Zahvaljujem, dr Orlić.

Pre nego što započnem svoje današnje izlaganje, moram da odgovorim na ono što moja koleginica možda iz nekog razloga nije htela da kaže, ali vrlo jasno znamo ko su ti koji krše sva pravila zakona u Republici Srbiji, pa i onog koji reguliše delokrug rada REM-a, a to su prekogranični kanali Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, naravno, da ne zaboravimo onu drugu, jaču kariku verovatno, koji zaista državi Srbiji niti plaćaju porez, niti imaju bilo kakvu obavezu koja je svakako zakonom nešto što je pretpostavka delatnosti i bavljenja medijima u Srbiji, a svoj program, kako kažu, emituju, reemituju, ko će to više pohvatati, iz Luksemburga.

Ono što je jako važno, evo, ovo je informaciju za koju narodni poslanici i građani Srbije ne znaju, ja ću je podeliti sa vama, a to je da je luksemburški REM zapravo zatražio sastanak sa našim, odnosno srpskim REM-om i da će se tu kao tema isključiva i jedina upravo naći kršenje zakona i sve ono što je delokrug rada i tiče se upravo emitovanja iz njihove zemlje i mislim da će tu biti vrlo zanimljivo ispratiti epilog.

Što se tiče nezavisnosti kandidata koji i danas sede kao članovi Saveta REM-a, ja sam i maločas spomenula gospođu Juditu Popović ne tendenciozno zaista. Uz svo poštovanje svih članova REM-a, ja sam iskreno glasala. Da li sam se pokajala, to je već moja stvar, ali svakako mogu vam reći da je nezavisno i pojedinačno mišljenje ono što je dobrodošlo u svakom nezavisnom organu koje samostalno odlučuje i koje je oslobođeno političkog pritiska, pa tako i danas dva kandidata koja imamo priliku da biramo, složiću se sa svojim koleginicama iz dva prethodna izlaganja, zaista jesu podjednako stručni, podjednako bogate biografije, radne biografije koja zaista govori u prilog tome da koga god budemo izabrali, on će zaista biti odličan reprezent pre svega udruženja koje ga je kandidovalo, odnosno predložilo i da ćemo imati još jedno stručno mišljenje u Savetu regulatora koje će svakako pomoći u daljem radu.

Ja sam spomenula, rekla sam da mi se ne zameri, nije zaista tendenciozno, ali eto imamo jednu priliku da vidimo tu različitost mišljenja i ono što Judita Popović misli i uglavnom se oglašava, ne znam iz kog razloga, ne želim čak ni to tendenciozno da pretpostavim, na nekim Đilasovim medijima, gde ona kaže da su ove fotografije zločina koje su prikazane, dakle, monstruoznost Belivukovog klana, koje, po mom ličnom stavu, zaista mora da ugledaju svetlost dana. Fotografije blurovane, kakve moraju da budu, zaista je neophodno da građani Srbije vide kako bi shvatili punu sliku onoga što je ta kriminalna grupa, kriminalna organizacija činila na teritoriji Republike Srbije.

Istraga je još uvek u toku. Sve ono što ne smeta istrazi, a moraju građani da budu upoznati, svakako je dobro da jesu jer čini mi se da niko od nas nije mogao ni da pretpostavi svu svirepost i monstruoznost ove kriminalne grupe i tu ćemo poći od samo jedne od činjenica koja je bila predstavljena u Đilasovim medijima, a glavni megafon znamo, prva saradnica i najplaćenija saradnica Dragana Đilasa, Marinika Tepić je pokušavala da nam objasni kako su to samo neki „Partizanovi“ navijači, kako je to sve relativno što se prikazuje, a mi zaista vidimo da se tu radi o koljačima, o monstrumima, o ljudima kojima je država stala na put.

Sve pohvale i u ovom smislu i rekla sam da kad god govorim o ovoj temi ću čestitati ministru Vulinu, čestitati rukovodstvu Republike Srbije, pa i predsedniku Srbije, svakako, koji je institucionalno bio itekako i obavešten i kao komandant oružanih snaga i kao neko ko je bio obaveštavan na svim različitim sastancima bezbednosnih biroa o ovoj temi.

Mislim da je jako važno da se od tada već nekoliko meseci nije dogodilo nijedno mafijaško ubistvo u Srbiji, u Beogradu pogotovo, što je dokaz tome da se zaista ovaj monstruozni klan presekao u samom korenu i to je ono što je za građane Srbije zaista itekako najvažnije.

Ali, htela bih da se vratim na to što neki osporavaju, relativizuju to što su te slike prikazane, iako, kažem, one su bile blurovane zbog osetljivosti sadržaja.

Podsetila bih samo sve one koji danas žele da relativizuju, ali i sakriju slike ovih zločina, da su upravo oni dok su bili vlast bili ti koji su javno prikazali smaknuće, odnosno ubistvo Kuma i Spasojevića svima. Dakle, nismo videli blurovane slike, videli smo ceo događaj, sve ono što je prethodilo toj akciji i, naravno, videli smo nešto mnogo drugačije.

Dakle, mi smo danas u prilici da kriminalce zatvorimo, da poštenim suđenjem dođemo do rezultata ove istrage, ali vidite, nekada su političari odlučivali u trenutku da samo smaknu određene ljude, kriminalce, to je neprikosnoveno, oni su kriminalci, ali zašto ta usta nisu mogla da progovore? To je možda neka druga tema o kojoj bi mogli da razmišljamo.

Ali, vidite, ovako izgledaju te slike kada pričamo o monstruoznosti, kada pričamo o tome kako ne treba gledati ovako osetljiv sadržaj, kada se javljaju pojedini članovi REM-a koji imaju šta da kažu, pa da ih podsetim samo, ne znam gde su bili tada, ali recimo, šta je sa ovim slikama? Šta je sa slikama Stambolića? Šta je sa slikama iz Barajeva? Šta je sa slikama streljanih u Srebrenici? Ja čak i sad smatram da pojedine stvari građani zaista moraju da vide, kako bi sagledali svu širinu onoga što se dešava, širinu zločina.

Ja mislim da niko nije mogao da pretpostavi da je nekome palo na pamet da pravi ćevape od ljudskog mesa, još manje je neko mogao da pretpostavi da se na ovakve gnusne zločine sramno podsmeva pedofil sa pravnog fakulteta, koji smatra da je ovo takođe relativno i koji se danas odriče povezanosti sa ovom kriminalnom grupom, a svi se sećamo, čitava Srbija je bila u prilici da čuje upravo ovog monstruoznog pedofila sa pravnog fakulteta kako kaže – Veljo, ti znaš koliko te ja volim. Dakle, ne postoji ništa drugo što može ime i prezime ovog čoveka oprati od umešanosti i direktne, bliske veze sa Veljom nevoljom.

Takođe, mislim da je danas jako važno spomenuti još jedan događaj koji upravo govori o tome na koji način je ova opozicija, ja bih rekla u ovom slučaju jedna lešinarska opozicija, politički nesposobna da dođe do glasača svojim programom, svojim javnim nastupima. Pretpostavljam da se to jako teško postiže kada se vozite poršeom i kada dođete u sredinu u kojoj ljudi imaju prosečne zarade, izazovete u njima neka druga osećanja.

Isto tako, podsetila bih vas danas na ovaj datum. Današnji datum je značajan, između ostalog, za Republiku Srbiju i po nekim drugim stvarima, jer na današnji dan tačno pre 10 godina, jedan od srpskih političara, ako mogu tako i da ga nazovem, postavio je, ako se sećate, ono najgluplje pitanje Međunarodnom sudu pravde, a tiče se Kosova i Metohije. I za to je dobio naslovnu stranu i zahvalnicu upravo prištinskih političara i onih secesionista koji su tzv. Kosovo proglasili.

Dakle, reč je o Vuku Jeremiću. Ja pretpostavljam da mu ime i prezime ne spomenem, vi znate ko je heroj albanskih separatista, jer niko nije učinio za tzv. nezavisnost Kosova više od ovog čoveka. Upravo posle tog datuma, kada su proglasili tzv. nezavisnost Kosova, odnosno samostalnost, ovaj čovek je taj koji je doprineo da ga u Prištini slave, da njegovo ime, prezime i sliku stave na naslovnu stranu i javno kažu – hvala Vuče.

Dakle, danas je 10 godina od najglupljeg mogućeg pitanja postavljenog Međunarodnom sudu pravde. Mi o tome imamo dokaze i u depešama „Vikiliksa“, koji kažu da je to bio jedan manevarski potez Tadića i Jeremića u to vreme, kako bi zapravo obezbedili taj sled događaja i kako bi došlo do samoproglašenja nezavisnog Kosova.

Podsetiću vas samo da je Vljosa Osmani na društvenoj mreži Tviter objavila takođe sliku Vuka Jeremića kako napušta sednice nakon odluke Međunarodnog suda pravde. Potom je napisala da joj je bila čast da bude deo tima koji je tada predstavljao Kosovo.

Dakle, ovaj heroj albanskih separatista, a kakve ovo veze ima sa današnjom temom? Ima. Jer, ovaj heroj bi danas da ruši Srbiju, ovaj heroj bi danas da lustrira, da kažnjava, da se sveti, da pokuša na bilo koji mogući način da se vrati u politiku, pa makar i tako što će trošiti nečije ime svakodnevno, što će pretiti najobičnijim aktivistima, ali će večito ostati upamćen upravo kao ovaj Vuk Jeremić, Vuk Jeremić koji je postavio granice između Srba i Srba na Kosovu i Metohiji, Vuk Jeremić koji je obezbedio samostalan pečat Kosova prištinskim separatistima, Vuk Jeremić koji je zaista, čini mi se, ovim pitanjem, itekako znajući odgovor, najviše doprineo tome da danas u svojim rukama Albanci imaju upravo ovo kao najjače oružje.

Takođe ću vas podsetiti, na naslovnoj strani sam maločas, koju sam držala, pored onoga što mi je bila osnovna tema danas, videli ste da je danas zaključen Izveštaj Nezavisne komisije Gideona Grajfa vezan za Srebrenicu i pretpostavljam, s obzirom da je naučno dokazano sada, možemo slobodno reći, da genocida nije bilo, da ima onih koji su u Srbiji itekako razočarani, poput Marinike Tepić, koja se itekako zalaže da Srbima i srpskom narodu doda tu reč genocidan narod. Ako treba da se potpiše koja rezolucija, njoj to nije problem, to će da učini vrlo rado čim dođe na vlast. To će malo teže ići, s obzirom da iz poršea se teško ta vlast osvaja, ne znam, nisam sigurna na koji način to Marinika Tepić ima nameru da učini.

Ali, sasvim je sigurno da nije sama u tome i da, između ostalog, ima još onih upravo u redovima te bivše opozicije koji bi da na ovaj ili onaj način doprinesu tome da je ovaj današnji datum obeležen najglupljim pitanjem u istoriji međunarodnog javnog prava, koje je postavio Vuk Jeremić, bude obeležen još nekakvim izjavama.

Govorim, naravno, o nikom drugom nego o Borislavu, ili možda vam je više poznat kao Borko Stefanović, jer je prilično nejasno kako se taj čovek zove i kako sebe naziva, kojim imenima. Recimo, šta je zajedničko Mariniki Tepić, Borku Stefanoviću i, recimo, Kamberiju?

Evo, ja ću vam pročitati neke izjave, pa ćete vi sami zaključiti i građani će moći zaista da vide koji su to jasno njihovi stavovi, koji je to program za koji se oni zalažu i na koji način ćemo mi sutra kada oni budu, kako su rekli, došli na vlast iz poršea, razgovarati na ovu temu.

Kamberi je rekao u obraćanju, koje smo imali ovde priliku i mi da čujemo kada je predsednik Srbije podnosio Izveštaj vezan za pregovore i dijalog između Beograda i Prištine, citirao je Dimitrija Tucovića, koji kaže da: „San o izlasku na Jadransko more za vojevanjem Albanije pripada prošlosti, ali će njegova senka dugo vremena pomračivati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela izlazak na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more, a od zamišljene kolonije stvorila je krvnog neprijatelja.“

Isto, verovatno ne slučajno, Borko Stefanović citira, gle čuda, istog Dimitrija Tucovića i kaže da on kao levičar najviše voli ono što je Tucović rekao. Tucović je to rekao odavno, pre sto i više godina. Rekao je šta se stvarno dešavalo na Kosovu, kako je Srbija ušla na Kosovo, kako je loše tretirala Albance i kako je Kosovo tretirala na jedan neprihvatljiv način sve vreme, jer mi se nismo ponašali prema Albancima i Kosovu kao da je to naša zemlja, nego kao da smo mi to kolonizovali.

Šta se onda desilo? Onda Aljbin Kurti, koji je bio ekstremni levičar i koji je u meni, odnosno njemu, Borku Stefanoviću, slušajte sada ovu rečenicu – u tom smislu bliži. Dakle, on kaže da mu je Aljbin Kurti u svom stavu i te kako blizak i itd, itd, da vam sada ne čitam tvit.

Šta je ono što je zajedničko Kamberiju, šta je to što je zajedničko Borku Stefanoviću i Mariniki Tepić, a vidimo i Vuku Jeremiću? Želja da Srbija ne ide napred, želja da Kosovo i Metohija, verovatno, budu tamo gde su je ostavili oni, a ostavili su narod na Kosovu i Metohiji, Srbe na Kosovu i Metohiji u beznađu, u nesigurnosti i potpunoj nebezbednosti.

Danas se mi borimo za Kosovo i Metohiju. Od te borbe nećemo nikada odustati, ali se moramo prisećati upravo ovih ovakvih, kao što je Vuk Jeremić, kao što je Marinika Tepić, koji će sutra potpisati, verovatno, za možda još kojih 619 miliona i te kako dogovor o nezavisnosti.

Ja samo želim da naglasim nekoliko stvari, bez obzira što ako govorimo o Tucoviću koji je kritikovao austrougarski imperijalizam, a upravo je stvaranje albanske države delo austrougarske politike, održavanje uticaja u tom delu Evrope, zarad činjenice da zaista nemam potrebu da komentarišem život, delo i rad Dimitrija Tucovića, već ovih drugih koji ga slede, zamolila bih narodne poslanike, a sugerisala bih isto tako građanima Republike Srbije da zarad istine, zarad onoga što bi morali da znaju o situaciji na Kosovu i Metohiji, najbolje bi bilo, između ostalog, da pročitaju knjigu Teodore Tolove koja u svom doktorskom radu „Uticaj austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije“ opisuje saznanja do kojih je došla prilikom istraživanja, a to je da je postojalo u okviru austrougarskog ministarstva spoljnih poslova posebno odeljenje, u periodu od 1896. do 1906. godine, posebno odeljenje koje je finansiralo čitav mehanizam delovanja konzularnih predstavništava Austrougarske na teritoriji osmanskog carstva, a u cilju stvaranja albanske nacije i stvaranja njihove nacionalne svesti. Ako se prisetite malo istorije, znate da je u tom vremenu Albanija bila plemenskog sastava.

Dakle, da zaključim ovu celokupnu temu. Srbija nije imperijalistička zemlja, kako tvrdi Kamberi, kako to tvrdi Borko Stefanović, Marinika Tepić itd. Srbija nikada nije imala pretenzije ka tuđim teritorijama, već je uvek i samo branila svoja vekovna ognjišta i svoju teritoriju. Takođe, Srbija je donela kulturni prosperitet kada je oslobodila Kosovo i Metohiju u balkanskim ratovima, donela je duh Evrope i agrarnu reformu koja je danas možda povezana sa ovim dnevnim redom, ako ćemo malo da pogledamo istoriju, a kojom je begovsku zemlju podelila seljacima.

Dakle, nikada se nismo ponašali kao kolonizatori, već upravo suprotno. Ako ćemo da govorimo o bližoj prošlosti, onda moramo podsetiti, a možda i edukovati Borka Stefanovića da je i na pregovorima u Rambujeu srpska delegacija u svom sastavu imali pripadnike svih nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji. Dakle, uvek smo uvažavali sve narode i nacije koje žive na teritoriji Republike Srbije, od severa pa sve do juga, i nikada nismo pravili razliku između manjinskog i većinskog stanovništva i nikada to nećemo činiti.

Što se tiče članova Saveta regulatora, verujem da Dragan Đilas ima 619 miliona želja, navodnih želja, koje pokušava preko ovakvih naslova da ostvari. Dakle, znamo za urušavanje „Telekoma“, znamo koji su razlozi, pa došli smo do potpune apstrakcije da se predsednik Srbije optužuje da ima veze i sa „Premijer ligom“ i sa emitovanjem. To je prosto nešto što ne bi trebalo da bude tema sednice Narodne skupštine, ali vas molim da po svojoj savesti, kada pogledate radne biografije današnjih predloženih kandidata, zaista doprinesete tome da REM radi nezavisno, da izaberemo one koji su najbolji, da to telo oslobodimo barem onog dela koji se tiče svakodnevnih napada, satanizovanja, na kraju krajeva. Vidimo da je to slučaj sa Oliverom Zekić koja predsedava Savetom. Dakle, pustite REM da radi ono što mu je posao, a za one političke protivnike i REM poruka je samo da pokušaju da se bave svojim političkim programima, a manje izdajom Srbije. Hvala vam.

Hvala.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi je prof. dr Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poslanici Stranke pravde i pomirenja svakako će se odlučiti za jednog od dva kandidata. Raduje nas činjenica da REM postaje sposoban da radi i da unapređuje ono što se mora unapređivati kada je u pitanju medijska slika u Republici Srbiji. Svakako smo i mi na ovim razgovorima imali određene zahteva i ideje koje su predočene u pogledu unapređenja rada ovoga tela, njegove uloge i to je nešto što je komplementarno većini zahteva koji su predočeni i koji će, verujemo, biti prihvaćeni u skladu sa onim što je najbolje i najkorisnije za sve građane Republike Srbije.

Ono što jeste najvažnije jeste da REM u svom punom kapacitetu mora malo više raditi na uvođenju etike u naš medijski prostor, jer je to nešto što je najneophodnije i, naravno, ukoliko se to bude suštinski, studiozno uradilo, onda će se otkloniti većina problema koji danas postoje u našem medijskom prostoru, jer je, po nama, jedan od glavnih problema nedostatak etike, manjak etike, etičkog pristupa u svakom pogledu i kada su u pitanju informativni programu, ali i kada je u pitanju celokupna programska shema onih glavnih medijskih proizvođača, a posebno onih sa nacionalnom frekvencijom.

Naravno, ukoliko se podigne svest o etici, podići će se i svest o sadržajima ukupnih shema, a to znači da ćemo imati mnogo više kvalitetnijeg programa iz oblasti kulture, obrazovanja, a mnogo manje onoga što negativno utiče na svest građana, posebno na manje populacije. Verujemo da će i tome doprineti jedan od dvojice kandidata koga danas budemo podržali i koga budemo ovlastili da u ime nas, odnosno u ime građana Republike Srbije obavlja ovaj posao.

Nismo zadovoljni svim onim što je ovo telo, posebno u prethodnom periodu kada je bio RRA i posebno u onom periodu kada su većinu u njemu imali oni koji su pripadali starome režimu, njihovom odnosu prema celokupnom medijskom sektoru, posebno u tretiranju onih delova koji su se odnosili na stanje ili položaj nacionalnih manjina, posebno stigmatiziranje bošnjačke nacionalne zajednice u pogledu onoga što se događalo 2007. godine nakon agresije na islamsku zajednicu. Tada RRA nije radio ono što je trebao da radi, nije ispunjavao sve ono što je morao ispunjavati. Mi smo ovde o tome više puta govorili.

Svakako da se ta slika puno promenila, ali da treba još jako puno raditi i konstantno ukazivati na sve ove propuste kako bi današnji REM u punom kapacitetu ispunjavao sve ono što jeste njegova obaveza i osnažiti ga dodatno mehanizmima da može sprovoditi u celini sve one odluke koje donese, a kada su u pitanju nekakve vrste kazni onim operaterima koji zloupotrebljavaju frekvencije, posebno nacionalna frekvencija, posebno politikanstvo i u prelaženju svih mogućih kodeksa moralnosti, pa vrlo često i normalnosti u odnosu na celokupno naše društvo.

S tim u vezi, mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja, podržaćemo jednog od predloženih kandidata, verujući da će svojim radom, onako kako smo danas čuli, unaprediti ili težiti da unapredi rad ovog tela i da će se truditi da maksimalno poboljša ukupnost medijske slike na celom prostoru Republike Srbije i da će podjednako voditi računa kako o kvalitetu sadržaja medija na nacionalnom nivou, tako i onih sa regionalnim i lokalnim frekvencijama, jer i te kako imamo primera da vrlo često ti mediji koji imaju manje frekvencije od nacionalnih znaju da negativno utiču, posebno svojim neprofesionalizmom, svojim neetičkim, nemoralnim i neprofesionalnim odnosom na kreiranje negativne slike javnoga mnjenja o ukupnosti svih prilika u našem društvu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Branimir Jovanović.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege, živimo u vremenu gde je zaista rad medija uvek pod lupom javnosti, pre svega što je očigledno da je profit osnovni postulat pre svega komercijalnih medija kojim se oni rukovode u ovom vremenu. Zato je veoma važno da posvetimo posebnu pažnju sadržaju koji emituju elektronski mediji.

To je uvek prilika da se govori onda kada i govorimo o temama kao što je današnja, koje su na dnevnom redu, kao što je izbor članova Saveta REM-a. Govoriću nešto više o ulozi koju oni treba da ispune.

Pre svega, podsetiću da je zadatak Regulatornog tela za elektronske medije da unapredi kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da radi na očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, da radi u interesu javnosti u oblasti elektronskih medija, kao i u interesu korisnika elektronskih medija, a sve u skladu sa principima jednog demokratskog društva. To je ono što stoji u zakonu i to je ono čega treba da se pridržavaju članovi Saveta REM-a kada obavljaju svoju ulogu.

U tom kontekstu važno je da se obezbedi finansijska nezavisnost REM-a. Takođe, važno je i da mi kao parlament obavljamo na najbolji mogući način našu nadzornu ulogu i da raspravljamo o temama, odnosno da raspravljamo o izveštaju rada REM-a u nekom prethodnom periodu.

Potrebno je da se uspostavi standard i potrebno je motivisati medije da plasiraju one proizvode koji su najvišeg kvaliteta, koji su namenjeni svim građanima, bez obzira na bilo kakvo političko, kulturno ili drugo etničko obeležje, da to bude jedan oblik komunikacije, jedno polje u kome će komunicirati svi građani Srbije.

Naravno, teško je uspostaviti sistem koji će garantovati takav kvalitet programa u sadašnjim tržišnim uslovima, gde komercijalni mediji zaista čine sve da privuku što više gledaoca i da se to pozitivno odrazi na njihov profit.

Opšti je utisak da je komercijalnim medijima na prvom mestu profit, pa nekoliko praznih mesta, pa tek onda briga o određenom edukativnom ili kulturnom sadržaju.

Svuda oko nas u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i više je nego ikad potrebno današnjem društvu da vodimo računa o etičkom obrazovanju. Neki često kažu da etika i novinarstvo ne mogu da budu u istoj rečenici. Mi moramo da insistiramo da etika i novinarstvo uvek idu ruku pod ruku, jer bez toga nećemo imati ni kvalitetne programe, nećemo imati ni objektivno izveštavanje.

Kada govorimo o manjkavostima određenih medija, najlakše je reći da možemo da uzmemo daljinski upravljač i da jednom komandom promenimo program, ali sve više zabrinjava činjenica da i u našem društvu se razvija taj neki svetski trend da se prikazuje neprimeren sadržaj, vulgarne reči su na programu u terminima kada to ne bi trebalo da bude, tu pre svega mislim na rijaliti programe i kada o tome govorim mislim pre svega na poruku koju šaljemo mladima.

Mladi su jedna veoma osetljiva publika. Često se takav neprimeren jezik koristi da bi se publika šokirala, da bi ostala uz program, da bi se povećala gledanost, a moramo da razmišljamo o mladima u jednom sasvim drugom kontekstu, moramo da razmišljamo i da na brižljiv način biramo poruke koje će do njih doći, jer svakako da su mediji veoma važan faktor danas u formiranju stavova mladih ljudi, u formiranju vrednosti, u formiranju verovanja, a čini se da one poruke koje pojedini mediji šalju ne doprinose tome. Jednostavno, šalju iskrivljenu sliku o tome da se bogatstvo brzo stiče, da se popularnost brzo stiče. Sve to nije u skladu ni sa našom tradicijom, niti ima utemeljenje sa nekim vrednostima koji važe u našem društvu.

Iskustvo iz prethodnih godina je pokazalo da se veliki broj mera koje je izrekao REM upravo odnosio na nepoštovanje propisa koji se tiču zaštite maloletnika. Mi kao publika uvek moramo kritički da se odnosimo prema porukama koje dobijamo, da ne bismo upali u zamku da usvojimo neke poruke koje onaj koji nam plasira namerno, na jedan perfidan način, želi da nam stavi do znanja.

U javnosti se o radu REM-a često govori i u političkom kontekstu, odnosno o kontroli medijskog sadržaja za vreme izborne kampanje. To je, naravno, i razumljivo, ali mi uvek ističemo iz Socijaldemokratske partije Srbije da je REM taj koji u vreme izborne kampanje treba da radi svoj posao u skladu sa zakonom, profesionalno, da njegova uloga bude u tome da mu izveštavanje bude pravično, uravnoteženo, nepristrasno. Ali, sa druge strane, mora da se sačuva nezavisnost u radu ovog tela. Jednostavno, neprihvatljiv je bilo kakav pritisak na rad REM-a, jer on samo može biti kontraproduktivan.

Za sada je važno da sačuvamo nezavisnost ove institucije, da insistiramo da ona radi u skladu sa zakonom i siguran sam da će rezultat tog rada biti da se u domove ljudi putem medija unese najkvalitetniji sadržaj, najkvalitetniji program, jedan edukativan sadržaj i da ćemo postaviti na taj način standarde dobrog ukusa kada govorimo o medijima.

Naši zakoni koji regulišu rad medija su dobri. Procedura koja se odnosi na izbor članova Saveta REM-a je dobra. Oni pre svega moraju da ispunjavaju određene kriterijume da bi uopšte bili u proceduri za izbor, zatim dolaze kao takvi pred Odbor za kulturu Narodne skupštine Republike Srbije i onda ih poslanici biraju, tako da smatram da je dovoljno samo da se pridržavamo zakona i da članovi Saveta REM-a rade profesionalno svoj posao. Hvala.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za Poslaničku grupu SPS je najpre od izuzetne važnosti i značaja kada govorimo o izboru u ovom trenutku jednog člana REM-a da je ispoštovana u potpunosti procedura, da je Odbor za kulturu i informisanje, konkretno na sednici održanoj 30. juna, obavio javni razgovor sa predloženim kandidatima, i to sve u skladu sa članom 11. stava Zakona o elektronskim medijima i da je upravo predložen kandidat iz Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika Udruženja kompozitora Republike Srbije. Dakle, onako kako je to definisano Zakonom o elektronskim medijima.

Ovo namerno naglašavam iz jednog prostog razloga jer tokom razgovora sa evropskim parlamentarcima na kojima smo učestvovali ispred SPS prof. dr Žarko Obradović i ja, dakle od prvog dana od razgovora na Fakultetu političkih nauka, pa i u nastavku druge faze međustranačkog dijaloga, tokom prve faze međustranačkog dijaloga, vi gospodine Orliću to jako dobro znate, se pojavilo pitanje REM-a. Zašto je pitanje REM-a bilo interesantno predstavnicima jednog dela opozicije? Da bi nas vratili nekoliko koraka u prošlost i da bi ponovo vladalo jednoumlje, odnosno da bi ponovo svi morali da misle isto, svi da pišu i da izveštaju onako kako oni misle i na potpuno identičan način.

Tada su predstavnici, podsetiću vas, Evropskog parlamenta rekli da treba da izaberemo predstavnike REM-a u skladu sa evropskim standardima. Mi iz SPS smo smatrali da je bilo neophodno da kažemo – poštujemo mi evropske standarde i jesmo za evropski put Srbije, Srbija pokazuje i odlučnost i opredeljenost kada je reč na putu evropskih integracija, ali, dozvolite, moramo najpre da poštujemo naše zakonodavstvo. Moramo da poštujemo zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako da članove REM-a nećemo birati po političkoj pripadnosti i ne tako što ćemo ispunjavati nekakve uslove, ultimatume i zahteve jednog dela opozicije, već onako kako je to definisano Zakonom o elektronskim medijima.

Inače, postavlja se pitanje – odakle tolika hajka i farsa oko REM-a baš u tom vremenskom periodu? Pri tome, čini mi se da oni koji su to činili su zaboravili onu suštinsku stvar, tada su još bili predstavnici ovog parlamenta, zaboravili su da je REM nezavisno regulatorno telo i da svako od nas treba da radi na jačanju nezavisnih regulatornih tela, a ne da tumači zakon onako kako mu odgovara, da traži od predstavnika REM-a da krši zakon i da tumači zakon onako kako on smatra da je u pravu i da gura REM u jedan politički ring i političko blato. Na nama je da kontrolišemo, odnosno da razgovaramo o izveštaju REM-a i da vidimo da li REM postupa u skladu sa zakonima. Niti je REM politički subjekt, niti REM učestvuje na izborima, niti REM opredeljuje ko će pobediti, niti ko će izgubiti na narednim predsedničkim, parlamentarnim i gradskim izborima. Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i o tome ko će pobediti odlučiće građani na fer i na demokratskim izborima kao što smo imali izbore koji su održani 2020. godine.

Mi smo vrlo jasno rekli da kada je reč o drugoj fazi međustranačkog dijaloga Srbija je demokratska i slobodna država i naravno da smo kao poslanička grupa uvek spremni da razgovaramo i da radimo na unapređenju uslova, izbornih uslova kako bi što više građana Srbije učestvovalo na narednim izborima. Apsolutno ni jednog trenutka nismo osporili da ne treba učestvovati i ne treba nastaviti drugu fazu međustranačkog dijaloga, ali jesmo osporili nešto drugo, a to je da se ne sme dozvoliti da se jedan deo opozicije ponaša onako kako se ponašao tok prve faze međustranačkog dijaloga, a to je da dođete na razgovor i kažete – 42 zahteva ili bojkot. To nije način da dođete do nekakvog kompromisnog rešenja ili konsenzusa, to je ultimatum, da pokušate da napravite farsu, da zavaravate javnost time da vam je stalo do izbora, a stalo vam je zapravo samo do REM-a i do uređivačke politike RTS-a i elektronskih medija, ali i štampanih medija, i da od sebe pokušate na taj način da napravite žrtvu ne bi li među građanima Srbije pronašli nekoga još ko se oseća kao žrtva i ko bi vam, eventualno, dao podršku. To vreme je odavno prošlo i ta politička magla više u Srbiji nije prihvatljiva, vidljiva je, prepoznatljiva, danas se u Srbiji vrednuju samo rezultati i apsolutno ništa više.

Da se razumemo, druga faza međustranačkog dijaloga, do druge faze međustranačkog dijaloga ne bi došlo da smo mi imali, kako to jedan deo opozicije kaže, nefer i nedemokratske izbore i da, kako to jedan deo opozicije kaže, imamo nelegitiman i nelegalan parlament, jer tokom druge faze međustranačkog dijaloga kopredsedavajući je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, i učestvuju svi predstavnici, legitimno izabrani predstavnici na parlamentarnim izborima 2020. godine, što znači da smo imali fer i demokratske izbore i da smo legitimno izabrali predsednika Narodne skupštine Republike Srbije koji je kopredsedavajući tokom druge faze međustranačkog dijaloga.

Kao odgovorna i ozbiljna politička stranka, državotvorna stranka mi smo, naravno poštujući institucije sistema, a zašto kažem poštujući institucije sistema, jer od početka smo govorili da razgovore o izbornim uslovima, a veoma su vezani za REM, veoma su vezani za medije, treba voditi u institucijama sistema. Razgovore treba voditi u parlamentu, ne na ulici, ne pod šatorom kao plemenski savez, već u institucijama sistema. Kao odgovorna, ozbiljna, državotvorna stranka mi smo definisali platformu, analizirali aktuelni politički trenutak, analizirali prethodni izborni ciklus i dali nekakvih 10 principa i načela koje smatramo da mogu biti doprinos u radu, kada je reč o izbornim uslovima i kada je reč o narednim vanrednim parlamentarnim, gradskim, odnosno beogradskim ili gradskim i predsedničkim izborima koji treba da budu održani na proleće naredne godine.

Postavlja se pitanje – da li su druge političke stranke to učinile? Da li su druge političke stranke i koje su to političke stranke dostavile platformu Narodnoj skupštini Republike Srbije i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije? Ne, oni su, po dobrom starom običaju, zaobišli institucije sistema i svoju platformu dostavili, naravno, evropskim parlamentarcima. To je, po ko zna koji put, narušavanje pre svega dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Ne narušavaju oni dostojanstvo nas kao poslanika, već građana koji su nas glasali. Oni na taj način degradiraju i devalviraju građane Srbije koji su učestvovali na fer, ponavljam, i demokratskim izborima 2020. godine.

Kažem, pokušavali smo kroz platformu i kroz prvu fazu međustranačkog dijaloga da im objasnimo, kada je reč o uređivačkoj politici medija, da se ne treba mešati u uređivačku politiku medija, da mediji treba da budu autonomni i slobodni u odlučivanju da interes vlasništva svakako jeste primaran i da je strategija o privatizaciji medija napravljena još 2000. godine. Tada su brojni mediji privatizovani. Dakle, želeli ste kapitalizam, dobili ste kapitalizam i onda se postavlja pitanje – odakle danas potreba da pokušate, pa evo sada i kroz REM i kroz učešće u REM-u preko navodno svojih članova, svojih predstavnika, da utičete na uređivačku politiku.

Konkretno govorim o privatnom sektoru. Dakle, na taj način degradiraju i novinare, jer novinari jako dobro znaju šta je vest, a šta nije vest. Ako organizujete jedan isti skup svake nedelje i na tom istom skupu imate po 10, 20 ili 30 pristalica i nemate apsolutno ništa novo da saopštite, izvinite, pa novinari jako dobro znaju da to nije vest. Nemojte na taj način degradirati i devalvirati novinare kao što ste degradirali i devalvirali građane Srbije.

Videli smo da to ne vredi i da prosto ne shvataju da se ne treba mešati u uređivačku politiku medija, a onda smo u platformi koju smo dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije rekli – da, zalažemo se za ravnopravnu zastupljenost u medijima, ali ta ravnopravna zastupljenost u medijima podrazumeva ne da, kako ono ste pokušali motornom testerom da uđete u RTS i da se izborite valjda za pet minuta u informativnom programu ili ne znam, 15 minuta, nego to podrazumeva debatne emisije, to podrazumeva tematske emisije, izvolite gospodo, učestvujte na izborima, izađite sa programom, učestvujte u tematskim debata, izađite sa ljudima koji su garant, izađite sa ljudima koji su garant za realizaciju tog programa, pa neka građani donesu odluku kojom će ukazati poverenje, a kome ne na narednim izborima.

Vidim da im ni to ne odgovara. Između ostalog, čuli smo prethodnih dana da pored toga što pojedini nisu dostavili platforme i zapravo ne znamo za šta se zalažu pojedini predstavnici opozicije, jednog dela, kada je konkretno reč o medija, o REM-u, osim što žele veće prisustvo, ali osporavaju vođenje dijaloga na oba koloseka i to je bila jedna od tema u protekle dve nedelje.

Dozvolite, mi iz poslaničke grupe SPS smatramo da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u dogovoru sa predsednikom Republike, napravio jako dobar potez time što je omogućio da se čuju sugestije i predlozi i onih političkih opcija koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i onih političkih opcija koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, a onda pokušati iznaći određenu ravnotežu kada je reč o izbornim uslovima i uvažiti određene sugestije i predloge, ukoliko uopšte te sugestije i predlozi i postoje.

Dakle, ne možete vi isključiti nikoga iz dijaloga, i ne možete teret odgovornosti, kada je reč o međustranačkom dijalogu, večito prebacivati na vladajuću koaliciju. Nije ovde reč o tome da vladajuća koalicija u nečemu greši, lako će vladajuća koalicija naći zajednički imenitelj, ovde je reč o konfuziji koja vlada u jednom delu opozicije, jer oni više ne znaju sa kime žele da razgovaraju, jedni žele sa evropskim parlamentarcima, drugi ne žele sa evropskim parlamentarcima, jedni ne žele da razgovaraju sa Ivicom Dačićem, drugi žele da razgovaraju sa Ivicom Dačićem. Čekajte, nismo mi fontana želja.

Mi smo tu da saslušamo sugestije i predloge, ako ih imate, izvolite. Spremni smo da razgovaramo. Ako ih nemate, opet, nemamo ništa protiv, mi imamo izborne uslove, biće zakazani izbori u zakonom predviđenom roku, građani će učestvovati na njima, ali nam se čini da prisustvo pojedinih evropskih parlamentaraca daje za pravo jednom delu opozicije da predlaže i ono što siguran sam, ni sami ne bi prihvatili da imaju jedan deo odgovornosti danas u Srbiji.

Zamislite vi, a vi gospodine Orliću jako dobro to pratite, zamislite vi, predlog medija da se dodeli u ovom trenutku nacionalna frekvencija, ili da se formira ministarstvo koje će pratiti izborni proces. Dakle, sve govori u jednom te istom pravcu, a to je da želite da do vlasti i privilegija dođete bez izbora, a to u Srbiji danas nije moguće.

Mi smo u platformi predvideli još nekoliko stvari. Reći ću još jednu stvar koja se konkretno tiče REM-a, i na šta smatramo da REM treba da obrati pažnju. Naime, sve političke stranke donose odluku o sadržaju svojih izbornih poruka, spotova, reklame, prilozi, vodeći računa o poštovanju Zakona o informisanju, o poštovanju ljudskih i manjinskih prava građana. Treba zabraniti svaki reklamni spot, poruku, novinarski tekst, ili na drugi način saopštenu poruku od strane političkih stranaka ili medija, tokom izborne kampanje koji koriste govor mržnje i kojim se napadaju članovi porodice, uključujući i decu izabranih nosilaca javnih funkcija ili kandidata u izborima koji se nalaze na izbornim listama političkih stranaka.

Svakodnevni napadi na porodicu i decu predsednika republike potvrđuju da takve poruke imaju za cilj diskreditaciju i destabilizaciju članova porodice predsednika Srbije i konačno njegovu eliminaciju iz političkog života Srbije. Dakle, ovo je nešto čime treba da se bavi REM. Ako je mogao tokom izborne kampanje, u sred izborne kampanje da zabrani spot vladajuće političke stranke, isto tako treba da odreaguje i kada je reč o opozicionim političkim strankama.

Još jedna stvar, političke stranke koje ne učestvuju u izborima ne mogu imati svoje prisustvo u medijima, jer ako sagledate analizu REM je napravio analizu prisustva u medijima pojedinih političkih opcija tokom prethodnih izbora, videćete da kada je reč o pružaocima medijskih usluga na drugom mestu po toj analizi je politička opcija koja nije učestvovala na izborima. To ne sme da se desi.

Dakle, samo izborne liste i političke stranke koje učestvuju na izborima po našem mišljenju, po mišljenju naše poslaničke grupe mogu biti zastupljene u medijima.

Na kraju, ima još jedna vrlo interesantna stvar kada je reč konkretno o medijima. Kažem, nismo imali prilike da čujemo programe, nismo imali prilike da čujemo platforme, osim što smo čuli da će opet organizovati nekakve proteste. Sad se pitamo da li će proteste organizovati protiv evropskih parlamentaraca, ako žele da organizuju protiv evropskih parlamentaraca, mi im predlažemo da to bude u Briselu da ne remete ovaj saobraćaj po Beogradu. To bi bilo pravično i pravedno i korektno od njih.

Sa druge strane, čuli smo samo dve reči – revanšizam, i čuli smo reč – lustracija. Sad mi postavljam pitanje, kada čujete jednu ovakvu poruku, kaže – da li podržavate ideju da jednog dana zgrada „Pinka“ bude srušena uz obrazloženje da ne ispunjava komunalne kriterijume ili drugog zakonskog opravdanog razloga, a da se na njenom mestu podigne spomenik slobodi govora pribavljen kroz transparentan proces javne nabavke?

Mi postavljamo pitanje – da li je ovo ta politika revanšizma prema medijima? Hoće li se ovako ponašati prema medijima ako iole budu imali deo političke odgovornosti, a mi smo ubeđeni da neće, jer su pluskvamperfekat političke scene Srbije? Dok je ove vladajuće koalicije slobodna mišljenja, sloboda govora, sloboda izražavanja će biti osnovni postulati demokratskog društva kako Srbija danas i jeste. Zahvaljujem, predsedavajući.

Hvala, gospodine Milićeviću.
Pošto ste, čini mi se, dva puta obratili meni u svom izlaganju. Da vam kažem, pitanje koje ste postavili, šta mislim zbog čega su ti ljudi na taj način govorili o REM-u, o medijima generalno. Moje mišljenje je da zbog toga što oni smatraju da bi na taj način obezbedili da svi mediji u Srbiji izgledaju onako kako to izgleda u njihovim medijima. Dakle, da svi mediji u ovoj zemlji rade onako kako rade mediji pod kontrolom tih ljudi iz bivšeg režima, pa da onda verovatno svi mediji u Srbiji danas imaju za glavnu zvezdu Veljka Belivuka, kao što imaju njihovi mediji, ili da svi imaju na naslovnim stranama ono što su imali baš u vreme tog dijaloga u magazinu „Tabloid“, da kako ono beše, jedan metak u Vučića rešava sve probleme u Srbiji.
Oni očigledno smatraju da svi mediji treba da izgledaju na taj način, da cela država treba da izgleda na taj način i to je očigledno njihova politika koju bi kandidovali pred ovim narodom i dobro je da narod to zna, da bi mogao na osnovu svega onoga što ljudi koji hoće da se bave politikom nude, sutra da odluči da li hoće da glasa za te stvari ili za neku drugačiju, ja bih rekao, svakako bolju Srbiju.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da izbor članova saveta REM-a svakako sam po sebi jako je bitan i značajan, jer pre svega izaziva posebnu vrstu pažnje javnosti, ali i političkih činilaca, pre svega onih koji danas čine opoziciju.

Složio bih se i sa izlaganjem kolege Milićevića u velikom delu, složio bih se i sa dosta temeljnim izlaganjem naše koleginice Sandre Božić, ali vidite poštovani građani Srbije iz svih ovih prethodnih izlaganja koliko se pitanje REM-a i članova REM-a politizuje od strane onih ljudi koji ama baš nikakvu drugu poruku ne umeju da pošalju, nemaju i koliko ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast jedino što žele jeste dolazak na vlast bez podrške građana. Da li je to kroz nekakvu jeftinu manipulaciju, da li je to kroz, kako oni misle, sveobuhvatno prisustvo u medijima, da li je to pitanje ulice ili kao što je gospodin Orlić malopre istakao, jedan metak koji bi rešio sve. Misleći na taj način da ukoliko ubiju Aleksandra Vučića da će na taj načni rešiti sve probleme koje njih muče i da će tako u tom nekom haosu, kao nekakvi lešinari iskoristiti priliku i doći na vlast.

Kada govorimo o REM-u, pažljivo sam slušao prethodna izlaganja i verujem da je, zbog količine podataka koju su kolege narodni poslanici hteli da iznesu, ovde promakao jedan jako bitan podatak, a to je činjenica da u ovim pregovorima vlasti i opozicije u kojima ste učestvovali i u kojima ste pričali postoji Demokratska stranka koja, zamislite sad, ima svog potpredsednika koji je, poštovani građani Srbije, urednik na televiziji Srbije. Dakle, na RTS-u potpredsednik Demokratske stranke je Tatjana Manojlović. Dakle, u jednom trenutku i uređuje politiku na RTS-u, ali u istom trenutku je i potpredsednik Demokratske stranke. Pa sada se ja pitam šta bi radili Dragan Đilas ili Lutovac, Vuk Jeremić kada bi, hipotetički, potpredsednik SNS-a uređivao RTS ili bilo koji drugi medij.

Ono što je takođe ovde simptomatično jeste i činjenica, a o tome je i gospodin Milićević govorio, kako pojedini predstavnici bivšeg režima Demokratske stranke, sada pretočeni u neku drugu stranku, poput Narodne stranke Vuka Jeremića, sada predlažu da svaki medij koji se njima ne dopada ili koji smatraju kao svog neprijatelja treba biti sravljen sa zemljom i to jasno piše tamo da ne postoji pravni osnov zašto bi oni srušili tu zgradu, radi se o zgradi televizije „Pink“, već eto tako licitiraju pod izgovorom da se ne uklapa ili da nije ispoštovan nekakav komunalni red. Dakle, vi ovde imate već najavu da će oni izmisliti hipotetički nekakav razlog, ako dođu na vlast, da tu zgradu sruše.

I kada sve ovo uzmete u obzir, stvari koje su se pojavile juče, poput nekakvih izjava, zaista je zabrinjavajuće ako ih posmatrate iz ugla običnog građanina i čoveka koji prosto samo prati vesti, eto, radi opšte informisanosti. Činjenica da je sada Aleksandar Vučić kriv, pored toga što pada kiša ili sija Sunce, je novi metod obračuna sa Aleksandrom Vučićem, a to je da je sada taj čovek kriv i zato što je u nekakvoj medijskoj trci između „Arena sporta“ i „Sport kluba“ „Arena sport“ preuzela primat i Premijer ligu preuzela na svoje kanale.

Ono što je ovde zabrinjavajuće jeste činjenica da je ovo samo još jedna specijalna vrsta pritiska na predsednika Aleksandra Vučića, a sad ću vam reći i zašto. U proteklih nekoliko godina, „Sport klub“ i „Junajted medija“ Dragana Šolaka i Dragana Đilasa izgubio je mnogo značajnih takmičenja, poput NBA lige, tj. američke košarkaške lige, najpoznatije i najpopularnije košarkaške lige na svetu, koju su izgubili 2019. godine. Ove godine su već izgubili i špansku La ligu koja će se prenositi takođe na „Areni sport“. Međutim, sada u ovom sistematičnom napadanju Aleksandra Vučića pridružili su i to što su izgubili Premijer ligu od sledeće sezone. I ovo vam je samo još jedan pokazatelj histerije koja se dešava u delu opozicije i pokazuje vam koliko neće birati sredstva da napadnu ili na bilo koji način nanesu štetu politici Vlade Srbije, pre svega Aleksandru Vučiću.

I kada vam sve ovo govorim, jako je bitno da sve ovo naglasimo iz prostog razloga što kandidat koji će danas biti izabran moraće da vodi računa o svemu ovome, jer delokrug delovanja REM-a je jasno definisan. Ono što je posebno zanimljivo, vidim da pokušavaju i to da nam stave na teret, ali greše, jer svako ko želi po malo da se bavi politikom ili da razume delokrug REM-a, jasno može da pročita da za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti regulator je odgovoran Narodnoj skupštini, dakle narodnim poslanicima.

Ali, ono što mene zabrinjava i već nekoliko puta diskutujem sa ovog mesta jeste činjenica da u članu 15. stoji: „REM utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika i zabranom govora mržnje“. Sad ja vas pitam – koliko puta su pojedini mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa ugrozili ovaj član, izazivali mržnju, podsticali na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice? Lepo je naglašeno: „zaštite dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika“.

Na tim televizijama se licitiralo sa ubistvom maloletne ćerke i sina predsednika Aleksandra Vučića. Oni će vam reći, kao i mnogo puta – nismo nadležni. Ali, nikakav problem. U članu 14 – ovo regulatorno telo daje inicijativu za donošenje i izmenu zakona drugih propisa, opštih akata, radi efikasnog obavljanja posla iz svog delokruga rada. Pa hajte, gospodo, dajte inicijativu, predložite nešto, da ovde zajedno u Skupštini prodiskutujemo o tome i da donetim zakonom zaštitimo svakog u ovoj našoj zemlji. Kada kažem – svakog, naglašavam to iz prostog razloga što iz ovih primera, kao i iz diskusija ranije ili iz primera na tim televizijama, možete videti koliko su predstavnici SNS-a napadani, izvrgavani ruglu, izloženi kojekakvim pretnjama, a da niko iz ovog regulatornog tela ama baš nikad nije ni reagovao. I to je nešto sa čime moramo da se pomirimo, da prihvatimo da je tako, ali da svi zajedno kao društvo radimo na tome kako se nikada nikome takve stvari više ne bi ponavljale.

Kada govorimo o svemu ovome, posebno želim da istaknem stvar koja se dešava danas. Mislim da je gospodin Orlić napravio odličnu uvertiru meni u svom izlaganju, ali pre toga je gospođa Božić sjajno diskutovala o tome. Danas smo svedoci paradoksalne situacije da ljudi koji su optuženi i koji se sumnjiče za najgora moguća krivična dela, za najmonstruoznije zločine, danas su medijske zvezde. Na pojedinim medijama pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa sada smo ušli već u šesti sat gde se njihove reči uzimaju kao amin i da se laži tog čoveka koji je osumnjičen za najmonstruoznije zločine shvataju kao aksiom i da se na taj način ponovo optužuje Aleksandar Vučić i pokušava da mu se nanese nekakva šteta.

Ako uzmete u obzir da je Belivuk danas perjanica jednog dela opozicije i da ne postoji stranka iz bivšeg režima Demokratske stranke, koja je proistekla iz tog taloga koji se nakupio, neverovatno je da ga svi danas veličaju, da ga hvale i da podržavaju sve ono što je on rekao. Čovek koji se slika sa telom skoro upokojenog čoveka koji je optužen sa najmonstruoznije zločine danas je njihov lider i zaštitno lice. I sve ovo što danas govorim u prilici su građani da vide i da pročitaju, jer ne postoji stranka koja nije izdala saopštenje i podržala to što je taj čovek rekao, a sve sa ciljem da, u nedostatku bilo kakve politike, programa i ideje, nanesu bilo kakvu štetu Aleksandru Vučiću, pa makar im bio saveznik i neko ko je mleo ljude u mašini za meso.

Sve ovo govorim samo argumentovano i činjenicama. I kada građani pomisle da to tako nešto ne može dalje, juče na jednom štandu SNS-a mi je prišao čovek i pitao me – da li je moguće da potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić zastupa i brani čoveka koji je osumnjičen da je bio deo klana Veljka Belivuka, koji je, uzgred rečeno, bio jedan od najbližih saradnika, a juče se Vladimir Gajić pohvalio time da je on pušten na slobodu? Pa vas ja sada pitam – da li je normalno da ljudi koji danas pretenduju na vlast usko sarađuju sa njima i podržavaju sve to što oni danas izgovaraju, iako i oni znaju da je to monstruozna laž?

Danas je gospođa Božić pomenula i drugog Vladimira, samo Vuletić je ovde u pitanju. Taj čovek se danas hvali, ismeva i podsmeva i SNS i nama kao narodnim poslanicima, a pre nekoliko meseci smo bili u prilici da čujemo kako je tom istom Veljku Belivuku rekao – ma ti znaš koliko tebe voli tvoj brat, batica, koliko voli tebe tvoj batica. Jel se sad s pravom građani pitaju ko je ovde lud i da li je moguće da im toliko vređaju inteligenciju, pokušavajući na ovaj način da operu ruke od sebe i od svojih batica, bratije ili kako se već nazivaju? Sramotno je sve ono što se dešava i sramotno je što danas pokušavaju da od predsednika Aleksandra Vučića, koji nikada oči nije video tom Belivuku, naprave nekoga od njih, koji je očigledno sa njima blisko sarađivao.

Uveren sam da građani neće nasesti na ovu jeftinu manipulaciju, jer kako možete verovati ljudima koji su našu zemlju upropastili, koji beže od poligrafa za najobičnija pitanja i koji se sakrivaju iza raznoraznih teških bolesti ili ne znam ni kakvih preporuka lekara, poput tog Vuletića koji se busao u grudi da će otići na poligraf, a kada je do poligrafa došlo, od njega je pobegao brže-bolje. Ili Dragana Đilasa, koji je pristao da ide na poligraf, a kada mu je to ponuđeno, kako bi nam objasnio odakle mu to silno bogatstvo, rekao da ipak neće. Za razliku od njih, Aleksandar Vučić je uvek bio hrabar, jer zna da iza njega stoje reči, ali pre svega dela. Evo, i danas je ponudio da ode na poligraf, ali njima i to nije dovoljno, već će u svom mulju pokušati da se valjaju što duže, ne bi li na taj način, ponavljam još jednom, naneli bilo kakvu štetu Aleksandru Vučiću, pre svega.

Očigledno je da ubrzani razvoj naše zemlje, oštra i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala smeta mnogima, jer znaju da građani konačno vide napredak, konačno vide svetlo na kraju tunela dolaskom SNS na vlast i konačno imaju čoveka kao što je Aleksandar Vučić, kome je jedini cilj i glavni prioritet bolji život svih građana Srbije.

S toga sam uveren, da će moje kolege, narodni poslanici, ali i svi članovi SNS, kao i svaki put do sada hrabro stati uz predsednika Aleksandra Vučića, i da ćemo na ove laži i neistine, monstruozne bljuvotine i konstrukcije Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića ili tog Vuletića, odgovoriti još većim radom i još većim zalaganjem, ali ono što je najbitnije, istinom i novim projektima, koji će svima nama garantovati još bolji život, još lepšu budućnost za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam i živela Srbija.

Hvala, gospodine Mirkoviću.
Pošto ste mi se i vi obratili direktno, na temu ove kampanje koje se sprovodi danas.
Znate šta, koliko je to istina, odnosno nije istina, to je potpuno jasno onima koji u tome učestvuju i koji tu hajku vode celog ovog dana.
Znate šta je rekao danas Boris Tadić, na tu temu, „nebitno je potpuno da li je konkretno Belivuk iskaz istinit“, ne bitno je da li istinit.
Svima njima je bitno samo da je to nešto što mogu da koriste protiv Aleksandra Vučića, to je jedino što je važno i u ovom i u svakom drugom slučaju.
Reč ima Nebojša Bakarec.