Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo Čomić sa saradnicom, poštovani građani Srbije, izmene Zakona o kulturi koji se primenjuje još od 2010. godine na prvi pogled nisu u vezi sa njegovom osnovnom intencijom, već predstavljaju akt usaglašavanja sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

Suština izmena četiri člana važećeg zakona je da umesto 30%, koliko je bilo učešće manje zastupljenog pola, u sastave Nacionalnog saveta za kulturu, u upravnim ili nadzornim odborima ustanova kulture, taj broj da se poveća na 40% i to treba sagledavati ne samo kao političku obavezu, već i kao jedan kulturni čin u doslovnom smislu te reči.

Politički vidovi rodne neravnopravnosti vode poreklo još iz kulturnih miljea u kojima je muškarac imao ne samo povlašćenu, nego i delimično eksploatatorsku ulogu u odnosu na žene. Kultura muške dominacije, koja je pre modernog porekla, u novovekovnom društvenom kontekstu je dobila nove forme koje su se očitavale najpre u uskraćivanju prava glasa žena, potom u manje plaćenom radu žena za isti posao koji obavljaju kao i muškarci i u neplaćenom kućnom radu, ali i o manjoj zastupljenosti žena na visokim društvenim lestvicama i funkcijama.

U duhu opšte liberalizacije društva i stvaranja novog kulturnog obrasca koji nije zasnovan na muškoj dominaciji je ideja rodne ravnopravnosti koja podrazumeva i ravnopravnu rodnu zastupljenost u upravljačkim mestima ili radnim telima.

Ovaj poseban odnos prema rodnoj ravnopravnosti, odnosno uvećanje socijalnog senzibiliteta prema ovoj temi takođe je jedna od tekovima aktuelne vlasti u Republici Srbiji nasuprot njenih zakletih oponenata koji su neretko primenjivali fizičko zlostavljanje svojih bračnih partnera i njihovih roditelja, za šta su pokrenuti određeni krivični postupci.

Ta sklonost ka nasilju koju su pomenuti predstavnici sadašnje opozicije ispoljavali prema najrođenijima se reflektuje i kroz njihovu svakodnevnu političku agendu i sada pozivaju na bojkote, demonstracije protiv vlasti, na revanšizme, na neposlušnost, optužujući čak i predstavnike Evropskog parlamenta, iako su, da citiram, govoreći da oni idu uz dlaku Aleksandru Vučiću, završen citat, iako su ih oni pozivali da budu medijator između aktuelne vlasti i opozicije. Tu agresivnost građani su mogli da vide i u nedavnom neveštom performansu gospodina Vuka Jeremića ispred Predsedništva Republike Srbije. Mogli su da vide i pozivanjem na julske demonstracije prošle godine kada su napadali snage MUP-a i agresivnom retorikom opozicionih elita koji koriste rečnik KKK.

Mnogi će me sada osuditi što sam napravio ovu komparaciju, ali prosto nisam mogao da nađem bolju, sudeći po jutrašnjoj izjavi jednog od perjanice, intelektualne opozicije, gospodina akademika Teodorovića, koji je u svoj intervju rekao da više veruje Belivuku, nego Aleksandru Vučiću.

Sa tom njegovom rečenicom on planira i to mu je politička platforma sa kojom on želi da pridobije glasove građana Republike Srbije. Više veruje čoveku koji je tranžirao ljude u polutke, nego legitimno izabranom demokratskom predsedniku jedne suverene zemlje. Da nije tragično, bilo bi smešno i neka mu služi na čast.

Ipak SNS nasuprot tome ima jasan i principijelan stav koji je više puta potvrđen u javnosti. Biti principijelno protiv nasilja, to znači ne tolerisati bilo koji njegov pojavni oblik. U tom smislu i borba za rodnu ravnopravnost je zasnovana na istom principu kao i borba protiv siledžija, protiv huligana i svih onih ljudi ili organizacija koji smatraju da sebi mogu da dozvole da rade ono što drugim ljudima zabranjeno.

Sasvim suprotno tom stavu pravi stavovi današnje opozicije i medija koje oni kontrolišu ponovo dolaze do izražaja ovih dana u horskom zauzimanju strane bezobzirnih kriminalaca koji su sa svojom bandom činile gnusne zločine koji su nepojmljivi zdravom razumu.

U slepoj želji da se po svaku cenu dokopaju vlasti, ovi da tako kažem političari otvoreno staju na stranu jedne kriminalne organizacije, umesto da budu užasnuti ili najmanje kao ljudi solidarni sa porodicama njihovih žrtava. Samim tim braneći zločine, braneći zločince u javnosti kroz vešto uvijenu političku formu ovi ljudi koji su se opet nameračili da osvoje vlast, postaju saučesnici u promociji asocijalnog ponašanja i istinski podrivači pravnog sistema, društvene stabilnosti kojoj težimo kao društvo još od kada smo došli na vlast.

Možemo primetiti i da su se njihovi najviši funkcioneri, poput Dukljanskog fanatika, kako sebe voli da nazove Brajan Brković, visoki funkcioner SSP, koji sada odjednom podržava osobe koje su zauzimale svojevremeno najviše pozicije u MUP-a, a danas se spominju da su na neki način upletene i povezane sa ovom kriminalnim organizacijom.

Bez ikakve namere da prejudicira njihovu umešanost u kriminalne aktivnosti, iskreno bilo bi mi drago da se ovi navodi pokažu kao netačni, ali ipak su to osobe koje bi morale bar da snose onu moralnu odgovornost zbog toga što se kolokvijalno kaže – nisu bavile svojim poslom, tj. nisu radile ništa da spreče nastajanje ovog kriminalnog klana, u najmanju ruku.

Isto da podsetim da je gospodin Brković, visoki funkcioner stranke Slobode i pravde, bivši predvodnik protesta „1 od 5 miliona“, koga ima gde god se za Srbiju može najružnije govoriti i da je on sin Balše Brkovića i unuk Jevrema Brkovića, osoba koje su osvedočeni protivnici svega srpskog. Srpskog imena, srpskog naroda, srpske vlasti i srpske crkve i države na posletku, o čemu ne skriveno govore o svim svojim nastupima i javnim pojavljivanjima već decenijama. Da ne kažem, deklarisani i ostrašćeni srbomrsci. Sada bi on, unuk i sin ljudi koji su karijeru igzradili na animozitetu prema Srbiji i srpskom narodu, sada bi on nama da soli pamet šta je dobro u Srbiji, šta ne valja u Srbiji, kako će on kada dođe na vlast sa njegovim mentorima da uredi ovu državu i društvo.

Napokon i ovaj zakon, kao i mnoga druga zakonska rešenja o kojima raspravlja ovaj visoki dom pokazuju da je društvo u Srbiji ponovo pred izborom između, da upotrebim jednu tešku, ali istinitu drevnu podelu iz hebrejske tradicije, na sinove svetla i sinove tame.

Ne sumnjam da će kao i do sada pobedu izvojevati pristojna ne nastojna Srbija. U ime te Srbije i mi narodni poslanici treba javno da podržimo i ovaj i svaki drugi zakon koji onemoguće nasilje i nasilnike i koji garantuje punu ravnopravnost svih ljudi. Iz tog razloga sam smatrao da i četiri kratka člana kojima se menja ovaj zakon, odnosno se usklađuje sa Zakonom o rodnoj ravnopravnost, treba iskoristi da bi se istakao princip koje pristojne ljude odvaja od nasilnika, huligana i njihovih branitelja u javnosti.

Dozvolite samo da kažem još par reči o jednoj aktuelnoj situaciji koja se dešava ovih dana u društvu. Svako zdravog razume i ne prevelike političke pismenosti može da uvidi da se prethodnih dana Srbija i njena vlast suočava sa očiglednim pritiscima iz raznih centara moći, što političkih, medijskih, opozicionih, kriminogenih i svih drugih. Ti pritisci se mogu videti u histeričnom donošenju rezolucija Srbima kao genocidnom narodu koji su brže bolje potrčale da usvoje neke zemlje u okruženju i u regionu iako to sa istinom nema baš nikakve veze.

Prvo, nijedan narod u istoriji nije i ne može se osuditi kao genocidan. Napokon, za to nisu bili osuđeni ni pripadnici Trećeg rajha koji su imali jasan strateški i do detalja izrađen plan o istrebljenju jevrejskog naroda, a drugo, zato što se genocid nije ni desio, bar sudeći po izveštaje nezavisne komisije koju je predvodio dr Giden Grajf, istoričar i specijalista za izučavanje istorije Holokausta, koji je naučno dokazao da se desio zločin koji nijedan pripadnik ovog naroda ne sme da negira, ali ne i genocid.

Na kraju, o tome je najbolje rekao i naš čuveni reditelj Predrag Antonijević. Kada su ga pitali o zločinu u Srebrenici, postavio je kontra pitanje – ko vam je to rekao. Kada su mu rekli da su to rekle majke Srebrenice, on je rekao – to je jedan od dokaza da se u Srebrenici nije desio zločin, jer da se desio zločin ne bi postojale majke Srebrenice, kao što nije bilo ni majki Jasenovca nakon onog genocida nad srpskim življem u NDH.

Osnovna zamisao poštovani građani ovih združenih napada, da se destabilizuje situacija u zemlji, a to je najlakše uraditi tako što se napadne faktor stabilnosti i reformator naše države i društva u celini, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Pa i da se napadne za nešto za šta normalan čovek ne može ni da pomisli.

Sada možemo videti po novinama, da napada da je on ekskluzivni uvoznik indijskog soja korone u Srbiju, napada se da mu je jedno vođa navijača, da mu drugo dete nosi ime velikog srpskog osvajača, da mu je brat narko diler i vlasnik svega što postoji u Srbiji, od frizerskog salona do Mekdonalda, da mu otac nije otac, a sada najnovije, napada se i da je član ovog kriminalnog klana.

Svakome iole pismenom čoveku je jasno koje su namere i šta je cilj ovih gnusnih laži i optužbi, ali ću ih ipak javno reći, naročito ove poslednje optužbe da se viđao sa pripadnicima ovog zloglasnog klana, jer i da je hteo, on to ne bi mogao. Ako uzmemo u obzir koliki broj ljudi i službe učestvuje u njegovoj proceni bezbednosti i on to sigurno ne bi mogao ni na koji način da uradi.

Poštovani građani, osnovni cilj ovih napada je destabilizacija razvoja i napretka Srbije u svakom smislu, pred predstojeće izbore radi dolaska na vlast onih sa kojima bi se lakše moglo manipulisati, ko ne bi bio tako težak pregovarač i koje bi sa lakoćom prihvatili da sprovodu u delo interese zemalja koje ne da ne žele dobro Srbiji, jer prosto u visokoj politici nema te vrste emocija, već jednostavno žele da nametnu i ostvare svoje sopstvene geopolitičke i geostrateške interese, poput priznavanja nezavisnosti KiM, poput optuživanja Srbije za genocid kako bi se redefinisala političko-pravna situacija u BiH i mnogih drugih interesa.

Ali, dragi građani, nemate potrebe da se brinete, niti razloga. Uprkos napadima, uprkos ovim lažima koje se svakodnevno iznose, sada smo videli da je izgovorena laž da je gospodin Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, za vreme dok je bio čini mi se, ministar rada i socijalne politike, govorio Miljkoviću iz ovog klana, da treba da se auto s oružjem odvede u Jajince iako on tada nikakve ingerencije, niti nikakve mogućnosti nije imao da to uradi.

Uprkos drugim izmišljotinama, uprkos želji da se našoj zemlji povije kičma, Srbija se iz dana u dan razvija, brže nego što je za očekivati i izaći će na kraj i sa ovim problemom, kao što je izlazila na kraj sa svim problemima sa kojima se suočavala, od kada je preuzela državno kormilo. Sa poplavama ako se sećate, sa najmanjim BDP u regionu, sa razorenom privredom, sa razorenom vojskom, sa devastiranim školskim sistemom, sa najmanjim platama u regionu i napokon, sa ovom pandemijom Korone.

O Srbiji, poštovani građani, vode računa odgovorni ljudi koji žele da iza sebe ostave ne samo materijalne dokaze u smislu velikog broja investicija sadašnjih najvećih plata u regionu, razvijanjem putne zdravstvene i druge infrastrukture, već žele i da stvore ideološku paradigmu i kulturni obrazac koji će raskrstiti sa prethodnim načinima i modelima vršenja državne vlasti koja se oličavala isključivo u besomučnom ličnom bogaćenju, i stvoriti model i stvoriti obrazac koji će za osnovni cilj imati brigu o državi, društvu i svakom pojedincu bez obzira ko u budućnosti bude na čelu naše otadžbine. Hvala.

Hvala, gospodine Ribać.
Reč ima Ana Pešić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka, poštovani građani Republike Srbije, očuvanje materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa je zadatak svakog pojedinca koji želi da njegovo društvo i narod traju vremenom.

Svedoci smo da se predsednik Aleksandar Vučić bori da pored ekonomskog razvoja i privrednog rasta, jedan od prioriteta Republike Srbije bude i očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda, razvoj kulture, negovanje tradicije, ali i negovanje kulture sećanja.

Ministarstvo kulture i informisanja, kao i Vlada Republike Srbije su pokazali odgovornost i ozbiljnost pri rešavanju višedecenijskih problema u oblasti kulture. Samo bih podsetila građane da je budžet za kulturu najveći do sada, jer je ulaganje u kulturu investicija u budućnost. Ono što je posebno važno i što me posebno raduje jeste da je država prepoznala značaj decentralizacije kulture, kao i ulaganje i unapređenje infrastrukture i osnaživanje manjih opština u Srbiji.

Opština Ćićevac iz koje ja dolazim, je najmanja opština u Rasinskom okrugu. Zahvaljujući konkursu „Gradovi u fokusu“ koje je raspisalo Ministarstvo kulture i informisanja izdvojena su sredstva za rekonstrukciju Narodne biblioteke Ćićevac, bioskopske sale, za osnivanje zavičajnog muzeja, ali i za ambijentalno osvetljenje kule „Todor od Stalaća“.

Obnovom i podrškom infrastrukturi ovim značajnim zgradama i spomenicima to je pre svega značajno, jer će se poboljšati kulturni kvalitet tj. kvalitet kulture koji nedostaje mladima, ali je bitno i za naš turistički razvoj u budućnosti.

Mi smo zahvali na prilici da kulturni, istorijski i turistički potencijal predstavimo na konferenciji - prestonica kulture 2023. godine čime smo izuzetno imali veliku čast i zadovoljstvo.

Ono što je najvažnije jeste da ste, tj. ministarka Maja Gojković, prepoznala inicijativu mladih ljudi koji su 2020. godine došli na vlast u opštini Ćićevac i zatekli jedan veliki minus u kasi, urušenu infrastrukturu, zaostale stipendije, neisplaćene zarade, doprinose i poreze, neisplaćene naknade porodiljama.

Dok su se ostale opštine u Rasinskom okrugu razvije, rasle i napredovale u svakom pogledu, u opštini Ćićevac su Jeremićevi, Tadićevi i Aleksićevi punili svoje džepove i zaduživali nas.

Evidentni su rezultati i razlika u opštinama i u gradovima gde SNS od 2012. godine odgovornom politikom brinula za svoje građane. Ovo je veoma važno, jer isti ti danas pokušavaju na različite načine, različitim metodama i sredstvima da kriminalizuju predsednika i njegovu porodicu. Kada iza sebe nemate ni rezultate, ni dela, ni program, onda koristite sve ili ništa, i to čak i protiv sopstvene države ne bi li ocrnili predsednika koji je za razliku od njih svih ovih godina pokazao da su mu građani uvek na prvom mestu.

Neće uspeti, jer u svom svakodnevnom pojavljivanju u medijima i širenju laži samo podsećaju narod zašto više nikada ne trebaju da budu deo vlasti. Pristojna Srbija zna i pamti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko Čomić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja sam kao predstavnik poslaničke grupe uglavnom govorio o ova dva zakona u prepodnevnoj raspravi, a dozvolite ipak da neke stvari još kažem.

Kako smo čuli od narodnih poslanika pred nama su dva zakona. Prvi Zakon o kulturi i drugi Zakon o bibliotečnoj informacionoj deltanosti.

Zašto smo ih stavili na dnevni red? Postoji jedan osnovni razlog. Zbog toga kada je u pitanju prvi ovaj zakon, dakle Zakon o kulturi, da ga upodobimo, tako da kažemo, sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Ovaj drugi zakon, Zakon o bibliotečnoj informacionoj delatnosti da ga upodobimo sa Zakonom o kulturi.

Dakle, SNS kako smo već i rekli, će glasati za ova dva predloga. Ja sam u prepodnevnoj raspravi upoređivao šta je to SNS napravila na polju kulture, a šta je to prethodna vlast napravila sa konkretnim, odnosno direktnim podacima.

Dozvolite ipak da kažem, pošto su kolege neke već i spomenule, a i moja malenkost jutros, da Narodni muzej Srbije, ranije zvani Narodni muzej, je li, je građen 15 godina. Deset godina ga je prethodna vlast držala zatvorenim za posetioce. Muzej savremene umetnosti isto tako deset godina. On je sad jedan od boljih muzeja, jedan i drugi, u ovom delu Evrope.

Treće, Filmski centar koji je bio totalno zapušten, samo jedan podatak, 2019. godine je u materijalnom smislu Filmski centar dobio 50 puta više finansijskih sredstava nego prethodna vlast. Dakle, poštovani građani, ne 50% više, nego 50 puta više nego prethodna vlast. Dalje da ne nabrajam, pošto sam to nabrajao jutros.

Poštovani narodni poslanici, mi smo ovih dana svedoci brutalnih neviđenih napada na predsednika Republike Aleksandra Vučića i na Republiku Srbiju, i na građane Republike Srbije. Centar tih napada je u jednoj inostranoj državi, ali je povezan sa unutrašnjim tajkunsko-mafijaškim politikanskim grupama i pojedinim, podvlačim, intelektualcima i pojedinim analitičarima šarlatanima, koji imaju samo jedan cilj, a to je cilj srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića kako bi ponovo preuzeli vlast i doveli Republiku Srbiju na ivicu bankrota kao što su ga doveli.

Mi imamo napade iz Hrvatske na primer, ne samo iz nje, imali smo iz Bosne, Hrvatske, Crne Gore povezano čak u Bratislavi gde je predsednik jedne susedne nama bratske države napao žestoko predsednika Republike Aleksandra Vučića lažima normalno, Srpsku pravoslavnu crkvu i državu Srbiju. Sve imaju skupa jedan cilj. Srušiti Aleksandra Vučića sa vlasti i zaustaviti ekonomski, politički i kulturni napredak Republike Srbije.

Kada je Hrvatska u pitanju, država Srbija je jasno rekla i rekla da je Tesla, o kome smo govorili ovih dana i danas narodni poslanici, krađa. Posle toga se na naslovnoj strani jutarnjeg lista, to je najtiražniji inače list u Hrvatskoj, pojavio tekst da im se ne može ništa zato što su stavili to, a posle toga opet se u jutarnjem listu pojavi pljuvanje po Srbiji, Aleksandru Vučiću i da smo najveći, optužuju nas, razbojnici na Balkanu. Nismo mi činili genocid. Hrvati su učinili genocid 1941. do 1945. godine u NDH. Hrvati su učinili genocid kad je u pitanju „Oluja“. Molim vas, ponovo podvlačim, ne mešajmo zločin za genocid.

Genocid ima nameru koja se dešava pre rata. Ako govorimo samo o ubijanju i klanju, to je homocid, vidim da to 99% i analitičara meša itd.

Onda su napali na najmlađeg predsednikovog sina Vukana, što je prema njima neopravdani greh. Znate li, poštovani građani, zašto su ga napali, pozadinu? Ne samo da pokušaju da psihološki deluju na predsednika Republike, nego što je Vukan bio sin Stefana Nemanje koji je vladao u Crnoj Gori, pa su poredili Aleksandra Vučića sa Nemanjom, a njegovog sina sa Vukanom, aludirajući na Crnu Goru. To je pozadina, ne što ovo analitičari svaki dan lupetaju ovuda. To je optužba za velikosrpski nacionalizam kojeg nema.

Da smo načisto, ono što je i predsednik Republike rekao, niko u Srbiji ne dovodi državnost Republike Crne Gore, ali imamo problem sa položajem Srba u Crnoj Gori, sa njihovim položajem. Tražimo ista prava, ona koja imaju svi drugi narodi u drugim državama. To je suština toga. Dakle, to kada je u pitanju da i to raščistimo.

Sad, ko se dalje javlja, videli ste. Đilasov i Jeremićev, hajde da kažem, bivši saborac, a danas je predsednik političkog saveta Vuka Jeremića, Vladimir Gajić koji je 27. jula 2021. godine brutalno izvređao dr Kona. Znate li zašto? Izvređao ga je na nacističkoj osnovi, zato što je rekao da je normalno razmišljati o odvajanju vakcinisanih od nevakcinisanih građana, kao što su to i u susednim državama rekli. Gajić je rekao: „Zar je moguće da jedan Jevrejin ovo govori?“ Šta bi bilo da je neko od narodnih poslanika to ovde izrekao? Jesmo li mi ikad slične stvari ovde izgovorili? A mi se optužujemo uvek za neku imaginarnu mržnju koje nema, a oni seju mržnju. Ovo je mržnja. Je li ovo mržnja ili ne?

Isto, vezano za napade na predsednika. Grupa od 50 „grobara“ dobila je po 100 evra od ljudi iz okruženja Dragana Đilasa i njegove stranke, to su svi mediji objavili, da na stadionu skandiraju: „Vučiću, pederu“ 17. jula ove godine u Novom Sadu, na fudbalskoj utakmici. Dakle, vidite o čemu se radi. To je deo specijalnog rata, ja vas uveravam, protiv predsednika Srbije, a kad se on skine sa vlasti, onda će doći opet oni koji će na ivicu bankrota. Lažima idu, iskonstruisanim lažima.

Videli ste juče jednog bivšeg ministra. Da je bilo ko od nas na televiziji pod kontrolom Đilasovom da je izgovorio, pa to bi bilo napada itd. On nama traži psihološku analizu, svim poslanicima i svim članovima SNS i predsedniku države. To je ono lupetalo koje izmišlja stalno, nekakav Prelević. To advokat, pa taj nikad nije istinu rekao koliko ga znam, 20 godina. Taj je izmislio nakon 15 dana jednu rečenicu koju sam ja ovde izrekao, lagao i tražio napad na mene na toj televiziji. Pa, puno ih se bojim, pa će oni odvojiti nas od stranke ili od predsednika Vučića. Oni znaju, džabe su krečili. Pa nisam se ja napadao što nešto vredim, nego što podržavamo predsednika koji vodi bespoštednu borbu za ekonomski napredak naše zemlje i borbu protiv kriminala.

Sad, ko se još javio, videli ste. Sad ćemo malo da kažem o tome. Javila se Marinika Tepić, politički, električni zec Dragana Đilasa. Ona je, dame i gospodo, 2016. godine potpisala Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, vi se sećate koji ste bili narodni poslanici, i tražila da se sprski narod osudi za genocid, kako bi Srbi otišli u zatvor ako negiraju genocid.

Govorio sam prošle sedmice u ovom visokom domu, Nenad Čanak u Prištinu, Nenad Čanak instruiše Aljbina Kurtija, Nenad Čanak kod Mile Đukanovića, instrukcije kako će napasti. Nenad Čanak instrukcije daje Đukanoviću kako će napasti predsednika u Bratislavi, ne samo predsednika, nego i SNS. Srpsku pravoslavnu crkvu niko nije onako napao kao što je spomenuti gospodin.

Dakle, vidite o čemu se radi, Tepićka je povezana sa banditskim narko-dilerom, vi to vrlo dobro znate, mi smo o tome govorili ovde, Novakom Filipovićem, a on je povezan sa klanom Velje Nevolje, koji je Pančevo pretvorio u svoj kartel. Je li tako, narodni poslanici? Pa vi znate iz prethodnog saziva da je to tako.

Đilas je pobesneo zaista kao, da to ne uporedim sa čim, zbog teksta objavljenog u jednim dnevnim novinama u kojem je jasno navedeno da je Marinika koristila rečnik fašističkog pokreta o kojima je gospodin Bakarec govorio jutros u ovom visokom domu. U toj grupi napada, gle čuda, javio se prof. dr Janko Veselinović, u narodu znani kao „stanokradica“. To je onaj čovek kojem sam direktno ovde rekao da je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu u Ulici braće Kurjakovića broj 7. Hvala vam, gospodine potpredsedniče Orliću, i svim prethodnim potpredsednicima, što ste mi dali mogućnost da o tome govorim. Rezultat toga jeste da je Milica Badža nakon 23 godine ušla u svoj stan. A Janko Veselinović nije izbeglica bio, imao je kuću i opravljena mu je bila, zapravo, ne njegova, nego njegovih roditelja. Dakle, to je taj čovek, nek se ispita njegova aktivnost oko „Tesla banke“ u Zagrebu, nek se ispita njegova aktivnost dok je bio zadužen za povratak izbeglica u Hrvatsku, koliko je finansijskih sredstava pokupio. E, o tome treba razgovarati. I on ide nekoga kritikovati ovde. Videli smo ovih dana, moram da kažem da je Janko Veselinović podržao Hrvatsku za lik Nikole Tesle na evru. Nije podržao Srbiju, nego Hrvatsku.

Da skratim, da bi mogle i druge kolege da govore. E sad vidite, u tu hajku, verovatno ste čuli, poštovani narodni poslanici, ali i građani Republike Srbije, još jedanput da podsetim da se uključila, ali stalno 12 godina, dr Vesna Pešić, politička aktivistkinja Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, napala je ponovo Aleksandra Vučića, lažući da predstavnici vlasti izražavaju govor mržnje i da je naše, zamislite, poimanje politike uništavanje protivnika. Gde smo mi to radili? Koga smo mi to uništili? A ona je tražila da se uništi politički protivnik. Vi znate, ja neću napamet nikada da govorim, jer Vesna Pešić je tražila uništenje, likvidaciju Aleksandra Vučića kada je 19. januara gospodnje 2020. godine rekla, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev u glavu“, završen citat. Je li to poziv na ubistvo? Je li to poziv na ubijanje političkih protivnika? O čemu ona govori?

Pa ona se oduševila što je Inzko doneo zakon kojim se negira genocid u Srebrenici, pa kaže, citiram: „Konačno da Valentin Inzko ide iz Bosne i Hercegovine podignute glave zbog zabrane negiranja genocida u Srebrenici“. Poslušajte dalje, i nastavila: „Ostala je Srbija još, na našu bruku, poslednja koja negira genocid. Zar Srbija nema elementarne ljudske osećajnosti i odlike da više nikada takve stvari ne ponovi?“, završen citat, 25. jula 2021. godine. To je izrekla.

Šta ona zna o genocidu? Ne zna ništa. Je li ona izučila šta se tamo desilo? Ne zna. Za razliku od nje, moja malenkost je svu literaturu svetsku i našu pročitala i izveštaje sve moguće pregledala. Ona i ne čita šta naši naučnici kažu. Nijedan svetski naučnik nije tvrdio da se desio genocid. Za vas je ova informacija, poštovani građani, da vidite kako vas lažu, nijedan svetski.

Ne mogu da pređem preko još dve stvari, a to je da kažem da Dragana Đilasa nikada, nikada nije interesovao razvoj Beograda, ama baš nikada. To ne kažem ja. To kažu njegove stranačke kolege, bivše, a neke i sadašnje. To kaže i glumac Sergej Trifunović koji je rekao Đilasa ne interesuje kultura u Beogradu, a to kažu i neki ambasadori inostrani.

Ja ću sada da citiram bivšeg američkog ambasadora Kamerun ManterA. Manter je 13.09.2009. godine rekao: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd marketinški, a nerealan“.

Da li je, gospodine Đilas, ovo istina što ja govorim svaki dan ovde? Proveri to, izađi pred TV ekrane i reci.

Vidi, ima neko ko pamti u ovom domu i koji izučava. Dakle, to kada je u pitanju Dragan Đilas i razvoj kulture u Beogradu. Pa, to mu je Sergej Trifunović rekao. Jeremić je, kaže, netalentovan političar, a Đilas je uništio kulturu u Beogradu, kao što je istina.

Nije čudo što je bio zatvoren Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, u isto vreme i Narodna biblioteka. Znate ko je bio na vlasti tada? Znate ko je bio direktor Narodne biblioteke i čija se kancelarija Soroševa nalazila deset godina tamo? Mi koji svakodnevno posećujemo te ustanove vrlo dobro znamo.

I, evo, ko se javio? Akademik Dušan Teodorović, zvani glavotres. Narod ga zove tako zbog toga što stalno trese glavom od mržnje kada se spomene Aleksandar Vučić i SNS. Dozvolite ipak da kažem nekoliko reči o tom gospodinu.

On stalno iskazuje mržnju prema SNS, predsedniku države i svakog onoga ko podržava predsednika Republike. Tako je iskazao mržnju prema sjajnom glumcu Nenadu Jezdiću na otvaranju autoputa „Miloš Veliki“ 2019. godine i obavestio javnost da neće više kupovati Jezdićevu, inače, odličnu rakiju. Zamislite, zbog Jezdićeve ljubavi prema uspehu države, prema svojoj državi i uspehu u infrastrukturi isijava mržnja iz jednog akademika prema državi, prema Aleksandru Vučiću i prema glumcu Jezdiću. Da li ja govorim istinu ili ne, poštovani građani i vi narodni poslanici?

Teodorović je isejavao mržnju prema poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije u jednoj emisiji pod kontrolom Dragana Đilasa, 18.7.2019. godine, kada je rekao da su narodni poslanici primitivci. Da li smo mi njemu ikada to rekli? Pa, ko isejava mržnju, zamenu teza?

Idemo dalje. Nazove predsednika Vučića 10.3.2012. godine u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa, direktnim, Staljinom, Hitlerom, Musolinijem, Frankom, Peronom ili dinastija Kim u Severnoj Koreji. Jesmo li mi to ikada njemu rekli, osim kada se on izjasnio?

E, ovo su istine. Dragane Đilas, izađi pa reci da li ja govorim istinu da li ste to rekli ili ne. Što je najteže. otpisao je Dušan Teodorović, kao i Dragan Đilas, Kosovo i Metohiju. I čuveni akademik je otpisao Albancima, kada je rekao 22.7.2012. godine, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“ u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa. Da li je tako, gospodine akademiče, ili ne? U ime koga se vi odričete jednog dela svoje otadžbine?

Problem na Kosovu nije problem teritorijalne, već ljudskih prava koje su oni zamenili sa teritorijalnim. To nema nigde.

Isti Teodorović akademik je 5.03.2020. godine uporedio građane, verovali ili ne, koji podržavaju Aleksandra Vučića i SNS sa stanovnicima nacističke Nemačke. Da li je tačno, gospodine akademiče? Jel jeste ili niste?

Da li ste možda, gospodine akademiče, rekli: „Na čelu države Srbije je huligan koji je nevaspitan“? Jesmo li mi to nekome rekli? Pa, to radi svakodnevno.

I ovo što je kolega Ivan rekao, potpuno je u pravu - više verujem Velji Belivuku nego Aleksandru Vučiću. To je akademik? Pa, nije on, poštovani građani, profesor. Proteran Saobraćajnog fakulteta u najtežem momentu naše istorije, kada je bilo bombardovanje i sakrio se u državu koja nas je bombardovala i vratio se nakon dve godine, postavila Srbijanka Dugalić protivzakonito ponovo na isti fakultet i ponovo želi da se bombarduje zemlje da bi ponovo otišao u zemlju koja bi nas bombardovala. Zato se zalaže za haos, jer on je prosperitet svoj video samo u haosu i ne samo on, ima ih još mnogo. Malo je vremena da o tome govorim.

Neću više da citiram druge, ali na koncu da kažem, poštovani građani, dok naš predsednik Republike Aleksandar Vučić svakodnevno, ali baš svakodnevno čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled naše zemlje i dosta uspešno to uspeva, provodeći politiku mira, kako vidite, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, politiku modernizacije zemlje i politiku bespoštedne, beskompromisne borbe protiv kriminala, u isto vreme Dragan Đilas, Vuk Jeremić i pojedini intelektualci, pojedini razni analitičari, šarlatani, udružuju se i pokušavaju svakodnevno da obesmisle svaki uspeh naše države na ekonomskom i svakom drugom polju.

Vuk Jeremić da priča? Pa, šta mu radi francuska političarka Mišlen u Centru za održivi razvoj i međunarodnu politiku, evo ja ga pitam, koja se 30 godina zalaže za nezavisno Kosovo i vodi je Nataša Kandić na međunarodne skupove, verovali ili ne, da kaže da ona predstavlja normalnu Srbiju? Progovori, Vuče Jeremiću.

Poštovani potpredsedniče Orliću, poštovana ministarko, Srpska napredna stranka će glasati za ova dva zakona.

Živeo naš ekonomski napredak pod vođstvom Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem i prof. Atalagiću.
Reč ima Nevena Đurić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo dva zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, pri čemu se sve pomenute izmene usvajaju i predlažu u cilju stvaranje ujednačene sistemske, a samim tim i efikasne regulacije celokupne oblasti kulture i sa tim u vezi su i predložene izmene Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti u delu kojim se regulišu uslovi za izbor direktora.

Predložene izmene zakona predstavljaju na pravi način odraz napora Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u cilju stvaranja ovakvih sistemskih zakona i optimalnih uslova za uspešan i ravnomeran razvoj kulture, te ću svakako u danu za glasanje podržati predložene izmene.

Ono što je, takođe, važno jeste da je kultura svake zemlje u bliskoj vezi i u mnogome zavisi od ekonomskog stanja i stepena razvijenosti te zemlji i sve kulturne aktivnosti su blisko povezane i sa privredom i sa turizmom i sa trgovinom i sa tradicijom, ali i sa osnovnim obeležjima nacionalnog identiteta jedne nacije.

Upravo ekonomski prosperitet Srbije i ekonomski napredak nama omogućavaju da danas ovde diskutujemo o ovim zakonima, da usvajamo pomenute izmene, ali ne samo ove zakone, već i brojne druge zakone koji se odnose na pitanja infrastrukture, na pitanje unapređenja privrede i generalno na napredak Republike Srbije.

U tom smislu, moram da napomenem i sve važne projekte koji nas u Republici Srbiji očekuju u narednom periodu. Nas očekuje početak radova na izgradnji fabrike vakcina, kako je najavljeno, do 1. septembra nas očekuje otvaranje još jedne kovid bolnice u Novom Sadu. Svi ekonomski parametri kada govorimo o našoj zemlji su pozitivni. Do kraja godine imaćemo u izgradnji čak osam autoputeva i brzih saobraćajnica, a nadamo se da taj broj bude povećan i na devet, uz jednu veliku napomenu da se početkom naredne godine očekuje i kretanje brzih vozova od Beograda do Novog Sada.

Srbija je danas u takvoj ekonomskoj i finansijskoj poziciji, jer politiku danas u Republici Srbiji vode građani Republike Srbije, pošto niko bolje od naših građana, od nas samih, ne zna šta je to pravi interes Republike Srbije. Niko više od nas samih ne može da voli našu zemlju.

Sve ovo o čemu sam ja danas pričala, svi ovi projekti, omogućavaju napredak i prosperitet Republike Srbije, jer o tome odlučuju isključivo građani. Srbija danas jača i svi pozitivni rezultati i svi uspesi nisu nešto što je za Srbiju danas daleko i nedostižno.

Ali, građani sve vide i oni umeju najbolje da procene i upravo je zahvaljujući njihovom voljom neodgovorna antidržavna i antinarodna politika koja je obeležila period do 2012. godine, tu pre svega mislim na period vladavine lidera sadašnje opozicije iz redova bivšeg režima, nešto što se Srbiji neće ponoviti.

Svi ovi projekti o kojima sam ja do sada govorila nisu samo spisak lepih želja. Oni su danas realnost. Realnost zato što Aleksandar Vučić pred građane Republike Srbije ne izlazi sa onim što građani žele da čuju, već izlazi isključivo sa istinom. I varaju se svi oni koji misle da će građani Republike Srbije zaboraviti period ozloglašene vladavine žute ekipe, period kada su nam fabrike prodavali za siću, kada su nam urušavali ekonomiju i kada su ljude ostavljali bez posla.

Kako građani vide sve njih mogli smo da vidimo i pre par dana, kada su se provokatori obratili ispred prostorija Srpske napredne stranke, ne bi li izazvali neko sažaljenje ili su prosto imali nameru da ponovo pokušaju da građanima plasiraju maglu. Tada su im građani dali jasan odgovor, kratak i jasan odgovor su dale one hrabre gospođe tom prilikom, koje se ne plaše ni lopova, ni njihovih glasnogovornika i koje mogu da naprave jasnu razliku između toga kako se živelo u vreme tih tajkuna a kako se u Srbiji živi danas.

Inače se sav politički program današnje opozicije koja je zdušno podržana od strane pojedinih tajkunskih medija zasniva na dve osnovne ideje, a to je - srušiti Aleksandra Vučića ili što više vređati tog istog čoveka. Onda dođemo u situaciju da nam o urnisanju srpskog naroda govori Marinika Tepić. Ruku na srce, ima ona obimno iskustvo u tom segmentu, ali verujem da nije nimalo prijatno kada ti najobičniji banditi iz redova bivšeg režima slušaju kada mi ovde govorimo o tome šta su i kako su sve oni radili, kako su harali i pljačkali našu zemlju i kakvim su se sve muljačinama i lažima služili.

Onda dođete u situaciju da o vama govore vaši nekadašnji bivši saradnici. Ja prosto to ne mogu da izostavim, to ne smemo da zaboravimo, jer tu ima dosta argumenata kada govorimo o urnisanju srpskog naroda. Ako krenemo od toga da je ona srpski narod lažno optužila za genocid u Srebrenici, pa je koristila i zloupotrebljavala poziciju pokrajinske sekretarke za omladinu i sport i na taj način, mimo zakona, finansirala pojedine sportske klubove, pa smo čuli da je obećavala i kojekakve policijske značke, pa je tražila i zahtevala da se isele novinari koji su po njenom mišljenju nepodobni, a danas je valjda nagrađena, to dođe kao neka vrsta stimulacije tim nekim luksuznim automobilima kojima se bahati, nagrađena od strane svog šefa, verovatno za sijaset ovih laži i afera koje kontinuirano plasira. Samo što je mali odziv ljudi koji žele da čuju to šta ona ima da kaže, jer sam sigurna da građani ne žele da slušaju priče od onih kojima je glavna i osnovna ideja vodilja uspešan tajkunski interes, ili bolje rečeno - što uspešniji tajkunski interes i prljavi poslovi. Ne žele građani da slušaju od onih koji rade za tajkunski keš. Međutim, oni ne odustaju jer žele da dosanjaju te svoje snove i da se ponovo dokopaju vlasti.

Da napomenem još jednom da građani Republike Srbije jasno znaju koga podržavaju. Podržavaju državu i one koji rade u njenom interesu, a ne tajkune. I jasno je ovde ko radi u interesu građana Republike Srbije i jasno je kome smetaju i ko je protiv zakona koji se usvajaju u ovom parlamentu. Jer, kako bi, recimo, Zakon o poreklu imovine mogao da odgovara nekom ko poreklo svoje imovine ne može da dokaže?

Ali, Srbija je napravila svoj izbor. Pošteni i odgovorni građani su napravili svoj izbor i velika većina građana Republike Srbije, a svakako i poslanici SNS, stoje u prvim redovima kad god treba podržati bilo kakvu ideju i inicijativu o prosperitetu Republike Srbije koja se upravo ogleda u politici koju je projektovao i koju danas vodi Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, poštovana ministarka, danas govorimo o izmenama Zakona o kulturi, o jednom sistemskom zakonu sa kojim svaki deo kulturnog života u Srbiji mora da bude usklađen.

Cilj ovih izmena je da se precizira način izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu, takođe i nadzornih i upravnih odbora, sa ciljem da ova tela rade još bolje i još efikasnije.

Konkretan cilj ovih izmena jeste da se zakon uskladi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i da se utvrdi veća zastupljenost žena u ovim radnim telima, što je svakako dobro. I ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati navedene izmene zakona.

Kada govorimo o kulturi, naš zadatak jeste da čuvamo i promovišemo naše kulturno nasleđe, jer kulturni identitet je najvažniji za jedan narod, jer kulturni identitet predstavlja sponu između nas, naših predaka i budućih pokolenja i ne smemo nikad da se odreknemo borbe za naše kulturno nasleđe, za naš kulturni identitet, jer svako odricanje tog tipa može biti fatalno za čitav jedan narod.

Srpska napredna stranka je stranka koja vodi jednu realnu nacionalnu politiku i baš iz tog razloga smo u prethodnom periodu izdvajali značajna sredstva iz budžeta za kulturu, i to kroz realizaciju važnih projekata, kao što je digitalizacija našeg kulturnog nasleđa, promocija našeg kulturnog nasleđa na međunarodnom nivou, kroz renoviranje Narodnog muzeja, kroz otvaranje Srednjevekovnog muzeja Srbije i, konačno, kroz podizanje spomenika Stefanu Nemanji u srcu društveno-tehnološkog projekta "Beograd na vodi", čime smo dokazali i pokazali da nacionalni identitet i društveno-materijalni progres mogu da idu zajedno.

To je priča o nacionalnoj svesti i to je priča o samopoštovanju. Mi na taj način čuvamo i branimo naše kulturno nasleđe. Mi na taj način branimo i Pećku patrijaršiju i Bogorodicu Ljevišku i Arhangele, dakle, naše kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji, koje je danas, mogu slobodno da kažem, najugroženije sigurno u čitavoj Evropi.

Uspeli smo da dovedemo do toga da progres sa nacionalnim predznakom bude novi srpski kod i da uticaj lažne drugosrbijanske elite sve više slabi, što je posebno dobro i pozitivno prihvaćeno kod mladih ljudi.

Vidi se frustracija te drugosrbijanske lažne elite zbog podizanja spomenika Stefanu Nemanji, zbog davanja državne pomoći za završetak izgradnje Hrama Svetog Save, zbog davanja državne pomoći za obnovu manastira Hilandar. Jedini njihov zadatak jeste da napadaju sve ono dobro i sve ono pozitivno što u srpskom društvu uradi Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić, ali isto tako i zadatak da napadaju sve nacionalno i sve progresivno.

Kada govorimo o našem kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji, ono što sam siguran da nas sve zabrinjava jesu konstantni i mogu slobodno da kažem svakodnevni napadi na naše crkve, naše manastire na Kosovu i Metohiji i uopšte me ne bi iznenadilo u budućnosti da Aljbin Kurti, miljenik Dragana Đilasa, Borka Stefanovića i Vuka Jeremića, krene putem Mila Đukanovića u pokušajima otimanja imovine SPC, i to je nešto protiv čega moramo svi zajedno da se borimo svim sredstvima da nikada niko ne pomisli da tako nešto može da uradi.

Moramo da budemo jako oprezni, jer očigledno je da postoji određeni savez između autošovinista u Beogradu i ekstremista u Prištini, jer na isti način napadaju Srbiju. To su isti oni autošovinisti okupljeni danas oko politike koju propagira Dragan Đilas, a koji su posle 2000. godine oslobodili iz srpskog zatvora Aljbina Kurtija. Verovatno su već tada prepoznali njegov potencijal za napade na Srbiju, pa tako danas zajedno sa Aljbinom Kurtijem Marinika Tepić i Zdravko Krivokapić mogu da optužuju Srbe i srpski narod za nešto što Srbi nikada nisu uradili.

Optužuje nas, zamislite u Briselu, Aljbin Kurti da je Srbija počinila nekakav genocid još u 19. veku, a procenat Albanaca u udelu stanovništva od 19. veka do danas je porastao sa 10% na današnjih 90%. Dakle, tamo gde nas Kurti i Marinika Tepić optužuju da su Srbi i srpski narod počinili nekakav genocid, tamo Srba više nema. Jedini narod koji je doživeo sistematski zločin u 20. veku i koji je proživeo i doživeo genocid jeste srpski narod, i to u ustaškoj NDH, ali i strašne zločine i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, što je devedesetih godina rezultiralo strašnim etničkim čišćenjima, gde je više od pola miliona naših sunarodnika bilo prinuđeno da napusti svoja vekovna ognjišta.

Cilj Aljbina Kurtija je jasan u pregovorima, a to je da se protera sve srpsko sa Kosova i Metohije. Uzgred, govorimo o čoveku koji jednoj Srpkinji u Đakovici ne dozvoljava da kupi hleb. Toliko o gromoglasnoj tišini i nevladinog sektora u Beogradu i o tzv. opoziciji u Srbiji koji nijednog trenutka nisu stali u odbranu gospođe Dragice Gašić u odnosu na sve ono sa čime se ona danas u Đakovici suočava, u svom gradu, u svom stanu. To je politika jednog kontinuiteta napada na Srbiju i na srpsku državu, koju još zagovaraju i Tači i Veselji i Haradinaj.

Dakle, Srbiju optužuju trgovci ljudskim organima, pa zato i neće u Briselu da pokrenu suštinski važna pitanja, kao što su pitanja nestalih, jer ne žele da se dođe do toga da se otvore tajne arhive terorističke OVK, jer bi se onda utvrdilo da istina nije baš onakva kakvom je oni predstavljaju.

Dakle, Srbiju poslednjih godina, meseci, nedelja učestalo napadaju zajedno i na istom su zadatku autošovinisti iz Beograda, ekstremisti iz Prištine, trgovci ljudskim organima iz Prištine, hrvatski mediji. Dakle, na istom zadatku su, i to nije ništa drugo do organizovan napad na predsednika Republike Srbije, na Aleksandra Vučića, zbog njegovih čvrstih stavova po pitanju Kosova i Metohije i Republike Srpske. Očigledno je da postoje određeni centri moći i u Beogradu, ali i u okruženju i šire kojima ne odgovara svaki ekonomski i politički uspeh Republike Srbije.

Već sam jednom rekao i ponoviću to još jednom da smatram da, ako se ikada nešto loše na Balkanu bude dogodilo, će se to dogoditi zbog nasilnih pokušaja da se reši albansko pitanje i na taj način da se nasilno stvori velika Albanija. Zanimljivo je da o tom problemu jedino govori Srbija, dok sve zemlje u okruženju o tome govore ili stidljivo ili ćute.

Hoću da iskoristim priliku i da poručim i ekstremistima u Prištini da ovo više, zahvaljujući SNS, politici koju sprovodi Aleksandar Vučić, nije Srbija iz 2004. i 2008. godine i da Srbija više nikada neće dozvoliti nove pogrome i nove oluje, i nešto nalik onome što se dogodilo 2004. godine kada su goreli vekovi. To se jednostavno više nikada neće ponoviti i Srbija to više nikada neće dozvoliti.

Hoću da iskoristim priliku da autošovinistima i ovim Đilasovcima u Beogradu da jednostavno srpski narod i građani Srbije nikada više neće dozvoliti da se putem nasilja dođe na vlast, bez političke volje građana Srbije, uz pomoć stranih agentura i kriminalaca kako bi mogli da nastave da sprovode onu izdajničku i lopovsku politiku koju su imalipriliku da sprovode čitavih 12 godina, u periodu od 2000. do 2012. godine.

Znaju građani Srbije i dobro vide da danas imamo snažnu državu, a ne tajkunsko preduzeće. Vide građani Srbije kako se sprovodi odlučna borba protiv organizovanog kriminala, jer svi oni koji su se bavili organizovanim kriminalom danas su, zahvaljujući državi, iza rešetaka i to je pametnom čoveku dosta.

Mi ćemo nastaviti da jačamo Srbiju u svim oblastima, nastavićemo da ulažemo u kulturu, nastavićemo da negujemo kulturu pamćenja, a sa ciljem da širimo i naš ekonomski i politički uticaj u regionu, a i šire, ali nam je najvažnije, i to u skladu sa srpskim nacionalnim interesima, da sačuvamo mir i stabilnost kako bi naša ekonomija i naša privreda još više napredovala. Zato sam ubeđen da će građani Srbije na prvim narednim izborima još veću podršku i poverenje dati politici koju sprovodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić, jer to je jedina politika u Srbiji koja garantuje bolju budućnost. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Terziću.

Reč ima doc. dr Ilija Životić.