Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 128 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom momentu, 166 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Trenutno se u Srbiji sprovodi koordinisana politička kampanja progona jedne učiteljice iz Novog Pazara, i to od strane samog državnog vrha, režima i režimskih medija, u šta je uključena policija i tužilaštvo. Čitava ta kampanja ima za cilj da zastraši Bošnjake i da stvori prepreku i strah u ostvarivanju njihovih identitetskih prava.

S obzirom da čitav slučaj prati ogromna zloupotreba od strane državnih organa, prekoračenja zakonskih ovlašćenja, izlaženja iz zakonskih okvira, mi poslanici SDA Sandžaka, kao legitimni predstavnici bošnjačkog naroda u ovom parlamentu imamo nekoliko pitanja.

Pošto je sve krenulo od ministra prosvete i obrazovanja, svoje prvo pitanje danas upućujem ministru Branku Ružiću. Ispred sebe imam Ustav i zakone o upotrebi državnih simbola. Ni u Ustavu, ni u zakonu ne piše obaveza intoniranja himne u školama. Ovo je važno zapamtiti zbog daljih nezakonitih postupanja u vezi kojih ću postaviti i danja pitanja.

Dalje, Ustav i zakon jasno određuju gde se, kada i kako upotrebljavaju državni simboli, a u članu 40. određuju se i posebna ministarstva koja imaju pravo bliže propisati način i upotrebu državnih simbola, i to - ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar spoljnih poslova i ministar saobraćaja. Kao što vidite,

ovde u ovlašćenim ministrima nema nigde ministra prosvete, niti se u zakonu pominju škole.

Zato tražim objašnjenje od ministra Ružića, po kom ovlašćenju i po kom članu Ustava i zakona je on kao ministar prosvete nametnuo takvu jednu naredbu? Sama polazna tačka, vidite, sama polazna tačka ove kampanje je na klimavim nogama i nema uporište u Ustavu i zakonima.

Šta se dalje dešava? U nekim režimskim medijima se prenosi snimak sa društvenih mreža u kojima se presuđuje da je jedna učiteljica prekršila Ustav, prekršila zakone, srušila državu, napravila katastrofu. A, šta je dokaz? Ministar prosvete posle izdaje saopštenje za javnost, pa on presuđuje da je učiteljica prekršila zakon, šalje inspekciju u školu, a pri tom javno diktira inspekciji kakav zaključak treba da donese. Uključuje se, zatim, policija i tužilaštvo. Privode jednu uglednu ženu, čestitu učiteljicu na saslušanje. Zašto je privode? Zbog snimka na društvenim mrežama koje su neki zlonamerni režimski mediji, za koji su neki zlonamerni režimski mediji već napisali i optužnicu i presudu, bez ijednog dokaza.

Šta se vidi na tom snimku? Vidi se učiteljica koja izvodi nastavu na bosanskom jeziku, odeljenju koje pohađa nastavu na bosanskom jeziku, u skladu sa Ustavom i zakonima i pušta himnu Bošnjaka, koja je garantovana Ustavom i zakonima ove države, i čak odobrena od strane tog istog Ministarstva prosvete kao nastavna jedinica. I šta je tu sporno?

Mi smo juče imali sastanak sa načelnikom policije i tužiocem. Pokušali smo da saznamo ko je i na osnovu čega i na osnovu kog zakona, koji tačno član Ustava i zakona je ta učiteljica povredila i koje krivično delo joj se stavlja na teret. Nismo dobili ni jedan konkretan odgovor. Očigledno je da policija i tužilaštvo kriju stvarnog nalogodavca ovog političkog obračuna i političkog progona.

Zato sa ovog mesta postavljam pitanje i Republičkom javnom tužiocu i ministru policije – ko je i na osnovu čega naredio uzimanje izjave od Adele Karahmetović Melajac? Da li je to uradila policija sama? Ako jeste, ko je to naredio? Ako je policija uzela izjavu na osnovu naloga tužilaštva, ko je potpisao taj nalog? Koje delo i na osnovu kojih dokaza joj se stavlja na teret?

Mi smo juče u medijima čuli novu optužnicu protiv nje. Neko je presudio da je ona prekršila neki nepisani zakon, da je ona prekršila neko pravilo neutemeljeno u zakonu.

Gospodine Imamoviću, pošto je isteklo pet minuta, zahvaljujem vam se.

Dakle, i u Čačku je intonirana pogrešna himna, pa pitam da li je neko pokrenuo postupak protiv toga? Dakle, ovde smeta što je učiteljica vrlo uspešna, vrlo ugledna u očuvanju tog identiteta.

Ja moram da vas prekinem. Pet minuta je prošlo.
(Enis Imamović: Imam samo još jednu rečenicu.)
Ne može, pet i po minuta. Imate vremena u toku rasprave.
Pošto je poslanička grupa SVM zamolila, i molim vas da to uvažite, imajući i vidu da je umro bivši predsednik Skupštine AP Vojvodine gospodin Egereši, pa idu na komemoraciju i sahranu, daću reč sada Rozaliji Ekres.
Izvolite.

Hvala lepo, predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje vezano za program „Moja prva plata“.

Kao što je poznato položaj mladih, kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada, veoma je nepovoljan. U odnosu na opštu populaciju, prema zvaničnoj statistici, beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

U strukturi nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prema godinama starosti, učešće mladih do 30 godina iznosi 21%. Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, jer dugotrajna nezaposlenost ostavlja trajne posledice, narušava se normalan život, smanjuju razvojne mogućnosti. Mladi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa svojim roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga, naša poslanička grupa daje punu podršku nastavku programa „Moja prva plata“ koji je prošle godine bio uspešna mera za poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

Putem ovog programa mladima je bilo omogućeno da uz državnu subvenciju, preko podsticajnih mera, steknu prvo radno iskustvo. Njih 8.224 je bilo obuhvaćeno programom na koji se prijavio 17.081 kandidat kod 7.524 poslodavca.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 6. avgusta, je saopšteno da se nastavlja sa programom i da je Vlada Srbije donela uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prava plata“, a prema kojoj će taj program biti nastavljen i u 2021. godini.

Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta raspisala javni konkurs za realizaciju ovog programa u koji će biti uključeno 10 hiljada mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, bez radnog iskustva, a koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru. Pored fiksne naknade koju obezbeđuje država, poslodavac može korisniku programa isplaćivati dodatna sredstva.

Novinsko-izdavačka kuća „Mađar so“, iz koje i sama dolazim, izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Iz naše štamparije je ove godine izašla i poštanska marka „stepski soko“ Pošte Srbije, koja je nacionalni kandidat na takmičenju za izbor najlepše marke Evrope.

Prošle godine je i naša kuća konkurisala za program „Moja prva plata“. Prošli smo sve korake, od prijavljivanja u sistem, do povezivanja sa petoro mladih nezaposlenih kandidata - dva novinara, dva tehničara štampe i jednog saradnika za marketing. Nažalost, ostali smo ispod crte. Umesto potrebnih pet, iz sopstvenih izvora finansiranja smo uspeli angažovati samo dvoje fakultetski obrazovanih mladih ljudi.

Poslaničko pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje - da li bi bilo moguće da u nastavku veoma značajnog programa „Moja prva plata“ svi prijavljeni kandidati, sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u navedeni program? Znači, da li je moguće da svi kandidati koji ispunjavaju uslove dobiju svoju prvu šansu?

Naša poslanička grupa smatra da, s obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji i na izuzetan značaj ostanka i zapošljavanja mladih, nema bolje uloženog novca od davanja prve šanse da se oprobaju na poslu gradeći sopstvenu budućnost, kao i budućnost razvoja društva, u celini. Hvala lepo.

Hvala, gospođo Ekres.
Reč ima Samir Tandir.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsednici Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje upućujem Ministarstvu policije i Ministarstvu pravde - šta su preduzeli povodom ubistva humaniste i novinara Edina Hamidovića u Sjenici pre nešto više od mesec dana? Da li su utvrdili okolnosti i odgovornosti nadležnih organa koji su prethodili ovom ubistvu i kako se desilo da izvršilac najtežeg krivičnog dela, ubistva, napusti zemlju?

Pre nešto više od mesec danas, poštovane koleginice i kolege, na šetalištu u Sjenici, na korzou, među masom ljudi, slučajnih prolaznika, ubijen je čovek koji se zvao Edin Hamidović, čovek koji u svom životu mrava nije zgazio, humanista i novinar. Ubijen je pred svojom suprugom, pred svojom decom samo zato što je neki zločinački, bolesni um u tom trenutku pomislio da mu se mišljenje i stavovi Edina Hamidovića ne sviđaju.

Kada govorimo o ovom slučaju, molim vas, drage kolege, poštovani narodni poslanici, da imamo u vidu da se radi o čoveku koji je otac sedmoro dece, da je većina nas ovde i onih koji nas gledaju su roditelji, ni jedan stav ni jedna ideja nije vredna toga da neko pomisli da nekom zbog drugačijeg mišljenje može da oduzme život, a ovde smo svedoci da se to desilo. Zato odgovor nadležnih državnih organa mora da bude brz, munjevit, efikasan, da više nikad nikom ne padne na pamet da uzima pravo i pravdu u svoje ruke.

Ovo su sinovi Edina Hamidovića. To su maloletna deca. On ima pet sinova, a ovo su samo trojica. Ovo govorim ne samo zbog njih, već i zbog svog sina i zbog naše ovde dece. Mi imamo pravo na svoje stavove, imamo pravo i da se ne slažemo, ali niko nema pravo da digne ruku na nekog. Ako ovi zločinci ne budu pohapšeni i surovo kažnjeni, ko nama i našoj deci garantuje bezbednost, ko nama, našoj deci i našim porodicama garantuje da kada izađemo pred ovu Skupštinu da nekom neće pasti na pamet da primeni ovaj sjenički scenario?

Potpuno podržavamo, kao najjača bošnjačka stranka, borbu državnog vrha protiv kriminala i korupcije. Na glavnom odboru naše strane usvojili smo i Deklaraciju o borbi protiv kriminala i korupcije, ali ona mora biti sistemska i dubinska.

Pozdravljamo hapšenje beogradskog Belivuka, ali sandžački i sjenički Belivuk mora da bude uhapšen. Ne sme biti pošteđenih u ovoj borbi. Svi oni koji su se ogrešili o zakon, svi oni koji misle da su bolji od drugih i da to silom primenjuju moraju da odgovaraju pred nadležnim državnim organima.

Ono što je jako važno i što hoću da istaknem, znamo ko je povukao obarač, ali ono što je suštinski važno jeste ko im je dao političku zaštitu i podršku, na čijim su oni odborničkim listama, ko ih je kandidovao za neke važne državne funkcije. To je ono što trba da ispita i policija i tužilaštvo.

Ono što takođe policija i tužilaštvo moraju da utvrde jeste da je Edin Hamidović pre svog ubistva nagoveštavao da mu se preti, da mu se preti ubistvom od istih onih koji su izvršioci ovog zločina. Zašto policija i zašto tužilaštvo nisu reagovali?

Minimum onog što ministar policije i ministarka pravde treba da učine, jeste da se šef policije u Sjenici smeni jer nije izvršio svoj zadatak, a ključni zadatak policije jeste da obezbedi javni red i mir i da svi građani ove zemlje budu mirni i da budu spokojni.

Tužilac, takođe u Sjenici, mora da bude razrešen jer apsolutno ništa nije učinio u povodu ovog i drugih slučajeva na koje smo ukazivali u prethodnom periodu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, prošle nedelje na lokalnim portalima u Novom Pazaru pojavila se vest da je na konkursu za prijem novih radnika u Poreskoj upravi u Novom Pazaru primljeno devet lica i od toga devet pripadnika srpske nacionalnosti i ni jedan Bošnjak, i ako je bilo jako puno Bošnjaka koji su konkurisali na ovaj konkurs i zadovoljavali sve uslove koji su konkursom traženi.

Takođe se navodi da je više uposlenih, odnosno onih koji su prošli konkurse i dobili radna mesta za ove inspektore, da nisu uopšte iz Novog Pazara, iz praktično regije ovog dela Srbije. Ja vas podsećam da zakoni, kao i Ustav Republike Srbije izrazito zahtevaju da, naravno, pre svega stručnost se ispoštuje i to da u državnim institucijama se preslika odnos stanovništva u toj regiji, odnosno da nacionalne manjine i većinski narod budu zastupljeni u odnosu u kojem žive na toj teritoriji.

Nažalost, Bošnjaci su i pre ovog konkursa u ovoj instituciji bili manje zastupljeni. Ako je istinit ovaj podatak, on bi bio i porazan i izrazito nepravedan. Zamislite u jednom gradu u kome je 90% do 95% preduzetnika bošnjačke nacionalnosti dolaze inspektori finansijskih koji su isključivo srpske nacionalnosti. To bi zaista bilo neprihvatljivo i to ne bi bilo u skladu razvoja dobrih međunacionalnih odnosa u toj regiji.

Stoga tražim od Ministarstva finansija da mi informacija o broju i nacionalnoj pripadnosti zaposlenih na ovom konkursu daju i dostave, na ovom konkursu za inspektore finansijske u Novom Pazaru. Ukoliko se ispostavi da je ova informacija tačna, tražim od Ministarstva da se poništi navedeni konkurs zbog očiglednih nelogičnosti i nepravilnosti, jer logici je neprihvatljivo da na svih devet mesta budu primljeni pripadnici srpske nacionalnosti, ako je većina prijavljenih imalo bilo bošnjačke nacionalnosti i zadovoljavali su sve kriterijume. Sigurno je bar na jednom mestu jedan konkurent Bošnjak bio bolji od njegovog konkurenta ili konkurencije.

Želim da kažem da treba o ovakvim stvarima pristupiti jako pažljivo u cilju izgradnje jednog multietničkog društva i promovisanju Srbije kao države, kao što je i tradicija, da vodi računa o pravima nacionalnih manjina u ovoj zemlji.

Takođe, želim da pozovem praktično državu da sa posebnom pažnjom ne vodeći se za tendencionalističkim izjavama određenih političara ili tendencioznim novinskim naslovima se ophode prema slučaju, da kažem, prema novinskoj aferi koja je ispala u gradu u Novom Pazaru oko intoniranje himne.

Ja vam dajem podatak čist, jer moja deca idu u tu školu. Ja sam pitao svoju decu da li je intonirana himna Republike Srbije, rekli su mi da jeste. Znači, troje moje dece pohađa bosanski jezik u toj školi.

Znači, molim nadležne organe i pozivam da vrlo pažljivo istinito ispitamo šta se desilo, da se ne podižu tenzije i da se ne pravi jaz između Bošnjaka i Srba u jednoj sredini u kojim su tradicionalno dobri odnosi između ta dva naroda. Hvala.