod. Nismo nikada, niti ćemo biti. Oni su na našoj teritoriji, imaju sva prava i više od toga. Nas su prognali, prvo bombardovanjem 1999. godine, pa, veliki pogrom 2004. godine. O tome treba pričati, a ne orkestrirani napad na predsednika Republike, Hrvatske, Crne Gore i BiH, samo zato što treba da se prizna Kosovo. Pa, koje Kosovo. Naše. Srpsko Kosovo i Metohija. Kosovo sa zvezdicom, rekli neki sa zapada. Kosovo i Metohija, srce Srbije.

Ne može žena koja je tamo rođena da ode u prodavnicu. Gde su tu ljudska prava. Nama spočitavaju da treba da imamo vladavinu prava. Pa, imamo je. Evo, sve živo uređujemo, donosimo i novi Ustav, sve živo radimo. Mi, a najmanje grešaka u istoriji mamo mi. Ne kažem ja da smo mi bezgrešni. Nismo. Mi smo jedan dobar narod, mi smo jedan intelektualan narod. Tesla je naš, Pupin je naš, Mileva Anštajn je naša, Milankovć je naš. Svi sportisti ni manje zemlje ni više zlatnih medalja. O tome treba pričati.

Zašto je sada orkestriran napad na nas. Zato što smo među najboljima u Evropi, 58% nam je dug BDP, i šta sad? Treba nas skrajnuti, treba nas poubijati, treba da nestanemo sa lica zemlje, treba da damo Kosovo, treba da damo verovatno i posle i dalje, šta treba da damo?

Ovo je naša zemlja, mi živimo ovde. Mi smo, primamo sve ljude na ovom svetu, ali nećemo dati svoje, pobogu. Uradite ovo, da biste uradili to. Mi uradimo sve što se od nas traži i opet još nešto, i opet još nešto, i dokle to još nešto. Dok je ovakvih ljudi u ovom parlamentu, prvo, svi smo za predsednika i svi ćemo ustati ako bilo šta treba. Sramotno je što neko nema program, pa onda udari na predsednika i njegovu decu. Kletve, kakve kletve, pa, ko to još radi, primitivizam. Koji je ovo vek.

Ako nešto želiš da uradiš, uradi tako što ćeš da ustaneš i kaže moj program za naredne izbore taj, taj i taj, pa, građani Republike Srbije glasajte. Valjda je to normalno i civilizovano u čitavom svetu. Tražili ste da spustimo cenzus, jesmo, sa pet na tri, a vi ste doneli kada mi treba da mi izađemo na izbore sa tri ste popeli na pet. Eti, imate sve što ste tražili to ste dobili. Šta sad ne valja? Sad smo genocidan narod. Nikada nismo bili genocidan narod. Nikada. Onda to preformulišete u to, eto, par pojedinaca, a ne čitav narod. Ovo je divan narod. Ko god dođe u Srbiju vraća se po 10, 50 puta. Zašto? Zato što smo jedan dobar narod. Jedva čekamo da ugostimo ljude. Narod pun empatije.

Pogledajte šta je bilo sa vakcinama. Dobili vakcine i delimo našoj braći. Mi moramo da živimo u dobrim odnosima sa susedima. Potpisali smo Mini šengen, da bi se povezali ekonomski. Pa, i to valjda ne valja, svi kažu dobro, ali opet neka braća da priđu. Zašto? Zato što ga je potpisao Aleksandar Vučić. Treba da mu skinu kapu. Dobili su vakcine svi koji su poželeli i dan danas. Imamo četiri vrste vakcina, malo li je. Da vakcina košta 200 evra, poubijali bi se ovde da prime vakcine, a pošto su besplatne i pošto neko moli da primi vakcine, jer je mnogo manja šteta kad primite vakcinu nego kada se razbolite, ma, nema šanse, ko zna kakve su vakcine, antivakserski program radi, poumiraćemo. O, ljudi moji.

Sada ću da se vratim, ovo rade moje emocije, i zahvalna sam mojim govornicima, zato što su u meni podstakli patriotizam.

Što se tiče izbora gospođe Dolovac, pa apsolutno nemam ništa protiv. Ona je bila toliko uvažena u vreme DOS-a i DS-a, toliko ste je hvalili. Evo, sada treba da izaberemo ženu, odjednom ništa ne valja. Kako je to moguće? Samo zato što je SNS ponovo bira. Mi je ne biramo ljudi. Mi nemamo veze. Ovo su predlozi VSS, konkretno za nju republički javni tužioci. Znači, nema veze.

Šta bi sa etičkim odborom, etičkim kodeksom? Neka se neko izjasni. Otkud toliko pogrda na račun ove žene koja je imala hrabrosti da se suprotstavi kriminalu i korupciji. Odjednom ne valja. Što reče moj uvaženi kolega, pa nisu izbijali iz kancelarije i maltretirali ženu, pratili je kao policija. Sad odjednom ne valja.

Treba se setiti samo te pogubne politike 2008. i 2009. godine kada je preduzeće DOS-a otpustilo hiljadu sudija. Taj ceh smo mi platili. To što oni nisu radili 45 miliona evra košta. Otpustili su sudije koje nisu lojalne zamislite, a sudstvo nezavisno. Sudije dostojanstvene i hvala Bogu jesu, 95% radi kako treba da radi, ali uvek postoji onaj procenat, onih 5% koji muljaju, rade šta hoće. Neću da im navodim imena, prosto rekla sam da više neću da im dajem na važnosti, ali ću možda inicijale.

Na primer, M.R. prepoznaće se, ako neće šta ću ja da mu radim. Sećate se kako je sklanjao predmete. Nema predmeta, zastareo predmet, da čistačicama da bace. Onda ovaj čuveni M.M. što je otpustio čitavu Gnjilansku grupu, o tome sam pet puta pričala. Onda kaže za silovanje trinaestogodišnje devojčice koja pritom ostane trudna, da je to folklor romski. Sram da ga bude. Onda takođe kaže da je ubica, silovatelj deteta, da mu je doživotna kazna, taman posla doživotna kazna, kako, pa to nije humano, a humano je da se dete siluje i ubije. Znači i toga ima.

Molim ovaj etički odbor da se pozabavi takvom vrstom sudija, da mi pročistimo, ne mi, nego vi pročistite redove takvih sudija, jer je sudstvo nezavisna državna institucija ili bi bar kao takva trebala da bude.

Sada ću samo taksativno da navedem koliko je SNS sa svojim koalicionim partnerima učinili za dobrobit sudstva, za tog devastiranog sudstva u smislu kako se nekad radilo, a kako sad. Prva sam se sudila i 12 godina je trajalo suđenje, pritom sa dokazima, znači to je moglo da se završi za dve godine. Okej, kažu nagomilali su se predmeti. Kad, od pre sto godina? Sad više nema tih nagomilavanja pošto smo umreženi, pa ako ima mnogo predmeta koji su u Beogradu, oni idu u druge krajeve Republike Srbije. Sigurna sam da će to sudstvo da radi mnogo bolje i brže nego što je radilo.

Sada idemo malo šta je sve urađeno, na primer koliko. Ne znam samo da li imam vremena zbog drugih kolega, ali ću taksativno da nabrojim. Renoviran je jedinstveni šalter za informacije u prekršajnom sudu u Zrenjaninu. Zrenjanin je do 2012. godine izgledao sumorno, jezivo, strah za oči, prljavo, kancelarije pretrpane, predmeta nema. Uz pomoć USAD-a i naravno Vlade Republike Srbije taj sud je renoviran i sada je za ponos i diku čitavog Zrenjanina. Renovirana je masa sudova. Sud u Aranđelovcu renoviran, palata pravde u Kragujevcu, treba da se završi najsavremeniji sud koji će sadržati 11 pravosudnih institucija na jednom mestu, renovirana palata pravde, završeni Prekršajni sud u Beogradu u kome postoji 105 sudnica.

Mnogo toga se radi, mnogo toga je izgrađeno već. U Leskovcu petospratno zdanje Osnovnog suda završeno. To je takođe bila jedna ruina. Upravo sada u februaru mesecu počela je da se renovira zgrada Prekršajnog suda u Beogradu koja će biti gotova do kraja godine. Tako treba da se radi. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poslednji na listi prijavljenih za reč, prof. dr Dragoljub Acković.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj raspravi o Predlogu zakona o dopuni Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama je dosta govoreno.

Govoreno je i ono što je trebalo na početku da kažem, a reći ću sada. Svim vernicima muslimanske veroispovesti, među kojima su i mnogi pripadnici moga naroda, želim srećan jučerašnji praznik. Neka u miru provedu naredno vreme i naredne godine.

U nastavku o današnjem dnevnom redu želim da pomenem samo, pošto su sve gotovo taksativno kolege govorile, nešto o Etičkom odboru, kao stalnom radnom telu Visokog saveta sudstva, čije se nadležnosti propisuju i donosi se Poslovnikom o radu Etičkog odbora i propisivanje obaveza izrađivanja izveštaja o radu Etičkog odbora Visokog saveta sudstva i poštovanje odredaba Etičkog kodeksa.

Etički kodeks poštuju svi normalni ljudi, čini mi se bar, ali smo imali prilike da ovih dana čujemo mnogo neetičnosti u raspravama sa predsednikom Vučićem u Briselu. Naime, Aljbin Kurti je pominjao neke genocide za koje ja, koji dobro poznajem istoriju, nikada nisam čuo. A što ja nisam čuo nije ni strašno, ali što mnogo ozbiljniji i pametniji ljudi od mene nisu o tome ništa čuli, to me već zabrinjava.

Gde je ta etika? Gde je etika u tome da Aljbin Kurti kaže da je hiljade i hiljade žena albanskih silovano, da je hiljade ubijeno, itd? Da li se Aljbin Kurti i njegovi prethodnici Hašim Tači i Haradinaj… Haradinaj je ubio celu romsku svadbu od 16 svatova, samo zbog toga što su mu bili na putu. O tome postoje podaci, o tome je pisano i svi svedoci su poubijani. Bilo je došlo gotovo do suđenja u ovom slučaju.

Aljbin Kurti bi morao da zna još nešto. Tu knjigu koju pominje, to je knjiga Nataše Kandić. U njoj postoje i ovi podaci, da je Alilaj Nusret ubijen 20.5.1998. godine, to je prvi Rom koji je nestao, pa onda još 50 narednih imena, a ja sad tu preskačem, da vas ne bih opterećivao. Napominjem da je prvi Rom koji je ubijen 1999. godine Adem Delet, da je ubijen 19.5.1999. godine, pa je posle (ne čuje se) ubijen 6.7.1999. godine, pod brojem 42. je Demirović Džemila, 1.7.1999. godine, Fazdir Agafur 3.7.1999. godine, Hajder Abarem 25.3.1999. godine, i tako nekoliko stotina imena.

Ovu knjigu ja bih želeo da gospodin predsednik ima sa sobom, a kad mu se nađe neki tako pametan, da zna da optužuje zemlju Srbiju za genocid nad narodom, na kome zaista nikada nije bilo genocida, da mu pokaže.

Želim samo da zahvalim svima vama na današnjoj raspravi i tome što ste me koliko-toliko saslušali, jer nije vreme ni mesto da se o ovim stvarima sada posebno govori. Hvala vam, poštovana gospodo i gospođe. Živela Srbija.

Zahvaljujem profesoru Ackoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96? Da li reč možda žele predstavnici predlagača, Vlade i Visokog saveta? (Ne.)
Saglasno članu 98, stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1, 2, 7. i 8. dnevnog reda.
Zahvaljujem svima koji su uzeli učešće u današnjem radu.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.